Граматика немачког језика

немачки језик
Deutsche Sprache, Deutsch
Изговор	[dɔʏtʃ]
Говори се у	Немачка Аустрија Швајцарска Лихтенштајн и у 37 других држава.
Број говорника	матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски германски западногермански високонемачки средњонемачки немачки језик
Писмо	латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Аустрија Белгија Италија (Болцано (округ)) Немачка Лихтенштајн Луксембург Швајцарска Европска унија Даље званични језик: Крахуле, Словачка (Службени језик општине) Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90) Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље) Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)
Признати мањински језик у	Чешка Данска Мађарска Намибија Румунија Словачка Пољска Русија (Азов) Украјина Италија (Фурланија-Јулијска крајина, Трентино, Пијемонт, Долина Аосте) Казахстан Бразил (Еспирито Санто) Босна и Херцеговина
Регулише	Савет за немачку ортографију (немачки: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Језички кодови
ISO 639-1	de
ISO 639-2	ger (B) deu (T)
ISO 639-3	deu

У немачком се користи 26 главним и 4 споредна слова. У Швајцарској ß нема и имају неке другачије речи. Постоји и винериш (бечки дијалект) где се не употребљава предлог "без" са акузативом, већ са дативом и нема генитива. У немачком се користи абецеда, као писмо.

Слова

Главни чланак: Немачка абецеда

1. A
2. Ä (споредно слово, као српско е)
3. B
4. C
5. D
6. E
7. F
8. G
9. H
10. I
11. J
12. K
13. L
14. M
15. N
16. O
17. Ö (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа o, али се каже е)
18. P
19. Q
20. R
21. S
22. ß (споредно слово есцет, чита се с, јер је комбинација два с)
23. T
24. U
25. Ü (споредно слово, уста се подесе за изговор гласа у, aли се изговара и)
26. V
27. W
28. X
29. Y
30. Z

У Швајцарској се ß не користи и тамо имају неке своје речи, баш као и винериш (бечки дијалект). Слово ß се никада не пише на почетку. Увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.

Читање

• ä: [ɛː]
• ae: [ɛː]
• ö: [øː]
• oe [øː]
• ü: [yː]
• ue [yː]
• y: [yː]
• ß: [s]
• ss: [s]
• ei: [aɪ]
• ie: [iː] (не важи за речи Familie (породица, фамилија) и за државе које се завршавају на -ien)
• eu: [ɔʏ] (не важи за речи Museum (музеј), Eureka (еурека), Feuilleton (чланак) и речи које се завршавају на -eur)
• äu: [ɔʏ]
• аеu: [ɔʏ]
• s: [z]
• z: [t͡s] (не важи за реч Quiz (квиз))
• tz: [t͡s]
• h: између вокала и у средини се не чита (не важи за реч Alkohol (алкохол) и имена Johann, Johannes)
• ch: [ç], [χ] (када се налази испред вокала a, o и u, али не и када се налази између два вокала)
• w: [v]
• ig: [ɪç] (на крају речи)
• v: [f] (не важи за позајмљенице и реч Klavier (клавир))
• sch: [ʃ]
• tsch: [t͡ʃ]
• ck: [k]
• sp: [ʃp] (ово правило увек важи када реч почиње на ова два слова или када је на ту реч која почиње са ова два слова додат префикс)
• st: [ʃt] (ово правило увек важи када реч почиње на ова два слова или када је на ту реч која почиње са ова два слова додат префикс)
• dt: [t]
• dsch: [d͡ʒ]
• tion: [t͡sion] (на крају речи, чак и када је додат суфикс)
• the: [te]
• ph: [f]
• ng: [ŋ]
• r: [ʁ], [ɐ] (када се налази испред самогласника, али не и када се налази између два самогласника)
• qu: [kv]
• e: као претпоследње слово неке речи се не чита, осим ако се налази између два иста слова на крају речи, али се слабије чује
• e: [ə] (на крају речи)
• i: [í] (у средини речи)

Одступање од правила

Када се dsch не чита као d͡ʒ и то углавном због грађења речи:

die Feindschaft: ˈfa͜indʃaft, јер је Feind + Schaft

Када се ue не чита као yː и то углавном због грађења речи:

zuerst: t͡sueɐst, јер је zu + erst

Када се th не чита као t и то углавном због грађења речи:

enthalten: ɛntˈχaltn, јер је ent + halten

Лица

• 1. Ich (ја)
• 2. Du (ти)
• 3. Er, Sie, Es (он, она, оно)
• 1. Wir (ми)
• 2. Ihr (ви)
• 3. sie (они, оне, она)/Sie (Ви, заменица за персирање)

У немачком, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, ако се та особа још увек спомиње, лична заменица други пут није обавезна, нпр:

Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ја се зовем ... и имам ... година.)

