Gramatika nemačkog jezika

nemački jezik
Deutsche Sprache, Deutsch
Izgovor	[dɔʏtʃ]
Govori se u	Nemačka Austrija Švajcarska Lihtenštajn i u 37 drugih država.
Broj govornika	maternji: 105 miliona, sekundarni: 80 miliona (nedostaje datum)
Jezička porodica	indoevropski germanski zapadnogermanski visokonemački srednjonemački nemački jezik
Pismo	latinica (nemački alfabet)
Zvanični status
Službeni jezik u	Austrija Belgija Italija (Bolcano (okrug)) Nemačka Lihtenštajn Luksemburg Švajcarska Evropska unija Dalje zvanični jezik: Krahule, Slovačka (Službeni jezik opštine) Namibija (Nacionalni jezik; službeni jezik 1984–90) Poljska (Pomoćni jezik u 22 gradskim opštinama u vojvodstvu Opolje) Vatikan (Administrativni i upravni jezik Švajcarske garde)
Priznati manjinski jezik u	Češka Danska Mađarska Namibija Rumunija Slovačka Poljska Rusija (Azov) Ukrajina Italija (Furlanija-Julijska krajina, Trentino, Pijemont, Dolina Aoste) Kazahstan Brazil (Espirito Santo) Bosna i Hercegovina
Reguliše	Savet za nemačku ortografiju (nemački: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Jezički kodovi
ISO 639-1	de
ISO 639-2	ger (B) deu (T)
ISO 639-3	deu

U nemačkom se koristi 26 glavnim i 4 sporedna slova. U Švajcarskoj ß nema i imaju neke drugačije reči. Postoji i vineriš (bečki dijalekt) gde se ne upotrebljava predlog "bez" sa akuzativom, već sa dativom i nema genitiva. U nemačkom se koristi abeceda, kao pismo.

Slova

Glavni članak: Nemačka abeceda

1. A
2. Ä (sporedno slovo, kao srpsko e)
3. B
4. C
5. D
6. E
7. F
8. G
9. H
10. I
11. J
12. K
13. L
14. M
15. N
16. O
17. Ö (sporedno slovo, usta se podese za izgovor glasa o, ali se kaže e)
18. P
19. Q
20. R
21. S
22. ß (sporedno slovo escet, čita se s, jer je kombinacija dva s)
23. T
24. U
25. Ü (sporedno slovo, usta se podese za izgovor glasa u, ali se izgovara i)
26. V
27. W
28. X
29. Y
30. Z

U Švajcarskoj se ß ne koristi i tamo imaju neke svoje reči, baš kao i vineriš (bečki dijalekt). Slovo ß se nikada ne piše na početku. Uvek se piše u sredini ili na kraju, jer je ß kombinacija dva s.

Čitanje

• ä: [ɛː]
• ae: [ɛː]
• ö: [øː]
• oe [øː]
• ü: [yː]
• ue [yː]
• y: [yː]
• ß: [s]
• ss: [s]
• ei: [aɪ]
• ie: [iː] (ne važi za reči Familie (porodica, familija) i za države koje se završavaju na -ien)
• eu: [ɔʏ] (ne važi za reči Museum (muzej), Eureka (eureka), Feuilleton (članak) i reči koje se završavaju na -eur)
• äu: [ɔʏ]
• aeu: [ɔʏ]
• s: [z]
• z: [t͡s] (ne važi za reč Quiz (kviz))
• tz: [t͡s]
• h: između vokala i u sredini se ne čita (ne važi za reč Alkohol (alkohol) i imena Johann, Johannes)
• ch: [ç], [χ] (kada se nalazi ispred vokala a, o i u, ali ne i kada se nalazi između dva vokala)
• w: [v]
• ig: [ɪç] (na kraju reči)
• v: [f] (ne važi za pozajmljenice i reč Klavier (klavir))
• sch: [ʃ]
• tsch: [t͡ʃ]
• ck: [k]
• sp: [ʃp] (ovo pravilo uvek važi kada reč počinje na ova dva slova ili kada je na tu reč koja počinje sa ova dva slova dodat prefiks)
• st: [ʃt] (ovo pravilo uvek važi kada reč počinje na ova dva slova ili kada je na tu reč koja počinje sa ova dva slova dodat prefiks)
• dt: [t]
• dsch: [d͡ʒ]
• tion: [t͡sion] (na kraju reči, čak i kada je dodat sufiks)
• the: [te]
• ph: [f]
• ng: [ŋ]
• r: [ʁ], [ɐ] (kada se nalazi ispred samoglasnika, ali ne i kada se nalazi između dva samoglasnika)
• qu: [kv]
• el: [l̩] (na kraju reči, čak i kada se doda sufiks)
• en: [n̩] (na kraju reči, čak i kada se doda sufiks)
• e: [ə] (na kraju reči)
• er: [ɐ] (na kraju reči) (ne važi za reč der (određeni član muškog roda), jer se čita [d͡eɐ])

