Pređi na sadržaj

Antiratni protesti u Rusiji 2022—2023.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022, širom Rusije su izbile antiratne demonstracije i protesti.[1] Pored demonstracija, napisan je niz peticija i otvorenih pisama protiv rata, a jedan broj javnih ličnosti, kulturnih i političkih, se javno izjašnjavao protiv rata.[2]

Protesti su naišli na široku represiju ruskih vlasti. Prema podacima OVD-Info, od 24. februara do 13. marta privedeno je najmanje 14.906 osoba.[3][4] Organizacije za ljudska prava i novinari izrazili su zabrinutost zbog policijske brutalnosti tokom hapšenja, a OVD-Info je prijavio nekoliko slučajeva mučenja demonstranata u pritvoru. Vlada je takođe krenula u suzbijanje drugih oblika protivljenja ratu, uključujući uvođenje široko rasprostranjenih mera cenzure. Drugi pojedinci koji su potpisali antiratne peticije suočili su se sa odmazdom.[5][6] Nakon što je Putin najavio delimičnu mobilizaciju ruskih vojnih rezervi 21. septembra, narednih dana u masovnim uličnim protestima privedeno je preko 2.000 ljudi.[7]

Protesti[uredi | uredi izvor]

Protest protiv invazije na Ukrajinu (Moskva, 24. februar 2022.)

Popodne nakon invazije, Istražni komitet Rusije izdao je upozorenje Rusima da će se suočiti sa pravnim posledicama zbog pridruživanja nedozvoljenim protestima u vezi sa „napetom spoljnopolitičkom situacijom“.[8][9] Opoziciona aktivistkinja Marina Litvinovič pozvala je na Instagramu na ulične proteste 24. februara uveče[10] ali ju je policija privela dok je izlazila iz kuće.[11] Te večeri hiljade ljudi su izašle na ulice u gradovima širom Rusije u znak protesta protiv rata. Najveće demonstracije bile su u Moskvi, gde se 2.000 demonstranata okupilo kod Puškinskog trga, i Sankt Peterburgu, gde se okupilo do 1.000 demonstranata.[12][13] Stotine su demonstrirale u Jekaterinburgu,[14] a demonstracija je bilo i u Čeljabinsku, Nižnjem Novgorodu, Novosibirsku i Permu, uključujući i druge gradove.[15] Do kraja večeri na dan invazije, prema podacima monitora OVD-Info, bilo je 1.820 hapšenja u 58 gradova, od kojih su 1.002 izvršena u Moskvi.[16][17] Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova opravdalo je ova hapšenja „ograničenjem zbog korona virusa, što uključuje javne događaje“.[18]

Natpis na snegu NE RATU, Petrozavodsk, 5. mart.

Dana 6. marta održani su protesti u najmanje 60 gradova,[19] uključujući Vladivostok, Irkutsk i Habarovsk.[20] OVD-Info je prijavio preko 5.000 hapšenja tokom dana.[19] Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova prijavilo je više od 3.500 privedenih. [21] Video na kojem se vidi kako guverner Kemerovske oblasti Sergej Civiljov pokušava da opravda invaziju demonstrantima tog dana postao je viralan.[22] Ukupan broj hapšenja dostigao je ukupno 13.000 6. marta.[23]

U sedmici nakon Međunarodnog dana žena, nekoliko video snimaka je postalo viralno na društvenim mrežama na kojima se vidi kako ruska policija hapsi demonstrante jer su jednostavno držali prazan znak.[24][25] Još jedno hapšenje koje je postalo viralno bilo je hapšenje žene uhapšene jer je držala mali natpis na kojem je jednostavno pisalo „dva slova“ („dve reči“ na ruskom).[26]

Do kraja marta, navodno su masovni protesti uglavnom utihnuli zbog represije vlasti.[27] Nastavljeni su neki manji pojedinačni akti protivljenja ratu. [28]

Prijavljeno je da su neki ruski vojnici prekršili naređenja da se pridruže invaziji.[29][30] 12. marta je objavljeno da je oko 80 marinaca odbilo da se bori nakon što su raspoređeni u Herson i da su vraćeni na Krim.[31] Pskovski list Pskovskaja gubernija je 7. aprila izvestio da je oko 60 ruskih padobranaca u Belorusiji odbilo takva naređenja, dalje izveštavajući da ruski komandanti blokiraju pokušaje vojnika da se povuku iz Oružanih snaga Rusije i takve vojnike šalju na sud.[32]

Peticije i otvorena pisma[uredi | uredi izvor]

U nedeljama koje su prethodile invaziji, postojali su znaci da raste antiratno raspoloženje u Sankt Peterburgu.[33] Početkom februara, preko 150 istaknutih ruskih aktivista, autora i akademika potpisalo je otvoreno pismo „Samo da rata ne bude!“[34] protestujući protiv „partije rata u ruskom rukovodstvu“ i državnih medija.[33]

Više od 30.000 tehnoloških radnika,[35] 6.000 medicinskih radnika, 3.400 arhitekata,[36] više od 4.300 nastavnika,[37] više od 17.000 umetnika,[38] 5.000 naučnika,[39] i 2.000 glumaca, reditelja i drugih kreativaca ličnosti su potpisale otvorena pisma pozivajući Putinovu vladu da zaustavi rat.[40][41] Neki Rusi koji su potpisali peticije protiv ruskog rata u Ukrajini ostali su bez posla.[42]

1.200 studenata, profesora i osoblja Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, povezanog sa Ministarstvom spoljnih poslova, potpisalo je otvoreno pismo u kojem se navodi da „smatraju moralno neprihvatljivim ostati po strani i ćutati kada ljudi umiru u susedstvu... Mnoge generacije budućih diplomata moraće da ponovo izgrade poverenje u Rusiju i izgubljene dobre odnose sa našim susedima.“[43]

Predstavnici ruskih umetničkih i kulturnih radnika pokrenuli su otvoreno pismo u kojem izražavaju solidarnost sa ukrajinskim narodom i protestuju protiv rata. Od 23:00 po moskovskom vremenu 27. februara 2022, pismo je potpisalo 17.000 ljudi.[44]

Lev Ponomarjov je pokrenuo peticiju pod nazivom „ Ostanovitь voйnu s Ukrainoй! – Net voйne Ostanovitь voйnu s Ukrainoй! – Net voйne “ („Zaustavite rat sa Ukrajinom! – Ne ratu“). Do 4. marta peticiju je potpisalo više od 1,18 miliona Rusa.[45][46]

Simbolizam[uredi | uredi izvor]

"Ne ratu!"[uredi | uredi izvor]

Grafiti na zidu u Moskvi sa natpisom „Ne ratu“

"Ne ratu!" (rus. "Нет войне!") je antiratni slogan koji su demonstranti koristili na antiratnim protestima u Rusiji 2022. godine.[47][48][49][50] Deca su takođe koristila ovaj slogan na ručno rađenim natpisima i pokušala da ostave svoju poruku ispred ukrajinske ambasade u Moskvi. Zbog tih radnji su uhapšeni.[51][48]

Svoje neslaganje sa odlukom Kremlja izrazili su i rođaci nekih ruskih zvaničnika koji opravdavaju rat Rusije protiv Ukrajine preko heštega „Ne ratu!“ . Među njima je bila i Liza Peskova, ćerka zvaničnog predstavnika Kremlja Dmitrija Peskova.[52]

Belo-plavo-bela zastava[uredi | uredi izvor]

Belo-plavo-bela zastava je antiratni simbol nastao uklanjanjem crvene boje sa ruske zastave. Prema antiratnim demonstrantima, crvena je predstavljala krv i nasilje, a zastava pokušava da dočara nasleđe Novgorodske republike kao primer demokratije. Međutim, nisu svi demonstranti cenili zastavu. Marija Motužnaja (opoziciona aktivistkinja) kritikovala je opravdanje za uklanjanje crvene trake sa zastave.[53]

Zelene trake[uredi | uredi izvor]

Neki demonstranti su koristili zelene trake kao simbol protivljenja ratu.[54][55]

Izjave protiv rata[uredi | uredi izvor]

Izjave ruskih političara i političkih partija protiv rata[uredi | uredi izvor]

I ruska ujedinjena demokratska partija „Jabloko“ i Partija narodne slobode osudile su predstojeću invaziju na Ukrajinu nekoliko dana pre 24. februara 2022. godine. Obe ove stranke su se protivile ilegalnoj aneksiji Krima i drže umereno proukrajinske pozicije. Stranka Jabloko objavila je peticiju[56] kojom se zahteva povlačenje trupa sa ukrajinsko-ruske granice 13. februara 2022. godine. Iako stranka i dalje legalno postoji, desetine članova Jabloka, političara i aktivista su uhapšeni ili pritvoreni od 24. februara.[57]

Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF) zvanično podržava invaziju i često je okarakterisana kao kontrolisana opozicija Putinovoj vladi, međutim, neke omladinske i levičarske frakcije unutar partije protivile su se ratu.[58] Jedina dva člana Državne dume koja su se izjasnila protiv rata bili su poslanici KPRF-a: Mihail Matvejev[59][60] i Oleg Smolin.[61] Protiv rata je takođe govorio i senator KPRF- a Vjačeslav Markajev.[62] Dana 27. maja 2022. godine, dva poslanika KPRF-a iz zakonodavne skupštine Primorskog kraja izbačena su iz regionalne grupe KPRF, a dvojica su ukorena od strane stranke nakon što su dali izjavu protiv rata.[63][64] Druga frakcija povezana sa Međunarodnom marksističkom tendencijom suočava se sa isključenjem iz partije nakon što je organizovala antiratni komitet pod nazivom "Članovi KPRF/ LKSM protiv rata".

Dana 15. februara, veb-sajt ruske političke partije Novi ljudi, koja je takođe poznata kao kontrolisana opozicija i kvarljiva stranka,[65] je objavio izjavu Sardane Avksentjeve u kojoj se osuđuje rat.[66] Nakon početka invazije, lider stranke Aleksej Nečajev dao je izjave u prilog vojnoj akciji.[67] Antiratna izjava Avksentjeve je obrisana, a ona je kasnije podržala invaziju: „I osećam da danas moramo dati našoj vojsci priliku da završi svoj posao... Potrebna nam je pobeda“.[68]

Međutim, jedan od poslanika Novih naroda Državne Dume, Sangađi Tarbajev, javno je osudio rat. Valerij Gartung, takođe poslanik Državne dume i član partije Pravedna Rusija — za istinu (koja podržava invaziju), takođe je to osudio na Fejsbuku, a kasnije je prokomentarisao svoju objavu na Republic.ru.[69][70]

Mihail Gorbačov, poslednji generalni sekretar KPSS i šef države Sovjetskog Saveza, izjavio je da se „mora učiniti sve što je moguće da se zaustavi opasnost od nuklearnog rata“.[71] Fondacija Gorbačov je 26. februara saopštila: „U vezi sa ruskom vojnom operacijom u Ukrajini, započetom 24. februara, potvrđujemo potrebu za ranim prekidom neprijateljstava i hitnim početkom mirovnih pregovora. Nema ničeg dragocenijeg na svetu od ljudskih života.“[72]

Dana 27. februara, ruska političarka Ljudmila Narusova, članica Saveta Federacije, izjavila je u televizijskom intervjuu: „Ne identifikujem se sa onim predstavnicima države koji govore u prilog ratu. Mislim da ni oni sami ne znaju šta rade. Oni bez razmišljanja izvršavaju naređenja.“[73] Arkadij Dvorkovič, koji je bio potpredsednik vlade od 2012. do 2018. godine, osudio je rusku invaziju na Ukrajinu i rekao da su „Ratovi najgore stvari sa kojima se može suočiti u životu... uključujući i ovaj rat. Moje misli su sa ukrajinskim civilima.“[74] Dana 23. marta, Putinov dugogodišnji savetnik i ruski izaslanik za klimu Anatolij Čubajs podneo je ostavku na svoju funkciju i napustio Rusiju zbog protivljenja ratu.[75]

