Мегадозирање витамина C

С Википедије, слободне енциклопедије
Хемијска структура витамина C
3Д струцтуре витамина C

Мегадозирање витамина C је конзумирање (или ињекција) витамина C (аскорбата) у дозама које су упоредиве са количинама произведеним у јетрама већине других сисара, а које су далеко веће од референтног дијетарног уноса. Особа која практикује мегадозирање витамина C може да конзумира неколико грама, често 20 грама или више на дан, доследно претпоставци да то доводи до оптималног здравља или лечења неких обољења. Дозирање је углавном раздељено на порције током дана. Витамин C се може конзумирати у облику пилула или воденог раствора чистог витамина C, или сока. Ињекције за унос стотина грама на дан су препоручивали неки лекари као терапију за поједина обољења, против тровања, и опоравак од траума.

Историја[уреди | уреди извор]

Светска здравствена организација препоручује дневни унос витамина C од 45 mg/дан за здраве одрасле особе.[1] Витамин C је неопходан за продукцију колагена и других биомолекула, и за спречавање скорбута.[2] Витамин C је антиоксиданс, кога неки истраживачи препоручују као комплементарну терапију за побољшање квалитета живота.[3] Од 1930-тих, кад је по први пут постао доступан у чистом облику, лекари су експериментисали са дозама већим од препоручених путем конзумирања или ињекција.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Витамин анд минерал реqуирементс ин хуман нутритион, 2нд едитион” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион. 2004. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 11. 2007. г. Приступљено 20. 2. 2007. 
  2. ^ Гроппер СС, Смитх ЈЛ, Гродд ЈЛ (2004). Адванцед Нутритион анд Хуман Метаболисм (4тх изд.). Белмонт, ЦА. УСА: Тхомсон Wадсwортх. стр. 260—275. 
  3. ^ Yеом ЦХ, Јунг ГЦ, Сонг КЈ (2007). „Цхангес оф терминал цанцер патиентс' хеалтх-релатед qуалитy оф лифе афтер хигх досе витамин C администратион”. Ј. Кореан Мед. Сци. 22 (1): 7—11. ПМЦ 2693571Слободан приступ. ПМИД 17297243. дои:10.3346/јкмс.2007.22.1.7. 
  4. ^ „Витамин C (Асцорбиц Ацид)”. Университy оф Марyланд Медицал Центер. 2002. Архивирано из оригинала 31. 12. 2005. г. Приступљено 19. 2. 2007. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]