Džejms Džojs

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Džejms Džojs
Revolutionary Joyce Better Contrast.jpg
Džejms Džojs oko 1918. godine
Datum rođenja(1882-02-02)2. februar 1882.
Mesto rođenjaDablin, Irska Irska
Datum smrti13. januar 1941.(1941-01-13) (58 god.)
Mesto smrtiCirih, Švajcarska Švajcarska
ŠkolaUniversity College Dublin
Uticaji odHomer, Dante Aligijeri, Toma Akvinski, Vilijam Šekspir, Henrik Ibzen, Đordano Bruno, Đanbatista Viko, Anton Pavlovič Čehov, Lav Tolstoj, Vilijam Batler Jejts
Uticao naSemjuel Beket, Salman Rušdi, Horhe Luis Borhes, Karlos Fuentes, Mario Vargas Ljosa, Umberto Eko, Filip Rot, Derek Volkot, Entoni Bardžis, Filip K. Dik
Najvažnija dela
Dablinci (1914)

Uliks (1922)

Portet umetnika u mladosti (1926)

Fineganovo bdenje (1939)

Potpis

Džejms Džojs (engl. James Augustine Aloysius Joyce; Dablin, 2. februar 1882Cirih, 13. januar 1941), irski je književnik. Rodio se u Ratgardu, blizu Dablina u neobičnoj porodici. Otac je bio poslovni fanatik, koji nije mario ni za kakav intelektualni napor, dok je veoma religiozna majka često obitavala u svetu muzike. Vaspitavan u strogom katoličkom duhu, mladi Džejms, pod majčinim uticajem, umalo nije izabrao sveštenički poziv. Ali, u jednoj mladalačkoj krizi napravio je drastičan rez: otrgao se i od religije i od porodice, izabravši Odiseja za svog junaka i duhovnog vodiča. Iako je jedno vreme studirao medicinu u Dablinu, već 1902. godine napustio je Irsku, da joj se više nikad ne vrati, sem na kratko u dva navrata. Svoju Itaku tražio je u Trstu, Parizu, Cirihu, u kome je i umro 1941. godine. Od Irske je uz sebe samo imao Noru Branakl, devojku koja je pošla s njim i uskoro mu postala supruga.

Jedan od utemeljitelja modernog romana. Prve uspehe postigao je zbirkom novela „Dablinci” iz 1914, u kojima Džojs prikazuje svakodnevicu i raznolika duševna stanja svojih junaka, kao i zanimljivim autobiografskim romanom „Portret umetnika u njegovim mladim danima” koji je čitalačkoj publici predstavljen 1916. Moglo bi se reći da je njegovo najpoznatije delo Uliks objavljen 1922, vrhunac njegova stvaralačkog genija svakako predstavlja Bdenje Finegana iz 1939. Iako je većinu svog života proveo izvan Dublina, ova rana iskustva u Irskoj su ostavila ogroman uticaj na njegov život i njegova dela.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u dablinskom predgrađu Rotamu, kao najstarije od četrnaestero dece. Otac Džon je imao malu radnju koja je bankrotirala 1891.[2], što je dovelo porodicu u velike probleme.[3] Godine 1891. Džojs je napisao poemu o smrti Čarlsa Stjuarta Parnela. Njegov otac je bio ljut na način na koji je katolička crkva tretirala Parnela, kao i na stav Irske domaće vladajuće stranke i Britanske liberalne stranke, i na rezultirajući neuspeh kolaboracije da osigura lokalnu upravu u Irskoj. Irska partija je odbacila Parnela iz rukovodstva. Međutim, uloga Vatikana u savezu sa Britanskom konzervativnom strankom u sprečavanju lokalne uprave ostavila je trajni utisak na mladog Džojsa.[4] Džojsov otac je uredio da se poema objavi i čak je poslao kopiju u Vatikansku biblioteku.

