BPL Neuron

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa БПЛ неурон)
BPL Neuron
BPL neuron
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje???
Dužina10
Razmah krila12,5
Prazan4.900
Maks. masa pri uzletanju6.500 kg
Maks. spoljni teret2 h 250 kg
Turbo-mlazni motor2 h Adour Mk.951
Potisak TMM40 kN
Maks. brzina na Hopt≈ 850 km/h

BPL Neuron (engl. UAV Neuron, stilizovano kao UAV nEUROn — BPL nEUROn) je evropska, eksperimentalna, borbena bespilotna letelica (BPL), umanjene uočljivosti na principu aerodinamičke šeme „leteće krilo“. Nosilac razvoja ove letelice je firma Daso avioni. Aerodinamička šema je slična primenjenoj na bombarderu B-2 spirit.

Maketa, prve verzije Avion Neuron, prikazana je na Pariskom salonu aviona 2005. godine, a druge dvomotorne, 2007. godine.

Na BPL Neuron-u je primenjena tehnologija smanjene uočljivosti u toku leta (stelt, engl. Stealth).

Ciljevi demonstracije su da se dokaže:

  • pokretanje primene automatizovanog sistema upravljanja misijama vazduh-zemlja, u trajanju do 100 minuta, na udaljenosti do 100 km, od baze operacija;
  • razvoj leteće platforme smanjene upočljivosti, u domenu radarskog i toplotnog odraza;
  • mogućnost nošenja oružja (2 x laserski vođene bombe od po 250 kg i druge opcije, u okviru te težine i gabarita), u unutrašnjem „bunkeru“ i mogućnost brze njegove upotrebe.

Kroz ovaj program, je dokazivana koncepcija upravljanja borbenom BPL, veličine i tehnologije borbenih aviona, obezbeđujući visok nivo pouzdanosti. Dakle, desetak novih tehnologija mora biti razvijeno na ovom programu:

  • tehnologije za smanjenje uočljivosti (jedan nedostajući deo);
  • bespilotno poletanje i sletanje i
  • uključivanje u vazdušni saobraćaj.

Da bi istražili alternativu za pojedinačnu upotrebu lovačkog aviona u 2025. godini, sa posadom, razvijen je Neuron pod okriljem Delegacije za opšte naoružanje (franc. Délégation Générale pour l'Armement) (DGA), Evropske alijanse. Uključeni su francuski Daso avioni (glavni izvođač radova) i Tales, švedski Sab, grčki EAB, španski EADS CASA, italijanski Alenia avioni i švajcarski RUAG.

Prvi let je izveden 1. decembar 2012. godine. Ispituje se u letu, u trajanju od 2 godine, u Francuskoj, Švedskoj i Italiji.

Planirani budžet za razvoj letelice je 400 miliona evra. Predračunska vrednost jedne serijske letelice je 25 miliona evra.[1][2]

Očekivani efekti realizacije[uredi | uredi izvor]

Program Neuron važan za Evropu sa aspekta:

  • Praćenja napredka i daljeg razvoja vazduhoplovne tehnologije u specijalizovanim evropskim kompanijama, učesnicama u projektima uspešnih lovačkih aviona Rafala, Jurofajtera i Gripena. Sa programom Neuron, očuvaće se kondicija stručnog kadra, u vremenskom međuprostoru, od završenih poslova na razvoju i proizvodnji sadašnjih lovačkih aviona, do novih pete i šeste generacije, u Evropi. Ovi sadašnji, uspešni avioni se neće zamenjivati sve do 2030. godine.
  • Istraživanja i dokaza napredne tehnologije, koja će biti potrebna do perioda 2015. godine, za početak projektovanja nove generacije borbenih aviona.
  • Uhodavanja evropskih resursa u integrisanom radu, u domenu visokih tehnologija, kao i uspostavljanje timova za vođenje razvoja i proizvodnje narednih generacija borbenih aviona.[1][2]

Neuron je eksperimentalna bespilotna letelica (BPL). Namenjen je da bude platforma za razvoj i procenu budućih vrhunskih tehnologija. Kao što su napredna i otporna avionska elektronika, autonomija leta, tehnologije koje umanjuju otkrivanje i detekciju, borbena sposobnost i prilagođavanje sistemima globalnih odbrambenih rešenja. Postignuti nivo spremnosti tehnologija, koristiće se za buduća rešenja nove generacije bespilotnih letelica.

