Јесетра

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Јесетра
Atlantska jesetra
(Acipenser oxyrinchus oxyrinchus)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Natklasa:
Osteichthyes
Klasa:
Actinopterygii
Red:
Acipenseriformes
Porodica:
Acipenseridae

Bonaparte, 1831
Potporodice

Acipenserinae
Scaphirhynchinae

Jesetra (Acipenseridae) je porodica riba i zajednički naziv za 27 vrsta koje joj pripadaju. Njihova evolucija datira još iz perioda trijasa pre otprilike 245 do 208 miliona godina.[1] Porodica je grupisana u četiri roda: Acipenser, Huso, Scaphirhynchus i Pseudoscaphirhynchus. Četiri vrste su pred izumiranjem. [2] Dve srodne vrste Polyodon spathula i Psephurus gladius su iz istog reda, Acipenseriformes, ali su u porodici Polyodontidae i ne smatraju se „pravim” jesetrama. I jesetre i veslonosi se nazivaju „primitivnim ribama”, jer su njihove morfološke karakteristike ostale relativno nepromenjene od najranijih fosila. [3][4]

Jedna od najstarijih porodica košljoriba, jesetre nastanjuju suptropska i umerena područja, jezera i obale Evroazije i Severne Amerike.[5] One su karakteristične po svojim izduženim telima, nedostatku krljušti, a ponekad su i veoma velike: u rasponu od 2-3,5 m dužine, a neke vrste rastu i do 5,5 m. Većina jesetri se mreste uzvodno i hrane u rečnim ušćima i zalivima. Dok su neke potpuno slatkovodne, vrlo mali broj dospeva u otvoren okean, ali u blizini obalnih područja.

Nekoliko vrsta jesetri love se zbog svoje ikre, koje se prerađuju u luksuzni kavijar. To je dovelo do ozbiljne prekomerne eksploatacije, koja je u kombinaciji sa drugim pretnjama očuvanja dovela većinu vrsta u kritično ugroženi status, na ivici izumiranja.

Fizičke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Lobanja jesetre – a, nos; b, nazalna kapsula; c očne duplje; d, foramina za kičmene nerve; e, notohorda; g, kvadratna kost; h, homandibularna kost; i, mandibula; j. basibranchials; k, rebra; l, podjezična kost; I, II, III, IV, V, škržni lukovi

Jesetre su zadržale nekoliko primitivnih karakteristika košljoriba. Zajedno sa ostalim članovima potklase štitonoša, oni su jedinstveni među košljoribama jer su njihovi skeleti gotovo u potpunosti hrskavi. Ipak, hrskavičavi skelet nije primitivna karakteristika, već nasleđena; preci jesetri imali su koštane skelete.[6][7][8] Takođe im nedostaje pršljen, i delimično su prekriveni sa pet bočnih redova ljuspi, a ne sa krljušti.[9] Oni takođe imaju četiri brka - čulne organe koji prethode njihovim širokim ustima bez zuba. Kreću se svojim rečnim staništima putujući malo iznad dna, sa brkovima koje se vuku po šljunku ili mutnoj podlozi. Jesetre su prepoznatljive po izduženim telima, spljoštenom nosom, posebnom ljuspama i brkovima i izduženim gornjim režnjima repa. Skeletni oslonac uparenih peraja nalazi se unutar zida tela, iako se mrežaste strukture slične zracima mogu videti i spolja.

Jesetre su među najvećim ribama: neke morune (Huso huso) u Kaspijskom jezeru navodno dostižu preko 5,5 m i 2000 kg [10] dok je kalugu (H. dauricus) iz reke Amur, slične dužine i preko 1.000 kg.[11] Takođe su i među ribama koje najduže žive. Neke žive preko 100 godina i dostižu seksualnu zrelost sa 20 i više godina.[12] Kombinacija sporog rasta i stope razmnožavanja i izuzetno visoke vrednosti koji se stavlja na zrele ženke koje nose jajašce čine jesetre posebno ranjivim na ribolov.

