Vendi (Zapadni Sloveni)

Vendi (stengl. Winedas; stnord. Vindr; njem. Wenden; dan. vendere; šved. vender; polj. Wendowie), često i Vindi (njem. Winden), Venedi (lat. Venedi), istorijski je naziv za Zapadne Slovene koji su živjeli u blizini germanskih naselja. Naziv se ne odnosi na homogeni narod, nego na različite narode, plemena ili skupine u zavisnosti od toga gdje i kako se koristi. U današnje vreme, zajednice koje se identifikuju kao Vendske postoje u Sloveniji, Austriji, Lužicama, Teksasu^[1] i Australiji.^[2]

U srednjem vijeku termin „Vendi” se često odnosio na Zapadne Slovene koji žive u Svetom rimskom carstvu, mada ne uvijek. Mješko I, prvi istorijski vladar Poljske, koristi titulu „Dagom, Kralj Venda” (stnord. Vindakonungr). Naziv je vjerovatno preživeo u finskim jezicimm (fin. Venäjä; est. Vene; krl. Veneä) označavajući Rusiju.^[3]^[4]

U Evropi na nemačkom govornom području tokom srednjeg veka, termin „Vendi“ je tumačen kao sinonim za „Sloveni“ i sporadično je korišćen u literaturi za označavanje Zapadnih Slovena i Južnih Slovena koji žive u okviru Svetog rimskog carstva. Naziv je opstao u finskim jezicima (fin. Venäjä, est. Vene), označavajući modernu Rusiju.^[3]

Narodi koji su tokom istorije nazivani „Vendi”

Granica *Limes Saxoniae* između Sasa i Lehita Obodrita, uspostavljena oko 810. godine u današnjem Šlezvig-Holštajnu

Prema jednoj teoriji, germanski narodi su prvi put primenili ovo ime na drevne Venete. Za srednjovekovne Skandinavce, termin Vendi (Vender) je označavao Slovene koji žive u blizini južne obale Baltičkog mora (Vendland), te se taj izraz koristio za označavanje Polabskih Slovena kao što su Obotriti, Rujanski Sloveni, Veleti/Lutici i pomeranska plemena.

Za ljude koji su živeli u srednjovekovnom severnom Svetom rimskom carstvu i njegovim prethodnicima, posebno za Saksonce, Vend (Wende) je bio Sloven koji je živeo u oblasti zapadno od reke Odre, oblasti kasnije nazvanoj Germania Slavica, koju su naselila polabska slovenska plemena (gore pomenuta) na severu i drugi, kao što su Lužički Srbi i Milčani, južnije (vidi Lužički marš).

Nemci na jugu koristili su izraz Winde umesto Wende i primenjivali ga, baš kao i Germani na severu, na Slovene sa kojima su imali kontakt; na primer, Polabci iz Bavarske Slavice ili Slovenci (o ovoj istorijskoj denominaciji i danas svedoče nazivi Vindiski Marš, Vindiski Fajstric, Vindišgras ili Vindiš Blajberg kod Ferlaha). Isti termin se ponekad primenjivao i na susednu regiju Slavoniju, koja se u nekim dokumentima pre 18. veka pojavljuje kao Vindišland.

Posle 8. veka, franački kraljevi i njihovi naslednici organizovali su skoro celu zemlju Venda u marke. Ovaj proces se kasnije pretvorio u seriju krstaških ratova. Do 12. veka sve zemlje Venda postale su deo Svetog rimskog carstva. Tokom prodora na istok, koji je dostigao vrhunac u 12. i 14. veku, ovu zemlju su naselili Nemci i reorganizovali je.

Usled procesa asimilacije posle germanskog naseljavanja, mnogi Sloveni zapadno od Odre usvojili su nemačku kulturu i jezik. Samo neke seoske zajednice koje nisu imale jako mešanje sa Nemcima i nastavile da koriste zapadnoslovenske jezike nazivale su se još uvek Vendi. Sa postepenim opadanjem upotrebe ovih lokalnih slovenskih jezika, polako je nestao i termin Vendi.

Neki izvori tvrde da su u 13. veku postojao stvarni istorijski narod zvan Vendi, koji su živeli u severnoj Letoniji (istočno od Baltičkog mora) oko grada Vendena. Henri od Livonije (Henri od Letisa) u svojoj latinskoj hronici iz 13. veka opisao je pleme zvano Vindi.