Razvoj BPL neuron vodi francuska kompanija Daso avioni. Varijanta, dobijena u dosadašnjim fazama razvoja, sa „letećim krilom“, smanjenom uočljivosti, predstavlja koncepciju rešenja letelice, bez repnih površina.

Neuron je evoluirao u varijantu s dva motora, po uzoru na izgled američkog bombardera B-2. To je naprednije rešenje, u odnosu na prethodnu skromniju jednomotornu varijantu, prikazanu na ranijem Pariskom salonu aviona 2005. godine. Dosadašnji rezultati, na tome programu su plod evropske kooperacije francuskih, španskih, italijanskih, švedskih, grčkih i švajcarskih firmi.[2] Očekuje se uključenje u saradnju i nekih drugih članica Evropske unije. Francuska je pokrenula ovaj program 2003. godine, ostali učesnici su se kasnije pridružili. Ujedinjeno Kraljevstvo se nije pridružila pošto je već uključena u slične programe sa Amerikancimaa, a Nemačka nije zbog restrikcije svoga budžeta.[3]

U funkciji demonstratora tehnologija, proizvešće se Neuron u manjem broju primeraka. Na njima će se realizovati operativna i tehnološka istraživanja novih koncepcija i namena budućih generacija BPL smanjene uočljivosti, što će biti osnova za definisanje standarda za proizvodnju ovakvih letelica u vremenskom periodu od 2020. do 2025. godine. Prema dosadašnjem planu, Neuron će se ispitivati u letu početkom druge decenije ovog veka, na prostoru Francuske, Italije i Švedske. Osnovni je cilj da se sa platformom BPL neuron istraže i postignu efekti:

  • Dežurstva u vazdušnom prostoru, u trajanju do 100 minuta, na većim udaljenostima od baze od 100 km. Da se pri tome efikasno integriše u globalnu automatizovanu mrežu izviđanja, javljanja i obaveštavanja i borbenih dejstava.
  • Minimiziranja radarskih i toplotnih odraza letelice na davače (senzore) sa zemlje i s drugih letelica.
  • Nosivosti dveju, laserski vođenih, bombi mase do 250 kg i sposobnosti uspešnog borbenog dejstva na cilju.[1][4]

Učesnici[uredi | uredi izvor]

Program vodi Francuska firma Daso avioni. Od ukupnih troškova, 50% snose Francuzi, a preostalih 50% međusobno dele ostale države učesnice.

Zemlje i njihove firme koje učestvuju u programu NEURON-a.[3]
 Francuska: Daso avioni, Tales[5][6]
Neuron, izložen u salonu aviona u Buržeu 2013. godine, kraj Pariza.
 Italija

Alenia avioni[7]

 Španija

EADS CASA[8]

 Švedska

Sab[4]

 Grčka

EAB[9]

 Švajcarska

RUAG[10]

Opis i razvoj[uredi | uredi izvor]

Neuron će biti znatno veći i napredniji od drugih poznatih BPL, kao što su npr predator. Biće kontabilan sa sistemima, sa kojima će se integrisati u sadejstvo s borbenim avionima i sa sistemima izviđanja, obaveštavanja i javljanja, u okviru protiv vazduhoplovne odbrane i podrške kopnene vojske i mornarice.

Na Neuronu, kao demonstratoru naprednih tehnologija, integrisaće se i dokazati trenutno postojeće najsavremenije svemirske i vazduhoplovne tehnologije u okviru evropske industrije.