Jesetre su poliploidi. Neke vrste imaju četiri, osam ili 16 garnitura hromozoma.[13]

Životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Jesetre su dugovečne ribe koje kasno sazrevaju. Njihov prosečni životni vek je od 50 do 60 godina, a njihov prvi mrest se javlja tek kada su stari oko 15 do 20 godina. Jesetre se ne mreste svake godine jer zahtevaju posebne uslove. Ovi zahtevi se mogu ili ne moraju ispunjavati svake godine zbog različitih uslova životne sredine, kao što su pravi fotoperiod u proleće, bistra voda sa plitkom podlogom od kamena ili šljunka, gde se jaja mogu lepiti, i pravilna temperatura vode i protok za oksigenaciju jaja. Jedna ženka može odložiti od 100.000 do 3 miliona jajašaca, ali neće sva biti oplođena. Oplođena jajašca postaju lepljiva i lepe se na donju podlogu prilikom dodira. Osam do 15 dana je potrebno da embrioni sazru u larve ribe. Za to vreme, oni su zavisni od svojih žumanaca za ishranu. [14][15] Rečne struje nose larve nizvodno, u područja poput okuka ili močvara, gde mladunci provode svoju prvu godinu hraneći se insektima i rakovima. Tokom svoje prve godine rasta dostižu 18 do 20 cm i migriraju natrag u brze struje reke.[16]

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Jesetre se kreću od suptropskih do subarktičkih voda u Severnoj Americi i Evroaziji. U Severnoj Americi se protežu duž obale Atlantskog okeana od Meksičkog zaliva do Njufaundlanda, uključujući Velika jezera i reka Sen Loren, Misuri i Misisipi, kao i duž Zapadne obale u glavnim rekama od Kalifornije i Ajdaha do Britanske Kolumbije. Javljaju se duž evropske obale Atlantika, uključujući i mediteranski bazen, posebno u Jadranskom moru i rekama severne Italije.[17] Ima ih u rekama koje se ulivaju u Crno, Azovsko i Kaspijsko more (Dunav, Dnjepar, Volga, Ural i Don), u ruskim rekama koje teku ka severu u Severni ledeni okean (Ob, Jenisej, Lena, Kolima), u rekama centralne Azije (Amu Darja i Sir Darja) i Bajkalskom jezeru. U Tihom okeanu se nalaze u reci Amur duž rusko-kineske granice, na ostrvu Sahalin i nekim rekama na severoistoku Kine.[12][18]

U celom tom širokom rasponu, gotovo sve vrste su pod velikim pretnjama ili su podložne izumiranju zbog kombinacije uništavanja staništa, preteranog ribolova i zagađenja.[18]

Nije poznato da se prirodno javljaju južno od ekvatora, mada se pokušaji jeseterskih akvakultura vrše u Urugvaju, Južnoafričkoj Republici i drugim mestima. [19]

Većina vrsta je barem delimično anadromna, mresti se u slatkoj vodi i hrani se hranjivim sastojcima u slankastim vodama estuara ili migrara duž obale. Međutim, neke su vrste evoluirale u čisto slatkovodnim egzistencijama, poput jezerske jesetre (Acipenser fulvescens) i bajkalske jesetre (A. baerii baicalensis), ili su ih prisilile antropogene ili prirodne brane na njihovim matičnim rekama, kao što je slučaj nekih subpopulacija bele zrakoperke (A. transmontanus) u reci Kolumbija[20] i sibirske jesetre (A. baerii) u basenu reke Ob.[21]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Jesetra

Jesetre su prvenstveno hrane sa dna, školjkama, rakovima i sitnim ribama. Izuzetak su obe vrste roda Huso koje se kad odrastu hrane prevashodno drugim ribama. Oni se hrane tako što šire usta kako bi usisali hranu iz bentosa. Kako nemaju zube, nisu u stanju da ugrabe plen, mada veće jedinke i grabljivije vrste mogu progutati veoma veliki plen, npr. celog lososa.[22] Jesetre se ne hrane vizuelno. Smatra se da koriste kombinaciju senzora, uključujući mirisne, taktilne i hemosenzorne znakove koje otkrivaaju njihova četiri brka i elektrorecepcije pomoću ampula Lorencini. [23]

Elektroreceptori jesetri se nalaze na glavi i osetljivi su na slaba električna polja koja stvaraju druge životinje ili geoelektrični izvori. [24] Smatra se da se elektroreceptori koriste u različitim situacijama kao što su hranjenje, parenje i migracija.[23]