Džojs u svojoj šestoj godini, 1888

Džejms je morao da napusti školu Clongowes Wood College, jer nije više bilo novca za školarinu. Primili su ga u katoličku školu Christian Brothers, gde je bio kad je dobio ponudu za školu Belvedere College.[5][6] Godine 1895, Džojs je u svojoj 13. godini odlučio da se pridruži pokretu Sodality of Our Lady s njegovim vršnjacima u Belvederu. Filozofija Tome Akvinskog je nastavila da vrši jak uticaj na njega tokom većine njegovog života.[7][8] Jezuiti su mu predložili da postane deo njihovog reda, Džejms je to odbio i napustio ih. Naime, Džojs je odgojen u strogoj hrišćanskoj porodici i to je imalo veliki uticaj na njegov život i njegova dela, ali on sam je već u 16 godini okrenuo leđa verovanju za sva vremena. Godine 1898, se upisuje na University College Dublin, gde je diplomirao na modernim jezicima (engleski, francuski i italijanski). Još na koledžu počinje da piše i prvo objavljeno delo mu je osvrt za Ibzenovu dramu.

Džojs je prvi pu predstavljen Irskoj publici posredstvom Artura Grifita u njegovim novinama, United Irishman, u novembru 1901. Džojs je napisao jedan članak o Irskom književnom pozorištu, koji je časopis njegovog koledža odbio da štampa. Džojs ga je objavio i lokalno distribuirao. Sam Grifit je napisao članak o cenzuri studenta Džejmsa Džojsa.[9][10] Godine 1901, Irski nacionalni popis navodi Džejmsa Džojsa (19) kao učenog govornika engleskog i irskog koji živi sa svojom majkom i ocem, šest sestara i tri brata na adresi Royal Terrace (sad Inverness Road), Klontarf u Dablinu.[11]

Kada je diplomirao odlazi u Pariz da tamo studira medicinu, međutim već nakon pola godine se vratio,[12] jer mu je majka umirala od raka.[13][14] Nakon njene smrti počeo je intenzivno da pije i uspevao je da preživljava zahvaljujući osvrtima za knjige, časovima, i pevanju.[15][16][17] Te 1904. pokušava da objavi i „Portret umetnika u mladosti” ali bez uspeha. U junu 1904. upoznaje svoju buduću ženu Noru Barnakl i oni vrlo brzo napuštaju Dublin. Prvo su otišli u Cirih, pa u Trst gde je uspeo da nađe mesto učitelja engleskog i gde je ostao deset godina. Godine 1905, mu se rodio sin Džordž, a dve godine kasnije i kćerka Lucija. Godine 1909, je posetio Dablin nadajući se da će tamo objaviti zbirku pripovedaka „Dablinci”. To je bilo bezuspešno, i zbirka je ostala neobjavljena. Godine 1915, je otišao u Cirih i tamo sreo Hariet Ša Vivera koji ga je rešio finansijskih problema uzevši ga u zaštitu i plaćajući mu obilno za njegov rad. Godine 1920, je otišao u Pariz i tamo ostao 20 godina.

Dana 11. januara 1941. imao je operaciju koja je uzrokovala njegov pad u komu. Probudio se dva dana kasnije i tražio da se pozovu njegova deca. Međutim oni su bili na putu kad je Džejms preminuo. Sahranjen je na Fluntern groblju u Cirihu, gde su također sahranjeni i njegova žena (umrla 1951) i sin Džordž.

Književni rad[uredi | uredi izvor]

Spomenik Džejmsu Džojsu u Dablinu

Džojs se u književnosti javio još kao student, 1899. godine, jednom zanimljivom esejističkom analizom Ibzena. On je eksperimentima u narativnoj tehnici i strukturi romana i primeni toka svesti dao nov pravac modernoj književnosti. Prva zbirka pesama Kamerna muzika izišla mu je 1907. (jedno vreme pripadao je grupi imažinista, sa Paundom i Eliotom), a zatim je pred sam Prvi svetski rat objavio jedinu knjigu pripovedaka Dablince. Portret umetnika u mladosti pojavio se 1916, drama Izgnanci 1918, 1922. svetska književnost dobila je njegovo remek-delo roman Uliks, na kome je radio još od 1914. To delo smatra se biblijom evropskog proznog modernizma i uprkos vrlo oštroj polemici oko Džojsovog književnog dela, izvan svake sumnje je njegov ogroman uticaj na razvoj književne proze 20. veka. Posle Uliksa, Džojs je napisao još samo Fineganovo bdenje (1939), delo na kome je radio više od petnaest godina.

