Рефлексологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Рефлексологија
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностТрадиционална медицина
МКБ-9-CM99.9
MeSHD000529

Рефлексологија или терапија зона је метод масаже, стискања или гњечења стопала (ређе дланова и ушних шкољки), у пределу „рефлексних зона“ у којима се сматра да су мапирани органи тела. Ова техника, позната и као манипулација телом, заснива се на принципима традиционалне медицине о кретању енергије кроз тело, чијом се блокадом или стимулацијом може постићи оздрављење.[1]

Анатомских или хистолошких доказа мапираних органа на телу човека нема. Савремени рефлексолози их представљају као претпоставке (идеје) које су корисне у клиничкој пракси.

Историја[уреди | уреди извор]

Рефлексологија је веома стара метода, која се примењује више од 3.000 (6.000) година у Кинеској, Тајландској, Индијијској, Египатској и другим културама Света. Корени рефлексологије сежу у далеку прошлост, и зато се она сматра традиционалном вештином лечења. Њени принципи лечења темеље се на начелу постојања „рефлексних зона“ на стопалима, длановима и ређе уву (аурикулотерапија), које одговарају свим деловима тела, органима и жлездама човека. Међусобна повезаност рефлекогених зона на стопалима и органима у телу била је позната и древним египатским лекарима, који су ове зоне сматрали „улазним вратима ка истеријама тела“.[2]

Порекло рефлексологије није тачно утврђено, али се претпоставља да потиче из Индијске и Кинеске културе уназад око 6.000 година. Постоји мишљење да рефлексологије потиче и из традиционалне медицине разних индијанских племена Јужне Америке или чак и Египта, јер су на зидним сликама у гробници знаменитога фараонског лекара Анкхамора, пронађени записи настали око 2330.п. н. е, о примени ове методе.

Нешто касније са Далеког истока рефлексологија је пренесена у Грчку и Рим, па о њеној примени налазимо трагове у записима Хипократ (460 до 377. п. н. е) и славног арапског лекар и филозоф Авицена (979. до 1037). У средњовековним записима забележено је и да је рефлексологија била посебно популарна на европским дворовима и у време ратних похода.

Данас се рефлексологија као „савременији“ облик традиционалног лечења користи у традиционалној Азији те широм Европе и Америке. Претеча савремене рефлексологије је терапија по зонама, чије су модерне темеље поставили с краја 19. века и почетком 20. века енглески лекар Хенри Хеад и амерички лекар Вилијам Х. Фицџералд (1872 до 1942), који су овој методи традиционалног лечења дали назив рефлексзонтерапија.[3][4]

Фицџералд је већину података о овој методи сакупио међу индијанским племенима који су примењивали стимулацију рефлексних зона у лечењу многих болести. Попут меридијана на глобусу, Фицџералд је, поделио тело на 10 зона (уздужним и попречним линијама), тако да свака путања иде од једног прста на стопалу до мозга па се дуж руке спушта до прста на шаци. Органи сваке од ових зоне су међусобно повезани, тако да нпр поремећај у раду бубрега може да одрази на око, а зглоб малог прста је у вези са зглобом кука.[3]

Принципи[уреди | уреди извор]

Рефлексологија користи јединствену методу посебног (дозираног) притиска палцима на рефлексне тачке ради постизања бројних терапијских учинака. Њени су учинци вишеструки, као што су уклањање блокаде у протоку телесне енергије, нормализовање протока крви и лимфе у различитим деловима тела те постизање равнотеже сваког дела тела, органа или жлезде.

Заједничко за рефлексологију и друге технике манипулација телом је прихватање међузависности различитих органских система који имају велику моћ саморегулације. Услед тога људско тело има способност да превазиђе поремећаје уз терапеутску интервенцију која се концентрише на онај део тела за који рефлексолог понаособ сматра да је централни.

Рефлексологија сматра да у сваком стопалу постоји седам хиљада нервних завршетака, распоређених у зоне, које се стимулишу техником масаже, стискања или гурања (на тачно одређеним деловима стопала), што промовише оздрављење читавог организма и стимулише рад свих виталних делова тела. Будући да зоне завршавају на длановима или стопалима, сваки орган на тим местима има своју тачку. Нервни завршеци који се налазе на длановима и стопалима преносе информације дуж кичмене мождине до мозга и затим до појединих делова тела. Распоред подручја рефлексологије на стопалима одражава организацију у организму у тој мери да су органи десне стране тела заступљени у десном стопалу, а органи леве стране у левом.