Mnoge jesetre iskaču iz vode, [25] obično prave glasan pljusak koji se čuje pola milje na površini i verovatno dalje pod vodom. Zašto to rade nije poznato, ali moguće je da komunikaciju kako bi održli grupnu koheziju, hvataju plen iz vazduha, udvaraju se ili pomažu u odbacivanju jaja tokom mrešćenja. Druga verodostojna objašnjenja su beg od grabljivica, izbacivanje parazita ili gutanje i izbacivanje vazduha.[26] Još jedno objašnjenje je da se „jednostavno oseća dobro“.[27] Bilo je nekih incidenata prilikom skoka jesetri koje su sletele u čamce i naneli ljudima povrede.[28]U 2015. godini jedna petogodišnja devojčica je smrtno povređena nakon što je jesetra skočila iz reke Suvani i udarila je.[29]

Evolucija[uredi | uredi izvor]

Istorija fosila[uredi | uredi izvor]

Yanosteus longidorsalis, rana kreda (pre 146–100 miliona godina), Ljaoning, Kina

Ribe štitonoše su se pojavile u fosilnim zapisima pre otprilike 245 do 208 miliona godina, na kraju trijasa, što ih čini jednom od najstarijih još živih zrakoperki. Prave jesetre se pojavljuju u zapisu fosila tokom gornje krede. Za to vreme, jesetre su pretrpele izuzetno malo morfoloških promena, što ukazuje da je njihova evolucija bila izuzetno spora i stekla im neformalni status živih fosila.[30][31] To je delom objašnjeno dugim generacijskim intervalom, tolerancijom na široke raspone temperature i saliniteta, nedostatkom predatora zbog njihove veličine i koštastog oklopa ili škrga, te obiljem plena u bentos okruženju. Iako je njihova evolucija izuzetno usporena, oni su visoko evoluirani živi fosil i ne podsećaju na svoje predke ribe štitonoše. Ipak, oni i dalje dele nekoliko primitivnih karakteristika, poput heterocerkalnog repa, smanjena ljuskavost, više peraja nego potpornih koštanih elemenata i jedinstvene čeljusti.[6]

Filogenija i taksonomija[uredi | uredi izvor]

Uprkos postojanju fosila, teško je odrediti potpunu klasifikaciju i filogeniju vrsta jesetri, delom i zbog velike individualne i ontogene varijacije, uključujući geografske kline u određenim karakteristikama, kao što su oblik nosa, broj škrga i dužina tela. Dalji zbunjujući faktor je posebna sposobnost jesetri da proizvode reproduktivno sposobne hibridne vrste, čak i između vrsta koje pripadaju različitim rodovima. Dok Actinopterygii imaju dugu evolutivnu istoriju koja je kulminirala našim najpoznatijim ribama, prošlo adaptivno evolucijsko zračenje ostavilo je samo nekoliko preživelih, kao što su jesetre i Lepisosteidae.[32]

Širok spektar Actinopteri i njihov ugroženi status otežali su prikupljanje sistemskih materijala. Ovi faktori su naveli istraživače u prošlosti da identifikuju preko 40 dodatnih vrsta koje su kasniji naučnici odbacili.[33] Da li su vrste u rodovima Acipenser i Huso monofiletične (potiču od jednog pretka) ili parafiletične (potomstvo mnogih predaka) još uvek nije jasno, mada morfološka podela između ova dva roda očito nije podržana genetskim dokazima. U toku je napor da se razreši taksonomska konfuzija koristeći kontinuiranu sintezu sistematskih podataka i molekularnih tehnika. [31][34]

Filogenija Acipenseridae na kladogramu pokazuje da su one evoluirale iz košljoribe.[35][36][37]

Košljoribe
Sarkopterigije
 

Celakanti, Ribe dvodihalice

 
 

Tetrapodi

 
 
Zrakoperke
Cladistia

Polypteriformes (Mnogoperke)

 
Actinopteri
Štitonoše
Acipenseriformes
 

Acipenseridae

 
 

Polyodontidae

 
 
 
Novoperke
Holostei
 

Lepisosteiformes

 
 

Amiiformes

 
 pre 275 mil.god.
 

Prave košljoribe

  pre 310 mil.god.
 pre 360 mil.god.
 
pre 400 mil.god.
 