Dela[uredi | uredi izvor]

Džojs je napisao jednu knjigu pesama (Komorna muzika), te jednu dramu (Izgnanici), međutim proslavio se svojom prozom.

Punih se osam godina je Džojs pokušavao da objavi svoju prvu knjigu proze, zbirke pripovedaka Dablinci. Dva puta je prerađivan slog knjige, a nekoliko puta urednici su zahtevali da Džojs promeni ili izbaci deo teksta. U današnje vreme možda zvuči neverovatno da se tadašnjim urednicima reč bloody (krvavo) činila krajnje nepodobnom, te da su za objavljivanje knjige dali uslov po kojemu se ta reč mora izbaciti.

Portret umetnika u mladosti je autobiografski roman objavljen prvo u seriji 1914—1915. godine. Reč je o sazrevanju umetnika i o razvoju umetničke ideje kroz vreme. Tu prvi put koristi tehniku unutrašnjeg monologa.

Uliks nakon velike potrage za izdavačima koji nisu prihvatali kontraveznost ovoga dela, 1922. delo je napokon objavljeno. I nakon toga delo je pretrpelo mnoge potečkoće, čak kad su 500 primeraka poslali u SAD 1922, oni su zaplenjeni i uništeni. Ipak ovo delo je označilo prekretnicu u književnosti, jer koristi novi stil bogat tehnikama poput „toka svesti” (engl. stream of consciousness), te parodije i humora. Osnova karakteristika joj je kaleodoskopsko pisanje i formalna struktura. Knjiga se sastoji od 18 poglavlja, svako opisuje jedan sat 16. juna i svako je obojeno različitim bojama pri tome se poklapajući sa jednom epizodom Homerove Odiseje.

Bdenje Finegana se pojavila pod nekoliko imena sve dok 1939. nije dobila svoj krajnji oblik i ovaj naslov. Radnja se dešava po noći, i delom je nastavak Uliksa. Sve novonastale Džojsove tehnike su ekstremno korištene, tako da su napuštene sve konvencije o toku radnje, izgradnji likova, pa čak i korištenju smislenog jezika. Delo se bazira na dubokim igrama reči. Knjiga završava početkom prve rečenice, a počinje njenim krajem, tako da je knjiga u stvari kružnog toka. Džojs je rekao da bi idealni čitalac trebalo da pati od „idealne nesanice” i kada bi pročitao knjigu vratio bi se opet na početak čitajući je ponovo i tako sve u idealnom krugu.

Bloomsday[uredi | uredi izvor]

Šesnaesti dan juna, vreme radnje Uliksa, među Džojsovim je pobornicima širom sveta poznat kao Bloomsday, Blumov dan. U celom svetu, u Irskoj, a naročito u Dablinu, organiziraju se brojne manifestacije u čast Uliksa. Dablinci i turisti šetaju rutom Leopolda Bluma, jedu i piju u kafanama u koje je on zalazio šesnaestog dana juna 1904. godine. Ovo je dan kada je Džojs prvi put upoznao svoju buduću suprugu i zauvek je ostao ovekovečen.

