Википедија:Proverljivost

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Proverljivost na Vikipediji predstavlja mogućnost koja se pruža čitaocima da provere navedene izvore koji direktno potvrđuju informaciju datu u članku. Sve informacije na Vikipediji moraju biti proverljive. Prag za uključivanje u Vikipediju je proverljivost, ne istinitost — istina, sama po sebi, bez pouzdanog i proverljivog izvora, nije dovoljna. Zato, koliko god da ste ubeđeni da je nešto istina, ne unosite to u članak ukoliko nemate pouzdan i proverljiv izvor za tu tvrdnju. Međutim, s obzirom da postoje druga pravila i smernice koji takođe utiču na sadržaj članka, proverljivost sama po sebi nije dovoljna da bi se neki izvor uključio u članak. Sve informacije koje nudi Vikipedija treba da budu referencirane pre svega pouzdanim i već objavljenim izvorima, koji odgovaraju temi članka. Na taj način se garantuje čitaocima da informacije koje se nude u članku nisu originalno istraživanje, kao i da mogu sami da provere informacije iz članka u navedenim izvorima. Svaki materijal koji zahteva izvor a nema ga, može biti uklonjen. Ovo pravilo se primenjuje na sav materijal izložen u glavnom imenskom prostoru.

Proverljivost, bez originalnog istraživanja i neutralna tačka gledišta jesu tri osnovna pravila Vikipedije na kojima počiva sadržaj njenih članaka i zato je veoma bitno da urednici razumeju njihove ključne tačke. Članci takođe moraju poštovati i pravilo o autorskim pravima.

Pravilo[uredi]

1. Članci treba da sadrže samo materijal koji je objavio ugledan i pouzdan izvor.
2. Urednici koji dodaju novi materijal u članak treba da navedu ugledan i pouzdan izvor, u protivnom, bilo koji drugi urednik može ukloniti sporni materijal.
3. Obaveza da navede ugledan i pouzdan izvor jeste na uredniku koji uključuje materijal, a ne na onome koji teži uklanjanju.

Kad je potreban pouzdan izvor?[uredi]

Sve što je dovedeno u pitanje ili je moguće da bude dovedno u pitanje[uredi]

Svi citati ili bilo koji materijal koji je doveden u pitanje ili bi mogao biti doveden u pitanje mora biti referenciran pouzdanim i objavljenim izvorima koristeći inlajn referenciranje. U referenci mora biti naveden kompletan bibliografski podatak izvora kao i tačno mesto u samom izvoru gde se nalazi određena tvrdnja (tačan broj stranice, odeljka, ili neke druge podele koja postoji u samom izvoru). Detaljnije informacije možete naći u Vikipedija:Inlajn referenciranje.

Teret dokaza[uredi]

Teret dokaza leži na uredniku koji dodaje ili vraća uklonjen materijal. Materijal koji nije potvrđen pouzdanim izvorima u formi inlajn reference, može biti odmah uklonjen. Kada i kako ukloniti takav materijal, zavisi od samog materijala i celokupnog stanja članka. Takođe možete dodati i šablon {{činjenica}} kod tvrdnje koju dovodite u pitanje, kao prethodnicu uklanjanju teksta. [1] Takođe, drugi urednici mogu da se usprotive trenutnom uklanjanju nereferenciranog teksta bez davanja vremena da se pronađu i dodaju odgovarajući izvori. S druge strane, kad god ste u mogućnosti, uvek je bolje da sami probate da nađete izvor za nereferenciran materijal pre nego što postavite šablon ili ga uklonite.

Nikada nemojte dodavati nereferenciran materijal koji može naneti štetu ugledu živih osoba. Takođe ne treba da zaboravite kako se pravilo o BŽO primenjuje na grupe[2]

Pouzdani izvori[uredi]

Šta se smatra pouzdanim izvorom?[uredi]

Reč „izvor“ na Vikipediji podrazumeva tri elementa: sam rad (dokument, članak, naučni rad, knjiga), autor rada (npr. pisac), i izdavač rada (na primer, Matica srpska, Prosveta, BIGZ, i sl.). Svaki element ponaosob može uticati na pouzdanost.