Danas postoji samo jedna grupa Venda: Lužički Srbi u današnjoj Istočnoj Nemačkoj, sa međunarodnom dijasporom.^[5]

Istorija

Uspon (500–1000)

U 1. milenijumu, tokom slovenskih migracija koje su podelile nedavno formiranu slovensku etničku pripadnost na južne, istočne i zapadne grupe, neki Zapadni Sloveni su se doselili u oblasti između reka Labe i Odre - krećući se od istoka ka zapadu i od juga ka severu. Tamo su asimilirali preostalo germansko stanovništvo koje nije napustilo to područje u periodu migracija. Njihovi germanski susedi prilagodili su naziv koji su ranije koristili za narode istočno od reke Labe na Slovene, nazivajući ih Vendi kako su ranije nazivali Venede, a verovatno i Vandali. U svom delu Istorija Jermenije iz kasnog šestog veka, Movses Horenaci pominje njihove napade na zemlje nazvane po njima Vanand.^[6]

Vendi i Danci su imali rani i kontinuirani kontakt uključujući naseljavanje, prvo i uglavnom preko najbližih južnodanskih ostrva Mon, Loland i Falster, a sva su imala nazive mesta vendskog porekla. Postojala su trgovačka mesta, kao i naseobinske ispostave u danskim gradovima jednake važnosti kao i Roskilde, kada je bio glavni grad: 'Vindeboder' (Vendski štandovi) je naziv tamošnjeg gradskog naselja. Danci i Vendi su takođe vodili borbe zbog piratstva i krstaških ratova.^[7]

Vidi još

Lužički Srbi

Reference

^ „Who Are the Wends?”. januar 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „History of Migration”.
^ ^a ^b Campbell 2004, str. 418.
^ Bojtár 1999, str. 88
^ „Museum”. 29. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Istorija Armenii Mojseja Horenskogo, II izd. Per. N. O. Emina, M., 1893, s.55-56.
^ „Venderne og Danmark” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 11. 2012. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Literatura

