Đovani Valeti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đovani Valeti
Lični podaci
Puno imeĐovani Valeti
Datum rođenja(1913-09-22)22. septembar 1913.
Mjesto rođenjaVinovo[1], Kraljevina Italija
Datum smrti28. maj 1998.(1998-05-28) (84 god.)
Mjesto smrtiAviljana[1], Italija
DržavljanstvoItalija
Timske informacije
Trenutni tim
završio karijeru
Disciplinadrumski
Tip vozačabrdaš
Profesionalna karijera
1935Individualno
1936—1939Frejus
1939Frans sport—volber
1940Bjanki
1941Olimpija
1941—1943Olmo
1944Individualno
1945Frejus
1946—1948Individualno
Uspjesi
Điro d’Italija
Điro d’Italija2 (1938, 1939)
Brdska klasifikacija1 (1938)
Glavne etapne trke
Tur de Svis1 (1938)
Ažurirano: 26. septembar 2017.

Đovani Valeti (ital. Giovanni Valetti, 22. septembar 1913. — 28. maj 1998) bivši je italijanski profesionalni biciklista u periodu od 1935. do 1948. godine. Valeti je najveći uspjeh ostvario 1938. i 1939. godine, kada je osvojio Điro d’Italiju, dok je 1938 osvojio i brdsku klasifikaciju na Điru. Osvojio je i drugo mjesto na Điru 1937. Tur de Frans vozio je samo 1937. i nije ga završio. Od drugih trka, osvojio je Tur de Svis 1938.

Karijera[uredi | uredi izvor]

1935—1936[uredi | uredi izvor]

Valeti je osvojio Điro del Lacio trku kao amater 1931, a počeo je profesionalnu karijeru 1935. godine.[2] Najbolji rezultat prve sezone bilo mu je 23 mjesto na Điro di Lombardiji u oktobru.[3] Naredne godine ostvario je prvu pobjedu, osvojio je trku Frejus,[4] nakon čega je završio Milano—Sanremo na 22 mjestu.[5] U maju vozio je Điro d’Italiju po prvi put. Nakon osam sprinterskih etapa, velika borba vodila se na devetoj. Đino Bartali je napao na prvom usponu, Valeti i Severino Kanavezi su u početku pratili, ali su brzo otpali. [6] Valeti je etapu završio na trećem mjestu, sedam minuta iza Bartalija koji je dominantno trijumfovao.[6] Valeti je tako došao do šestog mjesta u generalnom plasmanu.[6] Na etapi 11 vozio se brdski hronometar, Valeti je završio četvrti, sa istim vremenom kao Bartali i popeo se na peto mjesto u generalnom plasmanu.[6] Na etapi 15, bijeg od 31 vozača, u kojem je bilo nekoliko vozača iz top 10, došao je na cilj tri minuta ispred Valetija i Bartalija i Valeti je pao na šesto mjesto.[6] Na etapi 16 vožen je hronometar dug 39 km, Valeti je završio sedmi i vratio se na peto mjesto u generalnom plasmanu, pretekavši Domenika Pjemontezija.[6] Na etapi 17, Aladino Meali je izgubio vrijeme i Valeti je došao do četvrtog mjesta u generalnom plasmanu.[6] Na etapi 18, Valeti je izgubio tri i po minuta i ponovo je pao na peto mjesto.[6] Na etapi 20 izgubio je još vremena i završio je Điro na petom mjestu, 14 minuta iza pobjednika — Đina Bartalija.[6]

1937[uredi | uredi izvor]