Članci treba da budu zasnovani na pouzdanim, nezavisnim i već objavljenim izvorima koji imaju reputaciju da proveravaju činjenice i tačnost onog što objavljuju. Izvori moraju biti već ranije objavljeni (i dostupni javnosti u nekom obliku); neobjavljeni materijal ne smatra se pouzdanim. Izvori treba direktno da potvrđuju materijal koji je naveden u članku i moraju odgovarati tvrdnjama koje su u njemu iznesene. Koliko izvor odgovara, zavisi od konteksta. Generalno gledano, najbolji izvori imaju profesionalne metode za proveru i analizu činjenica, pravnih pitanja, dokaza i argumenata; osnovno pravilo koje se može slediti jeste da što je količina provere i analize objavljenih podataka veća, to je izvor pouzdaniji. Sadržaj koji je vezan za žive osobe ili medicinu treba da bude posebno pažljivo referenciran, a izvori koji se navode za takve članke posebno pažljivo odabrani.

Dostupne akademske i naučne publikacije koje su prošle stručnu proveru obično su dovoljno pouzdani izvori za oblasti kao što su istorija, medicina i nauka. Međutim, one nisu jedini pouzdan izvor za ove oblasti. Može koristiti i materijal koji se nalazi u pouzdanim neakademskim izvorima, naročito ako je objavljen u uglednim vodećim dnevnim novinama. Takođe je sasvim u redu koristiti i elektronske medije, na koje takođe treba da se primenjuju isti kriterijumi. Pogledajte Vikipedija:Identifikovanje pouzdanih izvora.

Blogovi dnevnih novina ili časopisa[uredi]

Mnoge dnevne novine i časopisi, kao i druge izdavačke kuće objavljuju kolumne na svojim veb-sajtovima koje zovu blogovima. Ovo mogu biti prihvatljivi izvori ukoliko su autori kolumna profesionalci, ali ih treba koristiti oprezno s obzirom da blogovi možda ne podležu politici provere činjenica te novinske organizacije.[3] Kada neka novinska organizacija objavi mišljenje na blogu, pripišite tu izjavu autoru bloga (npr. „Pera Perić je napisao...“). Nikada nemojte koristiti komentare čitalaca blogova. O blogovima koji nisu pouzdani izvori, pogledajte odeljak u daljem tekstu o izvorima čiji su autor i izdavač isti.

Identifikovanje pouzdanih izvora [uredi]

Ako želite da diskutujete o pouzdanosti određenog izvora vezanog za određenu tvrdnju, otvorite diskusiju na Trgu Vikipolitika, i trudite se da svoje stavove argumentujete pravilima koja su ovde izneta. Kao smernicu za diskutovanje o pouzdanosti izvora možete koristiti Vikipedija:Identifikovanje pouzdanih izvora. U slučaju da postoji neslaganje između teksta ovog pravila i teksta te smernice, pravilo ima prednost.

Nepouzdani izvori[uredi]

Sumnjivi izvori[uredi]

Sumnjivi izvori su oni koji imaju reputaciju da slabo proveravaju ili uopšte ne proveravaju činjenice i istinitost vesti koje objavljuju, koji nemaju ozbiljan urednički nadzor ili oni sa očiglednim sukobom interesa.[4] Sumnjivi izvori su oni koji uključuju (ali nisu ograničeni na) veb-sajtove i publikacije koje podržavaju stavove za koje vlada široko prihvaćeno mišljenje da su eksremistički i promotivni, ili koji se uglavnom oslanjaju na trač, glasine i lična mišljenja. Sumnjivi izvori treba da se koriste samo kao izvori o samima sebi, naročito u člancima gde su ti izvori predmet članka; pogledajte niže. Takvi izvori potpuno su neprihvatljivi kao izvori o trećim stranama što uključuje tvrdnje o institucijama, živim ili preminulim osobama, ili drugim entitetima. Odgovarajuća upotreba ovakvih izvora je veoma ograničena.

Izvori čiji su autor i izdavač isti[uredi]

Svako može da napravi lični veb-sajt ili da plati štampanje svoje knjige, a onda da tvrdi da je stručnjak u određenoj oblasti. Zbog toga, mediji čiji su autori i izdavači isti, kao knjige, patenti, vesti, lični veb-sajtovi, otvoreni vikiji, lični ili grupni blogovi, forumi, društvene mreže kao Fejsbuk ili Tviter, apsolutno su neprihvatljivi kao izvori za članke na Vikipediji. U takve izvore spada bilo koji veb-sajt čiji sadržaj uglavnom stvaraju korisnici IMDb-ja ili vikiji, itd. osim ako se materijal na takvim sajtovima jasno ne pripisuje uglednim članovima uredničkog odvora sajta, a ne korisnicima.

