Jan Amos Komenski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Ed NL icon.png
Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, Departman za pedagogiju u Nišu.
Datum unosa: mart-avgust 2018.
Vikipedijanci: Ova grupa studenata će uređivati u GIP-u i molimo vas da ne prebacujete ovaj članak u druge imenske prostore Vikipedije.
Pozivamo vas da pomognete studentima pri uređivanju i doprinesete da njihovi unosi budu što kvalitetniji.
Jan Amos Komenski
Johann Amos Comenius.jpg
Jan Amos Komenski
Datum rođenja (1592-03-28)28. mart 1592.
Mesto rođenja Njivnjice
Datum smrti 15. novembar 1670.(1670-11-15) (78 god.)
Mesto smrti Amsterdam
Škola Univerzitet u Hajdelbergu
Rembrantova slika „Starac“ verovatno prikazuje Jana Amosa Komenskog

Jan Amos Komenski (lat. Comenius, češ. Jan Amos Komenský), rođen 28. marta 1592, u Njivnjicama, u Češkoj, preminuo 15. novembra 1670. u Amsterdamu, u Holandiji) je bio češki (prisvajaju ga i Mađari, Slovaci, Nemci idr.) pedagog, lingvista, prirodnjak, humanista, filozof i političar.

Biografija[uredi]

Jan Amos Komenski je imao slovačke pretke. Njegovo prezime verovatno potiče od imena opštine Komnja u srezu Uhersko Hradište. Smatra se najznačajnijim reformatorom u istoriji obrazovanja poput uvođenja predmetno-časovno-razrednog školskog sistema, koji i služi kao osnovni i pretežni oblik savremene nastave.

Završio je teologiju i postao je sveštenik Jedinstva bratskog. Ova crkva je pripadala protestantskim crkvama u Češkoj i javljala se ka husističkim tradicijama.

Posle poraza čeških principa na Beloj gori Komenski se morao sakrivati od carske vojske. U to vreme mu je od tifusa umrla supruga i dvoje dece. Izlaz iz ove situacije je tražio u radu. Tada je počeo da radi na svojoj knjizi „Lavirint sveta i raj srca“.

Godine 1628. napustio je svoju rodnu Moravsku i pošao na put po Evropi. Finansijski su ga pri tome pomagale bogatataši koje su poštovali njegov rad. Utvrdio je nove načine polaska u škole. Smatrao je da polazak u školu mora biti obavezan za svako dete bez obzira na materijalno stanje i pamet. Proslavio se za svoje doba revolucionarnim mislima „ponavljanje je majka mudrosti“ i „škola je igra“.

Njegova filozofija se naziva „pansofija“. Glavna filozofska misao Jana Amosa Komenskog je misao o jednoj harmoniji koja vlada celim kosmosom. Njegova filozofska pitanja se usredsređuju na suvišnost čula sveopšteg bitisanja.

Tako kako je za pristup Fransis Bekona ka svetu prisutna indukcija, za Renea Dekarta evidentna dedukcija, tako je za Komenskog tipičan postupak sinkritičkom metodom.

Škola[uredi]

Škola je u Komenskovoj misli bila neophodna institucija, zbog toga što je učenje u većim grupama bolje jer podstiče na rad i obezbeđuje bolje rezultate u odnosu na bilo koje individualno vaspitanje. Pišući da je lako da se od celog života napravi škola, Komenski predlaže sledeće škole:

  1. škola začeća i razvoja u majčinom stomaku,
  2. škola rođenja i najranijeg detinjstva,
  3. škola detinjstva,
  4. škola mladićstva,
  5. škola mladosti,
  6. škola zrelog doba i
  7. škola starosti.

Prva i druga od ovih škola su u svakoj kući, i to je u stvari njegova materinska škola (od rođenja do 6 godina). Treća se nalazi u svakom selu i to je škola maternjeg jezika (od 6 do 12 godina). Četvrta se nalazi u svakoj provinciji i to je latinska škola (od 12 do 18 godina). Peta škola je svakoj državi i to je akademija (od 18 do 24 godina). Šesta škola pripada celom svetu , a sedma svugde gde će se nalaziti ljudi koji su bolje osposobljeni za život. Takođe, prve dve škole jesu privatne, to jest pod nadležnošću roditelja, naredne tri su javne, jer su pod nadzorom crkve i vlasti, a poslednje dve jesu lične, zato što bi do tog doba života svaki čovek trebalo da napreduje dovoljno da bude kovač svoje sreće. Komenski se najviše i posebno zalagao za osnivanje škole maternjeg jezika, latinske škole i akademije. Ovom svojom podelom on je postavio temelje modernog školskog sistema.