Odstupanje od pravila

Kada se dsch ne čita kao d͡ʒ i to uglavnom zbog građenja reči:

die Feindschaft: ˈfa͜indʃaft, jer je Feind + Schaft

Kada se ue ne čita kao yː i to uglavnom zbog građenja reči:

zuerst: t͡sueɐst, jer je zu + erst

Kada se th ne čita kao t i to uglavnom zbog građenja reči:

enthalten: ɛntˈχaltn̩, jer je ent + halten

Lica

• 1. Ich (ja)
• 2. Du (ti)
• 3. Er, Sie, Es (on, ona, ono)
• 1. Wir (mi)
• 2. Ihr (vi)
• 3. sie (oni, one, ona)/Sie (Vi, zamenica za persiranje)

U nemačkom, kada se neko uvodi u priču, lična zamenica je obavezna. Međutim, ako se ta osoba još uvek spominje, lična zamenica drugi put nije obavezna, npr:

Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ja se zovem ... i imam ... godina.)

Glagol "biti"

Glagol biti je sein.

• 1. Ich bin
• 2. Du bist
• 3. Er, Sie, Es ist
• 1. Wir sind
• 2. Ihr seid
• 3. sie/Sie sind

Osnovni pojmovi

• Hallo - zdravo
• Guten Morgen - dobro jutro
• Guten Tag - dobar dan
• Guten Abend - dobro veče
• (Auf) Wiedersehen - doviđenja
• Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) - kako si/ste, kako ide
• Danke - hvala
• Bitte - molim, izvoli/izvolite, nema na čemu
• Ich heiße - Ja se zovem
• Ich bin ... (Jahre alt) - Ja imam ... godina
• ja - da
• nein - ne

Kada se uglavnom obraća starijoj ili nepoznatoj osobi, u nemačkom se uglavnom javi sa Guten Tag.

Osnovni brojevi

• 1 eins
• 2 zwei
• 3 drei
• 4 vier
• 5 fünf
• 6 sechs
• 7 sieben
• 8 acht
• 9 neun
• 10 zehn
• 11 elf
• 12 zwölf
• 13 dreizehn
• 14 vierzehn
• 15 fünfzehn
• 16 sechzehn
• 17 siebzehn
• 18 achtzehn
• 19 neunzehn
• 20 zwanzig
• 21 einundzwanzig
• 30 dreißig
• 40 vierzig
• 50 fünfzig
• 60 sechzig
• 70 siebzig
• 80 achtzig
• 90 neunzig
• 100 (ein)hundert
• 1000 (ein)tausend

Brojevi koji su posle 20, a da nisu desetice, prave se uvek ovakvom kombinacijom: jedinica + veznik und + desetica. Pritom se sve to piše zajedno.

Članovi

Glavni članak: Gramatički i prirodni rod u nemačkom jeziku

U nemačkom postoje tri određena i dva neodređena člana za jedninu, a za množinu postoji samo određen član die:

Der - označava muški rod ;

Die - označava ženski rod ;

Das - označava srednji rod ;

Die - označava množinu.

Svi oni se menjaju u određenim situacijama, tj. u promeni padeža ili broja imenice.

Ovo su neodređeni članovi:

Ein - označava muški i srednji rod ;

Eine - označava ženski rod.

Padeži i njihova funkcija

U nemačkom postoje 4 padeža. To su: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ.

Nominativ

Nominativ se u nemačkom baš kao i u srpskom upotrebljava kada se radi o subjektu.

Genitiv

Genitiv se uglavnom koristi kada hoće da se neka pripadnost iskaže, npr. u rečenici: Das ist das Telefon eines Freundes (ovo je prijateljov telefon). Za ovaj padež je u muškom i srednjem rodu obavezno da se doda nastavak pri deklinaciji. Genitiv ličnih zamenica je isti kao i u dativu. Kada se misli da imena osoba imaju genitiv, to se uglavnom ovako: Das ist Martins Telefon (ovo je Martinov telefon).

Dativ

Dativ se koristi baš kao i u srpskom i srpski lokativ je isto što i nemački dativ, sem što postoji i pripadnost kada hoće da se iskaže sa von, npr. u rečenici Das ist das Telefon von einem Freund (ovo je prijateljov telefon). Takav način se nastoji da se češće upotrebljava nego genitiv da bi se jezik olakšao. Jedino gde ne može da se zameni za genitiv jeste kada je u pitanju veznik wegen (zbog) kao u rečenici Wegen der Autobahn (zbog autoputa). Za ovaj padež je u množini obavezan nastavak. Baš kao i u srpskom, tako se dativ u nemačkom koristi kada je neko stanje mirovanja, kada se telo ne kreće, odnosno kada pripovedač koji priča o sebi ili nekoj drugoj osobi koja ne hoda, ne ide ili ne trči, npr. u rečenici Ich bin im Zug (u vozu sam). Predlog im je kombinacija predloga in (u) i člana muškog ili srednjeg roda (u ovom slučaju muškog roda) u dativu dem. Ta kombinacija može i za predloge an (na, kao u srpskom primeru na zidu) i zu (značenje je kao i englesko to, ali se na njega nalepi samo m, kada su u pitanju muški i srednji rod, odnosno r, kada je u pitanju ženski rod). A ako se upotrebljava dativ za stanje kretanja, kazalo bi se, npr. Ich gehe zum Kino (idem do bioskopa).