Opozicioni političar Ilja Jašin, opštinski zamenik moskovskog Krasnoselskog okruga, uhapšen je nakon što je kritikovao rat u Ukrajini

Aleksej Navaljni, opozicioni lider koji je bio zatvoren u januaru 2021, nazvao je Putina „očigledno ludim carem“ i pozvao Ruse da nastave svakodnevne ulične proteste: „Izađite na glavni trg svog grada svakog radnog dana u 19.00 i u 14.00 vikendom i na odmor".[76] Kasnije je pozvao Putinov nalog za delimičnu mobilizaciju upoređujući regrutaciju zatvorenika sa izmišljenim Odredom samoubica, pitajući "Šta vojska sastavljena od ubica, pljačkaša, razbojnika može da postigne u borbi?"[77]

Druge grupe koje su izrazile svoje protivljenje ratu su Revolucionarna radnička partija, [78][79][80] Libertarijanska partija Rusije,[81] Socijalistička alternativa, [82] Piratska partija Rusije,[83] Ujedinjena komunistička partija,[84] Levi blok[85] i Autonomna akcija.[86]

Ruska političarka i diplomata rođena u Ukrajini Natalija Poklonskaja, koja je postala istaknuta tokom ruske aneksije Krima, nazvala je invaziju katastrofom, takođe dodajući „Ljudi umiru, kuće i čitavi gradovi su uništeni [ostavljajući] milione izbeglica. Tela i duše su osakaćeni. Srce mi puca od bola. Moje dve matične zemlje se ubijaju, to nisam želeo i nije ono što želim”. Ona je takođe rekla da se ukrajinsko društvo „promenilo“ za osam godina otkako traje rat u Donbasu sa proruskim separatistima i da Ukrajinci „neće dočekati Rusiju sa cvećem“. Ona je takođe kritikovala vojni simbol Z. Prema The Moscow Times, raskid Poklonske sa zvaničnom linijom Rusije da je ruska invazija na Ukrajinu „specijalna vojna operacija“ za „denacizaciju i demilitarizaciju“ Ukrajine bio je praktično nezapamćen za aktuelnog zvaničnika.[87]

Ruski diplomata Boris Bondarev je 23. maja objavio da je podneo ostavku na svoju funkciju u znak protesta zbog ruske invazije na Ukrajinu,[88] nazivajući invaziju „agresivnim ratom“,[89] rekavši da to nije samo zločin protiv ukrajinskog naroda, ali i „najteži zločin protiv naroda Rusije, sa podebljanim slovom Z koji precrtava sve nade i izglede za prosperitetno slobodno društvo u našoj zemlji”.[90]

Sedam članova saveta iz Okružnog veća Smoljnjinskog u Sankt Peterburgu donelo je 9. septembra rezoluciju kojom se od Državne dume poziva da opoziv predsednika Putina zbog „veleizdaje“ zbog njegovog vođenja rata u Ukrajini. Nakon toga, ove članove saveta je uhapsila policija „zbog akcija koje imaju za cilj diskreditaciju aktuelne ruske vlade“. Dmitrij Paljuga, odbornik, objavio je rezoluciju na Tviteru u kojoj se Putin optužuje za: „(1) desetkovanje mladih radno sposobnih ruskih muškaraca koji bi bolje služili radnoj snazi od vojske; (2) ruski ekonomski pad i odliv mozgova; (3) širenje NATO-a na istok, uključujući dodavanje Finske i Švedske da „udvostruče“ svoju granicu sa Rusijom; (4) suprotan efekat „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini“. Slično, o sličnoj rezoluciji je raspravljano i usvojeno u moskovskom okrugu Lomonosovski.[91][92]

Izjave javnih ličnosti protiv rata[uredi | uredi izvor]

Nakon što je invazija počela 24. februara, nekoliko ruskih poznatih ličnosti, uključujući pop zvezdu Valerija Meladzea, televizijskog voditelja Ivana Urganta i televizijsku voditeljku Kseniju Sobčak, nedvosmisleno su je kritikovali na društvenim mrežama [10] Komičar i televizijski voditelj Maksim Galkin i televizijski komičar Aleksandar Gudkov [ru] je takođe osudio rat,[93] kao i glumica Čulpan Hamatova[94] i glumac Konstantin Habenski.[95] Vloger Iuri Dud dobio je milion 'lajkova' za objavu u kojoj se kritikuje rat:

Pop zvezda rođena u Ukrajini Svetlana Loboda upitala je „Kako je to moguće? Gospode, zaustavi sve ovo!" Umetnička klizačica Evgenija Medvedeva pozvala je da se „sve ovo završi što je pre moguće, kao ružan san". Šahista Jan Nepomnjači je u znak protesta tvitovao: „Istorija je videla mnogo crnih četvrtka. Ali danas je crnji od ostalih. #saynotowar".[96] Prvi teniser sveta Daniil Medvedev i sedmi teniser Andrej Rubljov izjasnili su se za mir na dan invazije. Sledećeg dana Rubljov je napisao „Nema rata molim“ na kameru nakon pobede u svom meču.[97] Hip-hop umetnik Okskksksimiron otkazao je predstojeće nastupe i pozvao na masovne proteste, nazvavši invaziju "zločinom i katastrofom".[98] Jelena Kovalskaja podnela je ostavku na mesto direktora državnog pozorišnog centra Mejerhold, napisavši da je „nemoguće raditi za ubicu i primati platu od njega“.[10]

Ruski reper OkskksksimironOkskksksimiron najavio je seriju dobrotvornih koncerata van Rusije pod nazivom Rusi protiv rata, prihod od kojih će biti doniran nevladinim organizacijama koje pomažu ukrajinskim izbeglicama.

Pijanista i kompozitor Evgenij Kisin opisao je invaziju Rusije kao zločin koji se ne može opravdati.[38] Pijanista Aleksandar Melnikov je rekao: „Besan sam na [Putinovu vladu] što me je naterala da se osećam krivim što sam Rus“.[38] Pop pevač Sergej Lazarev pozvao je da se rat zaustavi.[99]

Dana 25. februara, zvezda hokeja na ledu Aleks Ovečkin, vatreni pristalica Putina, dao je dvosmislenu izjavu protiv rata ne pominjući Ukrajinu ili Rusiju.[100] Gruzijski košarkaš Tornike Šengelija saopštio je 26. februara da prevremeno raskine ugovor sa KK CSKA iz Moskve „u znak protesta protiv ruske invazije na Ukrajinu“. Pozivajući se na istorijske veze kluba sa Crvenom armijom, Šengelija je rekao: „Ne smatram mogućim da nastavim da igram za klub ruske vojske“.[101]

Liza Peskova, ćerka Putinovog portparola Dmitrija Peskova, podelila je sliku heštega „Ne ratu“ u svojoj priči na Instagramu, ali ga je potom brzo izbrisala i kritikovala proteste.[102][103] Najbogatiji ruski milijarder, Mihail Fridman, pozvao je na „prestanak krvoprolića“.[104] Drugi oligarh, Oleg Deripaska, pozvao je da mirovni pregovori počnu „što je brže moguće“. Anonimni ruski milijarder rekao je Rojtersu: „To će biti katastrofalno u svakom smislu: za ekonomiju, za odnose sa ostatkom sveta, za političku situaciju.[105] Ruski milijarder i vlasnik televizijske mreže REN TV Aleksej Mordašov izjasnio se kako protiv borbi, tako i protiv ekonomskih posledica koje su usledile. „Užasno je da Ukrajinci i Rusi umiru, ljudi trpe nevolje, privreda se urušava. Moramo učiniti sve što je potrebno da se u najskorije vreme nađe izlaz iz ovog sukoba i da se krvoproliće zaustavi kako bismo pomogli pogođenim ljudima da vrate normalan život.“[106]

Do 27. februara, nekoliko istaknutih ruskih javnih ličnosti koje žive u egzilu organizovalo je Antiratni komitet Rusije . Grupa je izdala saopštenje u kojem osuđuje rat i poziva "patriote Rusije da se konsoliduju protiv agresivne diktature Vladimira Putina".[107]

Mihail Šiškin, dobitnik ruske Bukerove nagrade za 2000. godinu, napisao je za Gardijan da „Putin čini monstruozne zločine u ime mog naroda, moje zemlje i mene” i rekao da je „u Putinovoj Rusiji nemoguće disati. Prejak je smrad iz čizme policajca“[108]

Ruski rok pevač Jurij Ševčuk procesuiran je nakon što je na koncertu u Ufi govorio protiv rata u Ukrajini.

Glumac Danila Kozlovski objavio je nekoliko postova na Instagramu u kojima osuđuje rat, dijeleći sliku uplakane izbjeglice i koristeći heštag Net vojne! U objavi od 27. februara, Kozlovski je priznao i izvinio se za svoju ravnodušnost prema ruskoj aneksiji Krima 2014.[109][110]

Timur Bekmambetov, režiser filmskih hitova kao što je Noćna straža, osudio je invaziju u intervjuu za Deadline Hollywood. Nepotvrđeni izveštaji navode da su Bekmambetov (koji se nalazi u Los Anđelesu) i njegova porodica u potpunosti prekinuli veze sa Rusijom, nakon prodaje njegove produkcijske kompanije Bazelevs Company.[111][112]

Rok muzičarka Zemfira je 21. marta objavila antiratni muzički spot za svoju pesmu „Ne pucaj“ iz 2017. godine, dok je takođe uklonila sve svoje druge pesme sa svog YouTube kanala. Video je sadržao snimke ruskog vojnog napada na Ukrajinu i antiratnih protesta u Moskvi.[113]

U maju 2022, rok pevač Jurij Ševčuk je procesuiran nakon što je na koncertu u Ufi govorio protiv Putina i rata u Ukrajini. Rekao je da se „ubijaju ljudi u Ukrajini” i da „naši momci tamo umiru” zbog „nekih Napoleonovih planova drugog našeg Cezara”.[114] U septembru je pevačica Ala Pugačeva izjasnila se protiv invazije, napisavši da Rusi ginu u Ukrajini za „iluzorne ciljeve” i da ta invazija „pretvara našu zemlju u pariju i pogoršava živote naših građana”.[115]

U oktobru 2022, ruski glumac Artur Smoljaninov optužen je za „diskreditaciju“ ruske vojske – to je bilo nakon njegovih antiratnih izjava i nakon što je napustio Rusiju. On je komentarisao; „Zakoni ove države za mene ne postoje. Oni su, kao i sama država, inherentno kriminalni, što znači da nemaju ni moralnu ni pravnu snagu.“[116] U januaru 2023, poslanik Jedinstvene Rusije iz Državne dume Bijsultan Hamzajev rekao je: „Apelovaću na Istražni komitet da pokrene krivični postupak protiv ovog izdajnika.[117]

Izjave organizacija protiv rata[uredi | uredi izvor]

Osnivači pokreta komemoracije „Besmrtni puk“, u kojem obični Rusi nose fotografije članova porodice veterana u marševima širom Rusije koji se održavaju svake godine povodom obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja, obratili su se Vladimiru Putinu u saopštenju, tražeći od njega da „zaustavi krvoproliće„.[118] Svetlana Golub, predsednica Saveza komiteta majki vojnika Rusije, rekla je za Gardijan da „Ratovi uvek dovode do smrti. Iz brojnih razgovora koje sam upućivao između vojnika i njihovih porodica, verujem da su mnogi Rusi već umrli... Sukobi uvek znače mnogo patnje. Molim vas, obe strane moraju da prestanu.“[119]

