Граматика немачког језика

Немачки језик
Deutsche Sprache, Deutsch
Изговор	[ˈdɔʏtʃ]
Говори се у	Немачка Аустрија Швајцарска Лихтенштајн и у 37 других држава.
Број говорника	матерњи: 105 милиона, секундарни: 80 милиона (недостаје датум)
Језичка породица	индоевропски германски западногермански лабски германски високонемачки средњонемачки Немачки језик
Писмо	латиница (немачки алфабет)
Званични статус
Службени језик у	Аустрија Белгија Италија (Болцано (округ)) Немачка Лихтенштајн Луксембург Швајцарска Европска унија Даље званични језик: Крахуле, Словачка (Службени језик општине) Намибија (Национални језик; службени језик 1984–90) Пољска (Помоћни језик у 22 градским општинама у војводству Опоље) Ватикан (Административни и управни језик Швајцарске гарде)
Признати мањински језик у	Чешка Данска Мађарска Намибија Румунија Словачка Пољска Русија (Азов) Украјина Италија (Фурланија-Јулијска крајина, Трентино, Пијемонт, Долина Аосте) Казахстан Бразил (Еспирито Санто) Босна и Херцеговина
Језички кодови
ISO 639-1	de
ISO 639-2	ger (B) deu (T)
ISO 639-3	deu

Граматика немачког одликује то да још увек садржи 4 падежа (номинатив, генитив, датив и акузатив) и 3 рода (мушки, женски и средњи), за разлику од других германских језика који су изгубили падеже и мушки и женски род су се спојили и направили заједнички род. Треба рећи да се и множина може третирати као четврти род, јер нема мушки, женски и средњи род множине.

Слова

Главни чланак: Немачка абецеда

1. A
2. Ä (споредно слово, као српско е)
3. B
4. C
5. D
6. E
7. F
8. G
9. H
10. I
11. J
12. K
13. L
14. M
15. N
16. O
17. Ö (споредно слово, каже се е, али се усне наместе за облик гласа о. Постоји и отворенија варијанта овог гласа)
18. P
19. Q
20. R
21. S
22. ß (споредно слово есцет, чита се с, јер је комбинација два с)
23. T
24. U
25. Ü (споредно слово, каже се и, aли се усне наместе за облик гласа у. Постоји и отворенија варијанта овог слова)
26. V
27. W
28. X
29. Y
30. Z

Слово ß се никада не пише на почетку и увек се пише у средини или на крају, јер је ß комбинација два с.

Читање и фонетика

Главни чланак: Фонетика немачког језика

Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном немачком.

Самогласници

Монофтонзи

• a: [аː] ако је после њега један сугласник
• a: [a] ако је после њега двоструки сугласник
• ä, ae, e: [eː] глас ae је исто што и ä, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ä. Постоје и случајеви да се овако чита када се на неке речи додаје умлаут на слово a, па на крају -ig или -lich, нпр. zuverlässig, или када се склапају две речи где је код прве последњи глас сугласник, а код друге први глас сугласник
• ä, ae: [ɛ] ако се после њих налази двоструки сугласник
• e, ä, ae: [ɛː] ако се после њих налази један сугласник
• e: ​[⁠ə⁠]​ се тако чита када се налази на крају или при крају речи или у префиксима ge- и be-
• er: [ɐ] се тако чита на крају речи. Не важи за једносложне речи
• i: [ɪ]​
• ie: [iː]​ не важи за стране речи и државе које се завршавају на -ien
• o: [⁠ɔ⁠​]​ када се после њега налази двоструки сугласник
• o, оw: [oː] када се после њега налази један сугласник. Глас оw се углавном налази код имена насеља
• ö, oe: [​øː⁠] (или мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ће се рећи о. Oвако се читају ако се после њих налази један сугласник. Постоје и случајеви да се овако чита када се на неку речи додаје умлаут, па на крају -ig или -lich, нпр. persönlich, или када се склапају две речи где је код прве последњи глас сугласник, а код друге први глас сугласник. Глас oe је исто што и ö, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ö
• ö, oe: [​œ⁠] овако се читају ако се после њих налази двоструки сугласник. Отвореније је од гласа [​øː⁠]
• r: [ɐ̯] када је на крају слога или када после њега постоје још неки сугласници у једносложној речи, нпр.: erst (први). Крај слога је у немачком најчешће после самогласника
• u: [​uː⁠⁠] овако се чита ако се после њега налази један сугласник
• u: [​ʊ⁠⁠] овако се чита ако се после њега налази двоструки сугласник
• ü, ue, ui, y: [yː] (или фућкајуће и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ће се рећи у. Овако се читају ако се после њих налази један сугласник. Глас ue је исто што и ü, само се најчешће користи када на тастатури нема слова ü. Постоје и случајеви да се овако чита када се на неке речи додаје умлаут на слово a, па на крају -ig или -lich или када се склапају две речи где је код прве последњи глас сугласник, а код друге први глас сугласник
• ü, ue, ui, y: [​ʏ⁠] овако се читају ако се после њих налази двоструки сугласник. Треба наговестити да је овај глас отворенији од гласа [​yː⁠]

У примерима је већ примећено да се самогласници разликују по дужини у зависности од тога где се налазе. У истим случајевима када су продужени може да се после њих налазе и h, ß и када се ss користи уместо ß, пример: Höhle [h​øːlə], Mühle [ˈmyːlə] и Straße [ˈʃtʁaːsə].

Такође, када се налази африкат [p͡f] и неколико различитих сугласника после самогласника, тада се самогласник кратко чита, нпр.: gültig: [ˈgʏ⁠ltɪç].

Кратки самогласници се углавном јављају код неколико различитих сугласника и два удвостручена сугласника.