Akuzativ

Akuzativ se koristi baš kao i u srpskom, kada se iskazuje neki pravi objekat ili kada hoće da se pokaže nečija pripadnost, npr. u rečenicama Ich habe einen Termin (imam sastanak) i Für einen Bruder (za brata). Takođe se koristi kada hoće da se iskaže neko stanje kretanja, npr. u rečenici Ich gehe in den Park (idem u park).

Deklinacija i oblici

Članovi

Padež	određeni	neodređeni	određeni množine
Nominativ	der, die, das	ein, eine	die
Genitiv	des (muški i srednji rod) der (ženski rod)	eines (muški i srednji rod) einer (ženski rod)	der
Dativ	dem (muški i srednji rod) der (ženski rod)	einem (muški i srednji rod) einer (ženski rod)	den
Akuzativ	den (muški rod) die (ženski rod) das (srednji rod)	einen (muški rod) eine (ženski rod) ein (srednji rod)	die

Imenice

Nemački je infleksijski jezik - što znači da se odnosi među rečeničkim elementima iskazuju promenom reči, odnosno dodavanjem nastavaka (nastavci za padež, nastavci za broj, nastavci za vreme za glagole ...).

Nemačke imenice spadaju u:

• jednu od tri deklinacije
• jedan od tri roda: srednji, ženski i muški. Završetak reči može da da informaciju o rodu; za većinu imenica rod ne zavisi od nastavka (za razliku od srpskog, gde su imenice koje se završavaju suglasnikom muškog roda, sa -a ženskog, a sa -o i -e srednjeg)
• dva broja: jedninu i množinu (neki jezici imaju i dvojinu, npr. staroslovenski)
• četiri padeža: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ (sa sličnim značenjem kao i u srpskom jeziku)

Iako je nemački infleksijski jezik, u odnosu na staronemački ili islandski, broj nastavaka je znatno manji. Tri roda nestaju u množini, koji se ponaša kao četvrti rod. Sa četiri padeža i tri roda i množinom, postoji ukupno 16 kombinacija padeža i roda/broja. Dodavanje nastavaka na imenice je obavezno za genitiv muškog i srednjeg roda, ali ne za ženski rod ili množinu. Sa druge strane, nastavak je obavezan u dativu množine, osim ako se reč završava na -n ili -s. Postoje i nastavci za dativ muškog i srednjeg roda, ali se vrlo retko sreću, čak ređe nego što se npr. aorist koristi u standardnom srpskom jeziku kada bi trebalo (uglavnom se menja perfektom). Ta vrsta deklinacije se zove n- ili slaba deklinacija.

Množina imenica se dodaje nastavcima –ä, ö ili ü/-er, –te, –s, -er, ne promeni se, –en, –ä, ö ili ü ili se dodaju samo umlauti na slova –ä/-e, ö/-e ili ü/-e. Množina imenica se uči napamet jer postoje različiti oblici množine nekih imenica.

Padež	Deklinacije imenice der Mann (čovek)	Deklinacije imenice die Frau (žena)	Deklinacije imenice das Zimmer (soba)	Deklinacije imenice die Freunde (prijatelji) (množina)
Nominativ	der Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde
Genitiv	des Mannes	der Frau	des Zimmers	der Freunde
Dativ	dem Mann	der Frau	dem Zimmer	den Freunden
Akuzativ	den Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde

N- ili slaba deklinacija

N- ili slaba deklinacija je promena određene grupe gde imenica i svim padežima izuzev nominativa jednine, dobija nastavak –n ili –en. Takođe, genitiv jednine u muškom i srednjem rodu ne dobija –s ili –es.

Ova deklinacija se vrši ovako:

• Kada se imenice muškog roda završavaju na -e.

Padež	Deklinacije imenice der Hase (zec)		Deklinacije imenice der Junge (dečak)		Deklinacije imenice der Deutsche (Nemac)
Nominativ	der Hase	die Hasen	der Junge	die Jungen	der Deutsche	die Deutschen
Genitiv	des Hasen	der Hasen	des Jungen	der Jungen	des Deutschen	der Deutschen
Dativ	dem Hasen	den Hasen	dem Jungen	den Jungen	dem Deutschen	den Deutschen
Akuzativ	den Hasen	die Hasen	den Jungen	die Jungen	den Deutschen	die Deutschen

• Određeni broj imenica muškog roda koje označavaju muške osobe i životinje, ali se ne završavaju na –e, takođe se dekliniraju na isti način, dodajući sufiks –n ili –en u svim slučajevima osim u nominativu jednine.