Глагол "бити"

Глагол бити је sein.

• 1. Ich bin
• 2. Du bist
• 3. Er, Sie, Es ist
• 1. Wir sind
• 2. Ihr seid
• 3. sie/Sie sind

Основни појмови

• Hallo - здраво
• Guten Morgen - добро јутро
• Guten Tag - добар дан
• Guten Abend - добро вече
• (Auf) Wiedersehen - довиђења
• Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) - како си/сте, како иде
• Danke - хвала
• Bitte - молим, изволи/изволите, нема на чему
• Ich heiße - Ја се зовем
• Ich bin ... (Jahre alt) - Ја имам ... година
• ja - да
• nein - не

Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.

Бројеви

• 1 eins
• 2 zwei
• 3 drei
• 4 vier
• 5 fünf
• 6 sechs
• 7 sieben
• 8 acht
• 9 neun
• 10 zehn
• 11 elf
• 12 zwölf
• 13 dreizehn
• 16 sechzehn
• 17 siebzehn
• 20 zwanzig
• 21 einundzwanzig
• 30 dreißig
• 40 vierzig
• 50 fünfzig
• 60 sechzig
• 70 siebzig
• 80 achtzig
• 90 neunzig
• 100 (ein)hundert
• 1000 (ein)tausend

Бројеви који су после 20, а да нису десетице, праве се увек оваквом комбинацијом: јединица + везник und + десетица.

Чланови

Главни чланак: Граматички и природни род у немачком језику

У немачком постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die:

Der - означава мушки род ;

Die - означава женски род ;

Das - означава средњи род ;

Die - означава множину.

Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.

Ово су неодређени чланови:

Ein - означава мушки и средњи род ;

Eine - означава женски род.

Падежи и њихова функција

У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.

Номинатив

Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о субјекту.

Генитив

Генитив се углавном користи када хоће да се нека припадност искаже, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив се не користи за личне заменице. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон).

Датив

Датив се користи баш као и у српском и српски локатив је исто што и немачки датив, сем што постоји и припадност када хоће да се искаже са von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи, нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам).

Акузатив

Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када хоће да се покаже нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк).

Деклинација и облици

Чланови

Падеж	одређени	неодређени	одређени множине
Номинатив	der, die, das	ein, eine	die
Генитив	des (мушки и средњи род) der (женски род)	eines (мушки и средњи род) einer (женски род)	der
Датив	dem (мушки и средњи род) der (женски род)	einem (мушки и средњи род) einer (женски род)	den
Акузатив	den (мушки род) die (женски род) das (средњи род)	einen (мушки род) eine (женски род) ein (средњи род)	die

Именице

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Немачке именице спадају у:

• једну од три деклинације
• један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
• два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
• четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н- или слаба деклинација.

Множина именица се додаје наставцима –ä, ö или ü/-еr, –tе, –s, -er, не промени се, –en, –ä, ö или ü или се додају само умлаути на слова –ä/-е, ö/-е или ü/-е. Множина именица се учи напамет јер постоје различити облици множине неких именица.

Падеж	Деклинације именице der Mann (човек)	Деклинације именице die Frau (жена)	Деклинације именице das Zimmer (соба)	Деклинације именице die Freunde (пријатељи) (множина)
Номинатив	der Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde
Генитив	des Mannes	der Frau	des Zimmers	der Freunde
Датив	dem Mann	der Frau	dem Zimmer	den Freunden
Акузатив	den Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde

Н- или слаба деклинација

Н- или слаба деклинација је промена одређене групе где именица и свим падежима изузев номинатива једнине, добија наставак –n или –en. Такође, генитив једнине у мушком и средњем роду не добија –s или –es.

Ова деклинација се врши овако:

• Када се именице мушког рода завршавају на -е.