Треба рећи да се понекада одступа од правила читања најчешће код грађења речи или појединих позајмљеница. Нпр., у речи zuerst се глас ue чита баш онако како је написано, а не [​ʏ⁠] или [yː].

Дифтонзи

• ei, ai, ey, ay: [aɪ̯]​
• au: [aʊ̯]​
• eu, äu, aeu: [ɔʏ] или [ɔɪ̯]

Eu се тако не чита само у речима Museum (музеј), Eureka (еурека), Feuilleton (чланак) и код позајмљеница које се завршавају на -eur

Сугласници

• c: [t͡s] (испред e, i & y)
• c: [k] у осталим случајевима. Када је c само како год се чита (да није у диграфима ch и ck) се налази у страним речима и властитим именима
• ch: [x] (ређе као [χ]) када се налази после слова a, o & u
• ch: [ç] када је у осталим случајевима. То је меко х
• chs: [ks] једино не важи код речи nächst
• ck, k: [k]
• el: [l̩] се тако чита на крају речи, осим ако слово l није двоструко
• em: [m̩] се тако чита на крају речи
• en: [n̩] се тако чита на крају речи
• f, ph, v: [f] диграф ph се углавном налази код речи грчког порекла
• g: [g]
• h: [-] не чита се уопште када је у средини речи
• j: [j]
• ng: [ŋ]
• nk: [ŋk]
• pf: [​p͡f​]
• qu: [kv]
• r, rh: [ʁ] или [ʀ] у осталим случајевима. Слично звуче и оба настају код грла
• s: [z] пре самогласника
• sch: [ʃ]
• sp: [ʃp] се тако чита када је на почетку речи или у изведеним речима које користе реч која почиње на sp
• ss, ß: [s]
• st: [ʃt] се тако чита када је на почетку речи или у изведеним речима које користе реч која почиње на st
• t, dt, th: [t]
• tsch, tzsch, zsch: [t͡ʃ] гласови tzsch и zsch се углавном налазе код имена
• ti: [t͡sɪ̯] на крају или при крају речи латинског порекла које се завршавају на наставке -tion, -tia, -tial, -tiar, -tiär, -tie, -tiell, -tient, -tiös, -tium
• w: [v]
• z, tz: [t͡s] једино не важи ово за реч Quiz

Двострука слова се читају као и да је само једно написано.

Понекада се одступа од правила читања најчешће код грађења речи. Нпр., у речима Walhai и enthalten се слово h се чита.

Када су нека имена или стране речи у питању, одступа се од правила читања, нпр.: Verb, Alkohol или Johann.

Специјална комбинација

• ig: [ɪç]​ на крају речи, чак и када се дода слово t или реч keit.

Гласови код позајмљеница

• dsch: [d͡ʒ]​ када се тај глас транскрибује на немачки
• g: [ʒ]​ код француских позајмљеница, када је g из француских позајмљеница испред e, i и y.

Звучни гласови на крају речи и пре безвучног сугласника

Гласови на крају речи или пре безвучног сугласника се читају као:

• b: [p]
• g: [k]
• d: [t]
• w: [f]

Безвучни сугласници у немачком, али и у српском су: [p], [t], [k], [s], [ʃ], [t͡ʃ], [f], [h] и [t͡s]. Немачки такође поседује безвучне гласове [x], [χ] и [ç]. Не поседује безвучни глас [t͡ɕ] и звучне [d͡ʑ], [d͡ʒ] и [ʒ] у својим речима, искључиво у позајмљеницама. Ако испада да се неки од звукова који не постоји у немачком, као нпр., у речи Dschungel, значи да је глас транскрибован (прилагођен језику на ком се преводи) на немачки.

Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.

Примери где се они гласови употребљавају

Самогласници

Монофтонзи

• a - [аː]: kam
• a - [a]: Kamm
• ä, ae, e- [eː]: stehlen
• ä, ae, e - [ɛ]: stellen
• e, ä, ae - [ɛː]: Käse, Pflege
• e - ​[⁠ə⁠]​: besprechen, gewinnen, bitte
• er - [ɐ]: weiter, Teilnehmer
• i - [ɪ]​: Schnitt, Mittwoch
• ie - [iː]: Wien, bieten
• o - [⁠ɔ⁠​]​: offen, Holz
• o, оw - [oː]: Ofen
• ö, oe - [​øː⁠]: Höhle, Österreich (као изузетак), König
• ö, oe - [​œ⁠]: Löffel, öffnen
• r - [ɐ̯]: jährlich, erfahren, Tier, Stern
• u - [​uː⁠⁠]: Zug
• u - [​ʊ⁠⁠]: Mutter, Verwendung
• ü, ue, ui, y - [yː]: Mühle, über, Hygiene, typisch
• ü, ue, ui, y - [​ʏ⁠]: Müller, Füller, Uelzen

Дифтонзи

• ei, ai, ey, ay - [aɪ̯]​: Fleisch, Main, Steyr, Haydn
• au - [aʊ̯]​: auf, laufen
• eu, äu, aeu - [ɔʏ] или [ɔɪ̯]: Deutschland, Eule