Nekon slabijih rezultata na početku sezone, Valeti je završio Milano—Sanremo na 26 mjestu.[7] i Điro dela Toskanu na trećem, nakon čega je vozio Điro. Na Điru 1937 po prvi put je vožen ekipni hronometar, a pored njega vožen je još jedam brdski.[8] Nelo Trogi je trijumfovao na prvoj etapi iz bijega i stekao dva minuta prednosti u generalnom plasmanu, koje je izgubio već na drugoj etapi.[8] Valeti je na trećoj etapi napao sa Mariom Vičinijem i Markom Čimatijem, u finišu se odvojio od njih i trijumfovao sa pet sekundi ispred dvojca.[8] Glavna grupa izgubila je dva i po minuta i Valeti je bio novi lider trke, dva i po minuta ispred suvozača Olimpija Bicija.[8] Bici je trijumfovao u sprintu na četvrtoj etapi, ali je razlika ostala ista jer nije bilo bonifikacija.[8] Na petoj etapi vožen je prvi timski hronometar na Điru. Pobijedio je tim Lenjano, za koji vozi Bartali; dok je Frejus, za koji vozi Valeti, završio šesti — 3 minuta i 24 sekunde iza Lenjana.[8] Valeti je pao na treće mjesto, 54 sekunde iza Bartalija.[8] Na kratkoj, šestoj etapi, grupa se raspala, oformljeno je dosta manjih grupa, dok su se mnogi vozači mučili vozeći sami.[8] Bici je trijumfovao, Valeti je završio minut iza, ali se Bartali mučio i Valeti je vratio roze majicu, sada sa 43 sekunde ispred Bartalija.[8] Na devetoj etapi, Bartali je bio najbolji na usponima, po snijegu. Valeti je završio treći, minut i 3 sekunde iza i Bartali je preuzeo majicu; Valeti je zaostajao 20 sekundi.[8] Trećeplasirani Kanavezi zaostajao je preko pet minita i bilo je jasno da će se borba voditi između Valetija i Bartalija.[8] Na etapi 12, do Napolija do Fođe, Bartali je napao na usponu Arijano i trijumfovao je sa minut i 12 sekundi ispred grupe u kojoj je bio Valeti.[8] Na etapi 14, Bartali je ponovo trijumfovao, Valeti je završio na devetom mjestu, 2 minuta i 8 sekundi iza i zaostajao je 3 minuta i 45 sekundi iza Bartalija.[8] Na etapi 15, grupa se razdvojila, Valeti je bio na pravoj strani, dok je Bartali ponovo bio na pogrešnom mjestu prilikom razdvajanja grupe.[8] Valeti je vratio minut i 5 sekundi i nakon etape 15 zaostajao je dva minuta i 40 sekundi.[8] Na naredne tri etape nije bilo promjena, dok je na etapi 19 Điro prvi put išao kroz Dolomite. Bartali je bio prvi nakon prvog uspona — Rolea, dok je Valeti sve više gubio vrijeme.[8] Bartali je prešao prvi i preko uspona Kostalunja i nakon osam sati vožnje, trijumfovao je sa pet minuta ispred Enrika Mola i Valetija.[8] Valeti je tako svoj zaostatak popeo na osam minuta.[8] Naredne četiri etape bile su sprinterske, nije bilo promjena i Valeti je završio drugi, osam minuta i 18 sekundi iza Bartalija.[8]

Nakon Đira, vozio je Tur de Frans, ali ga je napustio već na drugoj etapi.

1938[uredi | uredi izvor]

Prvi značajniji rezultat pred Điro 1938, bilo mu je treće mjesto na kriterijumu Nion.[9] Italijanska vlada naredila je Bartaliju da preskoči Điro i vozi Tur de Frans, te je tako Valeti bio prvi favorit za trijumf na Điru.[10] Na drugoj etapi grupa se razdvojila, Valeti je bio na pogrešnoj strani i izgubio je devet minuta.[10] Na etapi 4a, do La Specije, Valeti je trijumfovao iz bijega i smanjio zaostatak na sedam minuta u generalnom plasmanu.[10] Na etapi 7a vožen je 20 km dug brdski hronometar, na kome je trijumfiovao Valeti, sa istim vremenom kao Đordano Kotur.[10] Valeti je tako došao do petom mjesta u generalnom plasmanu, tri minuta iza Čezarea del Čančije.[10] Na devetoj etapi, od Napolija do Lančijana, Valeti i Kotur su napali na 120 km do cilja. Kotur je pobijedio na etapi, dok je Valeti završio drugi, četiri minuta ispred Čančije i preuzeo je roze majicu.[10] Na desetoj etapi, slabije plasirani vozači došli su na cilj pet minuta ispred grupe i Severino Kanavezi je došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu; Valeti je imao 39 sekundi prednosti.[10] Na etapi 13, Čančija se vratio na drugo mjesto.[10] Na etapi 15, Điro je ponovo išao u Dolomite, etapa od Beluna do Termea imala je dva velika uspona: Role i Fugace.[10] Bernardo Rogora je bio prvi nakon Rolea, a zatim je Valeti krenuo furiozno, prešao prvi preko uspona Pjan dele Fugacei stigao je do solo pobjede minut i 46 sekundi ispre Icia Čečija.[10] Del Čančija je izgubio 21 minut i sad je Valeti imao tri minuta i 26 sekundi ispred čečija.[10] Na prilično ravnoj, etapi 17, Čeči je izgubio pet minuta i Valeti je imao prednost od osam minuta u generalnom plasmanu.[10] Na naredne dvije etape nije bilo promjena i Valeti je osvojio Điro sa osam minuta i 47 sekundi ispred Čečija.[10] Takođe, Valeti je osvojio brdsku klasifikaciju sa 29 poena, tri poena više od Đordana Kotura.[10]