Materinska škola[uredi]

Materinsku školu deca dobijaju od svog rođenja pa sve do šeste godine, prvenstveno u majčinom stomaku, pa onda kroz najranije periode svog života u okviru svoje porodice, uz najvažniju ulogu majke. Vaspitanje u ovom periodu treba da pruži osnovne predstave o svetu i prirodnim pojavama, zatim pravilne navike i osnove moralnosti, i religijske osnove. Komenski je detaljno svoje poglede o ovoj prvoj i najranijoj školi u dečijem životu izneo u svom delu Informatorijum materinske škole, u kom je takoreći dao uputstvo roditeljima i dadiljama kako treba postupati sa decom do 6 godina. Ovo je inače prva knjiga u istoriji pedagogije posvećena predškolskom vaspitanju.

Škola maternjeg jezika[uredi]

Ova druga po redu škola u dečjem odrastanju treba da traje od 6. do 12. godine, u periodu dečaštva. Škole maternjeg jezika, ili osnovne škole, treba da postoje u svakoj opštini, pa prema tome treba da budu sveopšte, masovne, narodne i opšteobrazovne. Njihov zadatak je da pružaju elementarna znanja, tj. čitanje i pisanje na maternjem jeziku, računanje s malo geometrije, prirodne nauke, ručni rad, pevanje i veronauka.

Jako je važno naglasiti masovnost i narodnost osnovne škole. Komenski smatra da u ove škole treba uzimati ne samo decu bogatih ljudi, već svu decu podjednako, bogatašku i sirotinjsku, plemićku i građansku, dečake i devojčice. On takođe ističe važnost nastave na maternjem jeziku. Ova dva zahteva su bila izuzetno revolucionarna i demokratska za ondašnje vreme.

Što se tiče opšteobrazovanosti, ovaj kriterijum podrazumeva da svi dobiju sva pansofijska znanja koja su potrebna svakom čoveku, bez obzira na kasnije zanimanje. Zato svako treba da završi osnovnu školu, da bi se kasnije mogao opredeljivati da li će nastaviti školovanje u trećoj, latinskoj, školi, ili će učiti zanat itd. Shodno tome, sadržaj obrazovanja u osnovnoj školi treba da čine: čitanje, pisanje, aritmetika s elementima geometrije, nauka o prirodi, geografija, božji zakon, ručni rad i pevanje.

U osnovi ovako koncipirane osnovne škole je stav da su svi ljudi po prirodi jednaki i dobri, da su svi deca božja, da se svi mogu vaspitavati i da svi imaju jednaka prava na to, i svima je školovanje neophodno.

Komenski je ovim dao građanskom staležu jedno novo, pedagoško oružje u borbi za rušenje starog feudalnog društvenog poretka. Pokušao je da dovede u pitanje pravo crkve na osnovnu školu, hteo da je izuzme iz vlasti crkve i učini javnom, pa je školu podveo pod državnu vlast i učinio je školom za sve, bez ikakve, pa čak i verske diskriminacije. Ali ipak, veoma važna stvar koja se učila u školi bio je zakon božji, koji je razvijao pobožnost kod svakog učenika.

Latinska škola ili Gimnazija[uredi]

Latinska škola je namenjena za period mladosti, od 12. do 18. godine. Ona se nalazi u svakom gradu, svakoj provinciji, i služi da dalje razvija ono što je stečeno u materinskoj školi (porodici) i školi maternjeg jezika (osnovnoj, narodnoj školi). U ove dve prethodne škole se razvijaju spoljna i unutrašnja čula, a u latinskoj treba razvijati rasuđivanje i suđenje.