Napomena: Ovakvi izvori ipak mogu biti pouzdani, ukoliko je autor priznati stručnjak u oblasti koja je tema članka, i čiji je rad ranije bio objavljen u nezavisnim i pouzdanim publikacijama.[3] U svakom slučaju, budite veoma oprezni pri korišćenju takvih izvora: ako je informacija koja se nudi zaista vredna objavljivanja, neko će verovatno to uskoro i uraditi.[5] Nikad ne koristite izvore kojima su autor i izdavači isti kao nezavisne izvore o živim osobama, čak i ako je autor priznati stručnjak, poznati istraživač, ili pisac.

Izvori čiji su autor i izdavač isti, ili sumnjivi izvori kao izvori o njima samima[uredi]

Izvori čiji su autor i izdavač isti, ili sumnjivi izvori mogu se koristiti kao izvori za informacije o samim tim izvorima, obično u člancima o njima i njihovim aktivnostima, bez uslova da se mora raditi o stručnjacima čija su dela već objavljivana u nezavisnim publikacijama, pod uslovom da:

  1. materijal ne govori u korist teme članka bez ikakvog kriterijuma, i da je po prirodi izuzetan.
  2. ne uključuje tvrdnje o trećim stranama;
  3. ne uključuje tvrdnje o događajima koji nisu direktno vezani za izvor;
  4. ne postoji realna sumnja u njegovu autentičnost;
  5. članak nije zasnovan većinom ili u potpunosti na takvim izvorima.

Ovo pravilo se primenjuje na stranice o društvenim mrežama kao npr. Tviter ili Fejsbuk.

Vikipedija i izvori koji je kopiraju[uredi]

Ne koristite članke s Vikipedije ili sa sajtova koji kopiraju ili preslikavaju Vikipedijin sadržaj kao izvore, jer Vikipedija ne može biti sama sebi izvor. Takođe, ne koristite izvore koji sadrže materijal koji je preuzet s Vikipedije kako biste referencirali taj isti materijal na Vikipediji, pošto to može prouzrokovati cirkularno referenciranje.

Navođenje Vikipedije kao reference za opisnu tvrdnju o samoj Vikipediji nije cirkularno referenciranje, nego je korišćenje Vikipedije kao primarnog izvora, pri čemu treba slediti pravila o primarnim izvorima.

Dostupnost[uredi]

Dostupnost izvora[uredi]

Proverljivost u kontekstu dostupnosti znači da drugi mogu da provere da je materijal izložen u člancima na Vikipediji bio objavljen u pouzdanim izvorima. Princip proverljivosti ne implicira ništa u vezi sa lakoćom pristupa tim izvorima: za neke onalajn izvore poterebno je platiti, dok su drugi oflajn izvori dostupni samo u univerzitetskim bibliotekama.

Izvori koji nisu na srpskom jeziku[uredi]

Pošto je ovo Vikipedija na srpskom jeziku, izvori na srpskom jeziku uvek imaju prednost nad izvorima na drugim jezicima, ali samo pod uslovom da su dostupni ili da postoje izvori na srpskom istog ili boljeg kvaliteta od onih na stranom jeziku.

  • Kad citirate izvor na stranom jeziku, navedite originalan tekst i prevod na srpski, bilo u samom tekstu članka, bilo u napomeni.
  • Kad navodite strani izvor kao referencu, nije uvek neophodno obezbediti i prevod. Međutim, ako se postavi pitanje da li originalni izvor na stranom jeziku zaista sadrži informacije koje su izvori za tvrdnje u članku, relevantni delovi originala i njegovog prevoda na srpski treba da se stave u napomenu.

Prevodi koji su objavilii pouzdani izvori imaju prednost nad prevodima vikipedijanaca, ali prevodi vikipedijanaca svakako imaju prednost nad mašinskim prevodima. Kad koristite mašinski prevod izvora, proverite prevod dok ne budete sigurni da je prevod tačan i da je izvor odgovarajući. Kad šaljete originalni materijal izvora, vodite računa da ne prekršite autorska prava. Pogledajte smernicu o korišćenju neslobodnog sadržaja.