Падеж	Деклинације именице der Hase (зец)		Деклинације именице der Junge (дечак)		Деклинације именице der Deutsche (Немац)
Номинатив	der Hase	die Hasen	der Junge	die Jungen	der Deutsche	die Deutschen
Генитив	des Hasen	der Hasen	des Jungen	der Jungen	des Deutschen	der Deutschen
Датив	dem Hasen	den Hasen	dem Jungen	den Jungen	dem Deutschen	den Deutschen
Акузатив	den Hasen	die Hasen	den Jungen	die Jungen	den Deutschen	die Deutschen

• Одређени број именица мушког рода које означавају мушке особе и животиње, али се не завршавају на –e, такође се деклинирају на исти начин, додајући суфикс –n или –en у свим случајевима осим у номинативу једнине.

Падеж	Деклинације именице der Bauer (фармер)		Деклинације именице der Mensch (човек)		Деклинације именице der Elefant (слон)
Номинатив	der Bauer	die Bauern	der Mensch	die Menschen	der Elefant	die Elefanten
Генитив	des Bauern	der Bauern	des Menschen	der Menschen	des Elefanten	der Elefanten
Датив	dem Bauern	den Bauern	dem Menschen	den Menschen	dem Elefanten	den Elefanten
Акузатив	den Bauern	die Bauern	den Menschen	die Menschen	den Elefanten	die Elefanten

• Именице мушког рода, латинског порекла и завршавају се на:
  • -ant, -and:

Падеж	Деклинације именице der Musikant (музикант)		Деклинације именице der Doktorand (докторант)
Номинатив	der Musikant	die Musikanten	der Doktorand	die Doktoranden
Генитив	des Musikanten	der Musikanten	des Doktoranden	der Doktoranden
Датив	dem Musikanten	den Musikanten	dem Doktoranden	den Doktoranden
Акузатив	den Musikanten	die Musikanten	den Doktoranden	die Doktoranden

• или:
  • -еnt:

Падеж	Деклинације именице der Student (студент)
Номинатив	der Student	die Studenten
Генитив	des Studenten	der Studenten
Датив	dem Studenten	den Studenten
Акузатив	den Studenten	die Studenten

• или:
  • -ist:

Падеж	Деклинације именице der Jurist (правник)
Номинатив	der Jurist	die Juristen
Генитив	des Juristen	der Juristen
Датив	dem Juristen	den Juristen
Акузатив	den Juristen	die Juristen

• или:
  • -at:

Падеж	Деклинације именице der Diplomat (дипломата)
Номинатив	der Diplomat	die Diplomaten
Генитив	des Diplomaten	der Diplomaten
Датив	dem Diplomaten	den Diplomaten
Акузатив	den Diplomaten	die Diplomaten

Изузеци

нпр:

Падеж	Деклинације именице das Herz (срце)
Номинатив	das Herz	die Herzen
Генитив	des Herzens	der Herzen
Датив	dem Herzen	den Herzen
Акузатив	das Herz	die Herzen

Падеж	Деклинације именице der Herr (господин)
Номинатив	der Herr	die Herren
Генитив	des Herrn	der Herren
Датив	dem Herrn	den Herren
Акузатив	den Herrn	die Herren

Придеви

Придеви у немачком се мењају по поређењу, роду, броју и падежу. Углавном стоје испред именице у реченици.

Прављење компаратива и суперлатива

Оно што важи за сваке придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -еr и суперлатива -sten. У немачком се компаратив гради на следеће начине:

Умлаутизовањем самогласника a, o или u (не увек), па онда додавањем наставка -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив)			Само се додаваје наставак -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив)			Изузеци
Позитив	Компаратив	Суперлатив	Позитив	Компаратив	Суперлатив	Позитив	Компаратив	Суперлатив
arm	ärmer	am ärmsten	reich	reicher	am reichsten	gut	besser	am besten
groß	größer	am größten	häufig	häufiger	am häufigsten	gern	lieber	am liebsten
alt	älter	am ältesten	selten	seltener	am seltensten	viel	mehr	am meisten

Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:

Er ist so groß wie ich (Висок је као ја).

Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:

Er ist größer als ich (Виши је него ја или виши је од мене).

Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:

Er ist der größte Junge (Он је највиши дечак).

Такође, за суперлатив када је неодређени објекат, онда се каже овако:

Was gefällt dir am besten? (Шта ти се највише свиђа?).