Истраживања су доказала да се временом на завршецима нерава на стопалу накупљају соли калцијума и кристали мокраћне киселине који онемогућују нормалну стимулацију жлезда и органа. Техником рефлексотерапије те наслаге се могу се уклонити. Рефлексотерапија је и врста стимулације централног нервног система на нивоу кичмене мождине и симпатичког нервног система. Наиме, стопала и шаке изузестно су осетљиви на додир па се преко њих могу покренути блокирани механизми у телу и мозгу.[5]

У данашње време стопала се често занемарују па код великог броја људи постоје деформације и болести стопала. Човек када је масовно почео да носи обућу изгубио је директан контакт са окружењем и природом који је имао ходајући бос, када је директно стимулисао рефлексне тачке, што је по мишљењу рефлексолога један од узрока патолошких промена стопала. Зато се доста често у рефлексологији препоручују и употреба специјалне папуче које масирају рефлексогене зоне за време ходања пацијента.

Масажа стопала је и неопходна допуна другим методама традиционалне медицине и зато се може применити и у комплексном лечењу болесника заједно са терапијским техникама за опуштање, смањивање агресивности, побољшање концентрације и укупног енергетског потенцијала тела.

Рефлексолошка мапа[уреди | уреди извор]

Рефлексолошка мапа стопала приказује „рефлексне зоне“ које рефлексолози користе у свом раду. У доњој скали, бојом су представљени одређени органи или делове тела:

Мозак Желудац
Синуси Слезина
Глас Јетра
Хипофиза Жучна кеса
Врат и грло Надбубрежна жлезда
Oči Gušterača
Уши Бубрег
Пазушна јама Мокраћовод
Раме и рука Мокраћна бешика
Плућа и дојке Дебело црево
Срце Танко црево
Штитна жлезда и бронхиоле Тртична кост
Соларни плексус Живац кука
Дијафрагма Пејерове плоче
Слепо црево

На стопалима се налазе рефлексне тачке свих органа и делова тела, десно стопало је огледало десне стране тела, а лево стопало леве стране.


Сличне рефлексолошке мапе постоје за шаке и ушне шкољке.

Индикације[уреди | уреди извор]

Индикације за примену ове методе су; поремећаји дигестивног тракта; респираторне болести; слаба циркулација; локалних обољења стопала, ноге, глежњева, бокова и колена; задржавања течности (едем); анксиозност и лупање срца; главобоље, неуралгије; стресна стања; мучнина; поремећаји функција репродуктивног система код мушкараца и жена, итд.[1]

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Иако нема специфичних контраиндикација, постоје и ограничења за примену масаже стопала као што су тромбоза крвних судова (венска тромбоза и проширене вене доњих удова) и трудноћа.[1]

Масажу, такође, не треба примењивати код унутрашњих повреда, високе температуре, унутрашњих и спољашњих рана, код особа које имају уграђен пејсмејкер...

Супротстављени ставови[уреди | уреди извор]

Рефлексологија је имала неколико клиничких испитивања са различитим резултатима успешности. Једно од систематско истраживање наглашава да „најбољи тренутни доказ не показује да рефлексологија представља ефективан третман за било коју медицинску болест.".[7][8]

Докази неких других истраживања указују да рефлексологија може бити ефикасна за релаксацију, смањење стреса и болова. Међутим, противници рефлексологије ове резултате бар једним делом објашњени плацебо ефектом. По њима тенутни научни докази не подржавају рефлексологију као методу у лечењу било којих болести.[9].