Druga pitanja[uredi]

Postavljanje šablona na rečenicu, odeljak ili ceo članak[uredi]

Ako želite da zatražite izvor za nepotkrepljenu tvrdnju, možete je obeležiti šablonom {{činjenica}}. Drugi šabloni za obeležavanje celih odeljaka ili članaka su dostupni. Alternativno, ostavite poruku na stranici za razgovor i navedite da tražite izvor, ili pomerite materijal na stranicu za razgovor i zatražite izvor. Da zatražite verifikaciju da referenca potkrepljuje ono što piše u tekstu, označite je sa {{potrebna verifikacija}}. Materijal koji ne bude verifikovan može biti označen sa {{nevalidan izvor}} ili uklonjen. Kada koristite šablone da obeležite materijal, drugim urednicima može biti od koristi ako objasnite razlog unutar samog šablona, u istoriji izmena ili na stranici za razgovor.

Posebno treba voditi računa kada je reč o biografijama živih osoba. Materijal koji ne citira izvore ili citira sporne izvore o živim osobama treba ukloniti odmah, a ne označavati ili pomerati na stranicu za razgovor.

Izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne izvore[uredi]

Svaka izuzetna tvrdnja zahteva višestruke visokokvalitetne izvore.[6] Znaci koji bi trebalo da vam ukažu da je potreban dodatni oprez:

  • iznenađujuće ili na prvi pogled bitne tvrdnje koje nisu pokrivene višestrukim proverenim i uglednim izvorima;
  • tvrdnje koje su dovedene u pitanje i koje su referencirane samo izvorima čiji su autor i izdavač isti, ili izvorima sa sukobom interesa[4]
  • izjave i tvrdnje koje nisu na mestu, ili izjave osoba koje idu protiv interesa koji su ranije branili;
  • tvrdnje koje stoje u kontradiktornosti sa preovladavajućim pogledom u okviru određene zajednice, ili koje se poprilično razlikuju od opšte prihvaćenih stavova, naročito u oblasti nauke, medicine, istorije, politike, kao i biografija živih osoba. Ovo se naročito odnosi na one izjave čiji autori tvrde da postoji zavera da ih se ućutka.

Proverljivost i drugi principi[uredi]

Autorsko pravo i plagijat[uredi]

Vodite računa da pri korišćenju izvora ne počinite plagijat ili kršenje autorskih prava. Sažmite materijal i iznesite ga svojim rečima, što je više moguće; kad citirate ili parafrazirate izvor koristite inlajn reference ili imenovanje izvora u samom tekstu, kad je to potrebno.

Materijal koji krši autorska prava, tj. piratski sadržaji ne smeju se navoditi kao izvor, prema pravilima o linkovanju ka izvorima zaštićenim autorskim pravima. Linkovanje ka sajtovima koji sadrže materijal zaštićen AP prihvatljivo je ukoliko taj sajt ima dozvolu za korišćenje takvog materijala, ili se materijal koristi u skladu sa pravilima o poštenoj upotrebi. Svesno upućivanje drugih na materijal koji krši autorska prava može se smatrati potpomaganjem kršenja AP. Ako postoji razlog da se veruje da izvor krši AP, nemojte ga koristiti. Ovo se naročito odnosi na linkovanje ka sajtovima kao što je Jutjub, kome se treba pristupiti s posebnom pažnjom kako bi se izbeglo linkovanje ka materijalima koji krše AP.

Neutralnost[uredi]

Članci moraju da odražavaju neutralnu tačku gledišta (NTG), i treba da predstave sve većinske i značajne manjinske poglede na temu objavljene u pouzdanim izvorima i u podjednakoj meri. Stavovi koji imaju veoma malu i beznačajnu podršku ne moraju biti uključeni, osim u člancima koji su posvećeni tim pogledima i njihovim pristalicama. Kada postoji neslaganje u izvorima, pripišite tvrdnje tim izvorima u samom tekstu — Pera Perić tvrdi ovo, dok Žika Lazić tvrdi ono — i obavezno referencirati inlajn referencama. Sami izvori ne moraju da budu neutralni; zapravo, mnogi pouzdani izvori nisu neutralni. Naš posao kao urednika Vikipedije je samo da prenesemo ono što ti pouzdani izvori kažu.

Značaj[uredi]

Ako o temi ne postoje pouzdani i neutralni izvori, Vikipedija ne treba onda da ima članak o toj temi.