Деклинација придева по падежу

Јака деклинација придева Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи) Номинатив schöner, schöne, schönes, schöne groß, große, großes, große wild, wilde, wildes, wilde Генитив schönen, schöner, schönen, schöner großen, großer, großen, großer wilden, wilder, wilden, wilder Датив schönem, schöner, schönem, schönen großem, großer, großem, großen wildem, wilder, wildem, wilden Акузатив schönen, schöne, schönes, schöne großen, große, großes, große wilden, wilde, wildes, wilde

Слаба деклинација придева Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи) Номинатив schöne, schöne, schöne, schönen große, große, große, großen wilde, wilde, wilde, wilden Генитив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden Датив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden Акузатив schöner, schöne, schöne, schönen großer, große, große, großen wilder, wilde, wilde, wilde

Мешовита деклинација придева Падеж Деклинације придева schön (леп) Деклинације придева groß (велик) Деклинација придева wild (дивљи) Номинатив schöner, schöne, schönes, schönen große, große, große, großen wilder, wilde, wildes, wilden Генитив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden Датив schönen, schönen, schönen, schönen großen, großen, großen, großen wilden, wilden, wilden, wilden Акузатив schönen, schöne, schönes, schönen großen, große, großes, großen wilden, wilde, wildes, wilde

Јака деклинација придева се користи када код придева нема никаквог члана, слаба деклинација када је код придева одређени члан и мешовита деклинација када је код придева неодређени члан.

Заменице

У немачком, генитив за личне заменице не постоји. Генитив за заменице јесу присвојне заменице, које се мењају по падежу исто као и неодређени чланови. Деклинација личних заменица је приказана у табели:

Једнина	Номинатив	ich (ја)	du (ти)	er, sie, es (он, она, оно)
	Датив	mir	dir	ihm, ihr, es
	Акузатив	mich	dich	ihn, sie, es
Множина	Номинатив	wir (ми)	ihr (ви)	sie/Sie (они, оне, она/Ви)
	Датив	uns	euch	ihnen/Ihnen
	Акузатив	uns	euch	sie/Sie

Упитне заменице су:

• wer?, (ко?)
• wem?, (коме?) Деклинира се wer? у датив
• wen?, (кога?) Деклинира се wer? у акузатив
• was?, (шта?, понекад и који?)
• wie?, (како?, за реченицу wie ist dein Name? има значење и који?)
• welcher?, (који?)
• welche?, (која?)
• welches?, (које?)
• welchem?, (којем?) Деклинира се у датив мушког и средњег рода
• welchen?, (којег?) Деклинира се у акузатив мушког рода
• wie viel?, (колико?)
• wann?, (када?)

За упитну заменицу welcher? важи деклинација по члану.

Промена глагола

Немачки глаголи се мењају према:

• једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
• три лица: првом, другом и трећем
• два броја: једнини и множини
• три начина: индикатив, коњуктиви и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфект, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса.

Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.

Индикатив

Презент

Правилна промена

Правилна промена глагола kommen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich komme	wir kommen
2. лице	du kommst	ihr kommt
3. лице	er, sie, es kommt	sie/Sie kommen

Пошто немачки садржи конјугацију, онда се изгуби наставак за инфинитив. За прво лице једнине, наставак је е, за друго st, а за треће t. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву.

Промена са раздвојивим префиксом

Префикси који су раздвојиви од глагола су: auf, ab, an, mit, teil, fern, herr, statt, aus, hinunter, hinab, hinaus, ein и um.

Промена са раздвојивим префиксом aufstehen (устати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich stehe ... auf	wir stehen ... auf
2. лице	du stehst ... auf	ihr steht ... auf
3. лице	er, sie, es steht ... auf	sie/Sie stehen ... auf

Префикси који су раздвојиви од глагола увек иду на крај реченице или неке теме које имају запету.

Неправилна промена

Неправилна промена глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe	wir haben
2. лице	du hast	ihr habt
3. лице	er, sie, es hat	sie/Sie haben

За прво лице једнине, наставак је е, за друго st и одбије се слово b, а за треће t одбије се слово b. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у персирању, исто као и за прво лице једнине, глагол је као у инфинитиву. Углавном су неправилни глаголи у другом и трећем лицу једнине. Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са d или t за глаголе који имају већ један консонант и после њега и n и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу множине оставља e, ради лакшег изговора. Такви глаголи нису неправилни.

Пример тих глагола finden (наћи, пронађи и сматрати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich finde	wir finden
2. лице	du findest	ihr findet
3. лице	er, sie, es findet	sie/Sie finden

Такође, Изузетак је да се у глаголима који се завршавају са z или tz и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу једнине изоставља s код коњугације. Такви глаголи нису неправилни.