Memorijal, najstarija organizacija za ljudska prava u Rusiji, protiv koje je ruska vlada represivna i prinudila je da bude zatvorena 2021. godine, opisao je invaziju kao „zločin protiv mira i čovečnosti” u saopštenju, dodajući da će ona „ostati sramno poglavlje u ruskoj istoriji“.[120]

Multinacionalna kompanija Lukoil, druga najveća kompanija u Rusiji posle Gasproma, pozvala je 3. marta na prekid vatre i diplomatska sredstva za rešavanje sukoba.[121]

Represija[uredi | uredi izvor]

Portparol Ujedinjenih nacija osudio je "proizvoljna hapšenja" demonstranata i pozvao na njihovo momentalno oslobađanje.[122] Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bačelet izrazila je 8. marta zabrinutost zbog „upotrebe represivnog zakonodavstva koje ometa ostvarivanje građanskih i političkih prava i kriminalizuje nenasilno ponašanje“.[123]

Human Rights Watch je 26. februara naveo da video snimci obračuna koji je analizirao pokazuju „brutalna hapšenja mirnih aktivista od strane policajaca“ i naveo da „postupci vlasti da spreče ljude da učestvuju u mirnim javnim protestima i slobodno izražavaju svoje mišljenje krše fundamentalne prava“.[124] Dana 3. marta, navedeno je da je ruska vlada blokirala pristup najmanje osam nezavisnih ruskih medija, zajedno sa određenim brojem ukrajinskih medija, i da „tupo nameće cenzuru kombinovanu sa lažnim narativom da zahtevaju da svi moraju da papagaji."[125] Amnesti internešenel je naveo da je ruska vlada bila „pakleno usredsređena na gušenje državnih kritičara dok primorava domaće medije da podrže njenu politiku“ i da je „rutinski koristila silu da rastera antiratne proteste širom zemlje“.[126] Međunarodna nevladina organizacija za ljudska prava Civil Rights Defenders izjavila je da je u Rusiji došlo do "ozbiljnog gušenja" slobode izražavanja i da je ljudima koji su uhapšeni zbog protesta protiv rata ograničen pristup advokatima.[127]

4. marta sedam međunarodnih i ruskih grupa za ljudska prava (Hjuman rajts voč, Amnesti internešenel, Fondacija kuća za ljudska prava, Međunarodna federacija za ljudska prava, Međunarodna služba za ljudska prava, Memorijalni centar za ljudska prava i Komitet Graždanskoe Sodejstvo) objavilo je zajedničko pismo Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava u kojem se navodi da se u Rusiji dešava „potpuni lov na veštice protiv nezavisnih grupa, zaštitnika ljudskih prava, medija i novinara i političke opozicije“ koji „desetkuje civilno društvo i tera mnoge da izgnanstvo“.[128]

Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova opravdalo je hapšenja zbog „ograničenja zbog korona virusa, uključujući javne događaje“ koja su ostala na snazi.[129] Ruske vlasti upozorile su Ruse na pravne posledice zbog pridruživanja antiratnim protestima.[130] Putin je 16. marta održao govor u kojem je protivnike rata nazvao „ološem i izdajnicima“, rekavši da će „prirodno i neophodno samočišćenje društva samo ojačati našu zemlju“.[131]

Zakoni o cenzuri i lažnim vestima[uredi | uredi izvor]

Moskovska radio stanica Echo of Moscow,[132] kao i nezavisni televizijski kanal Dožd, [133] su 1. marta isključeni iz emitovanja zbog emitovanja protivljenja ratu.[134][135] Nakon što su završili svoje poslednje emitovanje, Dožd je stavio petlju na Labudovo jezero, ponavljajući napore sovjetskih vlasti da zakopaju loše vesti, uključujući pokušaj državnog udara 1991. dok se SSSR raspadao.[136]

Ruski parlament je 4. marta usvojio zakon koji ima za cilj gušenje izveštavanja i protivljenja ratu koji kažnjava građane do 15 godina zatvora zbog širenja „lažnih informacija“ o ruskoj vojsci i njenim operacijama.[137] Ovim zakonom je takođe nezakonito „upućivanje poziva protiv upotrebe ruskih trupa za zaštitu interesa Rusije“ ili „za diskreditaciju takve upotrebe“ uz moguću kaznu do tri godine zatvora. Ista odredba važi i za pozive na sankcije Rusiji.[138] Ovaj zakon efektivno kriminalizuje svako javno protivljenje ili nezavisno izveštavanje vesti o ratu protiv Ukrajine i mogao bi da učini zločinom jednostavno nazvati rat „ratom“ — Kremlj kaže da je to „specijalna vojna operacija“ — na društvenim mrežama ili u novinskim člancima ili emisijama.[139] Kasnije tog dana, Putin je potpisao zakon; takođe je potpisao zakon koji bi omogućio novčane ili zatvorske kazne do 3 godine za one koji pozivaju na sankcije.[140] Istog dana, nezavisni list Novaja gazeta objavio je da povlači sav materijal u vezi sa ratom sa svog sajta, rekavši da je vojna cenzura „prešla na pretnju krivičnim gonjenjem kako novinara, tako i građana koji šire informacije o vojnim neprijateljstvima, tj. drugačije od saopštenja Ministarstva odbrane“.[141] Istog dana, nezavisna novinska kuća Znak.com sa sedištem u Jekaterinburgu objavila je da će obustaviti rad zbog političke represije.[142]

Iste nedelje, ruski regulator telekomunikacija Roskomnadzor ograničio je pristup veb stranicama društvenih medija Fejsbuk i Tviter, kao i nizu međunarodnih novinskih organizacija, uključujući Bi-Bi-Si, nemački javni servis Dojče vele, američki emiter Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda, ukrajinski list Svoboda i letonski novinski sajt Meduza.[143] Brojne druge međunarodne novinske organizacije obustavile su rad u Rusiji zbog potencijalnih pretnji njihovim novinarima, uključujući ABC, Bloomberg News, CBC/Radio-Canada, CBS News, and CNN, a glavni urednik Blumberga Džon Mikletvejt je izjavio da je „promena Krivičnog zakona, koja izgleda osmišljena da od svakog nezavisnog izveštača napravi kriminalca isključivo udruženim putem, onemogućava nastavak bilo kakvog privida normalnog novinarstva unutar zemlje."[144] Roskomnadzor je 6. marta ograničio pristup Mediazoni, zahtevajući da se veb stranica zatvori. Mediazona je prkosno obećala da će nastaviti, pružajući savete kako da izbegne cenzuru.[145] Roskomnadzor je 11. marta blokirao sajtove Amnesti internešenela, kao i veb-sajtove ruske grupe za praćenje izbora Golos.[146]

Ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza uhapšen je nakon što je kritikovao rat u Ukrajini

Prema novinskom sajtu Agentstvo, preko 150 novinara napustilo je Rusiju do 7. marta otkako je Putin potpisao zakon.[147] Reporteri bez granica su zakon nazvali „konačnim udarcem koji je dovršio uništenje ruskih nezavisnih medija“.[148]

Dana 16. marta, ruska socijalistica i blogerka o hrani Veronika Belocerkovskaja postala je prva osoba optužena po novom ruskom zakonu o „lažnim informacijama“. Dana 22. marta, ruski novinar Aleksandar Nevzorov optužen je nakon što je objavio informaciju da su ruske snage granatirale porodilište u Mariupolju;[149][150] kasnije je pobegao iz Rusije gde je dobio ukrajinsko državljanstvo i osuđen je na hapšenje u odsustvu nakon što je sud rekao da njegove objave sadrže „namerno lažne“ informacije.[151] Dana 25. marta, ruska novinarka Izabela Jevlojeva optužena je po „lažnom zakonu” nakon što je podelila objavu na društvenim mrežama u kojoj je simbol „Z” opisan kao „sinonim za agresiju, smrt, bol i besramnu manipulaciju”.[152]

Sergej Klokov, moskovski policajac ukrajinskih korena, koji je poreklom iz Buče u Kijevskoj oblasti, uhapšen je nakon što je kolegama ispričao šta je čuo od svog oca i ukrajinskih porodičnih prijatelja o ruskoj invaziji.[153]

Prema OVD-Info, preko 400 ljudi je privedeno ili kažnjeno do aprila po zakonima koji zabranjuju „lažne“ informacije o vojsci.[154] Tvrdilo se da su ruske vlasti koristile korišćenje lažnih poruka od strane najmanje jednog ruskog antiratnog demonstranta. Tvrdio je da su se ubrzo nakon što je pušten iz pritvora na njegovom telefonu pojavile čudne antiratne poruke i da se plašio da su poruke pokušaj da ga inkriminišu pre nego što je mogao da napusti zemlju.[155]

Više od 2.000 ljudi privedeno je ili kažnjeno do maja 2022. godine prema zakonima koji zabranjuju "lažne" informacije o vojsci.[156] Do početka juna otvorena su 53 krivična predmeta.[151]

U julu 2022, Aleksej Gorinov [ru], član saveta okruga Krasnoselski u Moskvi, osuđen je na sedam godina zatvora nakon što je dao antiratne komentare na sednici saveta u martu, uključujući i izjavu da Rusija vodi agresorski rat protiv Ukrajine.[157]Advokat Pavel Čikov [ru] rekao da je ovo prva kazna zatvora po novom zakonu.[158]

Ruski glumac Artur Smoljanjinov, poznat po ulogama u 9. četi i AK-47, optužen je za diskreditaciju ruske vojske

U avgustu 2022. godine, bivši gradonačelnik Jekaterinburga Jevgenij Rojzman priveden je od strane policije gde je rekao da ga terete za „diskreditaciju“ vojske.[159] Rojzman je prethodno tri puta kažnjen po istom zakonu.[160]

Prema podacima OVD-Info, ukupan broj pritvorenih širom Rusije posle šest meseci iznosi oko 16.500, pri čemu je preko 3.800 optuženo za prekršaje za koje su predviđene novčane kazne, a najmanje 224 suočeno sa krivičnim gonjenjem.[161]

U decembru 2022. godine, moskovski sud osudio je opozicionog političara Ilju Jašina na osam godina i šest meseci zatvora zbog njegovih izjava o okolnostima ubistava u Buči pod optužbom da je „širio lažne informacije“ o oružanim snagama.[162] Njegova kazna je bila najoštrija po novim zakonima.[163] Kasnije u decembru, sud je osudio radnika Vladimira Rumjanceva iz Vologde na tri godine zatvora nakon što ga je proglasio krivim za emitovanje „lažnih informacija“ o oružanim snagama koje su „pune mržnje“ na društvenim mrežama, uključujući „lažne “ optužbe za pljačke, ubistva i nasilje nad civilima; tužilac je tražio kaznu zatvora od šest godina. OVD-Info je saopštio da se za slične optužbe sudi više od 380 drugih osoba.[164]

U januaru 2023. godine, opozicioni poslanik u Zakonodavnoj skupštini Sankt Peterburga, Boris Višnjevski, kao i bivši poslanik Maksim Reznik, optuženi su za diskreditaciju oružanih snaga zbog „materijala o gradu Buči” i navoda o „velikom broju ubijenih civila”.[165]

Odmazde[uredi | uredi izvor]

Moskva Tajms je izvestio da su poslodavci nekim ruskim radnicima koji su potpisali peticije protiv rata rekli da povuku svoje potpise i da će biti otpušteni ako odbiju. List je takođe izvestio da su neke kompanije upozorile zaposlene da ne „objavljuju objave o političkim temama na Fejsbuku“.[166]

Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda izvestio je da studentima na nekim univerzitetima preti isključenje zbog antiratnih protesta.[167] Početkom marta, studentski sindikat Državnog univerziteta Sankt Peterburga izvestio je da je univerzitet izbacio najmanje 13 studenata zbog učešća u antiratnim protestima.[168]

Izvestan broj antiratnih aktivista i nezavisnih novinara u Rusiji je od početka invazije imao na meti vandalizma, uključujući đubrivo i poruke koje ih nazivaju izdajicama.[169] Simbol Z, koji je postao istaknut u ruskoj popularnoj kulturi kao simbol podrške ratu, delom kroz državnu promociju simbola, takođe je korišćen za grafite na domovima nekoliko antiratnih aktivista.[170] Filmski kritičar Anton Dolin, među onima koji su bili targetirani i kome je na kući napisan simbol Z, opisao je simbol kao pretnju, rekavši da je „Svrha ovoga jasna: znamo gde živi vaša porodica, čuvajte se“.[171]

Prema The Moscow Times, ruske vlasti i provladine ličnosti aktivno su podsticale prijavljivanje drugih građana, uključujući prijatelje i porodicu, za „antiruske“ aktivnosti, uključujući antiratne izjave.[172]

Masovna hapšenja[uredi | uredi izvor]

Evidentirani broj uhapšenih antiratnih demonstranata po danu prema OVD-Info je:

Policijska brutalnost[uredi | uredi izvor]

Ruska nevladina organizacija OVD-Info izvestila je da je potvrdila najmanje 30 slučajeva da su demonstranti pretučeni od strane policije tokom vikenda 5-6. marta, kao i nekoliko slučajeva da su uhapšeni demonstranti mučeni u pritvoru, uz napomenu da je „verovatno da ovaj broj je mnogo veći. Na društvenim mrežama ima mnogo video snimaka na kojima se vidi kako policajci tuku antiratne demonstrante.“[192] Audio snimak demonstranta uhapšenog tog vikenda koji je uspeo da sakrije svoj telefon dok ga je više policajaca pritvaralo i ispitivalo je dokumentovalo 11 minuta fizičkog i verbalnog zlostavljanja, pri čemu joj je jedan policajac rekao da ste „vi ste neprijatelji Rusije. Vi ste neprijatelji naroda.“[193]

Human Rights Watch je naveo da je ruska policija koristila „prekomernu silu dok hapsi ljude“, da policija ponekad prikriva njihove lične karte svojim uniformama, da su ljudi koji su uhapšeni bili „prisiljeni da im uzmu fotografije i otiske prstiju i da predaju svoje telefone, naprotiv prema ruskom zakonu“, i da je nekoliko uhapšenih demonstranata podvrgnuto vaterbordu.[194] <i>Медиазона</i> je dalje izvestila da su žene koje su uhapšene izložene pretnjama seksualnim nasiljem, da su uhapšeni rodno neprikladni demonstranti ismevani, a da je policija nekim pritvorenicima prskala lice u lice antiseptičkim rastvorima.[195]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Domaća opozicija antiratnom raspoloženju[uredi | uredi izvor]

Protest podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu, Kazanj, 1. mart 2022

Jedan broj ljudi koji su povezani sa ruskom vladom izjasnio se protiv protesta. Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov izjavio je da „sada nije vreme za podele. Sada je vreme da se ujedinimo, da se ujedinimo oko našeg predsednika“, uz priznanje da „postoje žestoke rasprave među kulturnim ličnostima.“[196] Margarita Simonjan, glavni urednik ruskih državnih novinskih agencija RT i <i>Россииа Сегодниа</i>, izjavila je da „Ako se sada stidite što ste Rusi, ne brinite, niste Rusi“.[197] Kao odgovor na Simonjanovu izjavu, Vitalik Buterin, programer i jedan od suosnivača Ethereuma, rekao je: „Jebi se.“[198] Andrej Turčak, poslanik Putinove partije Jedinstvena Rusija, osudio je antiratni stav Arkadija Dvorkoviča kao „ništa drugo do samu nacionalnu izdaju, ponašanje pete kolone, o čemu je govorio predsednik [Putin]..."[199] Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin osudio je Ruse koji se protive ratu kao izdajnike.[200]

Ruski predsednik Vladimir Putin je 16. marta 2022. godine uputio upozorenje ruskim „izdajnicima” za koje je rekao da Zapad želi da iskoristi kao „petu kolonu” da uništi Rusiju. On je rekao da Rusi treba da se podvrgnu „prirodnom i neophodnom samočišćenju društva“ kako bi se oslobodili „kopilad“ i prozapadnih „izdajnika“.[201][202]

Ruske vlasti podsticale su Ruse da prijave svoje prijatelje, kolege i članove porodice policiji zbog izražavanja protivljenja ratu u Ukrajini.[203]

Egzodus Rusa[uredi | uredi izvor]

Od početka invazije, više od 300.000 Rusa je pobeglo iz zemlje,[204][205] posebno građana koji se protive ratu, kao odgovor na pojačanu represiju i glasine o regrutaciji i vanrednom stanju.[206] Novinar Boris Grozovski je na Fejsbuku objavio da „Mi nismo turisti, dragi građani Gruzije. Mi smo izbeglice. Lično me je tražila policija u Rusiji zbog širenja antiratnih peticija... Nismo bežali od metaka, bombi i projektila, već iz zatvora. Da sam napisao ovo što pišem sada dok sam u Rusiji, neminovno bih otišao u zatvor na 15–20 godina.“[207] Drugi su pobegli iz zemlje zbog zabrinutosti zbog pogoršanja uslova u zemlji, posebno u ekonomskom i političkom smislu, zajedno sa antiratnim osećanjima i na meti prošlih opozicionih pokreta.[208][209] Balerina Boljšog teatra Olga Smirnova napustila je Rusiju i nastaviila karijeru u Holandiji u znak protesta zbog rata.[210]

Do početka aprila, procenjuje se da je oko 100.000 Rusa pobeglo iz Rusije u Gruziju.[205] Posle tri nedelje rata, oko 14.000 ljudi je otišlo u Tursku.[211] Desetine hiljada otišlo je u Jermeniju; do 24. maja procenjuje se da je 108.000 ruskih državljana pobeglo u tu zemlju,[155][212] ili nordijske države kao što je Finska.[213] Kažu da je hiljade njih otišlo u Uzbekistan.[214]

Ankete[uredi | uredi izvor]

Državna anketa koju je 28. februara 2022. objavio Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja pokazala je da 68 odsto Rusa podržava „specijalnu vojnu operaciju“, 22 odsto se protivi, a 10 odsto nije odgovorilo. [215]

Kasnije, serija od četiri onlajn ankete Fondacije za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog tvrdila je da pokazuje da se raspoloženje među stanovnicima Moskve brzo menja. Između 25. februara i 3. marta, broj onih koji okrivljuju Rusiju za rat porastao je sa 14% na 36%, sa 79% sada za zaustavljanje sukoba i uključivanje u mirovne pregovore.[216] Udeo ispitanika koji Rusiju smatraju „agresorom“ porastao je sa 29% na 53%, dok je udeo onih koji Rusiju smatraju „mirotvorcem“ pao za polovinu sa 25% na 12%.[216]

Od 26. do 28. februara 2022. godine, istraživanje nezavisne istraživačke grupe Russian Field pokazalo je da 58,8% ispitanika podržava „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini.[217] Prema anketi, u grupi ispitanika od 18 do 24 godine, samo 29 odsto je podržalo „specijalnu vojnu operaciju“.[218]

Anketa nezavisnog Levada centra objavljena 30. marta pokazala je da je Putinov rejting skočio sa 71% u februaru na 83% u martu 2022. godine.[219][220]

Stručnjaci su upozorili da brojke možda ne odražavaju tačno raspoloženje javnosti, jer javnost ima tendenciju da se okuplja oko lidera tokom rata i da neki možda kriju svoje pravo mišljenje,[221] posebno uz pojačanu cenzuru i novi zakon koji zabranjuje širenje „lažnih informacije“ o vojsci.[222] Studija istraživača povezanih sa Londonskom školom ekonomije pokazala je da je izražena podrška ratu među Rusima pala sa 68% na 53% kada su ih indirektno pitali o invaziji u anketama.[223] Mnogi ispitanici ne žele da odgovore na pitanja anketara iz straha od negativnih posledica.[217] U martu 2022. godine, kada su ruski opozicioni političar Maksim Kac i grupa ruskih istraživača naručili anketu o stavovima Rusa prema ratu u Ukrajini, 29.400 od 31.000 ljudi koje su pozvali odbilo je da odgovori nakon što su čuli dotičnu temu.[224]

Analiza[uredi | uredi izvor]

Status ruske opozicije[uredi | uredi izvor]

Alvina Hofman sa Kraljevskog koledža u Londonu rekla je da je „naizgled široka antiratna koalicija izvanredna, s obzirom na to da je „ruski politički aparat sistematski razbijao opozicione pokrete, stvarajući klimu u kojoj se svaki oblik protesta susreće sa ugnjetavanjem.“[225] Ruski novinar Aleksandar Bidin, pišući za openDemocraci, izjavio je da „ruskom društvu nedostaju institucije koje su sposobne da preuzmu organizaciju protesta, posebno u kratkom roku“ i da je „za većinu izlazak na ulice moralna dužnost i simbolički čin, a ne funkcionalni instrument otpora vlasti“.[226] Saša de Vogel sa Univerziteta u Njujorku tvrdi da su antiratni protesti „vidljiviji za publiku na Zapadu nego za širu rusku javnost“ i da protesti „nemaju koordinaciono telo“. Mnogi su planirani putem ličnih mreža i postova na društvenim mrežama. U nekim slučajevima, protivnici rata su jednostavno otputovali u najbliži centar grada u nadi da će pronaći istomišljenike. Mnogi protesti su samostalni.“[227]

Rizici protesta[uredi | uredi izvor]

Marija Popova sa Univerziteta Makgil izjavila je da „ne samo da rizikujete time što ćete se pojaviti na protestu, već rizikujete da budete stavljeni na listu i da vas vlasti sistematski uznemiravaju zbog učestvovanja u protestu“, dalje rekavši da je nivo represije u Rusiji bio „mnogo gori nego što je bio u bilo kom trenutku od staljinističkog vremena“.[228] Jedan demonstrant sa kojim je intervjuisao NPR izjavio je da antiratni protesti „izgledaju opasniji“ od prethodnih protestnih pokreta u Rusiji pod Putinom i da neki demonstranti „zaista nisu shvatili da je moguće samo imati poster na kojem piše „Ne ratu“. i završiti u policijskoj stanici. Zaista nisu mislili da je to moguće kod nas.“[229][230]