Komenski kaže da su njen glavni cilj četiri jezika i celokupno poznavanje veština. Ova škola ima šest razreda i u svakom se uči poseban sadržaj tj. predmet - gramatika, fizika, matematika, etika, dijalektika i retorika, a u okviru ovoga su i sadržaji iz muzike, istorije, geografije, hronologije, astronomije i teologije. Dakle, Komenski je u sadržaj obrazovanja, pored sedam slobodnih veština, uneo i one predmete koji su pod uticajem nauka sve više bili zastupljeni, da bi se učenici uzdigli više. Što se tiče izučavanja jezika, zalagao se da se uči i još jedan od živih jezika, pored maternjeg, latinskog i grčkog. Poseban metod koji preporučuje za ovu školu jeste da se četiri redovna časa dnevno podele tako da se dva jutarnja časa posvete nauci, prvi popodnevni - istoriji, a drugi - vežbanju u stilu, glasu, ruke i sl. shodno gradivu.

Nakon što učenici uspešno završe latinsku školu, tj. gimnaziju, Komenski predlaže da se samo oni najbolji, najtalentovaniji upute na akademiju, a da se ostali upute na njivu, na zanat, trgovinu, ili za šta su već rođeni.

Akademija[uredi]

Akademija ja namenjena za zrelost, za godine između 18 i 24, i ona, pošto nije opšta i masovna, treba da postoji u svakoj državi. Na akademiji Komenski želi da se zaista obrađuju sve nauke, pri čemu treba primenjivati lakše i pouzdanije načine, a da se na kraju odlikuju samo oni koji su uspešno postigli svoje ciljeve, pa im se može pouzdano poveriti vođenje društvenih poslova.

Akademija podrazumeva teologiju, filozofiju i nauke koje su kruna obrazovanja, što uključuje pravni, teološki i medicinski fakultet. Potrebno je da akademije imaju učene, vredne i posvećene profesore, da se obavezno izučavaju pisci, i da ih pohađaju samo odabraniji, samo cvet ljudi, da one spremaju samo vredne i čestite mladiće, a ne nazovi-studente.

U sklopu ovog poslednjeg perioda obrazovanja Komenski spominje još i putovanja, o kojima kaže da ih treba zabraniti omladini dok god ne prođe razuzdanost tog doba i dođe zrelost potrebna za putovanja, isto kao što smatra i Platon.

Nakon što dete tj. čovek završi svoje školovanje kroz sve ove četiri škole, Komenski je smatrao u početku da je razvoj završen upravo do te 24. godine. Međutim kasnije, on je, formulišući svoje pansofijske ideje, učenje i školovanje proširio na čitav život, što ga čini teoretičarem permanentnog (doživotnog) obrazovanja.

O nastavi[uredi]

Komenski je generalno gledao na nauku sa praktičnog gledišta, odnosno, smatrao da učenici treba da nauče ono što će im koristiti u životu. Što se tiče organizacije nastave i školskog rada, on je detaljno osmislio sistem koji se u velikoj meri i danas koristi. On je definisao: školsku godinu, školsku nedelju, radni dan, nastavni čas, raspust i odmor, razred, ocenjivanje na kraju godine, školsku disciplinu i druge pojmove važne za nastavu.

U radu škola, u nastavi i vaspitanju, Komenski određuje glavne principe i metode, a sve u skladu sa prirodnim zakonima. Osnovni princip nastave jeste princip očiglednosti, po kojem nastava treba da počne od posmatranja stvari, a ne od upoznavanja pomoću razuma, da čula imaju veliku ulogu u saznavanju i učenju. Ovaj princip čini jezgro i osnovu didaktike Komenskog, pa je, shodno tome,  nazvan zlatnim pravilom.  Ostali važni principi su sledeći: postupnost (od lakšeg ka težem, od prostog ka složenom, od bliskog ka daljem, od poznatog ka nepoznatom), sistematičnost, uzrasne mogućnosti (ne žuriti ispred prirodnog tempa), interesantnost, zanimljivost i prijatnost rada (treba da vlada radost pri učenju, a ne prisila).