Пример тих глагола tanzen (плесати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich tanze	wir tanzen
2. лице	du tanzt	ihr tanzt
3. лице	er, sie, es tanzt	sie/Sie tanzen

Модални глагол

Модални глагол се у једнини неправилно мења, али главна његова карактеристика јесте да су прво и треће лице једнине потпуно исто

Пример мењања глагола wollen (желети, хтети):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich will	wir wollen
2. лице	du willst	ihr wollt
3. лице	er, sie, es will	sie/Sie wollen

Перфекат

Перфекат се у немачком гради помоћним глаголима haben (користи се за глаголе са прелазним и повратним глаголским родом) и sein (користи се за глаголе са непрелазним глаголским родом) и партиципом који се гради префиксом ge- и глагол прелази у треће лице једнине или друго лице множине и на крају уместо -en, остаје -t (за правилне глаголе важи, а правилни су када је и презент правилан, али то није за све правилне глаголе у презенту). Партицип увек иде на крај реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом. Перфекат се не користи када су у питању модални глаголи.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe ... gespielt	wir haben ... gespielt
2. лице	du hast ... gespielt	ihr habt ... gespielt
3. лице	er, sie, es hat ... gespielt	sie/Sie haben ... gespielt

Претерит

Претерит је врста прошлог времена у које се глагол мења у други облик (не у партицип) без помоћног глагола да покаже прошло време. Ово време се такође користи за модалне глаголе. Оно што је специфично за претерит јесте то што су прво и треће лице једнине као и код модалних глагола потпуно исти.

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich war	wir waren
2. лице	du warst	ihr wart
3. лице	er, sie, es war	sie/Sie waren

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hatte	wir hatten
2. лице	du hattest	ihr hattet
3. лице	er, sie, es hatte	sie/Sie hatten

Плусквамперфекат

Плусквамперфекат је исто што и перфекат, само што су глаголи haben и sein у претериту.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hatte ... gespielt	wir hatten ... gespielt
2. лице	du hattest ... gespielt	ihr hattet ... gespielt
3. лице	er, sie, es hatte ... gespielt	sie/Sie hatten ... gespielt

Футур I

Футур I се гради помоћним глаголом werden и на крају реченице или крај првог дела неке изречене радње која се завршава запетом иде обичан глагол који је у инфинитиву.

Мењање глагола werden (постати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde	wir werden
2. лице	du wirst	ihr werdet
3. лице	er, sie, es wird	sie/Sie werden

Глагол werden се потпуно за 2. и 3. лице једнине неправилно мења. У 2. лицу остаје наставак -st, али нестаје d и e се у i претвара, а у 3. лицу нема наставка -t, већ d остаје и e се такође као и за 2. лице у i претвара. За 2. лице множине -e остаје због лакшег и логичнијег изговора.

Пример глагола у футур I kommen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde ... kommen	wir werden ... kommen
2. лице	du wirst ... kommen	ihr werdet ... kommen
3. лице	er, sie, es wird ... kommen	sie/Sie werden ... kommen

Футур II

Футур II је слично што и футур I, само што глагол постаје партицип и на крају после партиципа се додаје глагол у инфинитиву sein (бити).

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde ... gespielt sein	wir werden ... gespielt sein
2. лице	du wirst ... gespielt sein	ihr werdet ... gespielt sein
3. лице	er, sie, es wird ... gespielt sein	sie/Sie werden ... gespielt sein

Коњуктив I

Коњуктив, односно субјуктив I је облик глагола који показује неке нестварне догађаје или претпоставке. Овај субјуктив се гради глаголом у презенту. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e.

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich sei	wir seien
2. лице	du sei(e)st	ihr sei(e)t
3. лице	er, sie, es sei	sie/Sie seien

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe	wir haben
2. лице	du habest	ihr habet
3. лице	er, sie, es habe	sie/Sie haben

Пример мењања глагола schreiben (писати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich schreibe	wir schreiben
2. лице	du schreibest	ihr schreibet
3. лице	er, sie, es schreibe	sie/Sie schreiben

Коњуктив II

Коњуктив, односно субјуктив II је облик глагола који показује неке претпоставке или изражавање жеља. Сличан је као српски потенцијал. Овај субјуктив се гради глаголом у претериту. На тај глаголу у претериту ако могу, додају се умлаути и у 1. и 3. лицу једнине се додаје -e, ако га није било. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e. Глаголи haben (имати), sein (бити) и werden (постати) имају свој облик. Мада, многи неправилни глаголи такође имају свој облик грађења. Сви остали правилни глаголи се граде коњуктивом претерита werden (постати).