Сугласници

• c - [t͡s]: Jacek, Mercedes
• c - [k]: Cottbus, Marcus
• ch - [x]: machen, beachten
• ch - [ç]: ich, Rechnung
• chs - [ks]: sechs, Achsen
• ck, k - [k]: Knie, Rücken
• el - [l̩]: Nahrungsmittel, Löffel
• em - [m̩]: großem
• en - [n̩]: zeichnen, malen
• f, ph, v - [f]: Frage, Phänomen, verstehen
• g - [g]: Geist, gültig
• h - [-]: Fahrer, froh
• j - [j]: Jahr, jung
• ng - [ŋ]: Junge, Erklärung
• nk - [ŋk]: Bank
• pf - [​p͡f​]: Pfirsich, Pflege, Apfel
• qu - [kv]: bequem, Quatsch, Quelle
• r, rh - [ʁ] или [ʀ]: Rechner, Rücken
• s - [z]: Seite, gesamt
• sch - [ʃ]: Schweiz, schlafen
• sp - [ʃp]: sprechen, abspielen
• ss, ß - [s]: Spaß, essen
• st - [ʃt]: Straße, Stück, Stein, Frühstück, Liechtenstein
• t, dt, th - [t]: Tür, Stadt, Thema
• tsch, tzsch, zsch - [t͡ʃ]: Deutsch, Nietzsche
• ti - [t͡sɪ̯]: Navigation, Patient
• w - [v]: Wasser, Wetter
• z, tz - [t͡s]: Zeichnung, Herz, Matratze

Специјална комбинација

• ig - [ɪç]​: sonnig, Geschwindigkeit, beschäftigt

Звучни гласови на крају речи и пре безвучног сугласника

• b - [p]: ab, Abschnitt
• g - [k]: Tag, gesagt
• d - [t]: spielend

Основни појмови

• Hallo - здраво
• Guten Morgen - добро јутро
• Guten Tag - добар дан
• Guten Abend - добро вече
• Gute Nacht - лаку ноћ
• (Auf) Wiedersehen - довиђења
• Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir), (Wie geht es Ihnen/Wie geht's Ihnen) - како си, како сте, како иде
• Danke - хвала
• Bitte - молим, изволи/изволите, нема на чему
• Ich heiße - Ја се зовем
• Ich bin ... (Jahre alt) - Ја имам ... година
• ja - да
• nein - не

Када се углавном обраћа старијој или непознатој особи, у немачком се углавном јави са Guten Tag.

Падежи и њихова функција

У немачком постоје 4 падежа. То су: номинатив, генитив, датив и акузатив.

Номинатив

Номинатив се у немачком баш као и у српском употребљава када се ради о граматичком субјекту.

Генитив

Генитив се углавном користи када се исказује нека припадност, нпр. у реченици: Das ist das Telefon eines Freundes (ово је пријатељов телефон). За овај падеж је у мушком и средњем роду обавезно да се дода наставак при деклинацији. Генитив личних заменица не постоји. Када се мисли да имена особа имају генитив, то се углавном мисли овако: Das ist Martins Telefon (oво је Мартинов телефон). У осталим случајевима се генитив не употребљава (и за имена).

Датив

Датив се користи баш као и у српском да се неком нешто намењује или предлаже. Такође, српски локатив је у немачком датив. Постоји такође и исказивање припадности када се исказује са предлогом von, нпр. у реченици Das ist das Telefon von einem Freund (ово је пријатељов телефон). Такав начин се настоји да се чешће употребљава него генитив да би се језик олакшао. Једино где не може да се замени за генитив јесте када је у питању везник wegen (због) као у реченици Wegen der Autobahn (због аутопута). За овај падеж је у множини обавезан наставак. Баш као и у српском, тако се датив у немачком користи када је неко стање мировања, када се тело не креће, односно када приповедач који прича о себи или некој другој особи која не хода, не иде или не трчи. Нпр. у реченици Ich bin im Zug (у возу сам). Предлог im је комбинација предлога in (у) и члана мушког или средњег рода (у овом случају мушког рода) у дативу dem. Та комбинација може и за предлоге an (на, као у српском примеру на зиду), von (од, када замењује генитив), zu (значење је као и енглеско to, али се на њега налепи само m, када су у питању мушки и средњи род, односно r, када је у питању женски род) и bei (код). Међутим, ако се предлог завршава на сугласник, склони се тај последњи сугласник и тек онда залепи m, када су у питању мушки и средњи род. Нпр.: Im Kino и In dem Kino. Не може такође да се лепи ни за један предлог слово r да се покаже да је у питању женски род, осим за предлог zu. А ако се употребљава датив за стање кретања, казало би се, нпр.: Ich gehe zum Kino (идем до биоскопа).

Акузатив

Акузатив се користи баш као и у српском, када се исказује неки прави објекат или када се исказује нечија припадност, нпр. у реченицама Ich habe einen Termin (имам састанак) и Für einen Bruder (за брата). Такође се користи када хоће да се искаже неко стање кретања, нпр. у реченици Ich gehe in den Park (идем у парк). Када се неки предлози налазе са именицом и чланом средњег рода, онда се предлог и члан спајају, нпр.: Ich gehe ins Kaufhaus. Овде су се предлог in и члан das спојили, само што се од члана узима слово s и ставља на предлог. Исто се може применити и код предлога an, auf и für.

Чланови и родови

Главни чланак: Граматички и природни род у немачком језику

У немачком постоје три рода: мушки, женски и средњи (са множином као један засебан род, где нема три иста у множини), где постоје три одређена и два неодређена члана за једнину, а за множину постоји само одређен члан die. Постоји такође и одрични члан kein (који се такође употребљава и у множини) :

Der - означава мушки род ;

Die - означава женски род ;

Das - означава средњи род ;

Die - означава множину.

Ово су неодређени чланови:

Ein - означава мушки и средњи род ;

Eine - означава женски род.

Ово су одрични чланови (који имају идентичне облике и употребу као и неодређени чланови, само што постоји један и за множину):

Kein - означава мушки и средњи род ;

Keine - означава женски род и множину.

Сви они се мењају у одређеним ситуацијама, тј. у промени падежа или броја именице.

