Japanska laka krstarica Natori

Japanska laka krstarica Natori
Laka krstarica Natori u Nagasakiju 1922. godine.
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	14. decembar 1920.
Porinut	16. februar 1922.
Završetak gradnje	15. septembar 1922.
Glavne karakteristike
Deplasman	5.170 tona standardni deplasman 5.925 tona puni deplasman
Dužina	162.99 metara
Širina	14.75 metara
Gaz	4.87 metara
Pogon	12 kotla Kanpon, snage 90.000 KS
Brzina	36 kn (67 km/h)
Posada	438 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 7 × 140 mm, 2 × 76 mm, 6 × 13 mm Torpeda 8 × 610 mm Avioni: 1

Krstarica Natori (jap:名取 軽巡洋艦) je pripadala seriji japanskih lakih krstarica klase Nagara, i korišćena je tokom Drugog svetskog rata. Ime je dobila po reci Natori, koja protiče kroz prefekturu Mijagi, Japan.

Pozadina

Natori je bila četvrta od šest lakih krstarica klase klase Nagara. Kao i ostali brodovi ove klase, ona je bila namenjena za ulogu zastavnog brod flotila razarača i podmornica.

Služba

Rani period

Krstarica Natori je građena u Micubišijevom brodogradilištu u Nagasakiju, i završena je 15. septembra 1922. godine, Ubrzo po kompletiranju, Natori je uključena u patroliranje duž Kineske obale. Od 1938. godine, ona bazira na Tajvan, odakle pomaže u zaštiti iskrcavanja japanskih trupa na obale južne Kine.

U 1940. godini, neslaganje oko granice između Sijama i Francuske Indokine, je preraslo u oružani sukob. Japanci organizuju „Konferenciju za prekid neprijateljstva“ koja je bila održana u Sajgonu, a preliminarni dokument za prekid borbe između Višijske Francuske, generala Anri Filip Petena, i Kraljevine Sijam, je potpisan 31. januara 1941. godine na palubi krstarice Natori.

Rana faza Pacifičkog rata

Dana, 26. novembra 1941. godine, Natori postaje zastavni brod 5. flotile razarača kontraadmirala Kenzaburo Hare, u sastavu Treće flote viceadmirala Ibo Takahašija, i bila je dodeljena snagama Prve jurišne jedinice za osvajanje Filipina. U vreme napada na Perl Harbor, Natori eskortuje 6 transportna broda na kojima su se nalazili delovi 48. japanske pešadijske divizije, koji su bili na putu od Makunga – Tajvan, do Aparija – severni Luzon. Japanske invazione snage su bile napadnute 10. decembra 1941. godine, od 3 bombaredra B-17 leteće tvrđave iz 14. bombarderske eskadrile, oštećujući lakše krstaricu Natori i razarač Harukaze. Nakon kraćeg remonta u bazi Makung, Natori prati krajem decembra 27 transportna broda ka zalivu Lingajen, na kojima su se nalazili; 47. pešadijski puk iz satava 48. pešadijske divizije i 4. tenkovski puk. Natori je 26. decembra 1941. godine, uključena u satav eskorne jedinice br. 2, zjedno sa lakom krstaricom Kaši, čiji je zadatak bio da eskortuju treći konvoj ka Malaji, do Singora, Tajland.

Bitka u prolazu Sunda

U drugoj polovini februara 1942. godine, Natori je uključena u eskortovanju i pokrivanju invazionih snaga za osvajanje Holandske Istočne Indije, i učestvuje u bici u prolazu Sunda, 28. februara 1942. godine.

Krstarica Natori, zajedno sa razaračima Asakaze, Širajuki, Hacujuki, Širakumo, Murakumo i Šikinami, i teškim krstaricima Mikuma i Mogami, razvrstavaju se severno i zapadno od oblasti iskrcavanja. Američka teška krstarica Hjuston i australijska laka krstarica Pert ulaze u prolaz Sunda i napadaju japanske transportne brodove, koji su bili pod zaštitom svega tri razarača; Harukaze, Hatakaze i Fubuki. Japanski razarači puštaju dimnu zavesu kako bi sakrili svoje transportne brodove. Fubuki se izdvaja i napada krstarice Hjuston i Pert lansirajući torpeda.

U 23:00 sati, Natori i njeni razarači se sastaju sa zapadnom zaštitnom grupom, u kojoj su se nalazile krstarice Mogami i Širakumoi razarač Šikinami. Šikinami otvara vatru iz svojih topova ka saveznicima. Krstarica Natori, zajedno sa razaračima Hacujuki i Širajuki, takođe otvaraju vatru i brzo zatvaraju oblast. U 23:08 sati, savezničke krstarice se okreću u pravcu severoistoka, a Natori i njeni razarači se kreću u pravcu jugoistoka, u tri kolone. Između 23:10 i 23:19 sati, japansci lansiraju 28 torpeda ka saveznicima. Krstarica Pert, artiljerijskom vatrom oštećuje kormilo na razaraču Harukaze i komandni most na razaraču Širajuki.