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich wäre	wir wären
2. лице	du wärest	ihr wäret
3. лице	er, sie, es wäre	sie/Sie wären

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hätte	wir hätten
2. лице	du hättest	ihr hättet
3. лице	er, sie, es hätte	sie/Sie hätten

Пример мењања глагола werden (постати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich würde	wir würden
2. лице	du würdest	ihr würdet
3. лице	er, sie, es würde	sie/Sie würden

Императив

Императив или заповедни начин у немачком се прави на четири начина:

Необраћање једној особи у персирању (обраћање особи на du (ти))

Одбије се инфитивни наставак -en или -n (чак се и -n одбија за неке глаголе који се завршавају на -en) и уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

1. Lerne (dir) diese Lektion! (научи ову лекцију)
2. Geh (dir) dorthin! (иди тамо)

Обраћање већем броју људи (обраћање особама на ihr (ви))

Не мења се ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и што се уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

1. Lernt (euch) diese Lektion! (научите ову лекцију)
2. Geht (euch) dorthin! (идите тамо)

Обраћање себи и својима (обраћање на wir (ми))

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

1. Lernen wir diese Lektion! (научимо ову лекцију)
2. Gehen wir dorthin! (идимо тамо)

Обраћање једној особи у персирању (обраћање особи на Sie (Ви))

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

1. Lernen Sie diese Lektion! (научите ову лекцију)
2. Gehen Sie dorthin! (идите тамо)

Такође, када се ово време глагола користи, лепше је додати после глагола ова три облика: bitte, mal, bitte mal. Такође, сва три значе молим.

Ред речи у реченици и састављање реченице

Ред речи у реченици је у немачком по ставу субјекат - предикат - објекат када нема ништа пре субјекта. Међутим, ако пре субјекта нешто буде у реченици нпр. Um 7:00 Uhr stehe ich auf, онда се субјекат и објекат ротирају.

Потврдан

Састављање речи у реченицу у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат

Ich bin zu Hause. (Ја сам код куће).

или овако:

1. објекат
2. предикат
3. субјекат

Zu Hause bin ich. (Код куће сам).

Састављање речи у реченицу у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

1. субјекат
2. модалан глагол
3. објекат
4. предикат

Ich will ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).

Одричан

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. објекат

Ich bin nicht zu Hause. (Ја сам код куће).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

1. заменица
2. модалан глагол
3. речца nicht
4. предлог (+ члан)
5. члан
6. именица
7. глагол

Ich will nicht ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп).

Потврдан облик са везницима wenn (када или ако), weil (зато што, због или јер), dass (да (када се нешто повезује)), obwohl (иако) и са упритно-односним придевским заменицама када је потврдан облик

Када се појаве везници wenn, weil, dass, obwohl, онда редослед иде овако:

1. везник
2. заменица
3. објекат
4. глагол

Wenn du es willst. (Ако или када то желиш).

а са модалним и обичним глаголом изгледа овако:

1. везник
2. заменица
3. именица
4. глагол у инфинитиву
5. модални глагол промењен по лицу

Wenn du es haben willst. (Ако или када то желиш да имаш).

Ако се нешто у продужетку наставља, редослед речи изгледа овако

1. везник
2. заменица
3. објекат
4. глагол у инфинитиву
5. модални глагол промењен по лицу
6. глагол
7. заменица (није обавезна)
8. именица
9. глагол

Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ако или када то желиш да имаш, можеш га прочитати).

Одричан облик са везницима wenn, weil, dass, obwohl

1. везник
2. субјекат
3. одричне речце kein, keine, keinem, keinen
4. објекат
5. предикат

Wenn du kein Buch willst. (Ако или када не желиш да имаш књигу).

Са прилозима

1. субјекат
2. предикат
3. прилог
4. објекат

Ich kaufe oft Bücher. (Често купујем књиге)

Правопис и склапање речи у једну реч

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе). Што се тиче рода, последња реч (суфикс) у сложеници има главни род, нпр. die Freizeit (срп. слободно време, јер је реч die Zeit последња реч).

Најдужа званична реч у немачком језику је Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.

У немачком се све именице пише великим словом, чак иако нису на почетку речи.

Као и у енглеском, тако се и у немачком када је неодређено лице, користи заменица es.

Када ће се нека именица опет понављати, а налази се у сложеници и раздваја се од неке именице, онда се на ову именицу од које се та именица раздваја додаје -, нпр.: Zweit- oder Fremdsprache (други или страни језик).