U trenutno prihvaćenoj taksonomiji klasa Actinopterygii i red Acipenseriformes su u istoj klasi. Porodica Acipenseridae podeljena je u dve potporodice, Acipenserinae sa rodovima Acipenser i Huso, i Scaphirhynchinae, sa rodovima Scaphirhynchus i Pseudoscaphirhynchus.[18]

Porodica sadrži 8 izumrlih vrsta i 28 postojećih vrsta / podvrsta podeljenih u 4 roda:

Porodica Acipenseridae

Interakcije sa ljudima[uredi | uredi izvor]

Potražnja za kavijarom odvela je nekoliko vrsta jesetri ka izumiranju.

Kavijar[uredi | uredi izvor]

Moruna na farmi kavijara u Južnoj Koreji.
Žena prodaje jesetre na pijaci u Turkmenbaši

Globalno gledano, riba jesetra je od velike vrednosti, pre svega kao izvor kavijara, ali i kao meso. [38] Nekoliko vrsta jesetri se za lovi jer se njihova ikra prerađuje u kavijar - luksuznu hranu i to je razlog zašto su jesetre koji proizvode kavijar među najvrednijim i najugroženijim od svih resursa divljine.[39]

Tokom 19. veka, SAD su bile globalni lider u proizvodnji kavijara, čineći 90% svetske trgovine kavijarom. [40] Atlantska jesetra je nekada uspevala duž istočne obale od Kanade do Floride. Bilo ih je u takvom obilju u reci Hudson, zvali su ih "albani govedina", a jesetrina ikra su se u lokalnim barovima davala uz pivo od 5 centi.[41] Populacija belih jesetri duž zapadne obale SAD istovremeno je opadala pod pritiskom komercijalnog ribolova i ljudskog nemara.[40] Tokom jednog veka, nekad obilno ribarstvo jesetre u SAD i Kanadi drastično je propalo, a u nekim oblastima je potpuno nestalo pod pritiskom komercijalnog prekomernog ribarenja, zagađenja, gubitka staništa i brana na rekama koje su blokirale migracija njihovih predaka na mrestilišta.[40][42]

Tokom 20. veka, komercijalna proizvodnja kavijara od jesetri u SAD i Kanadi je prestala. Regulatorna zaštita i napori na očuvanju bili su uspostavljeni od strane državnih i saveznih agencija za resurse u SAD i Kanadi, kao što je federalni moratorijum SAD iz 1998. koji je zatvorio sav komercijalni ribolov na atlantsku jesetru.[42] Tokom 20. veka Rusija je postala vodeći svetski lider kao najveći proizvođač i izvoznik kavijara.[40] Kao i kod pada populacije jesetri u SAD i Kanadi, isto se dogodilo i sa populacijom jesetri u Kaspijskom jezeru.[43]

Počevši od američkog embarga na Iran 1979. godine, krijumčarenje kavijara jesetre bio je veliki posao, ali ilegalan i opasan.[44] Službenici sa Odeljenja za ribu i divlje životinje u Vašingtonu, uništili su krug lovokradica sa sedištem u Vankuveru. Kradljivci su sakupili 1,65 tona kavijara iz gotovo 2.000 belih jesetri iz reke Kolumbija. Procenjuje se da je kavijar vredan oko dva miliona dolara. Odeljenje je razbilo još jednu grupu lovokradica 2003. godine i izveo tajnu operaciju u 2006-2007 godini što je rezultiralo sa 17 uspešnih pokušaja od ukupno 19. [45]

Kao odgovor na zabrinutosti zbog budućnosti jesetri i komercijalnih proizvoda od jesetre, međunarodna trgovina svim vrstama jesetre regulisana je od strane Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune od 1998. godine.[39]

Očuvanje[uredi | uredi izvor]

Jesetre su dugovečne ribe, koje kasno sazrevaju s reproduktivnim ciklusima koji uključuju duge migracije i zahtijevaju posebne uslove. [46] Oni su drevna vrsta koja je preživela milionima godina,[47] ali njihova je budućnost ugrožena, delom i zbog njihovih naslednih karakteristika i reproduktivnih specifičnosti. Negativni uticaji prekomernog ribolova, krivolova, uništavanja staništa i izgradnje brana koje su izmenile ili blokirale godišnju migraciju na mrestišta predaka izazvale su ozbiljnu štetu.[48][49][50] Neke vrste jesetre su izumrle, nekoliko ih je na ivici izumiranja, uključujući kinesku jesetru,[51] veoma cenjenu jesetru morunu,[52] i Alabama jesetru.[53] Mnoge vrste su klasifikovane kao ugrožene sa uočljivim padom populacije jesetri kako raste potražnja za kavijarom. Podaci MUZP pokazuju da je preko 85% vrsta jesetri izloženo riziku od izumiranja, što ih čini kritičnije ugroženim od bilo koje druge grupe životinjskih vrsta. [54][55]

