Vinko Simončič

vinko simončič
vinko simončič
	Vinko Simončič
Lični podaci
Datum rođenja	19. januar 1914.
Mesto rođenja	Čatež, kod Trebnja, Austrougarska
Datum smrti	8. novembar 1944. (30 god.)
Mesto smrti	Blagovica, Nacistička Nemačka
Profesija	šumarski radnik
Delovanje
Član KPJ od	novembra 1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
U toku NOB	komandant 14. divizije
Heroj
Narodni heroj od	9. maja 1945.

Vinko Simončič — Gašper (Čatež, kod Trebnja, 19. januar 1914 — Blagovica, 8. novembar 1944), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 1914. godine u Čatežu, kod Trebnja. Pre Drugog svetskog rata, bio je šumarski radnik.

Partizanima se pridružio 18. maja 1942. godine. U jesen 1942. nalazio se u Notranjskoj; tada je postao vodnik Drugog voda Notranjskog odreda. Novembra 1942, primljen je za člana Komunističke partije Jugoslavije. U leto 1943. godine, bio je imenovan za komandira čete u Prvoj slovenačkoj proleterskoj brigadi „Tone Tomšič“.

Posle kapitulacije Italije 1943. godine, Simončič je bio imenovan za komandanta bataljona. Nekoliko meseci kasnije, pred pohod Četrnaeste divizije u Štajersku, bio je imenovan za zamenika komandanta Trinaeste slovenačke brigade „Mirko Bračič“. Nakon toga se istakao na Paškom Kozjaku, kada mu je uspelo da sa svojim bataljonom, 18. februara 1944, probije neprijateljski obruč i omogući bezbedan prolaz divizije.

Početkom avgusta 1944. godine, po oslobođenju Gornje Savinjske doline, bio je postavljen za komandanta koruške grupe odreda, s kojom je između 19. i 24. avgusta 1944. izveo jednu od najznačajnijih bitaka u Koruškoj, napad na Črnu. Koruškim partizanima je za tu akciju izrekao pohvalu i komandant savezničkih snaga u Sredozemlju, maršal Harold Aleksander.

Oktobra 1944. godine, Simončič je postao komandant Četrnaeste slovenačke divizije. S jedinicama divizije je 7. novembra 1944. izvršio napad na nemačko-domobransko uporište u Blagovici, gde je bio teško ranjen. Od posledica te rane umro je narednog dana. Bio je sahranjen sa svim vojnim počastima na groblju u Gornjem Gradu. Posle rata, posmrtni ostaci su mu preneseni u Ljubljanu i pohranjeni u grobnicu narodnih heroja.

Za narodnog heroja ga je, prilikom obilaska partizanskih jedinica u Štajerskoj, u jesen 1944, predložio član Vrhovnog štaba, Franc Leskošek.

Ukazom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 9. maja 1945. godine, među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske, proglašen je za narodnog heroja.