Grigorij Durnovo, analitičar ruske nevladine organizacije OVD-Info, rekao je za France 24 da „nikada nismo videli toliki broj pritvorenika dnevno“, a demonstranti rizikuju novčane kazne „od 2.000 do 300.000 rubalja (od 17 do više od 2.500 evra) i rizik do 30 dana u pritvoru“. Durnovo je dalje naveo da ruski državni mediji „ponekad pominju antiratne proteste, ali ne možemo da ih koristimo kao izvor jer oni ne pričaju celu priču“.[231] Koordinator OVD-Info Leonid Drabkin rekao je 4. marta za Al Džaziru da je „u preko 100 gradova bilo pritvora“ od početka invazije i da „ova tema zaista dodiruje sve. Zato što se zapravo ne radi o vašim političkim stavovima, ali mnogi Rusi imaju rođake i prijatelje u Ukrajini.“[232]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Nekoliko komentatora je primetilo značajno prisustvo omladine na antiratnim protestima u Rusiji.[233][234] Sintija Huper sa koledža Svetog krsta rekla je da protesti protiv rata predstavljaju „borbu generacija“ u Rusiji, suprotstavljajući „one koji veruju u priče državne televizije protiv sopstvene dece“.[235] Diplomatski urednik CNN International Nik Robertson izjavio je da je „ovdašnja generacija namjerno odrastala u neznanju o državnim dezinformacijama, umjesto toga odviknuta na društvenim mrežama, tako da je otporna na laži koje su plašile njihove roditelje“, ali da su one „i dalje bile obuzdane od strane ogromna infrastruktura državne bezbednosti koja je pravi mišić iza poruka državnih medija."[236]

Komentatori su takođe primetili značajnu ulogu žena u protestima.[237][238][239] Novinar Meduze Aleksej Kovaljov izjavio je da se „uglavnom žene suočavaju sa pravim nasiljem i ozbiljnim zatvorom“.[240] Marija Silina sa Univerziteta u Kvebeku u Montrealu izjavila je da su „ogromna većina [antiratnih demonstranata] bile žene, kueer ili trans – od kojih su mnoge retko bile vidljive kao političke aktivistkinje u Rusiji zbog homofobičnih zakona protiv njih.[241]

Uticaj državnih medija i cenzure[uredi | uredi izvor]

Jedan od razloga zašto su mnogi Rusi podržali „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini jeste propaganda i dezinformacije koje seje Kremlj.[242][243][244][245][246] Neki posmatrači su primetili ono što su opisali kao „generacijsku borbu“ među Rusima oko percepcije rata,[235] s tim da se mlađi Rusi verovatnije protive ratu, a stariji Rusi verovatnije prihvataju narativ koji predstavljaju državni mediji u Rusiji.[247]

Uticaj međunarodnih sankcija[uredi | uredi izvor]

Raspravljalo se o efektu međunarodnih sankcija i osudi rata na domaćim antiratnim protestima.[248][249][250][251] Brajan Grodski sa Univerziteta Merilend, okrug Baltimor, upozorio je da bi težina sankcija mogla više da naškodi ruskoj opoziciji nego da joj pomogne, rekavši da „same sankcije koje podstiču Ruse da napadnu režim takođe sužavaju njihove raspoložive mogućnosti da to urade“.[252] Naučnik moskovskog Carnegie centra Andrej Movčan napisao je da bi sankcije usmerene na obične Ruse mogle biti „upravo ono što Kremlj želi – da desetine miliona Rusa koji se protive režimu neće moći da napuste zemlju, pa čak i da se privremeno nađu u svetu bez ruskog propagande“, navodeći da bi sankcije umesto toga trebalo da „beskompromisno blokiraju pristup Kremlju njegovim finansijskim i tehnološkim resursima“.[253]

Dugoročna prognoza[uredi | uredi izvor]

Kremljolog Lilija Ševcova izjavila je da „efekat Krima nestaje. Rat u Ukrajini stvara „naše“ žrtve – to će imati uticaja. Štaviše, 2008. i 2014. godine ratovi su bili relativno kratki i završeni su „našom“ pobedom. U ovom trenutku, mnogi Rusi prihvataju Putinovu „mirovnu operaciju“. Ali oni mogu promeniti svoj stav ako operacija [bude] duga i krvava.“[254]