Glavni tehnološki izazovi su u oblastima aerodinamike, kompozitnih struktura, unutrašnje integracije oružja, automatizacije, informatičke tehnologije, veštačke inteligencije i veće otpornosti (robusnosti) elektronskih sistema, posebno senzora.

Ilustracije, izjave i šturi podaci, koje je konzorcijum kooperanata pustio u javnost, ukazuju na to da je Neuron zamišljen kao takmičarski program sa američkim J-UCAS, X-45C i X-47B. Proizilazi da se sa svojim dimenzijama, masom i s nivoom potiska pogona Neuron uvrštava među letelice, reda veličina, aviona Miraža 2000.

Ideja i razvoj BPL neuron, odvijali su se postepeno, u koracima, još od 1999. godine, pa sve do trenutno važećeg standarda. Koncepcija je prošla detaljna aerodinamička ispitivanja u aerotunelima.[10][11] Sledeće godine je napravljen model, razmaha krila od 2 m i mase od 50 kg. Taj model je upravljan pomoću radio signala, u vizuelnom dometu (radio vođenje), s malim brzinama leta. Model je prvi put poleteo 18. jula 2000. godine. Intenzitet radarskog i toplotnog odraza, ovog modela, je ispitan u septembru 2003. godine. Potpuno automatizovani i autonomni let, sa svim fazama poletanja, poravnjanja, manevrisanja, sletanja i kočenja, sa modelom izveden je u julu 2008. godine. Sledeći korak je bio ispitivanje većeg modela, mase od 500 kg, koji je s dobijenim rezultatima, omogućio prelazak na sadašnje stanje razvoja Neurona.

Po izgledu iz profila, Neuron asocira na orla, s kljunom od koga se postepeno linije utapaju u aerodinamičan trup koji se postepeno utapa u krila bez naglih zakrivljenja. Uvodnik vazduha je skriven i otpočinje na mestu gde se kod aviona postavlja vetrobran kabine pilota. Tako koncepiran usisnik skriva lopatice kompresora motora od radarskog odraza. U funkciji smanjenja radarskog odraza, preko ukupnog smanjenja refleksnih površina, izostavljene su stabilizujuće površine horizontalnog i vertikalnog repa. Stabilizacija se, umesto s tim aeronamičkim površinama, realizuje preko sistema komandi leta, to jest s prigušivačima i autopilotima, oko sve tri ose letelice.

Dužina Neurona je oko 10 m, a raspon krila oko 12,5 m. Masa praznog 4900 kg, a maksimalna je 6500 kg.

Sadašnja demonstraciona verzija Neurona, koristi motore Adur Mk.951 ukupnog potiska 40 dN, s aviona Jaguar. U budućnosti se planira prelazak na jedan motor M88 od 75 dN potiska, koji se koristi na avionu Rafal.

Uslov je za svu primenjenu opremu da ima smanjeni elektronski, radarski i toplotni odraz za otkrivanje (detektovanje) s neprijateljskim senzorima (davačima).

Neuron je podzvučna letelica s opsegom brzina leta, izraženim preko Mahovog broja, od M = 0,3 - 0,8.

Arhitektura, sa složenim linijama prostornog postepenog prelaska trupa u krila Neurona, je izvodljiva u realizaciji s kompjuterskim projektovanjem, a u proizvodnji s kompozitnom strukturom, koristeći odgovarajuće alate. U Daso avioni su, kroz program Rafala, maksimalno osvojili savremene tehnologije kompozita i za sklopove strukture najsloženijeg oblika.

Proizilazi da struktura Neurona višestruko umanjuje radarski i toplotni odraz sa:

  • primenom kompozitnih materijala, koji ne reflektuje radarske zrake,
  • minimizacijom refleksnih površina,
  • podešenim prelazima između površina i
  • skrivenošću bombi (u bunkerima), usisnika vazduha i izduva motora.[1][4][11]

Oprema[uredi | uredi izvor]

BPL neuron ima u svome sadržaju opremljenosti sve što i najsavremeniji borbeni avion (npr Rafal) izuzev kabine i opreme vezane za interfejs s pilotom (pokazivački i upravljački sistemi).