Takođe je jako bitan aktivan odnos prema radu, jer ukoliko učenik ne uči s razumevanjem, učenje ne može dati rezultate. Onda, da bi ti rezultati bili trajni, Komenski ističe neophodnost ponavljanja i uvežbavanja gradiva. Sve se ovo može postići samo ukoliko škole imaju pansofijske nastavnike, univerzalne pedagoge, koji su sposobni da poučavaju svestrano. Njihovi glavni zadaci su da vežbaju: duh, govor i ruke. Dakle, ono što učenici treba da upoznaju treba uporedo da ide sa onim što treba da rade, pa poznavanje stvari i potrebnih pokreta ruku mora da bude praćeno sposobnošću da se izvrši neki rad. U skladu sa tim stavom, Komenski postavlja dva jako značajna i prilično savremena zahteva školi: neophodnost povezivanja teorijskih i praktičnih znanja i, drugi, povezivanje učenja u školi sa realnim životom. Ne učiti za školu, već za život - postaće vodeća Komenskova ideja u radu ondašnjih, ali i današnjih škola.

Što se tiče učitelja, on, po Komenskom, ima važnu ulogu u održavanju discipline, pri čemu ne bi smeo da se koristi fizičkim kaznama (jer batine i šamari ne mogu uliti u dušu ljubav prema naukama). Učitelj je, dakle, dužan da izazove interesovanje kod učenika, da privuče dečju pažnju i srca svojom dobronamernošću, naklonošću i ljubavlju. U slučaju da se rad u školi ne odvija kako bi trebalo i ima nekih nepravilnosti, Komenski krivi učitelja, a ne učenike.

Citat[uredi]

Po Komenskom dete je predmet i uzor prave obnove. „Evo mi dospeli, koji samo sebe smatramo za ljude, vas decu za male majmune, samo sebe za pametne, vas za nerazumne, samo sebe za rečite, vas za nemušte smo otkazani za vaše škole! Vi ste nam dani za učitelje vaše čini našim za ideal i uzor!“

Škola jeste fabrika čovečanstva.

Dela[uredi]

Via Lucis', 1668
  • Linguae Bohemicae thesaurus, hoc est lexicon plenissimum, grammatica accurata, idiotismorum elegantiae et emphases adagiaque (Blago češkog jezika), 1612.-1656.
  • Problemata miscellanea, 1612.
  • Sylloge quaestionum controversarum, 1613.
  • Grammaticae facilioris praecepta, 1614.-1616.
  • O anđelima (O andělích), 1615.
  • Theatrum universitatis rerum, 1616.-1627.
  • Govor protiv Ancikrista i njegovom svođenju (Retuňk proti Antikristu a svodům jeho), 1617.
  • O starinama Morave (O starožitnostech Moravy), 1618.-1621.
  • Spis o rodu Žerotina (Spis o rodu Žerotínů), 1618.-1621.
  • Mape Morave (Moraviae nova et post omnes priores accuratissima delineatio autore J. A. Comenio), 1618.-1627.
  • Pisma u nebo (Listové do nebe), 1619.
  • Manualnik ili jezgro cele biblije (Manuálník aneb jádro celé biblí svaté), 1620.-1623.
  • Premišljanje o savršenosti hrišćanstva (Pŕemyšlování o dokonalosti kŕesťanské), 1622.
  • Neosvojivi grad ime Hristovo (Nedobytedlný hrad jméno Hospodinovo), 1622.
  • Truli deo prvi (Truchlivý, díl první), 1623.
  • Lavirint sveta i lusthaus srca (Labyrint světa a lusthaus srdce), 1623.
  • O poeziji češkoj (O poezí české), 1623.-1626.
  • Truli deo drugi (Truchlivý, díl druhý), 1624.
  • Centrum securitatis, 1625.
  • Viđenja i javljanja Krištofa Kotera (Vidění a zjevení Kryštofa Kottera), 1625
  • Prevod nekih žalmova (Pŕeklad někkterých žalmů), 1626.
  • Didaktika češka (Didaktika česká), 1628.-1630.
  • Didactica magna, 1633.-1638.
  • Schola pansophica, 1650.-1651.
  • Primitiae laborum scholasticorum, 1650.-1651.
  • Opera didactica omnia, 1657.
  • De bono unitatis et ordinis, 1660.
  • De rerum humanarum emendatione consultatio catholica
  • Materinska škola

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

[1]

[2]

[3]

Spoljašnje veze[uredi]

  • ^ Cenić S. , Petrović J. (2005). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Učiteljski fakultet Vranje. 
  • ^ Komenski, Jan Amos. Velika didaktika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. 
  • ^ Komenski, Jan Amos. Materinska škola. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.