Леукотриен
Леукотриени су масни молекули имунског система који доприносе инфламацији код астме и алергијског ринитиса. Леукотриенски антагонист се користе за лечење тих болести.
Леукотриени су природни еикосаноидни липидни посредници. Леукотриени користе аутокрину и паракрину сигнализацију за регулацију телесног респонса. Леукотриени се производе у телу из арахидонске киселине ензимом 5-липоксигеназа. Њихово формирање је обично праћено настанком хистамина.
Типови[уреди | уреди извор]
Примери леукотриена су ЛТА4, ЛТБ4, ЛТЦ4, ЛТД4, ЛТЕ4, и ЛТФ4.
ЛТЦ4, ЛТД4 и ЛТЕ4 се често називају цистеинилним леукотриенима услед присуства аминокиселине цистеина у њиховој структури. Цистеинилни леукотриени су споро-реагујуће супстанце анафилаксе (СРС-А).
Историја и име[уреди | уреди извор]
Име леукотриен, које је увео шведски биохемичар Бенгт Самуелсон 1979, потиче од речи леукоцит и триен (што указује на чињеницу да ова једињења имају три коњуговане двоструке везе). Молекул који је касније назван леукотриен C, "споро реагујућа супстанца која стимулише глатке мишиће" (СРС) је оригинално откривена између 1938 и 1940 од стране Фелдберга и Келавеја.[1][2][3] Истраживачи су изоловали СРС из ткива плућа после дужег период након излагања отрову змије и хистамину.
Биохемија[уреди | уреди извор]
Синтеза[уреди | уреди извор]
Леукотриени су синтетисани у ћелији из арахидонске киселине 5-липоксигеназом. Каталитички механизам обухвата уметање кисеоника на специфичној позицији арахидонске киселине.
Пут липоксигеназе је активан у леукоцитима, (маст ћелијама, еозинофилима, неутрофилима, моноцитима, и базофилима. Кад су те ћелије активиране, арахидонска киселина се отпушта из фосфолипидне ћелијске мембране фосфолипазом А2.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Фелдберг W, Келлаwаy ЦХ (1938). „Либератион оф хистамине анд форматион оф лyсцитхин-лике субстанцес бy цобра веном.”. Ј Пхyсиол. 94: 187—226.
- ^ Фелдберг W, Холден ХФ, Келлаwаy ЦХ (1938). „Тхе форматион оф лyсцитхин анд оф а мусцле-стимулатинг субстанце бy снаке веномс.”. Ј Пхyсиол. 94: 232—248.
- ^ Келлаwаy ЦХ, Третхеwие ЕР (1. 4. 1940). „Тхе либератион оф а слоw реацтинг смоотх-мусцле стимулатинг субстанце ин анапхyлаxис”. Q Ј Еxп Пхyсиол. 30 (2): 121—145. Архивирано из оригинала (пдф) 05. 02. 2009. г. Приступљено 12. 12. 2010.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Lipkowitz, Myron A. and Navarra, Tova (2001) The Encyclopedia of Allergies (2nd ed.) Facts on File, New York, ISBN 0-8160-4404-X. стр. 167,.
- Samuelsson, Bengt (ed.) (2001) Advances in prostaglandin and leukotriene research: basic science and new clinical applications: 11th International Conference on Advances in Prostaglandin and Leukotriene Research: Basic Science and New Clinical Applications, Florence, Italy, June 4–8, 2000 Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, ISBN 978-1-4020-0146-8
- Bailey, J. Martyn (1985) Prostaglandins, leukotrienes, and lipoxins: biochemistry, mechanism of action, and clinical applications Plenum Press, New York, ISBN 978-0-306-41980-5
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Леукотриенес на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