Pored globalnih napora na obnavljanju, nadgledanju populaciju i staništa, kao i raznih drugih aktivnosti na očuvanju nacionalnih i državnih agencija za resurse, koje su primenjive na njihove zemlje, osnovano je i nekoliko organizacija za zaštitu kako bi se pomoglo očuvanju jesetri širom sveta. Na globalnom nivou, jedna takva organizacija je Svetsko društvo za očuvanje jesetri , čiji su primarni ciljevi podsticanje „očuvanja vrsta jesetri i obnavljanje zaliha jesetri u celom svetu“, i podržavanje „razmene informacija između svih osoba koje su zainteresovane za jesetre. "[56]

Severnoameričko društvo jesetri i veslonosa [57] Nemačko društvo za spas jesetri [58] su podružnice Svetskog društva. Svetsko društvo je bilo od velike važnosti u organizovanju globalnih konferencija na kojima naučnici i istraživači mogli da razmenjuju informacije i da obrate pažnju na razne izazove očuvanja budućnosti jesetri.[59]

Naporima na očuvanju populacija jesetri od pomoć su organizacije poput Sturgeon For Tomorrow[60] koji je osnovana 1977. godine, a sastoji se od dobrovoljaca i programa za praćenje poznatih mrestilišta. Organizacija je tokom godina eksponencijalno rasla i postala „najveća građanska grupa za jesetre u svetu ", a proširila se i sa pridruženim poglavljima u druge države koje imaju populaciju jesetra.[61][62]

Druge upotrebe[uredi | uredi izvor]

Pre 1800. godine, riblji mehur jesetre (pre svega morune iz Rusije) korišćen je kao riblje tutkalo, oblik kolagena koji se istorijski koristio za pročišćavanje vina i piva, kao prethodnik želatina i za očuvanje pergamenta.[63]

Jevrejski košer, koji dozvoljava samo konzumiranje ribe sa krljušti, zabranjuje jesetre, jer imaju ganoidne krljušt umesto dozvoljenih ktenoidnih i cikloidnih krljušti. Dok ortodoksni judaizam zabranjuju konzumiranje jesetre, neke konzervativne grupe to i dozvoljavaju.[64] Teološka rasprava o njenom košer statusu može se pratiti do reformatora iz 19. veka kao što je Aron Čorin, iako je njegova potrošnja bila uobičajena u evropskim jevrejskim zajednicama. [65]

Jesetre su proglašene kraljevskom ribom prema statutu engleskog kralja Edvard II koji datira iz 1324. godine. Tehnički gledano, britanska monarhija još uvek poseduje sve jesetre, kitove i delfine koji nastanjuju vode oko Engleske i Velsa.[66][67] Prema zakonu Ujedinjenog Kraljevstva, sve jesetre ulovljene u kraljevstvu lično su vlasništvo monarha.[68]

