Сребро нитрат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сребро нитрат
Силвер нитрате
Силвер нитрате
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.028.958
УНИИ
Својства
AgNO3
Моларна маса 169,87 г·мол−1
Агрегатно стање бели чврсти материјал
Густина 4.35 g cm−3
Тачка топљења 212 °Ц (414 °Ф; 485 К)
Тачка кључања 444 °Ц (831 °Ф; 717 К)
1.22 kg/L (0 °C)
2.16 kg/L (20 °C)
4.40 kg/L (60 °C)
7.33 kg/L (100 °C)
Растворљивост растворан у етанолу и ацетону
Опасности
Цорросиве C
Дангероус фор тхе Енвиронмент (Натуре) N
R-oznake R8,R34, R50/53
S-oznake (S1/2), S26, S45, S60, S61
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO
3
. Ово једињење је прекурзор многих других једињења сребра, као што су једињења која се користе у фотографији. Он је далеко мање сензитиван на светлост од халида.[3][4][5]

У чврстом сребро нитрату, јони сребра имају тригонално планарну координацију.[6]

Синтеза и структура[уреди]

Кристали сребро нитрата се могу добити растварањем метала сребра у раствор азотне киселине те затим упаравањем раствора.

3 Ag(s) + 4HNO3(aq) → 3 AgNO3(aq) + 2 H2O (l) + NO(g)

У чврстом сребро-нитрату, јони сребра су распоре]ени у планарној равни са 3 координате (облик једнакостраничног троугла).[7]

Реакције[уреди]

Сребро-нитрат показује бројне реакције, али се у лабораторији и аналитичкој хемији користи углавном за доказивање хлоридног јона (Cl-).

AgNO3 + NaCl → AgCl↓ + NaNO3
AgNO3 + HCl → AgCl↓ +HNO3

Уколико се у расквору нађу сребрни и хлоридни јони, они стварају карактеристични бели, сираст талог.

Сребро-нитрат такође може да реагује са карбонатима и хидрогенкарбонатима:

2 AgNO3 + Na2CO3 → Ag2CO3↓ + 2 NaNO3

Ако се изложи светлости, или ако стоји на светлом и тооплом месту, разлаже се према једначини:

2 AgNO3 → 2 Ag + O2 + 2 NO2

Употреба[уреди]

База за добијање других једињења сребра[уреди]

Сребро нитрат је најповољнија со сребра у смислу трошкова индустријске производње, те нуди бројне предности. Није хигроскопна, насупрот флуороборатним и перхлоратним солима. Релативно је стабилна при излагању светлости. Може се растворити у бројним растварачима. Нитратна функционална група се може заменити са многим другим групама, дајући друге соли сребра. Излажући сребро-нитрат јонима халида добија се AgX (где је X= Cl, , I итд.). У производњи фотографских филмова, сребро-нитрат реагује са калијум или натријум халидима те се формира нерастворна со сребро халида у фотографском желатину. Затим се она наноси на траке три-ацетата или полиестра. На сличан начин се добијају и нека једињења сребра која се користе у прављењу експлозива, попут фулмината, азида или ацетилида. Третирањем сребро-нитрата са базама добија се сребро оксид:

2 AgNO3 + 2 NaOH → Ag2O + 2 NaNO3 + H2O

Органска синтеза[уреди]

Сребро нитрат се користи на многе начине у синтезама органских материја нпр. код депротекције или оксидације. Јон Ag+ реверзибилно реагује са алкенима, а сребро-нитрат се користи код раздвајања смеша алкена путем селективне апсорпције. Резултујуће једињење се може разложити са амонијаком ослобађајући слободне алкене.[8]

Токсичност[уреди]

Сребро-нитрат је отрован и узрокује корозију. Уколико сребро-нитрат доспе на кожу, кожа најприје побели, да би након сат времена потамнела, правећи комбинацију металног сребра и сребрних сулфида.

Референце[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419. 
  4. Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. 2005. 
  5. „Дефинитион оф Лунар Цаустиц”. 
  6. П. Меyер, А. Римскy ет Р. Цхевалиер (1978). „Струцтуре ду нитрате д'аргент à прессион ет темпéратуре ординаирес. Еxампле де цристал парфаит”. Ацта Црyсталлограпхица Сецтион Б. 34 (5): 1457—1462. дои:10.1107/С0567740878005907. 
  7. P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.
  8. A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.

Спољашње везе[уреди]