Деклинација чланова

Одређени

Ево табеле деклинације одређених чланова и члана множине:

Падеж	мушки	средњи	женски	множина
Номинатив	der	das	die
Генитив	des		der
Датив	dem		der	den
Акузатив	den	das	die

Неодређени

Ево табеле деклинације неодређених чланова:

Падеж	мушки	средњи	женски
Номинатив	ein		eine
Генитив	eines		einer
Датив	einem
Акузатив	einen	ein	eine

Одрични

Ево табеле деклинације одричних чланова:

Падеж	мушки	средњи	женски	множина
Номинатив	kein		keine
Генитив	keines		keiner	keiner
Датив	keinem			keinen
Акузатив	keinen	kein	keine

Именице

Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Немачке именице спадају у:

• једну од три деклинације
• један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
• два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
• четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)

Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старовисоконемачки, исландски или ферјарски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н- или слаба деклинација.

Множина именица

Множина именица у немачком се гради на следеће начине:

• -(e)n ; (die Ente, die Enten) ;
• -e ; (der Freund, die Freunde) ;
• -(e)r ; (das Ei, die Eier) ;
• -s ; (das Auto, die Autos) ;
• не промени се: (das Fenster, die Fenster) ;
• ¨ ; (der Mantel, die Mäntel) ;
• ¨ + -e ; (der Stuhl, die Stühle) ;
• ¨ + -er ; (das Buch, die Bücher).

Деклинација именица

Ево табеле најпростије деклинације именица:

Падеж	Деклинације именице der Mann (човек)	Деклинације именице die Frau (жена)	Деклинације именице das Zimmer (соба)	Деклинације именице die Freunde (пријатељи) (множина)
Номинатив	der Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde
Генитив	des Mannes	der Frau	des Zimmers	der Freunde
Датив	dem Mann	der Frau	dem Zimmer	den Freunden
Акузатив	den Mann	die Frau	das Zimmer	die Freunde

Н- или слаба деклинација

Н- или слаба деклинација је промена одређене групе где именица у свим падежима изузев номинатива једнине, добија наставак -n или -en. Такође, генитив једнине у мушком и средњем роду не добија -s или -es.

Ова деклинација се врши овако:

• Када се именице мушког рода завршавају на -е.

Падеж	Деклинације именице der Hase (зец)		Деклинације именице der Junge (дечак)		Деклинације именице der Deutsche (Немац)
Номинатив	der Hase	die Hasen	der Junge	die Jungen	der Deutsche	die Deutschen
Генитив	des Hasen	der Hasen	des Jungen	der Jungen	des Deutschen	der Deutschen
Датив	dem Hasen	den Hasen	dem Jungen	den Jungen	dem Deutschen	den Deutschen
Акузатив	den Hasen	die Hasen	den Jungen	die Jungen	den Deutschen	die Deutschen

• Одређени број именица мушког рода које означавају мушке особе и животиње, али се не завршавају на -e, такође се деклинирају на исти начин, додајући суфикс -(e)n у свим случајевима осим у номинативу једнине.

Падеж	Деклинације именице der Bauer (фармер)		Деклинације именице der Mensch (човек)		Деклинације именице der Elefant (слон)
Номинатив	der Bauer	die Bauern	der Mensch	die Menschen	der Elefant	die Elefanten
Генитив	des Bauern	der Bauern	des Menschen	der Menschen	des Elefanten	der Elefanten
Датив	dem Bauern	den Bauern	dem Menschen	den Menschen	dem Elefanten	den Elefanten
Акузатив	den Bauern	die Bauern	den Menschen	die Menschen	den Elefanten	die Elefanten

• Именице мушког рода, латинског порекла и завршавају се на:
  • -ant, -and:

Падеж	Деклинације именице der Musikant (музикант)		Деклинације именице der Doktorand (докторант)
Номинатив	der Musikant	die Musikanten	der Doktorand	die Doktoranden
Генитив	des Musikanten	der Musikanten	des Doktoranden	der Doktoranden
Датив	dem Musikanten	den Musikanten	dem Doktoranden	den Doktoranden
Акузатив	den Musikanten	die Musikanten	den Doktoranden	die Doktoranden

• или:
  • -еnt:

Падеж	Деклинације именице der Student (студент)
Номинатив	der Student	die Studenten
Генитив	des Studenten	der Studenten
Датив	dem Studenten	den Studenten
Акузатив	den Studenten	die Studenten

• или:
  • -ist:

Падеж	Деклинације именице der Jurist (правник)
Номинатив	der Jurist	die Juristen
Генитив	des Juristen	der Juristen
Датив	dem Juristen	den Juristen
Акузатив	den Juristen	die Juristen

• или:
  • -at:

Падеж	Деклинације именице der Diplomat (дипломата)
Номинатив	der Diplomat	die Diplomaten
Генитив	des Diplomaten	der Diplomaten
Датив	dem Diplomaten	den Diplomaten
Акузатив	den Diplomaten	die Diplomaten

Изузеци

нпр:

Падеж	Деклинације именице das Herz (срце)
Номинатив	das Herz	die Herzen
Генитив	des Herzens	der Herzen
Датив	dem Herzen	den Herzen
Акузатив	das Herz	die Herzen

Падеж	Деклинације именице der Herr (господин)
Номинатив	der Herr	die Herren
Генитив	des Herrn	der Herren
Датив	dem Herrn	den Herren
Акузатив	den Herrn	die Herren

Заменице

Именичке заменице

Личне именичке заменице

У немачком, генитив за личне заменице не постоји. Деклинација личних заменица је приказана у табели:

		1. лице	2. лице	3. лице
Једнина	Номинатив	ich (ја)	du (ти)	er, sie, es (он, она, оно)
	Генитив/Датив	mir	dir	ihm, ihr, ihm
	Акузатив	mich	dich	ihn, sie, es
		1. лице	2. лице	3. лице
Множина	Номинатив	wir (ми)	ihr (ви)	sie/Sie (они, оне, она/Ви)
	Генитив/Датив	uns	euch	ihnen/Ihnen
	Акузатив			sie/Sie

Када у немачком заменица Sie почиње великим почетним словом, онда је у питању заменица за персирање, која је иста као српско Ви.