U heraldici je jesetra simbol na grbu Svete Amalberge od Temse.[69]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Birstein, V. J.; Hanner, R.; DeSalle, R. (1997). „Phylogeny of the Acipenseriformes: cytogenic and molecular approaches”. Ur.: Birstein, V. J.; Waldman, J. R.; Bemis, W. E. Sturgeon Biodiversity and Conservation. Developments in Environmental Biology of Fishes. 17. str. 127—155. ISBN 978-0-306-46854-4. doi:10.1007/0-306-46854-9_6. 
  2. ^ Chadwick, Niki; Drzewinski, Pia; Hurt, Leigh Ann (18. 3. 2010). „Sturgeon More Critically Endangered Than Any Other Group of Species”. International News Release. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 19. 9. 2015. 
  3. ^ Chesapeake Bay Field Office. „Atlantic Sturgeon”. U.S. Fish & Wildlife Service. Arhivirano iz originala 15. 06. 2019. g. Pristupljeno 10. 6. 2014. 
  4. ^ „Lake sturgeon”. Minnesota Dept. of Natural Resources. Pristupljeno 10. 6. 2014. 
  5. ^ „Biology of Fishes (chapter: Biodiversity II: Primitive Bony Fishes and The Rise of Modern Teleosts)” (PDF). University of Washington. Pristupljeno 30. 5. 2014. 
  6. ^ a b Gene Helfman; Bruce B. Collette; Douglas E. Facey; Brian W. Bowen (3. 4. 2009). The Diversity of Fishes: Biology, Evolution, and Ecology. John Wiley & Sons. str. 252—. ISBN 978-1-4443-1190-7. 
  7. ^ Caleb E. Finch (16. 5. 1994). Longevity, Senescence, and the Genome. University of Chicago Press. str. 134—. ISBN 978-0-226-24889-9. 
  8. ^ J. D. McPhail (28. 9. 2007). Freshwater Fishes of British Columbia (The)Neophodna slobodna registracija. University of Alberta. str. 23–. ISBN 978-0-88864-853-2. 
  9. ^ „Atlantic Sturgeon”. Virginia Institute of Marine Science. 2009. Arhivirano iz originala 09. 08. 2016. g. Pristupljeno 26. 8. 2016. 
  10. ^ Frimodt, C., (1995). Multilingual illustrated guide to the world's commercial coldwater fish. Fishing News Books, Osney Mead, Oxford, England. 215 p.
  11. ^ Krykhtin, M.L. and V.G. Svirskii (1997). Endemic sturgeons of the Amur River: kaluga, Huso dauricus, and Amur sturgeon, Acipenser schrenckii. Environ. Biol. Fish. 48(1/4):231-239.
  12. ^ a b Berg, L.S. (1962). Freshwater fishes of the U.S.S.R. and adjacent countries. volume 1, 4th edition. Israel Program for Scientific Translations Ltd., Jerusalem. (Russian version published 1948).
  13. ^ Anderson, Rachel (2004). „Shortnose Sturgeon”. McGill University. Arhivirano iz originala 24. 10. 2007. g. Pristupljeno 23. 8. 2007. 
  14. ^ „Fish & Habitats– White Sturgeon (Acipenser transmontanus) in British Columbia”. British Columbia Ministry of Environment, Ecosystems Branch. Arhivirano iz originala 22. 5. 2018. g. Pristupljeno 28. 10. 2015. 
  15. ^ „Life Cycle of the White Sturgeon” (PDF). HSBC Fraser River Sturgeon Education Program. Fraser River Conservation Society. Pristupljeno 28. 10. 2015. 
  16. ^ „Investigations of anadromous fishes of the Neuse River, North Carolina”. govinfo. 1. 5. 1976. Pristupljeno 22. 4. 2019. 
  17. ^ „LIFE 04NAT/IT/000126 "Conservation and Breeding of Italian Cobice Endemic Sturgeon"” (PDF). 
  18. ^ a b v Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2016). „Acipenseriformes” na Fiš bejsu. [verzija na datum: 12 2016]
  19. ^ Burtzev, LA. (1999). „The History of Global Sturgeon Aquaculture”. Journal of Applied Ichthyology. 15 (4–5): 325—325. doi:10.1111/j.1439-0426.1999.tb00336.x. 
  20. ^ Duke, S.; Anders, P.; Ennis, G.; Hallock, R.; Hammond, J; Ireland, S; Laufle, J.; Lauzier, R.; Lockhard, L.; Marotz, B.; Paragamian, V.L.; Westerhof, R. (1999). „Recovery plan for Kootenai River white sturgeon (Acipenser transmontanus)”. Journal of Applied Ichthyology. 15 (4–5): 157—163. doi:10.1111/j.1439-0426.1999.tb00226.x. 
  21. ^ G.I. Ruban, 1999. The Siberian Sturgeon Acipenser baerii Brandt: Structure and Ecology of the Species, Moscow, GEOS. 235 pp (in Russian).
  22. ^ Sergei F. Zolotukhin and Nina F. Kaplanova. (2007) Injuries of Salmon in the Amur River and its Estuary as an Index of the Adult Fish Mortality in the Period of Sea Migrations. NPAFC Technical Report No. 4.