Padež	Deklinacije imenice der Bauer (farmer)		Deklinacije imenice der Mensch (čovek)		Deklinacije imenice der Elefant (slon)
Nominativ	der Bauer	die Bauern	der Mensch	die Menschen	der Elefant	die Elefanten
Genitiv	des Bauern	der Bauern	des Menschen	der Menschen	des Elefanten	der Elefanten
Dativ	dem Bauern	den Bauern	dem Menschen	den Menschen	dem Elefanten	den Elefanten
Akuzativ	den Bauern	die Bauern	den Menschen	die Menschen	den Elefanten	die Elefanten

• Imenice muškog roda, latinskog porekla i završavaju se na:
  • -ant, -and:

Padež	Deklinacije imenice der Musikant (muzikant)		Deklinacije imenice der Doktorand (doktorant)
Nominativ	der Musikant	die Musikanten	der Doktorand	die Doktoranden
Genitiv	des Musikanten	der Musikanten	des Doktoranden	der Doktoranden
Dativ	dem Musikanten	den Musikanten	dem Doktoranden	den Doktoranden
Akuzativ	den Musikanten	die Musikanten	den Doktoranden	die Doktoranden

• ili:
  • -ent:

Padež	Deklinacije imenice der Student (student)
Nominativ	der Student	die Studenten
Genitiv	des Studenten	der Studenten
Dativ	dem Studenten	den Studenten
Akuzativ	den Studenten	die Studenten

• ili:
  • -ist:

Padež	Deklinacije imenice der Jurist (pravnik)
Nominativ	der Jurist	die Juristen
Genitiv	des Juristen	der Juristen
Dativ	dem Juristen	den Juristen
Akuzativ	den Juristen	die Juristen

• ili:
  • -at:

Padež	Deklinacije imenice der Diplomat (diplomata)
Nominativ	der Diplomat	die Diplomaten
Genitiv	des Diplomaten	der Diplomaten
Dativ	dem Diplomaten	den Diplomaten
Akuzativ	den Diplomaten	die Diplomaten

Izuzeci

npr:

Padež	Deklinacije imenice das Herz (srce)
Nominativ	das Herz	die Herzen
Genitiv	des Herzens	der Herzen
Dativ	dem Herzen	den Herzen
Akuzativ	das Herz	die Herzen

Padež	Deklinacije imenice der Herr (gospodin)
Nominativ	der Herr	die Herren
Genitiv	des Herrn	der Herren
Dativ	dem Herrn	den Herren
Akuzativ	den Herrn	die Herren

Pridevi

Pridevi u nemačkom se menjaju po poređenju, rodu, broju i padežu. Uglavnom stoje ispred imenice u rečenici.

Pravljenje komparativa i superlativa

Ono što važi za svake prideve što se tiče građe komparativa jeste to što se dodaje nastavak -er i superlativa -sten. U nemačkom se komparativ gradi na sledeće načine:

Umlautizovanjem samoglasnika a, o ili u (ne uvek), pa onda dodavanjem nastavka -er (za komparativ) i -sten (za superlativ)			Samo se dodavaje nastavak -er (za komparativ) i -sten (za superlativ)			Izuzeci
Pozitiv	Komparativ	Superlativ	Pozitiv	Komparativ	Superlativ	Pozitiv	Komparativ	Superlativ
arm	ärmer	am ärmsten	reich	reicher	am reichsten	gut	besser	am besten
groß	größer	am größten	häufig	häufiger	am häufigsten	gern	lieber	am liebsten
alt	älter	am ältesten	selten	seltener	am seltensten	viel	mehr	am meisten

Kada se neko poredi da je isto što i to, onda se kaže ovako:

Er ist so groß wie ich (Visok je kao ja).

Ali kada se neko poredi u komparativu, onda se kaže ovako:

Er ist größer als ich (Viši je nego ja ili viši je od mene).

Kada se kaže da je neko npr. najviši nešto, onda se kaže ovako:

Er ist der größte Junge (On je najviši dečak).

Takođe, za superlativ kada je neodređeni objekat, onda se kaže ovako:

Was am besten zu Ihnen passt? (Šta vam najviše odgovara?).