BPL neuron ima:

Upravljanje[uredi | uredi izvor]

BPL neuron ima sistem komadi leta sličan kao i savremeni avioni, npr Rafal. Sačinjavju ga izvršni pokretači, autopilot i prigušivači oko sve tri ose i interfejs sa slojem veze. Veštačku inteligenciju upravljanja, autopilot i prigušivače podržava računar visokih performansi, a merenje vektora stanja kretanja letelice obavlja sistem zaštićenih i preciznih davača (senzora).

Neuronom se upravlja direktno sa zemlje preko sloja veze, standarda NATO STANAG 7885. Sa ovim slojem veze, letelici se šalju podaci o misiji, a dalje veštačka intelegencija ugrađena u Neuron, preuzima sve upravljačke radnje za realizaciju postavljenog profila leta i cilja. Na delu izvršavanja osnovnog zadatka je jednostavan memorisan profil leta, s direktnim i kontinuiranim komandama, što obezbeđuje potpunu radio tišinu, bez dodatnih signala između Neurona i okruženja. To je veoma važno da neprijatelj ne bi otkrio i hvatao nikakve signale u toj najdužoj fazi leta, što zajedno s ostalim osobinama smanjene uočljivosti predstavlja poseban kvalitet Neurona.

Obezbeđena je još jedna značajna mogućnost upravljanja, u timskom izvršavanju borbenog zadatka, u sadejstvu sa savremenim lovačkim avionima Rafal i JAS 39 Gripen. Omogućeno je da pilot lovačkog aviona upravlja letom i izvršavanjem borbenog zadatka Neurona.[5][6][8][12]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Kao i sve ostale nove tehnologije i sistem naoružanja i način njegove upotrebe se demonstrira, istražuje i dokazuje na Neuronu za buduću primenu na novim evropskim BPL, koje će se definisati i graditi u narednoj deceniji. Neuron je prva letelica u Evropi sa smeštajem bombi u unutrašnjosti zmaja. Ovo je rešenje važno za smanjenje radarskog i toplotnog odraza, a pored toga smanjuje i aerodinamički otpor. U ovom segmentu je istraživanje fokusirano na dokazivanje rešenja smeštaja bombi u unutrašnji bunker. To iznuđuje razrešenje bezbednosti, transporta iz bunkera pri upotrebi, a i ceo algoritam borbene upotrebe bombi.

Naoružanje se sastoji od dve bombe od 250 kg mase, sa laserskim vođenjem.

Lasersko ozračenje cilja se može vršiti s Neurona, s neke druge letelice ili sa zemlje.

Na Neuronu će se ispitivati integracija i drugih vrsta inteligentnog oružja.[5][7]

Podela aktivnosti realizacije[uredi | uredi izvor]

Raspodela odgovornosti za razvoj, integraciju i ispitivanja Neurona je napravljena između preduzeća zemalja učesnica.[3]

Francuske firme[uredi | uredi izvor]

  • Daso Avioni (Marsel avioni) je nosilac programa Neuron. Stekli su značajno iskustvo na prethodna dva svoja programa BPL a pogotovo na poslednjem borbenom avonu Rafal. Na programu Neuron imaju najveći obim aktivnosti i odgovarnosti:[5]
    • Nosilac koncepcije i supervizor svih aktivnosti razvoja, integracije i ispitivanja.
    • Sistem komandi leta.
    • Finalna montaža letelice (finalizator).
    • Globalno ispitivanje (statičko, strukture i opšte u letu)
  • Tales je zadužen za:[6][12]
    • sloj veze STANAG 7085 i za kompantabilnost s njim i
    • upravljački interfejs.
      Neuron

Švedske firme[uredi | uredi izvor]

  • Sab (Sab) je zadužen za:[4]
    • projektovanje,
    • opremanje trupa,
    • avioelektroniku,
    • gorivni sistem i
    • ispitivanje u letu.