Erika Čenovet sa Harvardske Kenedi škole izjavila je da su „protesti neophodni, ali nedovoljni pokazatelji kada će elite da odluče da promene svoju lojalnost“ i da je „važno ne potceniti da Putin ima stvarnu bazu koja mu je neverovatno lojalna“.[255]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Burakovsky, Arik (3. 3. 2022). „Putin's Invasion of Ukraine Has Sparked Antiwar Protests in Russia. They Could Be His Undoing”. Time. Arhivirano iz originala 3. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  2. ^ Kto protiv voйnы. Vse otkrыtыe pisьma s prizыvami ostanovitь vtorženie v Ukrainu [Who is against the war. All open letters with calls to stop the invasion of Ukraine]. Zona.media (na jeziku: ruski). Mediazona. 27. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  3. ^ Net voйne – Kak rossiйskie vlasti borюtsя s antivoennыmi protestami [No to war – How Russian authorities are fighting anti-war protests]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Pristupljeno 28. 3. 2022. 
  4. ^ Shevchenko, Vitaly (15. 3. 2022). „Ukraine war: Protester exposes cracks in Kremlin's war message”. BBC News. Arhivirano iz originala 15. 3. 2022. g. Pristupljeno 15. 3. 2022. 
  5. ^ „Russia: Brutal Arrests and Torture, Ill-Treatment of Anti-War Protesters - Russian Federation”. ReliefWeb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-23. 
  6. ^ „More than 15,000 Russians have been arrested in anti-war protests”. The Economist. 2022-03-22. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 2022-09-26. 
  7. ^ „Ukraine war: Protests in Russia's Dagestan region against new draft”. BBC News. 27. 9. 2022. 
  8. ^ „Moscow Warns Russians Against Staging Anti-War Protests”. Voice of America. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  9. ^ „Nicola Sturgeon praises Russians' courage as anti-war protests erupt in Moscow”. The National (Scotland). 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  10. ^ a b v „Russian celebrities risk being banned for life to slam Putin's attack on Ukraine”. Fortune. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  11. ^ „Russia detains opposition activist who called for anti-war protests in Moscow”. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  12. ^ „Thousands join anti-war protests in Russia after Ukraine invasion”. The Guardian. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  13. ^ „In Russia, police arrest thousands participating in 'anti-war' protests, threaten with 'legal repercussions'”. WION. 25. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  14. ^ Jackson, Siba (24. 2. 2022). „Ukraine: Police arrest more than 1,700 anti-war protesters in Russia as anger erupts over invasion”. Sky News. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  15. ^ „Russia-Ukraine: Mapping anti-war protests around the world”. Al Jazeera. 25. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  16. ^ "Net voйne": itogi akcii protiv voйnы s Ukrainoй 24 fevralя ["No to war": the results of the action against the war with Ukraine on February 24]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  17. ^ Litvinova, Dasha (25. 2. 2022). „Protests in Russia resume as government seeks to quash antiwar voices”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  18. ^ „Alec Luhn”. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  19. ^ a b „Russia arrests over 5,000 in single day for protesting Ukraine war”. The Hindu. 7. 3. 2022. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  20. ^ Antivoennыe mitingi po vseй Rossii [Anti-war rallies across Russia] (na jeziku: ruski). 6. 3. 2022. Arhivirano iz originala 7. 3. 2022. g. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  21. ^ „More than 3,500 detained at anti-war protests in Russia”. Reuters. 6. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  22. ^ „Russian Citizens Confront Official Over Ukraine Invasion in Sign of Domestic Cracks”. The Moscow Times. 7. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  23. ^ Weber, Peter (7. 3. 2022). „Human rights group: At least 4,640 anti-war protesters arrested Sunday in Russia”. The Week. 
  24. ^ „Demonstrators In Russia Resort To Blank-Sign Protests — And Still Get Arrested”. Huffington Post. 14. 3. 2022. Arhivirano iz originala 14. 3. 2022. g. Pristupljeno 14. 3. 2022. 
  25. ^ „Video Shows Back-to-Back Arrests of Anti- and Pro-War Activists in Moscow”. The Moscow Times. 14. 3. 2022. Arhivirano iz originala 14. 3. 2022. g. Pristupljeno 14. 3. 2022. 
  26. ^ „Viral protests: Russians continue to denounce war, risking imprisonment”. dw.com. 16. 3. 2022. Pristupljeno 17. 3. 2022. 
  27. ^ Troianovski, Anton; Nechepurenko, Ivan; Safronova, Valeriya (1. 4. 2022). „Shaken at First, Many Russians Now Rally Behind Putin's Invasion”. The New York Times. Pristupljeno 11. 4. 2022. 
  28. ^ Vladimirova, Alexandra (14. 4. 2022). „Closed Shops, Zs, Green Ribbons: Russia's Post-Invasion Reality”. The Moscow Times. Pristupljeno 15. 4. 2022. 
  29. ^ Beast, The Daily (15. 3. 2022). „Putin's Own Soldiers Are Refusing to Fight in Ukraine”. The Daily Beast. Pristupljeno 9. 4. 2022. 
  30. ^ Lindstaet, Natasha (1. 4. 2022). „Ukraine: are reports of Russian troops mutinying and deserting true? It's happened before”. The Conversation. Pristupljeno 9. 4. 2022. 
  31. ^ „Up to 80 Russian Marines from the Crimea refused to fight against Ukraine – media”. Ukrayinska Pravda. 12. 3. 2022. Pristupljeno 9. 4. 2022. 
  32. ^ „60 Russian Paratroopers Refuse to Fight In Ukraine — Reports”. The Moscow Times. 7. 4. 2022. Pristupljeno 9. 4. 2022. 
  33. ^ a b Vorobyov, Niko (3. 2. 2022). „Ukraine crisis: Russia's quiet anti-war movement gets louder”. Al Jazeera. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  34. ^ Hartog, Eva (15. 2. 2022). „Left without a voice, anti-war Russians pen open letters to Putin”. Politico. Arhivirano iz originala 19. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  35. ^ „Scores of IT workers in Russia sign public anti-war petition”. TechCrunch. 1. 3. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. 
  36. ^ „Anti-war sentiment grows in Russia as troops close in on Ukrainian capital”. PBS. 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. 
  37. ^ „The Kremlin forces schools and theaters to uphold Putin's invasion propaganda”. Coda Media. 1. 3. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. 
  38. ^ a b v „Nearly 20,000 Russian artists are demanding a withdrawal from Ukraine”. Quartz. 2. 3. 2022. Arhivirano iz originala 3. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  39. ^ „Global research community condemns Russian invasion of Ukraine”. Nature. 1. 3. 2022. Arhivirano iz originala 3. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  40. ^ „Russian Government Orders Media Outlets To Delete Stories Referring To 'Invasion' Or 'Assault' On Ukraine”. Radio Free Europe/Radio Liberty, RFE/RL. 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. 
  41. ^ „Russia's anti-war lobby goes online”. France 24. 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. 
  42. ^ „She Signed an Open Letter Calling for Peace. Then Got Fired.”. The Moscow Times. 3. 3. 2022. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  43. ^ „Russians struggle to understand Ukraine war: 'We didn't choose this'”. CNN. 3. 3. 2022. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  44. ^ Otkrыtoe pisьmo rossiйskih rabotnikov kulьturы i iskusstva protiv voйnы s Ukrainoй [Open letter from Russian arts and culture workers against war with Ukraine] (na jeziku: ruski). 27. 2. 2022. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  45. ^ „Stoppt den Krieg mit der Ukraine! Bereits über 1,18 Millionen Russen haben Petitionen unterschrieben” [Stop the war with Ukraine! More than 1.18 million Russians signed petitions]. ScienceBlog – Kaleidoskop der Naturwissenschaften (i∫⊂⨀) (na jeziku: nemački). Vienna, Austria. 4. 3. 2022. Lew Ponomarjow: Gegen den Krieg – Net Voyne. Arhivirano iz originala 19. 3. 2022. g. Pristupljeno 19. 3. 2022. 
  46. ^ Ponomaryov [Ponomarev], Lev [Lev], ur. (mart 2022), change.org (na jeziku: ruski), Change.org PBC, www.change.org/NetVoyne 
  47. ^ „At Least 1,400 Detained At Anti-War Protests Across Russia As 100,000 Rally For Peace In Berlin”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 27. 2. 2022. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  48. ^ a b „#netvoйne: Russische Wissenschaftler, Künstler, Historiker protestieren gegen Putins Krieg – Widerstand im eigenen Land” [#NoWar: Russian scientists, artists, historians protest against Putin's war – Resistance in home country]. de (na jeziku: nemački). 3. 3. 2022. Arhivirano iz originala 3. 3. 2022. g. Pristupljeno 19. 3. 2022. 
  49. ^ „Net voyne! Uslysh'te golosa millionov – goda Rossiya nachala voynu protiv Ukrainy. Eto voyna, kotoraya ne nuzhna rossiyanam. Eto voyna, kotoruyu ne khotyat russkiye lyudi. My sobrali reaktsii v sotsial'nykh setyakh.” Net voйne! Uslыšьte golosa millionov – goda Rossiя načala voйnu protiv Ukrainы. Эto voйna, kotoraя ne nužna rossiяnam. Эto voйna, kotoruю ne hotяt russkie lюdi. Mы sobrali reakcii v socialьnыh setяh. [No war! Hear the voices of millions – the year Russia started a war against Ukraine. This is a war that the Russians do not need. This is a war that the Russian people do not want. We collected reactions on social networks.]. Kulьtura i stilь žizni (Culture and lifestyle) (na jeziku: ruski). Deutsche Welle. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 20. 3. 2022. 
  50. ^ „Amidst a Crackdown, Russia's Anti-War Artists and Activists Try To Reclaim the Streets”. Opinion. ArtReview. London, UK: ArtReview Ltd. 10. 3. 2022. Arhivirano iz originala 20. 3. 2022. g. Pristupljeno 20. 3. 2022. 
  51. ^ Chappell, Bill (2. 3. 2022). „Russian police jail kids who took flowers and 'No to War' signs to Ukraine's embassy”. National Public Radio. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  52. ^ "Я protiv voйnы" [I am against the war]. Baza.io (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  53. ^ U antivoennogo dviženiя poяvilsя novый simvol protesta — belo-sine-belый flag. "Meduza" rasskazыvaet, kto i začem ego pridumal [The anti-war movement has a new symbol of protest – the white-blue-white flag. Meduza reveals who invented it and why.]. Meduza (na jeziku: ruski). Riga, Latvia: Medusa Project SIA. 14. 3. 2022. Arhivirano iz originala 19. 3. 2022. g. Pristupljeno 14. 3. 2022. 
  54. ^ Kilner, James (25. 3. 2022). „How green ribbons became a symbol of resistance against Vladimir Putin's war”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 17. 4. 2022. 
  55. ^ Samuelson, Kate (16. 3. 2022). „Russia's silent protests”. The Week. Pristupljeno 17. 4. 2022. 
  56. ^ Yavlinsky, Grigory (24. 2. 2022). „40,000 people have signed Yabloko' petition”. yabloko.ru. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  57. ^ „"Specoperaciя" i presledovaniя aktivistov "Яbloka". Onlaйn”. Partiя Яbloko (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-09-22. [mrtva veza]
  58. ^ „Russian 'left' split over Ukraine War (Plus statement by Opposition current in the Communist Party of the Russian Federation) | Links International Journal of Socialist Renewal”. links.org.au. 
  59. ^ Petriczko, Ada (1. 3. 2022). „A few members of the Russian Parliament speak out against the war.”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  60. ^ „Russian lawmaker Mikhail Matveyev, who voted to recognize Donetsk and Luhansk, calls for an immediate end to attack on Ukraine”. Twitter. BNO News. 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  61. ^ „Anti-war sentiment grows in Russia as troops close in on Ukrainian capital”. PBS. 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  62. ^ Moscow, Tom Parfitt. „Russia protests: Beating up demonstrators must stop, former riot police chief tells Putin” — preko www.thetimes.co.uk. 
  63. ^ „In Rare Display Of Dissent, Lawmakers In Russia's Far East Urge Putin To Stop Ukraine War”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 27. 5. 2022. 
  64. ^ „Russian Lawmakers Expelled From Communist Faction After Calling On Putin To Stop Ukraine War”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 
  65. ^ „Nechayev money, Kovalchuk brains Where the 'New People' party came from, who it serves, and how it managed to win seats in the State Duma — barely a month after lagging in the polls”. 
  66. ^ „Novыe lюdi protiv voйnы” [New people against war]. newpeople.ru. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  67. ^ „"Novыe lюdi" soglasnы, čto mirnыe sposobы obespečeniя bezopasnosti RF isčerpanы” ["New People" agree that peaceful means of ensuring the security of the Russian Federation have been exhausted]. tass.ru. TASS. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  68. ^ Sardana Avksentyeva (22. 4. 2022). Sardana Avksentьeva: Menя často sprašivaюt – kak vы otnositesь k specoperacii. Poprobuю obъяsnitь || Daily Moscow [I am often asked how I feel about the special operation. I'll try to explain]. 
  69. ^ „Čto činovniki neoficialьno govorяt o voйne v Ukraine”. 2. 3. 2022. 
  70. ^ „"Vse dolžnы golosovatь tak, nikto ne možet protiv vыstupitь". Deputat Valeriй Gartung o diskussii vokrug sudьbonosnogo obraщeniя o priznanii DNR/LN”. 
  71. ^ „Guerra Russia Ucraina, Gorbaciov: fate di tutto per fermare Putin” [Russia-Ukraine War, Gorbachev: do everything to stop Putin]. Sky TG24 (na jeziku: italijanski). 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 4. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  72. ^ „Statement of the Gorbachev Foundation”. The Gorbachev Foundation. 1. 3. 2022. 
  73. ^ „A War the Kremlin Tried to Disguise Becomes a Hard Reality for Russians”. The New York Times. 2. 3. 2022. 
  74. ^ „Exclusive: Former Top Kremlin Official Who Chairs Global Chess Federation Decries Russia's War on Ukraine”. Mother Jones. 14. 3. 2022. 
  75. ^ Light, Felix (23. 3. 2022). „Kremlin aide who picked Putin for power flees Russia”. The Times. ISSN 0140-0460. 
  76. ^ „Russia's Navalny calls Putin insane and urges anti-war protests”. Reuters. 2. 3. 2022. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  77. ^ „Navalny says alleged recruitment of Russian prisoners is 'kind of like Suicide Squad'”. Sky News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-22. 