У немачком, када се неко уводи у причу, лична заменица је обавезна. Међутим, ако се та особа још увек спомиње, лична заменица други пут није обавезна, нпр:

Ich heiße ... und (ich) bin ... (Jahre alt). (Ја се зовем ... и имам ... година).

Иначе, заменице sie (сем заменице Sie за персирање) се могу заменити заменицом die, док се заменица er може заменити заменицом der.

Уопштено у немачком је лична заменица обавезна, односно субјекат мора бити приказан.

У немачком се заменица es користи и у сврхама када постоји "лажни" субјекат, односно у српском се не користи, нпр.: Es ist 3 Uhr. (3 сата је) или Es ist strengstens verboten, Werbeflyern zu verteilen. (Строго је забрањено расподељивати рекламне летке).

Неличне именичке заменице

Упитно-односне заменице

У немачком су упитно-односне заменице баш као и у енглеском W-упитно-односна питања која немају род. Ево и табеле:

• 1. wer (ко)
• 2. was (шта)
• 3. wie (како) (понекада има значење и који)
• 4. wann (када) (не као предлог)
• 5. wo (где) (у стању мировања, односно када се употребљава датив)
• 6. wohin (где, куда) (у стању кретања, односно када се употребљава акузатив)
• 7. warum, wieso, weshalb, wozu (зашто, што, из којег разлога, због чега) (свеједно је који се употреби, јер у суштини имају исто значење)

Неки од ових питања се, као именице, могу деклинирати. Ево како се поједини деклинирају:

Падеж	wer
Номинатив	wer
Генитив	wes
Датив	wem
Акузатив	wen

Неодређене заменице

Неодређене именичке заменице у немачком су jemand (неко) и etwas (нешто). Ево деклинације заменице jemand (неко) пошто је она једина неодређена заменица у немачког која се мења по падежима.

Падеж	реч jemand
Номинатив	jemand
Генитив	jemand(e)s
Датив	jemandem
Акузатив	jemanden

Одричне заменице

Одричне именичке заменице у немачком су niemand (нико) и nichts (ништа). Такође, за разлику од српског, где има двоструке негације код одричних заменица, у немачком је једино одрична заменица у одричном облику, док је глагол у потврдном, нпр. Niemand hat uns gesehen (нико нас није видео). Ево деклинације заменице niemand (неко) пошто је она једина одрична заменица у немачког која се мења по падежима.

Падеж	реч niemand
Номинатив	niemand
Генитив	niemand(e)s
Датив	niemandem
Акузатив	niemanden

Опште заменице

Опште именичке заменице у немачком су jeder (сви, свако), alle (сви, свако), alles (све, свашта), irgendjemand (било ко), irgendetwas (било шта), wer auch immer (ко год), was auch immer (шта год)... Неки од њих имају деклинацију, тј. мењају се по падежима. Auch immer у немачком је као српско год.

Придевске заменице

Присвојне (посесивне) заменице

		1. лице				2. лице				3. лице
		мушки род	средњи род	женски род	множина	мушки род	средњи род	женски род	множина	мушки род	средњи род	женски род	множина
Једнина	Номинатив	mein (мој)	mein (моје)	meine (моја)	meine (моји/моје/моја)	dein (твој)	dein (твоје)	deine (твоја)	deine (твоји/твоје/твоја)	sein, ihr (његов, њен)	sein, ihr (његово, њено)	seine, ihre (његова, њена)	seine, ihre (његови, њени/његове, њене/његова, њена)
	Генитив	meines		meiner		deines	deines	deiner		seines, ihrer		seiner, ihrer
	Датив	meinem		meiner	meinen	deinem	deinem	deiner	deinen	seinem, ihrem		seiner, ihrer	seinen, ihren
	Акузатив	meinen	mein	meine		deinem	dein	deiner		seinen, ihren	sein, ihr	seine, ihre
		1. лице				2. лице				3. лице
		мушки род	средњи род	женски род	множина	мушки род	средњи род	женски род	множина	мушки род	средњи род	женски род	множина
Множина	Номинатив	unser (наш)	unser (наше)	unsere (наша)	unsere (наши/наше/наша)	euer (ваш)	euer (ваше)	eure (ваша)	eure (ваши/ваше/ваша)	ihr/Ihr (њихов/Ваш)	ihr/Ihr (њихово/Ваше)	ihre/Ihre (њихова/Ваша)	ihre/Ihre (њихови/Ваши, њихове/Ваше, њихова/Ваша)
	Генитив	unseres		unserer		eures		eurer		ihres/Ihres		ihrer/Ihrer
	Датив	unserem		unserer	unseren	eurem		eurer	euren	ihrem/Ihrem		ihrer/Ihrer	ihren/Ihren
	Акузатив	unseren	unser	unsere		euren	euer	eure		ihren/Ihren	ihr/Ihr	ihre/Ihre

Постоји и независна употреба присвојних заменица, где није неопходна именица. Најчешће се користи средњи род, али постоје и други родови. Углавном је у номинативу. Ево и табеле:

	1. лице				2. лице				3. лице
	мушки род	средњи род	женски род	множина	мушки род	средњи род	женски род	множина	мушки род	средњи род	женски род	множина
Једнина	meiner	meins	meine		deiner	deins	deine		sein, ihr	seins, ihres/ihrs	seine, ihre
	1. лице				2. лице				3. лице
	мушки род	средњи род	женски род	множина	мушки род	средњи род	женски род	множина	мушки род	средњи род	женски род	множина
Множина	unserer	unsers	unsere		eurer	euers/eures	eure		ihrer/Ihrer	ihres/Ihres	ihre/Ihre

Ево и примери реченица:

• Er ist meiner! (Он је мој!)
• Herr, ist dieser Schlüssel Ihrer/Ihres? (Господине, да ли је овај кључ Ваш?)
• Wessen Auto ist das? Meins. (Чији је ово Ауто? Мој.)

