Janko Brodarič
| janko brodarič | |
|---|---|
 Janko Brodarič | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. oktobar 1922. |
| Mesto rođenja | Rosalnice, kod Črnomlja, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 1943. (20/21 god.) |
| Mesto smrti | Veljun, Kordun, ND Hrvatska |
| Profesija | radnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1941. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Služba | NOV i PO Jugoslavije |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 27. novembra 1953. |
Janko Brodarič (Rosalnice, 1. oktobar 1922 — Veljun, jesen 1943), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1922. godine u Rosalnicama kod Črnomlja, kao jedno od šestero dece u siromašnoj seljačkoj porodici. Izučio je kovački zanat.
Godine 1941. godine aktivno je počeo da sarađuje i da učestvuje u organizacijama Narodnooslobodilačkog pokreta.
Aprila 1942. godine italijanski fašisti opkolili su njegovu kuću nastojeći da ga uhvate i zatvore. On im je pobegao i došao u Prvu goransku partizansku četu. Maja meseca iste godine stupio je u Belokrajinsku četu. U borbama koje je četa vodila, naročito na Starom Trgu u Kolpi, iskazao se napadajući neprijateljske bunkere kao bombaš. U toj borbi neprijateljsko uporište bilo je osvojeno, ali je Janko bio teško ranjen. Partizani su se u međuvremenu povukli. On je ostao na bojištu, sačekao da padne noć i sklonio se u nekakav jarak u kome je u nesvestici ostao dva dana. Tu su ga našli meštani onesvešćenog, sklonili ga i omogućili mu da ode do partizanske bolnice. Uskoro je ostao bez noge.
U toku Četvrte neprijateljske ofanzive nalazio se sa teškim ranjenicima u raznim skloništima. Jednom prilikom misleći da su italijanski fašisti otkrili sklonište, pokušao je da izvrši samoubistvo da ne bi živ pao neprijatelju u ruke. Kada se malo oporavio, tražio je da odmah ode u odred. Međutim, morao je sa ostalim partizanskim ranjenicima da se skloni na oslobođenu teritoriju u Hrvatskoj.
Na tom teškom putu, četa koja je pratila ranjenike sukobila se s ustašama. Iako teški invalid, on je već do tada nekoliko puta tražio da ide u borbu, ali mu nije dozvoljeno. Sada, u kritičnom trenutku, kada je pao mitraljezac prateće čete, Janko je uzeo njegov mitraljez i počeo da puca po neprijatelju iz neposredne blizine. Tako su dobrim delom i njegovom zaslugom ranjenici spašeni i povučeni na oslobođenu teritoriju, dok je on poginuo u sukobu.
Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 27. novembra 1953. godine, proglašen je za narodnog heroja.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Narodni heroji Jugoslavije. Ljubljana - Beograd - Titograd: Partizanska knjiga - Narodna knjiga - Pobjeda. 1982.