Italijanske firme[uredi | uredi izvor]

  • Aero Alenija (Aero Alenija), zadužena je za:[7]
    • sistem naoružanja,
    • integraciju pametnog oružja,
    • sistem podataka o letu,
    • elektro sistem i
    • ispitivanje u letu.

Španske firme[uredi | uredi izvor]

  • EADS CASA (EADS CASA), zadužena je za:[8]
    • krilo,
    • zemaljsku komandnu stanicu i
    • integraciju sloja veze.

Grčke firme[uredi | uredi izvor]

  • EAB (EAB), zadužena je za:[9]
    • završni deo trupa,
    • izduvnu cev i
    • laboratorijski sto za integaciju sistema.

Švajcarske firme[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Le nEUROn est dévoilé pour la première fois” (na jeziku: (jezik: francuski)). info-aviation. Arhivirano iz originala 8. 8. 2014. g. Pristupljeno 17. 8. 2014. „Le nEUROn est dévoilé pour la première fois” 
  2. ^ a b v Kenyon, Henry S. (septembar 2005). „Neuron Gains Altitude” (na jeziku: (jezik: engleski)). afcea. Pristupljeno 20. 8. 2014. „Neuron Gains Altitude” 
  3. ^ a b v „nEUROn Unmanned Combat Air Vehicle (UCAV) Demonstrator, France” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 18. 8. 2014. „nEUROn UCAV” 
  4. ^ a b v g d „Neuron, the European Unmanned Combat Aerial Vehicle demonstrator” (na jeziku: (jezik: engleski)). saabgroup. 1. 12. 2012. Pristupljeno 18. 8. 2014. „Neuron, the European Unmanned Combat Aerial Vehicle demonstrator” 
  5. ^ a b v g d official, WorldsArmedForces (5. 26. 2014). „France Unmanned Combat Air Vehicle UCAV "Dassault nEUROn"” (na jeziku: (jezik: francuski)). dailymotion. Arhivirano iz originala 21. 8. 2014. g. Pristupljeno 19. 8. 2014. „Dassault nEUROn”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ a b v g „Thales à bord du démonstrateur technologique de drone de combat européen, Neuron” (na jeziku: (jezik: francuski)). thalesgroup. 14 Juin 2005. Arhivirano iz originala 21. 8. 2014. g. Pristupljeno 20. 8. 2014. „Thales Neuron”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ a b v „Alenia Aeronautica delivers nEUROn hardware to Dassualt” (na jeziku: (jezik: engleski)). shephardmedia. Pristupljeno 19. 8. 2014. „Alenia Aeronautica, nEUROn” 
  8. ^ a b v „EADS CASA Selects AdaCore Toolset for nEUROn Unmanned Aircraft” (na jeziku: (jezik: engleski)). adacore. Pristupljeno 19. 8. 2014. „EADS CASA, for nEUROn” 
  9. ^ a b „Hellenic Aerospace Industry participates in the consortium that is developing the new European Unmanned Combat Air Vehicle called nEUROn” (na jeziku: (jezik: engleski)). haicorp. Arhivirano iz originala 19. 3. 2014. g. Pristupljeno 19. 8. 2014. „Hellenic nEUROn” 
  10. ^ a b v Guillaume, Michel. „Aerodynamic Development of the nEUROn UCAV” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). aviation.ruag. Pristupljeno 19. 8. 2014. „Aerodynamic Development of the nEUROn UCAV” [mrtva veza]
  11. ^ a b Peter La Franchi (30. 11. 2006). „IQPC UCAV 2006: Neuron UCAV to have twin internal weapons bays” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 18. 8. 2014. „Neuron UCAV to have twin internal weapons bays” 
  12. ^ a b „Des lauriers pour nEUROn” (na jeziku: (jezik: francuski)). thalesgroup. 20. 3. 2014. Pristupljeno 20. 8. 2014. „Des lauriers pour nEUROn” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

BPL Neuron na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=БПЛ_Неурон&oldid=27725324”