Nedugo nakon Đira, Valeti je vozio Tur de Svis trku, na kojoj je dominirao.[10] Trijumfovao je na trećoj i četvrtoj etapi, završio je treći na petoj etapi i osvojio je trku 12 minuta i 49 sekundi ispred Arsena Merha.[11]

1939[uredi | uredi izvor]

Sezonu 1939 počeo je pobjedom na trci Ofringen u Švajcarskoj.[12] Na Điru, navijači su nestrpljivo očekivali novi duel Bartalija i Valetija, dvojice najboljih italijanskih vozača tog doba.[13] Na prvoj etapi trijumfovao je pobjednik Đira iz 1935 — Vasko Bergamaski.[13] Na drugoj etapi, od Torina do Đenove, Bartali, Čineli i Vičini su otišli u napad, Bartali je trijumfovao, dok je glavna grupa, u kojoj je bio i Valeti, završila pet i po minuta iza.[13] Iako je rano stekao veliku prednost, Bartali je ispustio već na trećoj etapi. Propustio je bijeg desetorice vozača, u kojem je bio i Valeti.[13] Bijeg je na cilj stigao sedam minuta ispred grupe i Valeti je došao do osmog mjesta u generalnom plasmanu.[13] Stekao je dva minuta ispred Bartalija, ali je i dalje imao pet i po minuta iza Činelija i Vičinija.[13] Na sedmoj etapi vožen je brdski hronometar, dug 14 km; pobijedio je Valeti, 28 sekundi ispred Bartalija i došao je do četvrtog mjesta, tri i po minuta iza Činelija.[13] Na desetoj etapi, Valeti je nadoknadio vrijeme i došao do trećeg mjesta, dva minuta iza Činelija.[13] Na etapi 11 išlo se u Apenine, na usponu Paso del Muraljone. Bartali je pobijedio na etapi, dok je Valeti preuzeo roze majicu.[13] Na etapi 15 vožen je 39,8 km dug hronometar. Valeti je trijumfovao 52 sekunde ispred Bicija, dok je Bartali zaostao dva minuta.[13] Valeti je nakon hronometra imao četiri minuta ispred Bartalija.[13] Etapa 16 označila je početak Dolomita, preko uspona Paso dela Maurija, Valeti je izdržao napade Bartalija i završili su zajedno.[13] Etapa 17 bila je duga 258 km, od Kortina d’Ampeca do Trenta, sa glavnim usponom Role.[13] Bartali je znao da mu trka izmiče i napao je rano. Završio je prvi preko Rolea i nakon što su mu se pridružili Vičini i još neki vozači, uspio je da distancira Valetija.[13] Valeti je bio u krizi, izgubio je 7 minuta i 48 sekundi.[13] Điro je djelovao izgubljeno za Valetija, koji je pao na četvrto mjesto, 3 minuta i 49 sekundi iza Bartalija.[13] Italijanski biciklistički svijet je eksplodirao od uzbuđenja zbog duela Valetija i Bartalija.[13] Odlučujuća etapa bila je pretposlednja, etapa 18, poslednja u planinama. Dužine 166 km, od Trenta do Sondrioa, sa usponima Tonale i Aprika. Valeti je napao rano, ali ga je Bartali dostigao i otišao od njega. Preko uspona Tonale, Bartali je prešao prvi i bio je pet minuta ispred Valetija.[13] Valetiju se pridružio suvozač, Bici i zajedno su dostigli i prestigli Bartalija.[13] Valeti je doživio defekt, Bartali ih je dostigao i nije čekao.[13] Valeti se ponovo vratio i napao na usponu Aprika i trijumfovao je na etapi koja je vožena po jako lošim uslovima. Na usponu Tonale bilo je 20 centimetara snijega.[13] Bartali je imao loš dan. Dok je Valeti vozio da napravi čudo, Bartali je doživio defekt a zatim je pao.[13] Još gore po njega bilo je to što je timski automobil morao da se kreće sporo i izgubio je dosta vremena dok je dobio novi točak.[13] Valeti je na cilj u Sondriju stigao pet minuta ispred suvozača Bicija, dok je Bartali završio sedam minuta iza.[13] Ipak, na ovoj etapi bilo je mnogo više od naporne vožnje. Automobil Valetijevog tima Frejus bio je ispred automobila tima Lenjano. Da bi spriječio da vozilo dođe do Bartalija, vozač Frejusa pretvarao se da je izgubio kontrolu nad u snijegu, zaustavivši automobil po sredini puta.[13] Automobil tima Lenjano bio je blokiran, dok je Bartali pokušavao da promijeni gumu po jako hladnom vremenu.[13] Nakon toga se Valetiju probušila guma, a kada je mehaničar stigao, namjerno je razbio točak, da bi pokazao sudiji da je točak morao da se zamijeni umjesto da zamijene samo gumu.[13] Valeti je ponovo bio lider, dok je sada Bartali zaostajao skoro tri minuta.[13] Na poslednjoj etapi u Milanu, Bartali je napao na jedinom usponu, ali mu Valeti nije dao da se odvoji. Bartali je trijumfovao na etapi, a Valeti je osvojio svoj drugi Điro, dva minuta i 59 sekundi ispred Bartalija.[13] U brdskoj klasifikaciji završio je drugi sa 19 poena, tri manje od Bartalija.[13]

