Сребро нитрат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сребро нитрат
Силвер нитрате
Силвер нитрате
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.028.958
УНИИ
Својства
AgNO3
Моларна маса 169,87 г·мол−1
Агрегатно стање бели чврсти материјал
Густина 4.35 g cm−3
Тачка топљења 212 °Ц (414 °Ф; 485 К)
Тачка кључања 444 °Ц (831 °Ф; 717 К)
1.22 kg/L (0 °C)
2.16 kg/L (20 °C)
4.40 kg/L (60 °C)
7.33 kg/L (100 °C)
Растворљивост растворан у етанолу и ацетону
Опасности
Цорросиве C
Дангероус фор тхе Енвиронмент (Натуре) N
R-oznake R8,R34, R50/53
S-oznake (S1/2), S26, S45, S60, S61
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO
3
. Ово једињење је прекурзор многих других једињења сребра, као што су једињења која се користе у фотографији. Он је далеко мање сензитиван на светлост од халида.[3][4][5]

У чврстом сребро нитрату, јони сребра имају тригонално планарну координацију.[6]

Синтеза и структура[уреди]

Кристали сребро нитрата се могу добити растварањем метала сребра у раствор азотне киселине те затим упаравањем раствора.

3 Ag(s) + 4HNO3(aq) → 3 AgNO3(aq) + 2 H2O (l) + NO(g)

У чврстом сребро-нитрату, јони сребра су распоре]ени у планарној равни са 3 координате (облик једнакостраничног троугла).[7]

Реакције[уреди]

Сребро-нитрат показује бројне реакције, али се у лабораторији и аналитичкој хемији користи углавном за доказивање хлоридног јона (Cl-).

AgNO3 + NaCl → AgCl↓ + NaNO3
AgNO3 + HCl → AgCl↓ +HNO3

Уколико се у расквору нађу сребрни и хлоридни јони, они стварају карактеристични бели, сираст талог.

Сребро-нитрат такође може да реагује са карбонатима и хидрогенкарбонатима:

2 AgNO3 + Na2CO3 → Ag2CO3↓ + 2 NaNO3

Ако се изложи светлости, или ако стоји на светлом и тооплом месту, разлаже се према једначини:

2 AgNO3 → 2 Ag + O2 + 2 NO2

Употреба[уреди]

База за добијање других једињења сребра[уреди]

Сребро нитрат је најповољнија со сребра у смислу трошкова индустријске производње, те нуди бројне предности. Није хигроскопна, насупрот флуороборатним и перхлоратним солима. Релативно је стабилна при излагању светлости. Може се растворити у бројним растварачима. Нитратна функционална група се може заменити са многим другим групама, дајући друге соли сребра. Излажући сребро-нитрат јонима халида добија се AgX (где је X= Cl, , I итд.). У производњи фотографских филмова, сребро-нитрат реагује са калијум или натријум халидима те се формира нерастворна со сребро халида у фотографском желатину. Затим се она наноси на траке три-ацетата или полиестра. На сличан начин се добијају и нека једињења сребра која се користе у прављењу експлозива, попут фулмината, азида или ацетилида. Третирањем сребро-нитрата са базама добија се сребро оксид:

2 AgNO3 + 2 NaOH → Ag2O + 2 NaNO3 + H2O

Органска синтеза[уреди]

Сребро нитрат се користи на многе начине у синтезама органских материја нпр. код депротекције или оксидације. Јон Ag+ реверзибилно реагује са алкенима, а сребро-нитрат се користи код раздвајања смеша алкена путем селективне апсорпције. Резултујуће једињење се може разложити са амонијаком ослобађајући слободне алкене.[8]

Токсичност[уреди]

Сребро-нитрат је отрован и узрокује корозију. Уколико сребро-нитрат доспе на кожу, кожа најприје побели, да би након сат времена потамнела, правећи комбинацију металног сребра и сребрних сулфида.

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419. 
  4. ^ Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. 2005. 
  5. ^ „Дефинитион оф Лунар Цаустиц”. 
  6. ^ П. Меyер, А. Римскy ет Р. Цхевалиер (1978). „Струцтуре ду нитрате д'аргент à прессион ет темпéратуре ординаирес. Еxампле де цристал парфаит”. Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Б. 34 (5): 1457—1462. дои:10.1107/С0567740878005907. 
  7. ^ P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.
  8. ^ A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.

Спољашње везе[уреди]