  78. ^ „Zaяvlenie CK RRP: Net voйne! Glavnый vrag — v svoeй strane!” [Statement of the Central Committee of the WRP: No to war! The main enemy is in your own country!]. rwp.ru. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  79. ^ „23 fevralя v Moskve: nikakoй voйnы, krome klassovoй!” [February 23 in Moscow: no war, except class!]. rwp.ru. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  80. ^ „Člen RRP arestovan na 10 sutok za antivoennuю agitaciю” [WRP member arrested for 10 days for anti-war agitation]. rwp.ru. 25. 2. 2022. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  81. ^ „Skažem "NET!" voйne!” [Let's say "NO!" war!]. libertarian-party.ru. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  82. ^ „Net voйne v Ukraine! Vernutь voйska domoй” [No war in Ukraine! Bring the troops home]. socialist.news. Socialist Alternative. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  83. ^ „Voйna Putina s Ukrainoй” [Putin's War with Ukraine]. pirate-party.ru. Pirate Party of Russia. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  84. ^ „Denь Krasnoй Armii. Armii mira, a ne voйnы” [Day of the Red Army. Army of peace, not war]. ucp.su. United Communist Party. 25. 2. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  85. ^ ANTIVOENNOE ZAЯVLENIE LEVOGO BLOKA [ANTI-WAR STATEMENT OF THE LEFT BLOC]. leftblock.org (na jeziku: ruski). Left Bloc. 23. 2. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  86. ^ Listyev (27. 2. 2022). „The Dusk before Dawn”. Autonomous Action. Trends of order and chaos. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  87. ^ „Ex-Crimea Prosecutor Poklonskaya Slams Russia's Pro-War 'Z' Symbol”. Moscow Times. 20. 4. 2022. 
  88. ^ „115 Russian national guard soldiers sacked for refusing to fight in Ukraine”. The Guardian. 27. 5. 2022. 
  89. ^ „'Ashamed' of war, Russian diplomat resigns”. USA Today. 23. 5. 2022. 
  90. ^ Nadeau, Barbie Latza (23. 5. 2022). „'Ashamed' Top Russian Diplomat Leaves United Nations Over Putin's 'Warmongering'”. The Daily Beast. 
  91. ^ Ilyushina, Mary (9. 9. 2022). „Captured Russian Weapons Are Packed With U.S. Microchips”. wWashington Post (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 9. 2022. 
  92. ^ Josh Pennington and Ivana Kottasová (9. 9. 2022). „Russian officials face fines after calling for 'impeachment' of President Putin”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 9. 2022. 
  93. ^ Austin, Henry (24. 2. 2022). „Russians torn over Putin's invasion of Ukraine as thousands protest”. NBC News. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  94. ^ „Russian Actress Chulpan Khamatova In Exile Following Criticism Of Ukraine War”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 21. 3. 2022. Pristupljeno 21. 3. 2022. 
  95. ^ "Druzья, ostanovitesь, poka ne pozdno!": Konstantin Habenskiй vыstupil protiv rossiйskoй agressii. Naš Reporter (na jeziku: ruski). Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  96. ^ „'No to War!' Russian celebrities risk Putin's wrath to condemn Ukraine invasion”. Evening Standard. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  97. ^ Asmelash, Leah (25. 2. 2022). „Top Russian tennis stars speak out against war in Ukraine”. CNN. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  98. ^ MacLellan, Lila (25. 2. 2022). „A popular Russian rapper canceled shows and called for an antiwar movement”. Quartz. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  99. ^ „Russian artists speak out against the war in Ukraine”. Deutsche Welle. 28. 2. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  100. ^ „Russian athletes like Andrey Rublev and Alex Ovechkin speak out against war with Ukraine”. ABC. 25. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  101. ^ „Tornike Shengelia quitte le CSKA Moscou en réaction à l'invasion de l'Ukraine” [Tornike Shengelia leaves CSKA Moscow in response to Ukraine invasion]. L'Equipe (na jeziku: francuski). 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  102. ^ Liza Peskova sperva opublikovala pacifistskiй hešteg, a zatem udalila. www.fontanka.ru (na jeziku: ruski). 25. 2. 2022. Pristupljeno 8. 4. 2022. 
  103. ^ Dočь Peskova požalovalasь na sankcii SŠA, potomu čto teperь ne možet putešestvovatь. TSN.ua (na jeziku: ruski). 20. 3. 2022. Pristupljeno 8. 4. 2022. 
  104. ^ „Russian oligarchs call on Putin for peace – The Moscow Times”. Hindustan News Hub. 27. 2. 2022. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  105. ^ Faulconbridge, Guy; Belton, Catherine (27. 2. 2022). „Two of Russia's billionaires call for peace in Ukraine”. Reuters. Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  106. ^ „More Russian Billionaires Speak Out Against Putin's War On Ukraine”. Forbes. 2. 3. 2022. Arhivirano iz originala 17. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  107. ^ RFE/RL's Russian Service (28. 2. 2022). „Group Of Exiled Russian Public Figures Creates Anti-War Committee”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Arhivirano iz originala 25. 3. 2022. g. Pristupljeno 26. 3. 2022. 
  108. ^ „My dear Russians – the Ukrainians are fighting Putin's army for their freedom, and ours”. The Guardian. 7. 3. 2022. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  109. ^ „CaWyn_0oL3V”. www.instagram.com. Pristupljeno 13. 3. 2022. 
  110. ^ „Caebb59oVHK”. www.instagram.com. Pristupljeno 13. 3. 2022. 
  111. ^ Grater, Tom (10. 3. 2010). „Russian-Kazakh Filmmaker Timur Bekmambetov Condemns Ukraine Invasion, Sets Documentary 'DWW1' About Digital Side Of The War”. The Russians are coming!. 
  112. ^ "Bekmambetov prodal rossiйskuю častь svoeй kinostudii". tass.ru. 2022-12-22.
  113. ^ „Russian Rock Star Zemfira Releases Anti-War Music Video”. The Moscow Times. 21. 3. 2022. Pristupljeno 21. 3. 2022. 
  114. ^ „Russians defiantly shout 'f**k the war' at concert in St Petersburg”. The Independent. 23. 5. 2022. 
  115. ^ Troianovski, Anton (2022-09-18). „Russian Pop Music Icon Comes Out Against the War in Ukraine”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 18. 9. 2022. g. Pristupljeno 2022-09-18. 
  116. ^ Na aktera Artura Smolьяninova sostavili protokol o «diskreditacii» armii.
  117. ^ „State Duma deputy promises to have actor Artur Smolyaninov investigated”. Meduza. 8. 1. 2023. 
  118. ^ „NOVOSTI DVIŽENIЯ Bessmertnый polk prisoedinяetsя k obraщeniю rossiйskih NKO o prekraщenii voйnы” [MOVEMENT NEWS The Immortal Regiment joins the appeal of Russian NGOs to end the war]. 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  119. ^ Sauer, Pjotr (2. 3. 2022). „'Just a sea of tears': the group helping anxious mothers of Russian soldiers”. The Guardian. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  120. ^ „We demand an immediate end to military actions”. Memorial International. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  121. ^ „Russia-Ukraine latest news: Kremlin forces open fire near Europe's largest nuclear power plant”. www.telegraph.co.uk. The Daily Telegraph. 3. 3. 2022. Arhivirano iz originala 4. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  122. ^ „UN condemns arrest of more than 1,800 Russian anti-war protesters”. The Times of Israel. 15. 2. 2022. Arhivirano iz originala 25. 2. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  123. ^ „U.N. rights boss decries clampdown, arrests of anti-war protesters in Russia”. Reuters. 8. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  124. ^ „Russia: Arbitrary Detentions of Anti-War Protesters”. Human Rights Watch. 26. 2. 2022. Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2022. 
  125. ^ „Russia: With War, Censorship Reaches New Heights”. Human Rights Watch. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 17. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  126. ^ „Russia: Kremlin censors media and disperses protesters opposed to Ukraine invasion”. Amnesty International. 28. 2. 2022. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  127. ^ „Human rights group: "serious crackdown" in Russia”. Radio Sweden. 2. 3. 2022. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  128. ^ „Joint Letter to the United Nations Human Rights Council on the human rights situation in Russia”. Human Rights Watch. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  129. ^ „Russia's interior ministry tells TV viewers to 'refrain from unsanctioned protests' or they'll be 'arrested brought to responsibility.' That's because there are 'coronavirus restrictions, including on public events.' Not because of calls to protest the war or anything” (tvit). 24. 2. 2022. Pristupljeno 2. 3. 2022 — preko Twitter-a.  Nedostaje ili je nepopunjen parametar |user= (pomoć); Nedostaje ili je nepopunjen parametar |number= (pomoć)
  130. ^ „Ukraine attack: Hundreds arrested in anti-war protests in Russia”. Al Jazeera. 24. 2. 2022. Arhivirano iz originala 24. 2. 2022. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  131. ^ Bloomberg News (17. 3. 2022). „In a chilling threat, Putin vows to rid Russia of 'traitors'”. National Post. 
  132. ^ Naylor, Aliide (3. 3. 2022). „The Censor's Curtain Falls on Russia”. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  133. ^ „Russian TV channel says it is temporarily halting work”. Reuters. 3. 3. 2022. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. „Dozhd (Rain) is temporarily halting its work” 
  134. ^ „Venediktov soobщil, čto "Эho Moskvы" otklюčeno ot эfira” [Venediktov said that "Echo of Moscow" is off the air]. Interfax. 1. 3. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  135. ^ „Genprokuratura potrebovala ograničitь dostup k "Эhu Moskvы" i "Doždю"” [The Prosecutor General's Office demanded to restrict access to "Echo of Moscow" and "Rain"]. Interfax. 1. 3. 2022. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  136. ^ Goodman, Amy (4. 3. 2022). „Russian Environmentalist Speaks Out on Putin's Attack on Antiwar Protesters & Independent Media”. Democracy Now!. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  137. ^ Subramanian, Courtney. „In Russia, thousands defy police threats to protest the invasion of Ukraine. Can it make a difference?”. USA Today. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  138. ^ „Russian Lawmakers OK Bill On 'False News' About Military Operations, In Further Curb On Media”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 4. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  139. ^ Troianovski, Anton (4. 3. 2022). „Russia Takes Censorship to New Extremes, Stifling War Coverage”. The New York Times. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  140. ^ „Putin Signs Law Introducing Jail Terms for 'Fake News' on Army”. The Moscow Times. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  141. ^ „Russia's Novaya Gazeta cuts Ukraine war reporting under censorship”. Reuters. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  142. ^ „Russian online media outlet Znak.com announces closure”. Interfax. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  143. ^ „Russia restricts access to several Western media websites”. Al-Jazeera. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  144. ^ „Russia-Ukraine war: CNN, Bloomberg suspend work in Moscow”. Al-Jazeera. 5. 3. 2022. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  145. ^ "Mediazonu" zablokirovali za osveщenie voйnы. Zaяvlenie redakcii — i naši planы [Mediazona was blocked for covering the war. Editorial statement – and our plans] (na jeziku: ruski). 6. 3. 2022. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  146. ^ „Russia: Authorities block Amnesty International's Russian-language website”. Amnesty International. 11. 3. 2022. Arhivirano iz originala 13. 3. 2022. g. Pristupljeno 11. 3. 2022. 
  147. ^ „Over 150 Journalists Flee Russia Amid Wartime Crackdown On Free Press – Reports”. The Moscow Times. 7. 3. 2022. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  148. ^ „War in Ukraine: Putin delivers the final blow to Russia's independent media”. Reporters Without Borders. 5. 3. 2022. Pristupljeno 20. 3. 2022. 
  149. ^ Sage, Adam (17. 3. 2022). „Russian celebrity chef faces jail over Ukraine comments”. The Times. Pristupljeno 10. 4. 2022. (potrebna pretplata)
  150. ^ „Top Russian Journalist Defiant in Face of Fake News Investigation”. Voice of America. Reuters. 23. 3. 2022. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  151. ^ a b „Russian Journalist, Kremlin Critic Granted Ukrainian Citizenship”. The Moscow Times. 3. 6. 2022. 
  152. ^ „Russia: Authorities launch witch-hunt to catch anyone sharing anti-war views”. Amnesty International. 30. 3. 2022. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  153. ^ „He Worked for Moscow's Police for Nearly 20 Years. Then He Spoke Up About the Ukraine War”. The Wall Street Journal. 21. 4. 2022. 
  154. ^ Stewart, Briar (16. 4. 2022). „New laws aim to crush even mild forms of protest in Russia”. CBC.ca. Pristupljeno 20. 4. 2022. 
  155. ^ a b Demytrie, Rayhan (2022-05-28). „Ukraine war: Russian anti-war protesters flee to Armenia hoping for safety”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-28. 
  156. ^ „Video shows defiant Russian audience chanting 'fuck the war' at St Petersburg concert”. Business Insider. 23. 5. 2022. 
  157. ^ „Moscow city councillor gets seven years' jail for anti-war comment”. Reuters. 8. 7. 2022. 
  158. ^ „Russia-Ukraine war: Moscow politician gets 7 years for denouncing war”. BBC News. 8. 7. 2022. 
  159. ^ „A prominent Russian critic of the war is detained after speaking out”. The New York Times. 24. 8. 2022. 
  160. ^ „Russian Opposition Figure Roizman Detained for Criticizing Ukraine Invasion”. The Moscow Times. 24. 8. 2022. 
  161. ^ „Six months in, 16,500 Detained in Russia For War Opposition – Rights Group”. The Moscow Times. 24. 8. 2022. 
  162. ^ „Russia Finds a War Critic Guilty of 'Spreading False Information'”, New York Times, 9. 12. 2022, Pristupljeno 10. 12. 2022 
  163. ^ „Kremlin Critic Yashin Given 8.5 Years in Jail for Bucha Massacre Claims”. The Moscow Times. 9. 12. 2022. 
  164. ^ „Russia Jails Man for 3 Years Over Ukraine Remarks”. The Moscow Times. 23. 12. 2022. 
  165. ^ „Na Borisa Višnevskogo i Maksima Reznika sostavili protokolы o "diskreditacii" rossiйskoй armii”. Novaya Gazeta Europe. 9. 1. 2023. 
  166. ^ Cordell, Jake (3. 3. 2022). „She Signed an Open Letter Calling for Peace. Then Got Fired.”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  167. ^ Coalson, Robert (3. 3. 2022). „Putin's War At Home: Russian Government Pushes Hard To Enforce Total Unanimity On Ukraine War”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  168. ^ „Russia's Oldest University to Expel Students Detained at Anti-War Protests – Kommersant”. The Moscow Times. 9. 3. 2022. Pristupljeno 20. 3. 2022. 
  169. ^ „Vandals Attack Homes of Prominent Anti-War Russian Activists”. The Moscow Times. 25. 3. 2022. Pristupljeno 25. 3. 2022. 
  170. ^ Sauer, Pjotr (7. 3. 2022). „Why has the letter Z become the symbol of war for Russia?”. The Guardian. Arhivirano iz originala 7. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  171. ^ „Why has 'Z' been embraced by supporters of Russia's Ukraine war?”. Al Jazeera. 8. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  172. ^ „Russians Urged to Snitch on Ukraine War Critics in Return to Soviet-Style Denunciations”. The Moscow Times. 1. 7. 2022. 