Deklinacija prideva po padežu

Jaka deklinacija prideva Padež Deklinacije prideva schön (lep) Deklinacije prideva groß (velik) Deklinacija prideva wild (divlji) Nominativ schöner, schöne, schönes, schöne groß, große, großes, große wild, wilde, wildes, wilde Genitiv schönen, schöner, schönen, schöner großen, großer, großen, großer wilden, wilder, wilden, wilder Dativ schönem, schöner, schönem, schönen großem, großer, großem, großen wildem, wilder, wildem, wilden Akuzativ schönen, schöne, schönes, schöne großen, große, großes, große wilden, wilde, wildes, wilde

Slaba deklinacija prideva Padež Deklinacije prideva schön (lep) Deklinacije prideva groß (velik) Deklinacija prideva wild (divlji) Nominativ schöne, schöne, schöne, schönen große, große, große, großen wilde, wilde, wilde, wilden Genitiv schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden Dativ schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden Akuzativ schönen, schöne, schöne, schönen großer, große, große, großen wilder, wilde, wilde, wilde

Mešovita deklinacija prideva Padež Deklinacije prideva schön (lep) Deklinacije prideva groß (velik) Deklinacija prideva wild (divlji) Nominativ schöner, schöne, schönes, schönen große, große, große, großen wilder, wilde, wildes, wilden Genitiv schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden Dativ schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden Akuzativ schönen, schöne, schönes, schönen großen, große, großes, großen wilden, wilde, wildes, wilde

Jaka deklinacija prideva se koristi kada kod prideva nema nikakvog člana, slaba deklinacija kada je kod prideva određeni član i mešovita deklinacija kada je kod prideva neodređeni član.

Zamenice

U nemačkom, genitiv za lične zamenice je isti kao dativ. Deklinacija ličnih zamenica je prikazana u tabeli:

Jednina	Nominativ	ich (ja)	du (ti)	er, sie, es (on, ona, ono)
	Dativ	mir	dir	ihm, ihr, es
	Akuzativ	mich	dich	ihn, sie, es
Množina	Nominativ	wir (mi)	ihr (vi)	sie/Sie (oni, one, ona/Vi)
	Dativ	uns	euch	ihnen/Ihnen
	Akuzativ	uns	euch	sie/Sie

Upitno-odnosne nelične imeničke zamenice su:

• wer?, (ko?)
• wem?, (kome?) Deklinira se wer u dativ
• wen?, (koga?) Deklinira se wer u akuzativ
• was?, (šta?, ponekad i koji?)
• wie?, (kako?, za rečenicu wie ist dein Name? ima značenje i koji?)
• welcher?, (koji?)
• welche?, (koja?)
• welches?, (koje?)
• welchem?, (kojem?) Deklinira se u dativ muškog i srednjeg roda
• welchen?, (kojeg?) Deklinira se u akuzativ muškog roda
• wie viel?, (koliko?)
• wann?, (kada?)

Za upitnu zamenicu welcher? važi deklinacija po članu.

Redni brojevi

Kada su u pitanju redni brojevi, dodaju se samo nastavci t, te, tes ili ten, zavisno od roda i padeža. To sve važi od 1 do 19, jer se od 20 pa nadalje dodaju se samo nastavci st, ste, stes ili sten. Slično funkcionišu kao pridevi. Evo tabele:

Jaka deklinacija rednih brojeva Padež Deklinacija rednog broja zweit (drugi) Nominativ zweiter, zweite, zweites, zweite Genitiv zweiten, zweiter, zweiten, zweiter Dativ zweitem, zweiter, zweitem, zweiten Akuzativ zweiten, zweite, zweites, zweite

Slaba deklinacija prideva Padež Deklinacija rednog broja zweit (drugi) Nominativ zweite, zweite, zweite, zweiten Genitiv zweiten, zweiten, zweiten, zweiten Dativ zweiten, zweiten, zweiten, zweiten Akuzativ zweiter, zweite, zweite, zweiten

Mešovita deklinacija prideva Padež Deklinacija rednog broja zweit (drugi) Nominativ zweiter, zweite, zweites, zweiten Genitiv zweiten, zweiten, zweiten, zweiten Dativ zweiten, zweiten, zweiten, zweiten Akuzativ zweiten, zweite, zweites, zweiten

Evo i izuzetaka:

• 1 erst
• 3 dritt
• 7 siebt
• 8 acht

Promena glagola

Nemački glagoli se menjaju prema:

• jednoj od dve konjugacije, slaboj i jakoj. Postoji oko 200 glagola koji se nepravilno menjaju.
• tri lica: prvom, drugom i trećem
• dva broja: jednini i množini
• tri načina: indikativ, konjuktivi i imperativ
• dva roda: aktiv i pasiv; pasiv se deli na statički i dinamički.
• dva prosta vremena (prezent, preterit) i 4 složena vremena (perfekat, pluskvamperfekt, futur, futur II)

Takođe postoje brojni načini da se proširi značenje osnovnog glagola korišćenjem više prefiksa.

Red reči je znatno fleksibilniji nego na primer u engleskom. Red reči se može menjati zarad suptilnih promena značenja rečenice.