Originalno istraživanje[uredi]

Pravilo „Bez originalnog istraživanja“ (BOI) usko je vezano za pravila o proverljivosti. Između ostalog, ovo pravilo zahteva:

  1. Sav materijal u Vikipedijinim člancima mora biti zasnovan na pouzdanim i već objavljenim izvorima. To znači da za izvor za taj materijal mora postojati, bez obzira da li je naveden u članku ili nije.
  2. Izvori moraju da referenciraju materijal na jasan i direktan način: izvlačenje zaključaka na osnovu više izvora zabranjeno je prema pravilu BOI.[7]
  3. Zasnivajte članke u najvećoj meri na pouzdanim sekundarnim izvorima. Iako je u nekim slučajima korišćenje primarnih izvora takođe na mestu, njihovo korišćenje može biti problematično. Detaljnije o tome možete videti u delu o primarnim, sekundarnim i tercijarnim izvorima u pravilu BOI, kao i odeljak ozloupotrebi primarnih izvora u pravilu o BŽO.

Vidi još[uredi]

Preporučena literatura[uredi]

  • Wales, Jimmy. "Insist on sources", WikiEN-l, 19. juli, 2006: „Želim da podstaknem bolju praksu, koja bi glasila: bolje je nemati informacije nego imati informaciju kao što je ova, bez izvora.“ — komentarišući prilično neverovatnu izjavu da su se osnivači Gugla gađali tortama.

Napomene[uredi]

  1. ^ Ako članak sadrži više tvrdnji koje je potrebno referencirati, ili je nepraktično pored svake dodati {{činjenica}}, možete dodati u određeni podnaslov ili u ceo članak šablon {{bez izvora}}.
  2. ^ Jimmy Wales. "WikiEN-l Zero information is preferred to misleading or false information", 16. maj 2006, i 19. maj 2006; Jimmy Wales. Keynote speech, Vikimanija, avgust 2006. „Ne mogu dovoljno da naglasim važnost ovoga. Izgleda da među urednicima postoji užasno pristrasno mišljenje da lažne informacije treba obeležavati šablonom „potreban izvor“. Taman posla! Takve informacije moraju biti odmah i odlučno uklonjene, osim ako se ne mogu odmah referencirati. Ovo se odnosi na svaku informaciju, a naročito na negativne informacije o živim osobama.“
  3. 3,0 3,1 Imajte u vidu da izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne izvore izuzetne izvore.
  4. 4,0 4,1 Izvori koji mogu imati neki drugi interes pored profesionalnog izveštavanja smatraju se izvorima sa sukobom interesa. Takođe, primeri izvora sa sukobom interesa mogu biti (mada se ne ograničavaju samo na njih) takođe i članci bilo koje medijske grupe koja promoviše kompaniju te medijske grupe ili diskredituje njenu konkurenciju; izveštaji novinara koji imaju finansijski interes bilo u kompanijama o kojima izveštavaju bilo u njihovim konkurentskim kompanijama; materijal (koji uključuje, ali se ne ograničava na novinske izveštaje, knjige, članke i druge publikacije) koji je na neki način predmet nekog sudskog procesa ili je osporen nekim sudskim procesom u bilo kojoj zemlji, ili materijal koji je objavila strana u sudskom procesu protiv drugih strana umešanih u proces, tokom, pre ili posle tog sudskog procesa; promotivni materijal objavljen u medijima u formi plaćenih novinskih izveštaja. Detaljnije o definicijama izvora sa sukobom iteresa možete videti: The Center for New Media Teaching and Learning, Columbia University, The New York Times Company.
  5. ^ Materijal čiji su autor i izdavač isti karakterističan je po tome što nema nezavisne pregledače (bez sukoba interesa) koji bi verifikovali pouzdanost sadržaja. To mogu biti na primer, izjave za štampu, materijal na zvaničnim sajtovima kompanija, reklamne kampanje, materijal koji je objavio vlasnik/izdavač medijske grupe kojoj pripada medij na kom je materijal objavljen, muzički albumi koje su izdali sami autori albuma, i izborne kampanje.
  6. ^ Hume, David. An Enquiry concerning Human Understanding, Forgotten Books, 1984; first published 1748, p. 86: "That no testimony is sufficient to establish a miracle, unless the testimony be of such a kind, that its falsehood would be more miraculous, than the fact, which it endeavours to establish; and even in that case there is a mutual destruction of arguments, and the superior only gives us an assurance suitable to that degree of force, which remains, after deducting the inferior."
  7. ^ Kada postoji neslaganje oko toga da li neki izvor potpuno referencira određeni tekst, moraju se citirati relevantni delovi izvora kao znak dobre volje u odnosu na druge urednike. Trudite se da ne prekršite autorska prava izvora kad to činite.