Кад су људи у питању, онда је мушки или женски род у питању, тј. не употребљава се средњи род.

Показне заменице

Показне заменице су речи dieser/dieses/diese/diese (овај, ово, ова), der/das/die/die (који, које, која) које се мењају по роду, броју и падежу. Ево табеле:

	реч dies-
Падеж	мушки род	средњи род	женски род	множина
Номинатив	dieser	dieses	diese
Генитив	dieses		dieser
Датив	diesem		dieser	diesen
Акузатив	diesen	dieses	diese

Када речи der/das/die/die имају значење који, које, која (у зависности од рода и броја), то су углавном речи као што су у српском тај који, та која, то које. Иста је деклинација као код чланова. Примери у немачком:

• Das ist ein Junge, der sehr klug ist. (Ово је дечак који је веома паметан.)
• Das ist eine Frau, die das Geld genommen hat. (Ово је жена која је узела новац.)
• Das ist ein Mädchen, das sehr groß ist. (Ово је девојка која је висока.)
• Das sind die Leute, die schlimm sind. (Ово су људи који су лоши.)

Треба рећи да се пре заменице der/das/die/die ставља зарез.

Упитно-односне заменице

У немачком су упитно-односне заменице W-упитно-односна питања која имају род или стоје директно уз именицу. Ево и табеле:

• 1. welcher, welche, welches (који, која, које)
• 2. wessen (чији, чија, чије)

Реч welcher, welche, welches (који, која, које) се може деклинирати. Ево и табеле:

Падеж	welcher
	welcher (мушки род)	welches (средњи род)	welche (женски род)	welche (множина)
Номинатив	welcher	welches	welche
Генитив	welches		welcher
Датив	welchem		welcher	welchen
Акузатив	welchen	welches	welche

Неодређене заменице

Неодређене придевске заменице у немачком су einiger/einiges/einige (неки/неко/нека), irgendein/irgendein/irgendeine/irgendeine (неки/неко/нека)... Сви се мењају по роду, броју и падежу.

Одричне заменице

Најчешћа одрична придевска заменица у немачком јесте niemander/niemandes/niemande (ничији/ничије/ничија).

Опште заменице

Опште придевске заменице у немачком су jedermanns (свачији/свачија/свачије), welcher/welche/welches auch immer (који/које/која год), wessen auch immer (чији/чије/чија год)... Неки од њих, као welcher/welche/welches auch immer, имају деклинацију, тј. мењају се по падежима.

Придеви

Придеви у немачком се мењају по поређењу, роду, броју и падежу. Углавном стоје испред именице у реченици.

Присвојни придеви

Присвојни придев од именица се прави, као и у енглеском (само без апострофа), тако што се дода слово s на реч, нпр. Manns Essen (човекова храна). Ако се реч завршава већ на s, само се стави апостроф на крају.

Присвојни придеви држава (уједно и називи језика, само увек са великим словом) најчешће се праве одбијањем наставка -ien (ако га има и ово не важи код државе Italien) и додавањем наставка -isch, нпр. Serbien (Србија), serbisches Essen (српско јело), Serbische Sprache (српски језик).

Прављење компаратива и суперлатива

Оно што важи за сваке придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -еr и суперлатива -sten. У немачком се поређење врши на следеће начине:

Умлаутизовањем самогласника a, o или u (не увек), па онда додавањем наставка -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив)			Само се додаваје наставак -еr (за компаратив) и -sten (за суперлатив)			Изузеци
Позитив	Компаратив	Суперлатив	Позитив	Компаратив	Суперлатив	Позитив	Компаратив	Суперлатив
arm	ärmer	am ärmsten	reich	reicher	am reichsten	gut	besser	am besten
groß	größer	am größten	häufig	häufiger	am häufigsten	gern	lieber	am liebsten
alt	älter	am ältesten	selten	seltener	am seltensten	viel	mehr	am meisten

Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:

Er ist so groß wie ich (Висок је као ја).

Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:

Er ist größer als ich (Виши је него ја или виши је од мене).

Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:

Er ist der größte Junge (Он је највиши дечак).

Када се каже да је неко нпр. најсиромашнији уопштено, онда се придев пише великим почетним словом:

Ich bin der Ärmste (Ја сам најсиромашнији).

Такође, за суперлатив када је прилог, а не глагол, онда се каже овако:

Was am besten zu Ihnen passt? (Шта Вам највише одговара?).

Деклинација придева по падежу

Постоје три типа деклинације придева: јака, слаба и мешовита. Јака се користи када нема ниједног члана, слаба када је ту одређени, а мешовита када су ту неодређени члан, присвојне заменице или одрични члан kein.