Pomoćni glagoli

Glavni članak: Auksilijarni glagoli u nemačkom jeziku

Pomoćni glagoli u nemačkom su: haben (imati), sein (biti) i werden (postati).

Indikativ

Prezent

Pravilna promena

Pravilna promena glagola kommen (doći):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich komme	wir kommen
2. lice	du kommst	ihr kommt
3. lice	er, sie, es kommt	sie/Sie kommen

Pošto nemački sadrži konjugaciju, onda se izgubi nastavak za infinitiv. Za prvo lice jednine, nastavak je e, za drugo st, a za treće t. Za prvo lice množine, glagol je kao u infinitivu, za drugo t, a za treće ili drugo lice u persiranju, isto kao i za prvo lice, glagol je kao u infinitivu.

Promena sa razdvojivim prefiksom

Prefiksi koji su razdvojivi od glagola su: auf, ab, an, mit, teil, fern, herr, statt, aus, hinunter, hinab, hinaus, ein i um.

Promena sa razdvojivim prefiksom aufstehen (ustati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich stehe ... auf	wir stehen ... auf
2. lice	du stehst ... auf	ihr steht ... auf
3. lice	er, sie, es steht ... auf	sie/Sie stehen ... auf

Prefiksi koji su razdvojivi od glagola uvek idu na kraj rečenice ili neke teme koje imaju zapetu.

Nepravilna promena

Nepravilna promena glagola haben (imati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich habe	wir haben
2. lice	du hast	ihr habt
3. lice	er, sie, es hat	sie/Sie haben

Za prvo lice jednine, nastavak je e, za drugo st i odbije se slovo b, a za treće t odbije se slovo b. Za prvo lice množine, glagol je kao u infinitivu, za drugo t, a za treće ili drugo lice u persiranju, isto kao i za prvo lice jednine, glagol je kao u infinitivu. Uglavnom su nepravilni glagoli u drugom i trećem licu jednine.

Izuzetak je da se u glagolima koji se završavaju sa d ili t za glagole koji imaju već jedan konsonant i posle njega i n i na kraju infinitivni nastavak en, u drugom licu množine ostavlja e, radi lakšeg izgovora. Takvi glagoli nisu nepravilni.

Primer tih glagola finden (naći, pronađi i smatrati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich finde	wir finden
2. lice	du findest	ihr findet
3. lice	er, sie, es findet	sie/Sie finden

Takođe, Izuzetak je da se u glagolima koji se završavaju sa z ili tz i na kraju infinitivni nastavak en, u drugom licu jednine izostavlja s kod konjugacije. Takvi glagoli nisu nepravilni.

Primer tih glagola tanzen (plesati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich tanze	wir tanzen
2. lice	du tanzt	ihr tanzt
3. lice	er, sie, es tanzt	sie/Sie tanzen

Modalni glagol

Modalni glagol se u jednini nepravilno menja, ali glavna njegova karakteristika jeste da su prvo i treće lice jednine potpuno isto

Primer menjanja glagola wollen (želeti, hteti):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich will	wir wollen
2. lice	du willst	ihr wollt
3. lice	er, sie, es will	sie/Sie wollen

Perfekat

Perfekat se u nemačkom gradi pomoćnim glagolima haben (koristi se za glagole sa prelaznim i povratnim glagolskim rodom) i sein (koristi se za glagole sa neprelaznim glagolskim rodom) i participom koji se gradi prefiksom ge- i glagol prelazi u treće lice jednine ili drugo lice množine i na kraju umesto -en, ostaje -t (za pravilne glagole važi, a pravilni su kada je i prezent pravilan, ali to nije za sve pravilne glagole u prezentu). Particip uvek ide na kraj rečenice ili kraj prvog dela neke izrečene radnje koja se završava zapetom. Perfekat se ne koristi kada su u pitanju modalni glagoli.

Primer glagola spielen (igrati, svirati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich habe ... gespielt	wir haben ... gespielt
2. lice	du hast ... gespielt	ihr habt ... gespielt
3. lice	er, sie, es hat ... gespielt	sie/Sie haben ... gespielt

Preterit

Preterit je vrsta prošlog vremena u koje se glagol menja u drugi oblik (ne u particip) bez pomoćnog glagola da pokaže prošlo vreme. Ovo vreme se takođe koristi za modalne glagole. Ono što je specifično za preterit jeste to što su prvo i treće lice jednine kao i kod modalnih glagola potpuno isti.

Primer menjanja glagola sein (biti):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich war	wir waren
2. lice	du warst	ihr wart
3. lice	er, sie, es war	sie/Sie waren

Primer menjanja glagola haben (imati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich hatte	wir hatten
2. lice	du hattest	ihr hattet
3. lice	er, sie, es hatte	sie/Sie hatten

Pluskvamperfekat

Pluskvamperfekat je isto što i perfekat, samo što su glagoli haben i sein u preteritu.