U 23:19 sati, krstarice Mikuma i Mogami ispaljuju po 6 torpeda ka krstarici Pert, sa daljine od 8.500 metara, a otvaraju vatru iz svojih topova glavne artiljerije, sa daljine od 11.000 metara, potpomognute reflektorima za razarača. U 23:37 sati, krstarica Mogami ispaljuje 6 torpeda ka američkoj krstarica Hjuston. Sva torpeda promašuju, ali zato pogađaju japanske transportne brodove; Sakura Maru, Horai Maru, Tacuno Maro i Rjudžo Maru na kome se nalazio i komandant japanske 16. armije, general-lajtant Hitoši Imamura.

U 23:26 sati, razarači Harukaze i Hatakaze, lansiraju torpeda, a u 23:30 sati, lansiraju torpeda i razarači Širakumo i Murakumo. Ukupno, Japanci su lansirali oko 90 torpeda u ovoj borbi. Krstarica Pert, sa malo municije, kretala se brzinom od 28 kn (52 km/h), kada je pogodilo prvo torpedo u predelu prednjeg mašinskog odeljenja. Druga dva torpeda je pogađaju u predelu prednjeg magacina i krmene topovske kule "X", a tone na oko 3 nautičke milje istočno-jugoistočno od rta Sent Nikolas, nakon 4-tog pogotka torpeda. U 00:45 sati, tone i krstarica Hjuston.

Dana, 10. marta 1942. godine, Natori je pridružena 16. diviziji krstarica, zajedno sa lakom krstaricom Nagara. Nakon okupacije Jave, Natori uzima učešće u bici kod Komodorskih ostrva. U toj bici, 1. aprila 1942. godine, američka podmornica Sivulf, ispaljuje tri torpeda ka krstarici Natori, ali sva promašuju. Međutim krstarica Naka, nije bila te sreće, i nju pogađa torpedo u desni bok, uništavajući kotao br. 1, te je stoga morala biti odvučena od strane krstarice Natori u zaliv Bantan.

Aprila 1942. godine, Natori je angažovana u patroliranju Javanskim morem, koje će trajati sve do juna. Nakon jednog kraćeg remonta u bazi Maizuru, Natori se vraća ka Javanskom i Timorskom moru, gde ostaje do decembra 1942. godine, sa povremenim posetama baza Mergui – Burma, Penang, Singapur i Davao.

Dana, 21. decembra 1942. godine, krstarica Natori ukrcava jednu specijalnu mornaričku desantnu jedinicu, koju iskrcava kod Holandije, Nova Gvineja. Početkom sledeće godine (9. januar), na oko 18 nautičkih milja jugoistočno od ostrva Ambon, krstarica Natori je uočena od američke podmornice Toteg, na daljini od 3.000 metara. Podmornica ispaljuje dva torpeda koja pogađaju krstaricu Natori u krmu, koja se odvaja od broda zajedno sa kormilom. U sledećih nekoliko minuta, dok se Natori kretala smanjenom brzinom, Toteg ispaljuje još dva torpeda, ali oba promašuju, i Natori uspeva da pobegne.

Popravka i modernizacija

Dana, 21. januara 1943. godine, u bazi Ambon, Natori je oštećena od ekplozija bombi koje su pale u njenoj blizini, a bačene su iz bombardera B-24 Liberator, iz 90. bombarderske grupe, 319. bombarderske eskadrile. Eksplozije bombe su probile oplatu broda i izazvale prodor vode u drugo kotlovsko odeljenje. Natori napušta bazu Ambon i odlazi radi remonta ka Makasaru, gde nije bilo moguće da se izvrši popravka, te stoga Natori odlazi u Singapur. Iako opravka nije završena do 24. maja 1943. godine, doneta je odluka da se krstarica Natori pošalje u Japan, radi dalje popravke i modernizacije.

U bazi Maizuru, sa krstarice Natori su skinute kule sa njenim topovima glavne artiljerije br. 5 i br. 7, kao i njen katapult za hidroavione i pokretna dizalica. Postavljen je jedan dvocevni teški protiv-avionski top od 127 mm, i dva trocevna protiv-avionska topa od 25 mm, čime je broj ovih topova povećan na 14 cevi (2x3, 2x2, 4x1). Zatim je ugrađen jedan radar za vazdušno osmatranje Tip-21, a instaliran je i hidrofon na njenom pramcu. Popravka i modernizacija, su završeni 1. aprila 1944. godine, i Natori postaje zastavni brod 3. flotile razarača centralno pacifičke flote.

Operacije oko Filipina

Dana, 5. juna 1944. godine, Natori ukracava jedan odred japanskih vojnika u bazi Kure i prebacije ih u Davao – Mindanao, gde ih iskrcava, a ukrcava druge japanske trupe koje prebacuje na Palau, gde stiže 14. juna 1944. godine (dan pre bitke u Filipinskom moru). Krstarica Natori ostaje u bazu Davao sve do avgusta, služeći kao stražarski brod.