Јака деклинација придева (деклинација без иједног члана) Падеж Деклинације придева schön (леп) мушки род средњи род женски род множина Номинатив schöner schönes schöne Генитив schönen schöner Датив schönem schöner schönen Акузатив schönen schönes schöne

Слаба деклинација придева (деклинација са одређеним чланом) Падеж Деклинације придева groß (велик) мушки род средњи род женски род множина Номинатив große großen Генитив großen Датив Акузатив großen große großen

Мешовита деклинација придева (деклинација са неодређеним чланом, присвојним заменицама или одричним чланом kein) Падеж Деклинација придева wild (дивљи) мушки род средњи род женски род множина Номинатив wilder wildes wilde wilden Генитив wilden Датив Акузатив wilden wildes wilde wilden

Бројеви

Основни бројеви

• 0 null
• 1 eins
• 2 zwei
• 3 drei
• 4 vier
• 5 fünf
• 6 sechs
• 7 sieben
• 8 acht
• 9 neun
• 10 zehn
• 11 elf
• 12 zwölf
• 13 dreizehn
• 14 vierzehn
• 15 fünfzehn
• 16 sechzehn
• 17 siebzehn
• 18 achtzehn
• 19 neunzehn
• 20 zwanzig
• 21 einundzwanzig
• 30 dreißig
• 40 vierzig
• 50 fünfzig
• 60 sechzig
• 70 siebzig
• 80 achtzig
• 90 neunzig
• 100 (ein)hundert
• 1000 (ein)tausend
• 2345 zweitausenddreihundertfünfundvierzig
• 1234567 eine Million zweihundertvierunddreißigtausendfünfhundertsiebenundsechzig

Бројеви који су после 20, а да нису десетице, као и код многих других германских језика, праве се увек оваквом комбинацијом: јединица + везник und + десетица. Притом се све то пише заједно. А када су већи бројеви, као 2345 у примеру, исто важи да се пишу заједно. Не пишу се заједно речи Million и Milliarde, јер су именице.

Иначе, када је нека мерна јединица или валута, њихови називи остају у једнини, иако се број мења, нпр. zweitausend Euro (две хиљаде евра) или dreitausend Kilometer (три хиљаде километара).

Године

Када се читају године које почињу са бројевима од 11 до 19, тада се читају као нпр. 1110 као једанаест стотина десет, нпр. elfhundert zehn (1110). Све остале године су редовне, односно читају се као нормални основни бројеви.

Редни бројеви

Када су у питању редни бројеви, додају се само наставци t, te, tes или ten, зависно од рода и падежа. То све важи од 1 до 19, јер се од 20 па надаље додају само наставци st, ste, stes или sten.

• 0 nullt
• 1 erst (изузетак)
• 2 zweit
• 3 dritt (изузетак)
• 4 viert
• 5 fünft
• 6 sechst
• 7 siebt (изузетак)
• 8 acht (изузетак)
• 9 neunt
• 10 zehnt
• 11 elft
• 12 zwölft
• 13 dreizehnt
• 14 vierzehnt
• 15 fünfzehnt
• 16 sechzehnt
• 17 siebzehnt
• 18 achtzehnt
• 19 neunzehnt
• 20 zwanzigst
• 21 einundzwanzigst

Слично функционишу као придеви. Ево табеле деклинације:

Јака деклинација редних бројева Падеж Деклинација редног броја zweit (други) мушки род средњи род женски род множина Номинатив zweiter zweites zweite Генитив zweiten zweiter Датив zweitem zweiter zweiten Акузатив zweiten zweites zweite

Слаба деклинација редних бројева Падеж Деклинација редног броја viert (четврти) мушки род средњи род женски род множина Номинатив vierte vierten Генитив vierten Датив Акузатив vierten vierte vierten

Мешовита деклинација редних бројева Падеж Деклинација редног броја neunt (девети) мушки род средњи род женски род Номинатив neunter neuntes neunte Генитив neunten Датив Акузатив neunten neuntes neunte

Промена глагола

Немачки глаголи се мењају према:

• једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
• три лица: првом, другом и трећем
• два броја: једнини и множини
• три начина: индикатив, конјунктиви и императив
• два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
• два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфекaт, плусквамперфекaт, футур, футур II)

Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. er (један од префикса који мења значење глагола) + fahren (возити) = erfahren (искусити, сазнати).

Инфинитивни наставак за све глаголе у немачком је -(e)n.

Помоћни глаголи

Главни чланак: Ауксилијарни глаголи у немачком језику

Помоћни глаголи (нем. Hilfsverbe) у немачком су: haben (имати), sein (бити) и werden (постати).

sein

презент		претерит		партицип II
ich	bin	ich	war	gewesen
du	bist	du	warst
er/sie/es	ist	er/sie/es	war
wir	sind	wir	waren
ihr	seid	ihr	wart
sie/Sie	sind	sie/Sie	waren

haben

презент		претерит		партицип II
ich	habe	ich	hatte	gehabt
du	hast	du	hattest
er/sie/es	hat	er/sie/es	hatte
wir	haben	wir	hatten
ihr	habt	ihr	hattet
sie/Sie	haben	sie/Sie	hatten

werden

презент		претерит		партицип II
ich	werde	ich	wurde	geworden
du	wirst	du	wurdest
er/sie/es	wird	es/sie/es	wurde
wir	werden	wir	wurden
ihr	werdet	ihr	wurdet
sie/Sie	werden	sie/Sie	wurden

Партицип I

Партицип I (нем. Partizip I) је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Може такође имати улогу придева или прилога (као глаголски прилог). У неким књижевним делима може да се нађе као део глаголских облика, али се тако у говорном језику скоро никада не употребљава. Гради се искључиво суфиксом -(e)nd.

Пример глагола spielen (играти, свирати): spiel- + -end = spielend

Пример реченице са функцијом придева: Der spielende Junge (дечак који се игра или разиграни дечак).

Пример реченице са функцијом прилога: Er kam redend nach Hause (дошао је кући причајући).