Primer glagola spielen (igrati, svirati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich hatte ... gespielt	wir hatten ... gespielt
2. lice	du hattest ... gespielt	ihr hattet ... gespielt
3. lice	er, sie, es hatte ... gespielt	sie/Sie hatten ... gespielt

Futur I

Futur I se gradi pomoćnim glagolom werden i na kraju rečenice ili kraj prvog dela neke izrečene radnje koja se završava zapetom ide običan glagol koji je u infinitivu.

Menjanje glagola werden (postati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich werde	wir werden
2. lice	du wirst	ihr werdet
3. lice	er, sie, es wird	sie/Sie werden

Glagol werden se potpuno za 2. i 3. lice jednine nepravilno menja. U 2. licu ostaje nastavak -st, ali nestaje d i e se u i pretvara, a u 3. licu nema nastavka -t, već d ostaje i e se takođe kao i za 2. lice u i pretvara. Za 2. lice množine -e ostaje zbog lakšeg i logičnijeg izgovora.

Primer glagola u futur I kommen (doći):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich werde ... kommen	wir werden ... kommen
2. lice	du wirst ... kommen	ihr werdet ... kommen
3. lice	er, sie, es wird ... kommen	sie/Sie werden ... kommen

Futur II

Futur II je slično što i futur I, samo što glagol postaje particip i na kraju posle participa se dodaje glagol u infinitivu sein (biti).

Primer glagola spielen (igrati, svirati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich werde ... gespielt sein	wir werden ... gespielt sein
2. lice	du wirst ... gespielt sein	ihr werdet ... gespielt sein
3. lice	er, sie, es wird ... gespielt sein	sie/Sie werden ... gespielt sein

Konjuktiv I

Konjuktiv, odnosno subjuktiv I je oblik glagola koji pokazuje neke nestvarne događaje ili pretpostavke. Ovaj subjuktiv se gradi glagolom u prezentu. Ono što ga odlikuje jeste to što su 1. i 3. lice jednine potpuno identični i što se za 2. lice jednine i množine ostavlja -e.

Primer menjanja glagola sein (biti):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich sei	wir seien
2. lice	du sei(e)st	ihr sei(e)t
3. lice	er, sie, es sei	sie/Sie seien

Primer menjanja glagola haben (imati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich habe	wir haben
2. lice	du habest	ihr habet
3. lice	er, sie, es habe	sie/Sie haben

Primer menjanja glagola schreiben (pisati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich schreibe	wir schreiben
2. lice	du schreibest	ihr schreibet
3. lice	er, sie, es schreibe	sie/Sie schreiben

Konjuktiv II

Konjuktiv, odnosno subjuktiv II je oblik glagola koji pokazuje neke pretpostavke ili izražavanje želja. Sličan je kao srpski potencijal. Ovaj subjuktiv se gradi glagolom u preteritu. Na taj glagolu u preteritu ako mogu, dodaju se umlauti i u 1. i 3. licu jednine se dodaje -e, ako ga nije bilo. Ono što ga odlikuje jeste to što su 1. i 3. lice jednine potpuno identični i što se za 2. lice jednine i množine ostavlja -e. Pomoćni glagoli haben (imati), sein (biti) i werden (postati) imaju svoj oblik. Mada, mnogi nepravilni glagoli takođe imaju svoj oblik građenja. Svi ostali pravilni glagoli se grade konjuktivom preterita werden (postati).

Primer menjanja glagola sein (biti):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich wäre	wir wären
2. lice	du wärest	ihr wäret
3. lice	er, sie, es wäre	sie/Sie wären

Primer menjanja glagola haben (imati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich hätte	wir hätten
2. lice	du hättest	ihr hättet
3. lice	er, sie, es hätte	sie/Sie hätten

Primer menjanja glagola werden (postati):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich würde	wir würden
2. lice	du würdest	ihr würdet
3. lice	er, sie, es würde	sie/Sie würden

Imperativ

Imperativ ili zapovedni način u nemačkom se pravi na tri načina:

Neobraćanje jednoj osobi u persiranju (obraćanje osobi na du (ti))

Odbije se infitivni nastavak -en ili -n (čak se i -n odbija za neke glagole koji se završavaju na -en) i ukloni zamenica (zamenica može da i ostavi, ali ide na drugo mesto):

1. Lerne (dir) diese Lektion! (nauči ovu lekciju)
2. Geh (dir) dorthin! (idi tamo)

Obraćanje većem broju ljudi (obraćanje osobama na ihr (vi))

Ne menja se ništa, sem toga što glagol odlazi na prvo mesto i što se ukloni zamenica (zamenica može da i ostavi, ali ide na drugo mesto):

1. Lernt (euch) diese Lektion! (naučite ovu lekciju)
2. Geht (euch) dorthin! (idite tamo)

Obraćanje jednoj osobi u persiranju (obraćanje osobi na Sie (Vi))

Ne menja se takođe ništa, sem toga što glagol odlazi na prvo mesto i ostaje lična zamenica:

1. Lernen Sie diese Lektion! (naučite ovu lekciju)
2. Gehen Sie dorthin! (idite tamo)

Takođe, kada se ovo vreme glagola koristi, lepše je dodati posle glagola ova tri oblika: bitte, mal, bitte mal. Takođe, sva tri znače molim.