Bojtár, Endre (1999). Foreword to the Past. Central European University Press. str. 88. ISBN 978-963-9116-42-9.
Campbell, Lyle (2004). Historical Linguistics. MIT Press. str. 418. ISBN 978-0-262-53267-9.
Lencek, R. L. (1990). „The Terms Wende-Winde, Wendisch-Windisch in the Historiographic Tradition of the Slovene Lands”. Slovene Studies. 12 (1): 93—97. doi:10.7152/ssj.v12i1.3797 .
Knox, Ellis Lee (1980). The Destruction and Conversion of the Wends: A History of Northeast Germany in the Central Middle Ages. Department of History (Master's thesis). University of Utah. Arhivirano iz originala 12. 11. 2001. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Glaser, Konstanze (2007). Minority Languages and Cultural Diversity in Europe: Gaelic and Sorbian Perspectives. Multilingual Matters. ISBN 9781853599323.
Pynsent, Robert (2000). The Phoney Peace: Power and Culture in Central Europe, 1945-49. School of Slavonic and East European Studies. ISBN 9780903425018.
Ramet, Sabrina P. (2016). Alternatives to Democracy in Twentieth-Century: Collectivist Visions of Alternative Modernity. Central European University Press. ISBN 9789633863107.
Remus, Thérèse (2014). Endangered minority languages. A comparison of the Upper Sorbian and North Frisian cases. GRIN Verlag. ISBN 9783656685258.
The Group (1993). Minority Rights Group International Report. ISBN 9781897693001.
Zank, W. (1998). The German Melting Pot: Multiculturality in Historical Perspective. Springer. ISBN 9780230375208.
Stone, Gerald (2015). The Smallest Slavonic Nation: The Sorbs of Lusatia. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4742-4154-0.
Veeramah; et al. (2011). „Genetic variation in the Sorbs of eastern Germany in the context of broader European genetic diversity”. European Journal of Human Genetics. 19 (9): 995—1001. PMC 3179365 . PMID 21559053. doi:10.1038/ejhg.2011.65.
Žura, Slavica Vrkić (2011). „Lužički Srbi – Najmanji slavenski narod”. Ethnologica Dalmatica (на језику: хрватски). 18 (1): 93—130.
Filip Gańczak Mniejszość w czasach popkultury, Newsweek, nr 22/2007, 03.06.2007.
W kręgu Krabata. Szkice o Juriju Brězanie, literaturze, kulturze i językach łużyckich, pod red. J.Zarka, Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, Katowice, 2002.
Mirosław Cygański, Rafał Leszczyński Zarys dziejów narodowościowych Łużyczan PIN, Instytut Śląski, Opole 1997.
Die Sorben in Deutschland, pod red. M.Schiemann, Stiftung für das sorbische Volk, Görlitz 1997.
Mały informator o Serbołużyczanach w Niemczech, pod red. J.Pětrowej, Załožba za serbski lud, 1997.
Dolnoserbske nałogi/Obyczaje Dolnych Łużyc, pod red. M.Stock, Załožba za serbski lud, 1997.
"Rys dziejów serbołużyckich" Wilhelm Bogusławski Piotrogród 1861
"Prołuż Akademicki Związek Przyjaciół Łużyc" Jakub Brodacki. Polska Grupa Marketingowa. 2006. ISBN 83-60151-00-8..
"Polska wobec Łużyc w drugiej połowie XX wieku. Wybrane problemy", Mieczkowska Małgorzata, Szczecin. 2006. ISBN 83-7241-487-4..
Wukasch, C (2004). A Rock Against Alien Waves: A History of the Wends. . Concordia University Press: Austin.
"Sorbs," David Zersen, in Germans and the Americas: Culture, Politics and History, 3 vols., edited by Thomas Adam. ABC-CLIO, 2005.
Simek, Emanuel (1955). Chebsko V Staré Dobe: Dnesní Nejzápadnejsi Slovanské Území (na jeziku: češki). Vydává Masarykova Universita v Brne.
Sułowski, Zygmunt (1961). „Migracja Słowian na zachód w pierwszym tysiącleciu n. e.”. Roczniki Historyczne (na jeziku: poljski). 27: 50—52. Pristupljeno 4. 8. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Dulinicz, Marek (2001). Kształtowanie się Słowiańszczyzny Północno-Zachodniej: studium archeologiczne (na jeziku: poljski). Instytut Archeologii i Etnologii Polskiej Akademii Nauk. ISBN 978-83-85463-89-4.
Moczulski, Leszek (2007). Narodziny Międzymorza: ukształtowanie ojczyzn, powstanie państw oraz układy geopolityczne wschodniej części Europy w późnej starożytności i we wczesnym średniowieczu (na jeziku: poljski). Bellona.
Tyszkiewicz, Lech A. (1990). Słowianie w historiografii antycznej do połowy VI wieku (na jeziku: poljski). Wydawn. Uniwersytetu Wrocławskiego. ISBN 978-83-229-0421-3.
Agnes, Michael (Editor in Chief) (1999). Webster's New World College Dictionary. Cleveland: MacMillan USA. 1999. ISBN 0-02-863118-8. .
Andersen, Henning (2003), "Slavic and the Indo-European Migrations", Language contacts in prehistory: studies in stratigraphy, John Benjamins Publishing Company. ISBN 1-58811-379-5.
Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700. Cambridge: Cambridge University Press.
Dzino, Daniel (2010). Becoming Slav, Becoming Croat: Identity Transformations in Post-Roman and Early Medieval Dalmatia. . Brill, 2010.
Gołąb, Zbigniew (1992). The Origins of the Slavs: A Linguist's view. Columbus: Slavica Publishers. ISBN 0-89357-231-4. .
Krahe, Hans (1957). Vorgeschichtliche Sprachbeziehungen von den baltischen Ostseeländern bis zu den Gebieten um den Nordteil der Adria. Mainz: Akademie der Wissenschaften und der Literatur. 1957. .
Krahe, Hans (1954). Sprache und Vorzeit: Europäische Vorgeschichte nach dem Zeugnis der Sprache. Heidelberg: Quelle & Meyer. 1954. .
Okulicz, Jerzy (1986). Einige Aspekte der Ethnogenese der Balten und Slawen im Lichte archäologischer und sprachwissenschaftlicher Forschungen. . Quaestiones medii aevi, Vol. 3, p. 7-34.
Pokorny, Julius (1959). Indogermanisches Etymologisches Wörterbuch. . Bern, München : Francke, 1959.
Parczewski, Michał (1993). Die Anfänge der frühslawischen Kultur in Polen. Wien: Österreichische Gesellschaft für Ur- und Frühgeschichte, 1993. Veröffentlichungen der österreichischen Gesellschaft für Ur- und Frühgeschichte; Bd. 17.
Pleterski, Andrej (1995). Model etnogeneze Slovanov na osnovi nekaterih novejših raziskav. / A model of an Ethnogenesis of Slavs based on Some Recent Research. Zgodovinski časopis = Historical Review 49, No. 4. 1995. стр. 537-556.. ISSN 0350-5774. English summary: COBISS.SR 4601165
Schenker, Alexander M (1996). The Dawn of Slavic: an Introduction to Slavic Philology. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-05846-2. .
Skrbiš, Zlatko (2002). The Emotional Historiography of Venetologists: Slovene Diaspora, Memory and Nationalism. Focaal: European Journal of Anthropology 39. 2002. str. 41-56.. [1]
Steinacher, Roland (2002). Studien zur vandalischen Geschichte. Die Gleichsetzung der Ethnonyme Wenden, Slawen und Vandalen vom Mittelalter bis ins 18. Jahrhundert(doctoral thesis). Wien, 2002.
Steinacher, Roland (2004). Wenden, Slawen, Vandalen. Eine frühmittelalterliche pseudologische Gleichsetzung und ihr Nachleben bis ins 18. Jahrhundert. . In: W. Pohl (eds.): Auf der Suche nach den Ursprüngen. Von der Bedeutung des frühen Mittelalters (Forschungen zur Geschichte des Mittelalters 8), Wien. 2004. str. 329-353..
Svašek, Maruška (2006). Postsocialism politics and emotions in Central and Eastern Europe. Berghahn Books. ISBN 1-84545-124-4.

Spoljašnje veze

[1] „Who Are the Wends?”. januar 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] „History of Migration”.

[FOOTNOTECampbell2004418-3] Campbell 2004, str. 418.

[4] Bojtár 1999, str. 88

[5] „Museum”. 29. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[6] Istorija Armenii Mojseja Horenskogo, II izd. Per. N. O. Emina, M., 1893, s.55-56.

[7] „Venderne og Danmark” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 16. 11. 2012. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]