  173. ^ "Net voйne": itogi akcii protiv voйnы s Ukrainoй 24 fevralя ["No to war": the results of the action against the war with Ukraine on February 24]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 26. 2. 2022. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  174. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akcieй protiv voйnы s Ukrainoй 25 fevralя 2022 goda [Lists of those detained in connection with the action against the war with Ukraine on February 25, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  175. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 26 fevralя 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on February 26, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 27. 2. 2022. 
  176. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 27 fevralя 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on February 27, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 27. 2. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  177. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 28 fevralя 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on February 28, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  178. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 1 marta 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 1, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  179. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 2 marta 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 2, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  180. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 3 marta 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 3, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  181. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 4 marta 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 4, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  182. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 5 marta 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 5, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 6. 3. 2022. 
  183. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 6 marta 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 6, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 28. 4. 2022. 
  184. ^ Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 8 marta 2022 goda [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on March 8, 2022]. OVD-Info (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  185. ^ „800 detained at Russia anti-war protests”. www.bbc.co.uk. BBC. 13. 3. 2022. Arhivirano iz originala 13. 3. 2022. g. Pristupljeno 13. 3. 2022. „The OVD-Info NGO, which monitors arrests during protests, said police had detained 817 people during demonstrations in 37 cities in Russia.” 
  186. ^ „Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 13 marta 2022 goda” [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on 13 March 2022]. OVD-Info. Pristupljeno 2. 4. 2022. 
  187. ^ „Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv voйnы s Ukrainoй 2 aprelя 2022 goda” [Lists of detainees in connection with actions against the war with Ukraine on 2 April 2022]. OVD-Info. Pristupljeno 2. 4. 2022. 
  188. ^ „Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv mobilizacii 21 sentяbrя”. OVD-News (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-10-03. 
  189. ^ „Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv mobilizacii 22 sentяbrя”. OVD-News (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-10-03. 
  190. ^ „Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv mobilizacii 24 sentяbrя”. OVD-News (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-10-03. 
  191. ^ „Spiski zaderžannыh v svяzi s akciяmi protiv mobilizacii 25 sentяbrя”. OVD-News (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-10-03. 
  192. ^ Treisman, Rachel (7. 3. 2022). „Russia arrests nearly 5,000 anti-war protesters this weekend”. NPR. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  193. ^ Eckel, Mike (7. 3. 2022). „A Detention, A Recording, A Brutal Beating: Another Window Into Russian Police Interrogations”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  194. ^ „Russia: Brutal Arrests and Torture, Ill-Treatment of Anti-War Protesters”. Human Rights Watch. 9. 3. 2022. Arhivirano iz originala 13. 3. 2022. g. Pristupljeno 11. 3. 2022. 
  195. ^ „Moscow police beat and torture women after anti-war protests”. openDemocracy. Arhivirano iz originala 13. 3. 2022. g. Pristupljeno 11. 3. 2022. 
  196. ^ „'Unite' around Putin, Kremlin urges Russians amid Ukraine war”. Al Jazeera. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 4. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  197. ^ Popov, Maxime (26. 2. 2022). „Russia's Anti-War Lobby Goes Online”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  198. ^ Robinson, Mike (28. 2. 2022). „"Go F*ck Yourself" -Breaking”. StreetRegister.com. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 2. 3. 2022. 
  199. ^ „Top ex-Kremlin official quits post after condemning Ukraine war”. Reuters. 18. 3. 2022. 
  200. ^ Pertsev, Andrey (11. 4. 2022). „'He's not a person, he's a biorobot' How State Duma Speaker Vyacheslav Volodin mastered the art of pleasing Putin”. Meduza.  (Translated by Sam Breazeale)
  201. ^ „Putin warns Russia against pro-Western 'traitors' and scum”. Reuters. 16. 3. 2022. 
  202. ^ „Putin says Russia must undergo a 'self-cleansing of society' to purge 'bastards and traitors' as thousands flee the country”. Business Insider. 16. 3. 2022. 
  203. ^ „Russians Are Snitching On Friends and Family Who Oppose the War in Ukraine”. Vice. 8. 8. 2022. 
  204. ^ Bacchi, Umberto; Davydova, Angelina (4. 4. 2022). „Russia's war migrants find mixed reception in Georgia”. The Japan Times. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  205. ^ a b Boutsko, Anastassia (5. 4. 2022). „Who are the Russians leaving their country?”. Deutsche Welle. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  206. ^ Light, Felix (8. 3. 2022). „As Anti-War Russians Flee, Ex-Soviet Kyrgyzstan Prepares for Emigre Influx”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  207. ^ „'We are refugees': Russians flee rising authoritarianism”. Al Jazeera. 8. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  208. ^ Davies, Caroline (9. 3. 2022). „A Russian woman considers leaving her country behind”. BBC News. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  209. ^ Nemtsova, Anna (5. 3. 2022). „'We Have to Run': Inside the Exodus of Moscow”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  210. ^ Prima-balerina Olьga Smirnova pokinula Bolьšoй teatr iz-za voйnы [Prima ballerina Olga Smirnova left the Bolshoi Theater because of the war]. Radio Svoboda (na jeziku: ruski). Svoboda radio. 17. 3. 2022. Pristupljeno 21. 3. 2022. 
  211. ^ Çelik, Ece (21. 3. 2022). „Some 14,000 Russians flee to Turkey after Ukraine war”. Hürriyet Daily News. Pristupljeno 21. 3. 2022. 
  212. ^ Gavin, Gabriel (25. 3. 2022). „Is Putin's war spreading?”. The Spectator. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  213. ^ „War in Ukraine: The Russians leaving Russia for Finland”. BBC News (na jeziku: engleski). 2022-03-05. Pristupljeno 2022-06-09. 
  214. ^ Pikulicka-Wilczewska, Agnieszka (16. 3. 2022). „Fearing conscription, anti-war Russians flock to Uzbekistan”. Al Jazeera. Pristupljeno 17. 3. 2022. 
  215. ^ „Bolьšinstvo rossiяn podderživaюt voennuю operaciю v Ukraine: VCIOM” [Most Russians support military operation in Ukraine: VTsIOM]. 2. 3. 2022. Arhivirano iz originala 28. 2. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  216. ^ a b „Anti-war momentum growing in Russia, poll from opposition leader Navalny claims”. The Independent. 8. 3. 2022. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2022. 
  217. ^ a b Alyukov, Maxim (9. 3. 2022). „In Russia, opinion polls are a political weapon”. openDemocracy. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  218. ^ Lonas, Lexi (11. 3. 2022). „Misinformation colors how Russians are seeing the Ukrainian war”. The Hill. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  219. ^ Dougherty, Jill (3. 4. 2022). „Analysis: Russians in the dark about true state of war amid country's Orwellian media coverage”. CNN. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  220. ^ „ODOBRENIE INSTITUTOV, REЙTINGI PARTIЙ I POLITIKOV” [APPROVAL OF INSTITUTIONS, RATINGS OF PARTIES AND POLITICS]. levada.ru. 30. 3. 2022. 
  221. ^ „Putin's Approval Surges After Launch of 'Military Operation' in Ukraine”. The Moscow Times. 31. 3. 2022. 
  222. ^ „Podderživaюt li rossiяne voйnu v Ukraine? Smotrя kak sprositь” [Do Russians support the war in Ukraine? See how to ask]. BBC News Russian. 8. 3. 2022. 
  223. ^ „Polls Show Russians Support Putin And The War On Ukraine. Really?”. RFERL. 7. 4. 2022. 
  224. ^ Yaffa, Joshua (29. 3. 2022). „Why Do So Many Russians Say They Support the War in Ukraine?”. The New Yorker. Pristupljeno 17. 4. 2022. 
  225. ^ Hoffmann, Alvina (1. 3. 2022). „Ukraine: what anti-war protesters in Russia risk by speaking out”. The Conversation. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  226. ^ Bidin, Alexander (28. 2. 2022). „This is what it's like inside Russia's anti-war movement”. openDemocracy. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  227. ^ de Vogel, Sasha (10. 3. 2022). „How Putin's regime stifled anti-war protests in Russia”. The Guardian. Arhivirano iz originala 13. 3. 2022. g. Pristupljeno 11. 3. 2022. 
  228. ^ Subramanian, Courtney (4. 3. 2022). „In Russia, thousands defy police threats to protest the invasion of Ukraine. Can it make a difference?”. USA Today. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  229. ^ „An anti-war protester in Moscow says the risk of arrest is worth it”. www.npr.org. NPR. 4. 3. 2022. Arhivirano iz originala 12. 3. 2022. g. Pristupljeno 12. 3. 2022. 
  230. ^ „Russian activists defy Putin to protest war in Ukraine”. www.dw.com. Deutsche Welle. Arhivirano iz originala 13. 3. 2022. g. Pristupljeno 12. 3. 2022. 
  231. ^ Rouquette, Pauline (2. 3. 2022). „Russian anti-war movement takes shape on the streets – and on screens”. France24. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  232. ^ Lamont Hill, Marc (4. 3. 2022). „Is the war in Ukraine a turning point for dissent in Russia?”. Al-Jazeera. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 3. 2022. 
  233. ^ Broder, David (7. 3. 2022). „We Spoke to Russian Socialists Who Are Protesting Vladimir Putin's War”. Jacobin. Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  234. ^ Skopeliti, Clea (25. 2. 2022). „'I fear Putin is unstoppable': Russians on the invasion of Ukraine”. The Guardian. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  235. ^ a b Hooper, Cynthia (2. 3. 2022). „Russia's invasion of Ukraine has Kremlin battling for hearts and minds at home”. The Conversation. Arhivirano iz originala 3. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  236. ^ Robertson, Nic (2. 3. 2022). „Opposition to Putin's war is alive on Moscow's streets. But no trace of it is covered on Russian TV”. CNN. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022. 
  237. ^ Ludwig, Mike (18. 3. 2022). „Women Are Leading Russia's Antiwar Protests — and They're in Putin's Crosshairs”. truthout.org. Pristupljeno 22. 3. 2022. 
  238. ^ Anastasia, Kalk; Jan, Surman (27. 2. 2022). „Russia's Feminists Are in the Streets Protesting Putin's War”. Jacobin. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  239. ^ „Ukrainian, Belarusian, and Russian Women in the Anti-War Movement”. Wilson Center. 23. 3. 2022. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  240. ^ Illing, Sean (11. 3. 2022). „"The alarmists were right all along": A Moscow journalist on Putin and the new Russian reality”. Vox. Pristupljeno 23. 3. 2022. 
  241. ^ Silinia, Maria (7. 4. 2022). „Russia's feminists are protesting the war and its propaganda with stickers, posters, performance and graffiti”. The Conversation. Pristupljeno 9. 4. 2022. 
  242. ^ Sauer, Pjotr (25. 2. 2022). „'Pure Orwell': how Russian state media spins invasion as liberation”. The Guardian. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  243. ^ „The War That Russians Do Not See”. The New Yorker. 4. 3. 2022. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  244. ^ Korenyuk, Maria; Goodman, Jack (4. 3. 2022). „Ukraine war: 'My city's being shelled, but mum won't believe me'”. BBC News. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  245. ^ Hopkins, Valerie (6. 3. 2022). „Ukrainians Find That Relatives in Russia Don't Believe It's a War”. The New York Times. 
  246. ^ „'The TV is winning' Many Ukrainians now share a common experience: their relatives in Russia refuse to believe their accounts of the war.”. Meduza. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  247. ^ Jack, Victor (7. 2. 2022). „Not worth fighting over: Young Ukrainians and Russians shun war”. Al Jazeera. Pristupljeno 10. 4. 2022. 
  248. ^ Toosi, Nahal (2. 3. 2022). „The U.S. is pushing Russians to defy Putin. But don't call it regime change.”. Politico. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  249. ^ Coyne, Andrew (4. 3. 2022). „Putin has driven Russia into a cul-de-sac filled with blood, with no obvious way out”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 5. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  250. ^ Bossong, Raphael (3. 3. 2022). „Europe must sanction Russia while still supporting its citizens”. openDemocracy. Arhivirano iz originala 4. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  251. ^ Morris, Jeremy (7. 3. 2022). „What do ordinary Russians think about the invasion of Ukraine?”. openDemocracy. Arhivirano iz originala 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 7. 3. 2022. 
  252. ^ Grodsky, Brian (4. 3. 2022). „Economic sanctions may deal fatal blow to Russia's already-weak domestic opposition”. The Conversation. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  253. ^ Movchan, Andrey (28. 2. 2022). „Western Reaction to War in Ukraine Plays into Vladimir Putin's Hands”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 4. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  254. ^ Mackinnon, Mark (5. 3. 2022). „What is Putin's endgame for Ukraine? In Moscow, as in Kyiv, people are struggling to find out”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 6. 3. 2022. g. Pristupljeno 5. 3. 2022. 
  255. ^ „What would be signs protests in Russia are making a difference?”. Harvard Gazette. 13. 3. 2022. Pristupljeno 19. 3. 2022. 

Mediji vezani za članak Antiratni protesti u Rusiji 2022—2023. na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антиратни_протести_у_Русији_2022—2023.&oldid=27731149”