Red reči u rečenici i sastavljanje rečenice

Red reči u rečenici je u nemačkom po stavu subjekat - predikat - objekat kada nema ništa pre subjekta. Međutim, ako pre subjekta nešto bude u rečenici npr. Um 7:00 Uhr stehe ich auf, onda se subjekat i objekat rotiraju.

Potvrdan

Sastavljanje reči u rečenicu u prezentu ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. objekat

Ich bin zu Hause. (Ja sam kod kuće).

ili ovako:

1. objekat
2. predikat
3. subjekat

Zu Hause bin ich. (Kod kuće sam).

Sastavljanje reči u rečenicu u prezentu i tu je modalan glagol ide ovako:

1. subjekat
2. modalan glagol
3. objekat
4. predikat

Ich will ins Kino gehen. (Ja želim da idem u bioskop).

Odričan

Sastavljanje reči u rečenicu u odričnom obliku u prezentu ide ovako:

1. subjekat
2. predikat
3. rečca nicht
4. objekat

Ich bin nicht zu Hause. (Ja sam kod kuće).

Sastavljanje reči u rečenicu koja prikazuje stanje kretanja u prezentu i tu je modalan glagol ide ovako:

1. subjekat
2. predikat (modalan glagol)
3. rečca nicht
4. predlog (+ član)
5. član (nije obavezan, zbog kombinacije u 4. koraku)
6. objekat
7. predikat (nepromenjeni glagol)

Ich will nicht ins Kino gehen. (Ja želim da idem u bioskop).

Potvrdan oblik sa veznicima wenn (kada ili ako), weil (zato što, zbog ili jer), dass (da (kada se nešto povezuje)), obwohl (iako) i sa upritno-odnosnim pridevskim zamenicama kada je potvrdan oblik

Kada se pojave veznici wenn, weil, dass, obwohl, onda redosled ide ovako:

1. veznik
2. zamenica
3. objekat
4. glagol

Wenn du es willst. (Ako ili kada to želiš).

a sa modalnim i običnim glagolom izgleda ovako:

1. veznik
2. zamenica
3. imenica
4. glagol u infinitivu
5. modalni glagol promenjen po licu

Wenn du es haben willst. (Ako ili kada to želiš da imaš).

Ako se nešto u produžetku nastavlja, redosled reči izgleda ovako

1. veznik
2. zamenica
3. objekat
4. glagol u infinitivu
5. modalni glagol promenjen po licu
6. glagol
7. zamenica (nije obavezna)
8. imenica
9. glagol

Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ako ili kada to želiš da imaš, možeš ga pročitati).

Ovakav oblik se koristi i sa upitno odnosne zamenice u primeru ove rečenice:

Das ist ein Junge, der sehr klug ist. (Ovo je dečak koji je veoma pametan).

One takođe zavise i od roda i broja imenice.

Odričan oblik sa veznicima wenn, weil, dass, obwohl, da

1. veznik
2. subjekat
3. odrične rečce kein, keine, keinem, keinen
4. objekat
5. predikat

Wenn du kein Buch willst. (Ako ili kada ne želiš da imaš knjigu).

Sa prilozima

1. subjekat
2. predikat
3. prilog
4. objekat

Ich kaufe oft Bücher. (Često kupujem knjige)

Pravopis i sklapanje reči u jednu reč

Kod nemačke složenice, levi delovi reči modifikuju značenje desnih, npr. Regenschirm (srp. kišobran). Za razliku od srpskog gde se složenice sa većim brojem reči pišu odvojeno (stoga i nemamo utisak da su složenice), u nemačkom se one pišu sastavljeno, npr. Hundehütte (kućica za pse). Što se tiče roda, poslednja reč (sufiks) u složenici ima glavni rod, npr. die Freizeit (srp. slobodno vreme, jer je reč die Zeit poslednja reč).

Najduža zvanična reč u nemačkom jeziku je Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Pod-državno preduzeće za izgradnju glavnog depoa Dunavske pare) od 80 slova.

U nemačkom se sve imenice piše velikim slovom, čak iako nisu na početku reči.

Kao i u engleskom, tako se i u nemačkom kada je neodređeno lice, koristi zamenica es.

Kada će se neka imenica opet ponavljati, a nalazi se u složenici i razdvaja se od neke imenice, onda se na ovu imenicu od koje se ta imenica razdvaja dodaje -, npr.: Zweit- oder Fremdsprache (drugi ili strani jezik).