Američka podmornica Bludžil, dok je patolirala 20. jula 1944. godine u blizini japanske baze Davao, uočava krstaricu Natori, ali ne uspeva da ostvari poziciju za napad. Natori stiže u bazu Palau 21. jula, radi pomoći pri evakuaciji 800 japanskih i korejskih prostitutki, ka bazi Davao.

Dana, 18. avgusta 1944. godine, na oko 200 nautičkih milja istočno od ostrva Samar, krstarica Nator je bila u pratnji transporta ka bazi Palau, kada je bila uočena od američke podmornice Hardhed, istočno od prolaza San Bernandino. Američka podmornica identifikuje metu kao bojni brod i prelazi u napad. Jedno torpedo iz njenog prvog plotuna od 5 torpeda, kaja su ispaljena sa daljine od 2.600 metara, pogađa levi bok krstarice u predelu kotlovskog odeljenja. Natori se zaustavlja, i ubrzo je pogađa po sredini broda još jedno torpedo iz drugog plotuna od 4 torpeda.

U 07:04 sati, krstarica Natori tone zajedno sa 330 njenih članova posade, uključujući i kapetana Kubota. Razarači Urakaze i Kijošimo uspevaju da spasu 194 brodolomnika, a američka podmornica Strendžrej spašava četvoricu sa jednog splava za spašavanje. Dana 12. septembra 1944. godine, skoro mesec dana od potonuća, američki razarač Maršal, zarobljava jedan čamac za spašavanje sa 44 preživela člana posade krstarice Natori.

Natori je zvanično obrisana iz spiska japanske mornarice 10. oktobra 1944. godine.

Lista Kapetana

• Kapetan Jošičika Fukušima – 15. septembar 1922 — 1. decembar 1922.
• Kapetan Minoru Morita – 1. decembar 1922 — 20. novembar 1923.
• Kapetan Taizo Ogura – 20. novembar 1923 — 1. decembar 1924.
• Kapetan Širo Inoue – 1. decembar 1924 — 20. novembar 1925.
• Kapetan Keiđi Mizuki - 20. novembar 1925 — 1. novembar 1926.
• Kapetan Keiiči Ičikizaki – 1. novembar 1926 — 1. decembar 1926.
• Kapetan Čuza Macumoto – 1. decembar 1926 — 20. avgust 1927.
• Kapetan Takehiko Cuda – 20. avgust 1927 — 15. novembar 1927.
• Kapetan Jugoro Ariči – 15. novembar 1927 — 1. avgust 1928.
• Kapetan Tošiu Higuraši – 1. avgust 1928 — 10. decembar 1928.
• Kapetan Keniči Sada – 10. decembar 1928 — 30. novembar 1929.
• Kapetan Joširo Kojama – 30. novembar 1929 — 1. decembar 1930.
• Kapetan Taiči Miki – 1. decembar 1930 — 5. april 1931.
• Kapetan Kurajoši Hošino Hoshino – 5. april 1931 — 1. decembar 1931.
• Kapetan Mičimoto Nakajama – 1. decembar 1931 — 10. jun 1932.
• Kapetan Terumiči Goto – 10. jun 1932 — 1. decembar 1932.
• Kapetan Macukiči Macuki – 1. decembar 1932 — 15. novembar 1933.
• Kapetan Eiđiro Macuura – 15. novembar 1933 — 15. novembar 1934.
• Kapetan Fukuđi Kiši – 15. novembar 1934 — 15. novembar 1935.
• Kapetan Masao Okamura – 15. novembar 1935 — 1. decembar 1936.
• Kapetan Jošimasa Nakahara – 1. decembar 1936 — 10. novembar 1937.
• Kapetan Hačiro Nakao – 10. novembar 1937 — 5. decembar 1938.
• Kapetan Takeo Aruga – 5. decembar 1938 — 28. septembar 1939.
• Kapetan Hiroši Macubara – 28. septembar 1939 — 15. novembar 1940.
• Kapetan Teiširo Jamazumi – 15. novembar 1940 — 28. jul 1941.
• Kapetan Seigo Sasaki – 28. jul 1941 — 1. jul 1942.
• Kapetan Tošihira Inoguči – 1. jul 1942 — 20. januar 1943.
• Kapetan Micuharu Ueda – 20. januar 1943 — 20. jul 1943.
• Kapetan Jasuđi Hirai – 20. jul 1943 — 18. mart 1944.
• Kapetan/Kontraadmiral Toši Kubota – 18. mart 1944. – †18. avgust 1944.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Ivens, Dejvid (1979). Kaigun : Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. Krstarice klase Nagara „Imperial Japanese Navy Page”. Pristupljeno 14. 6. 2006. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Lake krstarice klase Nagara
• Krstarice klase Nagara
• Istorija krstarice Natori – Džonatan Paršal