  23. ^ a b Zhang, X.; Song, J.; Fan, C.; Guo, H.; Wang, X.; Bleckmann, H. (2012). „Use of electrosense in the feeding behavior of sturgeons”. Integrative Zoology. 7 (1): 74—82. PMID 22405450. doi:10.1111/j.1749-4877.2011.00272.x. 
  24. ^ Herzog, H. (2011). „Response properties of the electrosensory neurons in hindbrain of the white sturgeon, Acipenser transmontanus”. Neuroscience Bulletin. 27 (6): 422—429. PMC 5560385 Slobodan pristup. PMID 22108819. doi:10.1007/s12264-011-1635-y. 
  25. ^ „The Gulf Sturgeon”. 7. 10. 2011 — preko YouTube. 
  26. ^ Sulak, K. J.; Edwards, R. E.; Hill, G. W.; Randall, M. T. (2002). „Why do sturgeons jump? Insights from acoustic investigations of the Gulf sturgeon in the Suwannee River, Florida, USA”. Journal of Applied Ichthyology. 18 (4‐6): 617—620. doi:10.1046/j.1439-0426.2002.00401.x. 
  27. ^ Waldman, J. (2001). „Outdoors: The lofty mystery of why sturgeon leap”. The New York Times. 
  28. ^ Wilson, J. P.; Burgess, G.; Winfield, R. D. & Lottenberg, L. (2009). „Sturgeons versus surgeons: leaping fish injuries at a level I trauma center”. The American Surgeon. 75 (3): 220—222. 
  29. ^ „Leaping sturgeon kills girl in boat on Florida river”. The Huffington Post. 2015. 
  30. ^ B. G. Gardiner (1984) Sturgeons as living fossils. Pp. 148–152 in N. Eldredge and S.M. Stanley, eds. Living fossils. Springer-Verlag, New York.
  31. ^ a b Krieger, J.; Fuerst, P.A. (2002). „Evidence for a Slowed Rate of Molecular Evolution in the Order Acipenseriformes”. Molecular Biology and Evolution. 19: 891—897. PMID 12032245. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a004146 Slobodan pristup. 
  32. ^ „Craniata, (2) Subclass Actinopterygii-the ray-finned fishes”. San Francisco State University. Arhivirano iz originala 23. 4. 2013. g. Pristupljeno 31. 5. 2014. 
  33. ^ Bemis, W. E.; Findeis, E. K.; Grande, L. (1997). „An overview of Acipenseriformes”. Environmental Biology of Fishes. 48: 25—71. 
  34. ^ Fontana, F.; Tagliavini, J.; Congiu, L. (2001). „Sturgeon genetics and cytogenetics: recent advancements and perspectives”. Genetica. 111: 359—373. doi:10.1023/a:1013711919443. 
  35. ^ Thomas J. Near; et al. (2012). „Resolution of ray-finned fish phylogeny and timing of diversification”. PNAS. 109 (34): 13698—13703. Bibcode:2012PNAS..10913698N. PMC 3427055 Slobodan pristup. PMID 22869754. doi:10.1073/pnas.1206625109. 
  36. ^ Betancur, Ricardo (2013). „The Tree of Life and a New Classification of Bony Fishes”. PLOS Currents Tree of Life. 5 (1). PMC 3644299 Slobodan pristup. PMID 23653398. doi:10.1371/currents.tol.53ba26640df0ccaee75bb165c8c26288. Arhivirano iz originala 13. 10. 2013. g. 
  37. ^ Laurin, M.; Reisz, R.R. (1995). „A reevaluation of early amniote phylogeny”. Zoological Journal of the Linnean Society. 113 (2): 165—223. doi:10.1111/j.1096-3642.1995.tb00932.x. 
  38. ^ Profita, Cassandra (16. 5. 2015). „World's Appetite For Caviar Sends Poachers After Columbia River Sturgeon”. OPB. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  39. ^ a b „Sturgeons”. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  40. ^ a b v g Mizerek, Toni (12. 12. 2013). White sturgeon, Shovelnose sturgeon, American Paddlefish (PDF). Monterray Bay Aquarium Seafood Watch (Izveštaj). Pristupljeno 17. 4. 2019. [mrtva veza]
  41. ^ Kleiman, Dena (9. 5. 1990). „Caviar: Black Gold In America”. The New York Times. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  42. ^ a b Fox, Adam G.; Stowe, Edward S.; Dunton, Keith; Peterson, Douglas L. (2018). „Seasonal occurrence of Atlantic sturgeon (Acipenser oxyrinchus oxyrinchus) in the St. Johns River, Florida” (PDF). Fishery Bulletin. 116: 219—227. doi:10.7755/fb.116.3.1. 