Istorirač Leo Turini je napisao da je taj Điro možda imao i političku pozadinu. Valeti je bio član fašističke partije, dok je Bartali odbio da se pridruži partiji.[13] Turini je napisao da je špijunska agencija Benita Musolinija — OVRA ostavila dokumenta koja dovode do zaključka da je bilo umiješanosti vlade u snijegom prekrivenoj etapi 18.[13]

U nastavku sezone, završio je Điro di Lombardiju na 22 mjestu, dok je osvojio Điro de Provincije Milano, hronometar koji se vozi u paru; Valeti je pobijedio u oktobru u paru sa Činom Činelijem;[14] dok je u novembru takođe u paru sa Činelijem završio drugi, iza Bartalija i Favalija.[15]

1940—1946[uredi | uredi izvor]

Nakon početka Drugog svetskog rata mnoge trke su ukinute. Valeti je završio Milano—Sanremo na 35 mjestu, 45 sekundi iza pobjednika — Đina Bartalija.[16] Vozio je Điro u maju, ali bez velikog uspjeha. Na sedmoj etapi završio je drugi, dva monuta iza Valtera Generatija.[17] Nijednu drugu etapu nije završio u prvih 10 i Điro je završio na 17 mjestu, sat i 34 minuta iza pobjednika — Fausta Kopija.[17] Na kraju sezone završio je Điro di Lombardiju na 10 mjestu u sprintu grupe koja je došla četiri minuta iza Bartalija.[18]

Godine 1941 završio je peti na Điro del Veneto trci, treći na Điro dela Toskana trci, iza Kopija i Bartalija.[19] Milano—Sanremo završio je na 31 mjestu.[20]

Valeti je polako nestajao sa biciklističke scene, 1942 završio je na pretposlednjom, 18 mjestu na Điro del Veneto trci,[21] dok je 1943 završio treći na Điro de Provincije Milano, u paru sa Mariom de Benedetijem.[22]

Karijeru je završio 1946, ne ostvarivši neki zapaženiji rezultat u poslednje tri godine karijere.[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mannini, Paolo. „Giovanni Valetti”. museociclismo.it (na jeziku: italijanskom). Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  2. ^ a b Mannini, Paolo. „Storia di Giovanni Valetti”. museociclismo.it (na jeziku: italijanskom). Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  3. ^ „Giro di Lombardia 1935”. cyclebase.nl. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  4. ^ „Fréjus 1936”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  5. ^ „Milano - San Remo 1936”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z „1936 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  7. ^ „Milano - San Remo 1937”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p „1937 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  9. ^ „Nyon 1938”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  10. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „1938 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  11. ^ „Tour de Suisse 1938”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  12. ^ „Oftringen 1939”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  13. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab „1939 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  14. ^ „Ronde van de Provincie Milaan 1939”. cyclebase.nl. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  15. ^ „Ronde van de Provincie Milaan 1939”. cyclebase.nl. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  16. ^ „1940 Milano - San Remo”. Bike Race Info. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  17. ^ a b „1940 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  18. ^ „1940 Giro di Lombardia results”. Bike Race Info. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  19. ^ „Giro della Toscana 1941”. cyclingarchives.com. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  20. ^ „1941 Milano - San Remo”. Bike Race Info. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  21. ^ „Giro del Veneto 1942”. cyclebase.nl. Pristupljeno 26. septembar 2017. 
  22. ^ „Ronde van de Provincie Milaan 1943”. cyclebase.nl. Pristupljeno 26. septembar 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђовани_Валети&oldid=26083107”