Džojsovci širom sveta organiziraju i javna čitanja Uliksa. Tokom zadnjih godina stale su se koristiti i prednosti interneta, pa tako na majci svih mreža članovi džojsovskih asocijacija s cele planete glasno čitaju delove Uliksa. Svojevremeno je jedan odlomak pročitala i irska predsednica Mari Robinson.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Dablinci (Dubliners, 1914)

Posthumne publikacije

  • Stephen Hero (precurzor dela A Portrait; napisano 1904–06, objavljeno 1944)[18]
  • Giacomo Joyce (napisano 1907, objavljeno 1968)
  • Letters of James Joyce Vol. 1 (ed. Stjuart Gilbert, 1957)
  • The Critical Writings of James Joyce (editori. Elsvort Mejson i Ričard Elman, 1959)
  • The Cat and the Devil (London: Faber and Faber, 1965)
  • Letters of James Joyce Vol. 2 (ed. Ričard Elman, 1966)
  • Letters of James Joyce Vol. 3 (ed. Ričard Elman, 1966)
  • Selected Letters of James Joyce (ed. Ričard Elman, 1975)
  • The Cats of Copenhagen (Ithys Press, 2012)
  • Finn's Hotel (Ithys Press, 2013)

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ellman, стр. 505, citing Power, From an Old Waterford House (London, n.d.). pp. 63–64
  2. ^ Ellmann 1982, стр. 32–34.
  3. ^ Jackson, John Wyse; Costello, Peter (јул 1998). „John Stanislaus Joyce: the voluminous life and genius of James Joyce's father” (book excerpt). excerpt appearing in The New York Times. New York: St. Martin's Press. ch.1 "Ancestral Joyces". ISBN 9780312185992. OCLC 38354272. Приступљено 25. 9. 2012. »To find the missing link in the chain it is necessary to turn south to County Kerry. Some time about 1680, William FitzMaurice, 19th of the Lords of Kerry ... required a new steward for the household at his family seat at Lixnaw on the Brick river, a few miles south-west of Listowel in the Barony of Clanmaurice in North Kerry. He found Seán Mór Seoighe (Big John Joyce) ... Seán Mór Seoige came from Connemara, most likely from in or near the Irish-speaking Joyce Country itself, in that wild area south of Westport, County Mayo.« 
  4. ^ In Search of Ireland's Heroes: Carmel McCaffrey pp. 279–286
  5. ^ „Themodernworld.com]”. 22. 6. 2011. 
  6. ^ Ellmann 1982, стр. 54–55.
  7. ^ Ellmann 1982, стр. 60, 190, 340, 342.
  8. ^ Cf. Portrait of the Artist as a Young Man, Wordsworth 1992, Intro. & Notes J. Belanger, 2001, 136, n. 309: "Synopsis Philosophiae ad mentem D. Thomae. This appears to be a reference to Elementa Philosophiae ad mentem D. Thomae, a selection of Thomas Aquinas's writings edited and published by G. M. Mancini, Professor of Theology at the Pontifical University of Saint Thomas Aquinas, Angelicum in Rome (see The Irish Ecclesiastical Record, Vol V, Year 32, No. 378, June 1899, pp. 570
  9. ^ Jordan, Anthony, "An Irishman's Diary", Irish Times, 20 February 2012
  10. ^ Jordan 2013, стр. 53.
  11. ^ „Residents of a house 8.1 in Royal Terrace (Clontarf West, Dublin)”. National Archives of Ireland. 1901. Приступљено 16. 5. 2012. 
  12. ^ Richard Ellmann: James Joyce (1959) pp. 117–118
  13. ^ She was originally diagnosed with cirrhosis of the liver, but this proved incorrect, and she was diagnosed with cancer in April 1903. Ellmann (1982). pp. 128.–129
  14. ^ Ellmann 1982, стр. 129, 136.
  15. ^ „History of the Feis Ceoil Association”. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2007. Приступљено 9. 11. 2009. . Siemens Feis Ceoil Association. 1 April 2007 version retrieved from the Internet archive on 9 November 2009.
  16. ^ Parsons, Michael. „Michael Flatley confirms he owns medal won by James Joyce”. Irishtimes.com. Приступљено 20. 9. 2015. 
  17. ^ „On this day…30 September”. The James Joyce Centre. 
  18. ^ „Joyce – Other works”. The James Joyce Centre. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2010. Приступљено 22. 2. 2010. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]