  43. ^ „Caspian States agree on quotas for wild caviar”. CITES. 23. 7. 2010. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  44. ^ „404 Not Found”. Washington Post. 14. 6. 1979. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  45. ^ „As Caviar Prices Skyrocket, Sturgeon Poachers Invade Pacific Northwest”. NPR.org. 1. 6. 2015. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  46. ^ „Sturgeon of North America (Acipenseridae)”. Earthwave Society. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  47. ^ Choudhury, Anindo; Dick, Terry A. (2001). „Sturgeons (Chondrostei: Acipenseridae) and their metazoan parasites: patterns and processes in historical biogeography”. Journal of Biogeography. 28 (11–12): 1411—1439. JSTOR 827427. doi:10.1046/j.1365-2699.2001.00635.x. 
  48. ^ „The IUCN Red List of Threatened Species”. IUCN Red List of Threatened Species. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  49. ^ „Acipenser transmontanus”. PISCES. Arhivirano iz originala 16. 03. 2022. g. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  50. ^ Clover, Charles.: The End of the Line: How overfishing is changing the world and what we eat. Ebury Press, London. 2004. ISBN 0-09-189780-7.
  51. ^ Griggs, Mary Beth (16. 9. 2014). „Chinese Sturgeon Is on the Brink of Extinction After 140 Million Years”. Smithsonian. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  52. ^ „Beluga Sturgeon Threatened With Extinction, Yet Caviar Quotas Remain Unchanged -- ScienceDaily”. ScienceDaily. 19. 4. 2019. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  53. ^ Program, Pallid Sturgeon Recovery (1. 12. 2009). „Related Species”. Pallid Sturgeon Recovery Program. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  54. ^ „Sturgeon more critically endangered than any other group of species”. IUCN, International Union for Conservation of Nature. 18. 3. 2010. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  55. ^ „Species, status and population trend of Sturgeon on the IUCN Red List of Threatened Species (pdf)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 4. 10. 2011. g. Pristupljeno 10. 5. 2020. 
  56. ^ Area, Jam. „Who we are”. W.S.C.S., World Sturgeon Conservation Society. Pristupljeno 17. 4. 2019. 
  57. ^ Area, Jam. „Who We Are”. North American Sturgeon and Paddlefish Society. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  58. ^ „Gesellschaft zur Rettung des Störs e.V.”. Startseite (na jeziku: nemački). Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  59. ^ Area, Jam (12. 3. 2012). „Reports on past conferences”. W.S.C.S., World Sturgeon Conservation Society. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  60. ^ „Sturgeon Spearing”. Fond du Lac and the Lake Winnebago Region, Wisconsin, Tourism and Conventions in Fond du Lac, WI. Arhivirano iz originala 19. 04. 2019. g. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  61. ^ „Sturgeon Vignette – Sturgeon for Tomorrow” (PDF). Wisconsin DNR. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  62. ^ Card, James (28. 2. 2012). „Spearing Sturgeon on Wisconsin's Lake Winnebago”. The New York Times. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  63. ^ Davidson, Alan (1999). „Isinglass”. Oxford Companion to Food. str. 407. ISBN 978-0-19-211579-9. 
  64. ^ „Sturgeon: A controversial fish.”. bluethread.com. 
  65. ^ Lupovich, Howard (2010). „7”. Jews and Judaism in World History. str. 258. ISBN 978-0-203-86197-4. 
  66. ^ Price, Rob (26. 9. 2016). „The incredible powers you didn't know the Queen has”. The Independent. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  67. ^ „Police inquiry over sturgeon sale”. BBC NEWS. 3. 6. 2004. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  68. ^ William Blackstone, Commentaries on the Laws of England, book I, ch. 8 "Of the King's Revenue", ss. X, p. *280
  69. ^ Cromwell, James (1. 7. 2009). Saints, Signs, and Symbols: The Symbolic Language of Christian Art. Church Publishing Inc. str. 21. ISBN 9780819227652. Pristupljeno 15. 5. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jesetra na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Jesetra.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јесетра&oldid=27065885”