Нико не оспораваа да масажа стопала има одређене погодности. Осећај је изванредан и доприноси смањењу стреса и напетости, што може бити од значаја код психосоматских болсти. Међутим противници рефлексологије сматрају, да ове погодности могу заварати људе да закључе како се масажа стопала може применити у свим областима медицине.[10].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Norman, Laura (1989). The Reflexology Handbook, A Complete Guide. Piatkus. стр. 22,23. ISBN 978-0-86188-912-9. 
  2. ^ Norman, Laura (1989). The Reflexology Handbook, A Complete Guide. Piatkus. стр. 17. ISBN 978-0-86188-912-9. 
  3. ^ а б Benjamin, Patricia (1989). „Eunice D. Ingham and the development of foot reflexology in the U.S.”. American Massage Therapy Journal. 
  4. ^ „Massagenerd.com Presents History of Massage, Therapies & Rules” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 03. 2012. г. Приступљено 12. 6. 2013. 
  5. ^ „Refleksologija - drevna vještina u modernom izdanju”. Архивирано из оригинала (html) 16. 03. 2013. г. Приступљено 17. 2. 2013. 
  6. ^ Тања Лазаров, Рефлексологија, на сајту Магично биље Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јун 2015)
  7. ^ Ernst, E. (2009). „Is reflexology an effective intervention? A systematic review of randomised controlled trials”. The Medical Journal of Australia. 191 (5): 263—6. PMID 19740047. S2CID 17307793. doi:10.5694/j.1326-5377.2009.tb02780.x. ]
  8. ^ Singh, Simon; Ernst, Edzard (2008). Trick or Treatment? Alternative Medicine on Trial. Transworld. ISBN 978-0-593-06129-9.
  9. ^ The most reliable cancer treatment information Архивирано на сајту Wayback Machine (12. август 2012), Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ Reflexology: Only Dangerous If You Use It, Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Maličević Ž. „Alternativna i komplementarna medicina”. Vojnosanitetski pregled. 63 (1): 55—64. 2006. 
  • Hondras MA, Linde K, Jones AP. Manual therapy for asthma. Cochrane Database Syst Rev 2005; (2): CD001002.
  • Cherkin DC, Eisenberg D, Sherman KJ, Barlow W, Kaptchuk TJ, Street J, et al. Randomized trial comparing traditional Chinese medical acupuncture, therapeutic massage, and self-care education for chronic low back pain. Arch Intern Med 2001; 161(8): 1081–8.
  • Norman, Laura (1989). The Reflexology Handbook, A Complete Guide. Piatkus. стр. 22, 23. ISBN 978-0-86188-912-9. 
  • Norman, Laura (1989). The Reflexology Handbook, A Complete Guide. Piatkus. стр. 17. ISBN 978-0-86188-912-9. 
  • Ćatović,E.,Refleksoterapija,ISBN 978-953-58869-4-5.
  • Elisabeth Breton Reflexologie pour la forme et le bien-être, Edition VieISBN 978-3-639-68621-0.
  • Kunz K, Kunz B. The Complete Guide to Foot Reflexology (Revised). Albuquerque, NM: Reflexology Research, 1993.
  • Sachs J, New York: Dell Publishing, 1997.Berger J. Reflexology: The A-Z Guide to Healing with Pressure Points.
  • Benjamin. Eunice D. Ingham and the development of foot reflexology in the U.S. Massage Therapy Journal, Winter, 1989.
  • Carter M. Helping Yourself With Foot Reflexology. Parker Publishing Company, 1969.
  • Carter M. Hand Reflexology: Key to Perfect Health. West Nyack, N.Y. : Parker Publishing Company, 1975.
  • Carter M. Body Reflexology: Healing At Your Fingertips. Parker Publishing Company, 1983.
  • Spencer R. Mildred Carter announces a new health breakthrough! Blessed relief from 34 common ailments with new body reflexology. Parker Publishing Co., West Nyack, N.Y. Undated flyer received in 1993.
  • Wills P. Integrating colour with reflexology. Positive Health Magazine, Jan/Feb 1997.
  • Byers D. Quoted in Somatic Standard 5(1):5, April 2002. Big Sky Institute, Helena, Montana.
  • Walsh K. The regulatory net. Massage Magazine, March 30, 2001.
  • Oleson T, Flocco W. Randomized controlled study of premenstrual symptoms treated with ear, hand and foot reflexology. Obstetrics and Gynecology 82:906-911, 1993.
  • White AR and others. A blinded investigation into the accuracy of reflexology charts. Complementary Therapies in Medicine 8:166-172, 2000.
  • Kesselring A. Foot reflexology massage: A clinical study. Forsch Komplementarmed 6 Suppl 1:38-40, 1999.
  • Brygge T and others. Reflexology and bronchial asthma. Respiratory Medicine 95:173-179, 2001.
  • Ernst E and others. Reflexology: an update of a systematic review of randomised clinical trials. Maturitas 68:116-120, 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Традиционална комплементрана и алтернативна медицина
Популарна медицина СамолечењеЛечење домаћим лековимаНародна медицина
Традиционална медицина АјурведаАкупунктураАкупресураДуховна енергетска медицинаЈогаТрадиционална кинеска медицинаОријентална медицинаКвантна медицинаМакробиотикаМоксибустијаПримењена кинезиологијаРефлексологијаСегментна терапијаСуђокТрадиционална домаћа медицинаТуинаШиацу
Методе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине АпитерапијаАроматерапијаБиоенерготерапијаДетекција штетних зрачењаЕнергетска терапијаОстеопатијаХиропрактикаХомеопатијаХалотерапијаХербалистикаЛечење звуком Лечење веромМагнетотерапија НатуропатијаКвантна медицинаКристалотерапијаЛечење светломФитотерапијаПородични распоредРеикиРолфингТаи чи чуанЋи гонгСу ЂокСпелеотерапијаУринотерапијаКисело-алкална дијетаХидротерапија дебелог црева


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).