Партицип II

Партицип II (нем. Partizip II) је облик који се користи за грађење прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. Уједно представља и глаголски придев трпни. Гради се префиксом ge-, граматичком основом глагола и суфиксом -t (код правилних глагола), односно код великог броја неправилних глагола остаје наставак -en, тј., дода се само префикс ge-. Постоје и мешовити, код којих се средина мало промени и дода само суфикс -t. Међутим, њих је свега неколико. Не мора увек да правилни глагол има и правилни партицип. Сваки партицип иде на крај једне реченице или крај зависне реченице (ако постоји нека независна).

Правилни глаголи

Пример глагола spielen (играти, свирати): ge- + spiel- + -t = gespielt

Правилни глагол са неправилним партиципом

Пример глагола gehen (ићи): ge- + gangen = gegangen

Неправилни глаголи

Пример глагола lesen (читати): ge- + lesen = gelesen

Мешовити глаголи

Пример глагола nennen (назвати, називати): ge- + nann- + -t = genannt

Индикатив

(нем. Indikativ)

Презент

(нем. Präsens)

Правилна промена

Правилна промена глагола kommen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich komme	wir kommen
2. лице	du kommst	ihr kommt
3. лице	er, sie, es kommt	sie/Sie kommen

Пошто немачки садржи конјугацију, онда се изгуби наставак за инфинитив. За прво лице једнине, наставак је е, за друго st, а за треће t. За прво лице множине, глагол је као у инфинитиву, за друго t, а за треће или друго лице у формалном облику, исто као и за прво лице, глагол је као у инфинитиву.

Треба напоменути да постоје многобројни глаголи са предлогом (не као префикс) који траже неки од 4 падежа у немачком.

Промена са раздвојивим префиксом

Сем префикса ver-, er-, be-, ent-, emp-, ge- и понекада über- и unter-, сви остали су развојиви од глагола. Раздвојиви префикси увек иду на крај реченице или крај независне/зависне реченице (у зависности у којој се реченици глагол нађе).

Промена са раздвојивим префиксом aufstehen (устати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich stehe ... auf	wir stehen ... auf
2. лице	du stehst ... auf	ihr steht ... auf
3. лице	er, sie, es steht ... auf	sie/Sie stehen ... auf

Неправилна промена

Око 80 глагола у немачком је неправилно и у презенту, и у претериту. Њихов партицип II је такође неправилан. Такође, када су глаголи неправилни у презенту, најчешће су њихово 2. и 3. лице једнине неправилни, а остали правилни.

Неправилна промена глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe	wir haben
2. лице	du hast	ihr habt
3. лице	er, sie, es hat	sie/Sie haben

Глаголи који се завршавају са d или t за глаголе који имају већ један сугласник и после њега и алвеоларни сугласник и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу множине оставља e, ради лакшег изговора. Такви глаголи нису неправилни у презенту.

Пример тих глагола finden (наћи, пронађи и сматрати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich finde	wir finden
2. лице	du findest	ihr findet
3. лице	er, sie, es findet	sie/Sie finden

Исто то важи и за глаголе који се завршавају са z или tz и на крају инфинитивни наставак en, у другом лицу једнине изоставља s код конјугације. Такви глаголи такође нису неправилни у презенту.

Пример тих глагола tanzen (плесати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich tanze	wir tanzen
2. лице	du tanzt	ihr tanzt
3. лице	er, sie, es tanzt	sie/Sie tanzen

Модални глаголи

Модални глаголи су глаголи који траже још додатан допуну (глагол) која, иначе у немачком, иде на крај реченице или крај независне/зависне реченице (у зависности у којој се реченици глагол нађе). Они се у једнини неправилно мењају, али главна њихова карактеристика јесте да су прво и треће лице једнине потпуно исто. Такође нема додатног zu код другог глагола када су ту модални глаголи.

Модални глаголи у немачком су: mögen (волети), können (моћи, знати, умети), müssen (морати), sollen (требати), dürfen (смети) и wollen (желети, хтети).

Пример мењања глагола wollen (желети, хтети):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich will	wir wollen
2. лице	du willst	ihr wollt
3. лице	er, sie, es will	sie/Sie wollen

Глаголи са повратном заменицом

Као у српском и неким другим германским језицима, тако и у немачком постоје повратне заменице да се направи повратни глаголски облик.

Пример мењања глагола sich ärgern (љутити се):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich ärgere mich	wir ärgern uns
2. лице	du ärgerst dich	ihr ärgert euch
3. лице	er, sie, es ärgert sich	sie/Sie ärgern sich

Треба рећи да повратна заменица не иде на крај реченице.

Перфекат

Перфекат (нем. Perfekt) се у немачком гради помоћним глаголима haben (користи се за глаголе са прелазним и повратним глаголским родом) и sein (користи се за глаголе који приказују стање кретања, али и глаголе које приказују промену стања) и партиципом глагола који иде на крај реченице или крај независне/зависне реченице (у зависности у којој се реченици глагол нађе).

Пример глагола који користи haben у перфекту spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe ... gespielt	wir haben ... gespielt
2. лице	du hast ... gespielt	ihr habt ... gespielt
3. лице	er, sie, es hat ... gespielt	sie/Sie haben ... gespielt

Пример глагола који користи sein у перфекту bleiben (остати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich bin ... geblieben	wir sind ... geblieben
2. лице	du bist ... geblieben	ihr seid ... geblieben
3. лице	er, sie, es ist ... geblieben	sie/Sie sind ... geblieben

Претерит

Претерит (нем. Präteritum) је врста простог прошлог времена у које се глагол мења у други облик без помоћног глагола да покаже прошло време. Ово време се такође користи за модалне глаголе. Оно што је специфично за претерит јесте то што су прво и треће лице једнине као и код модалних глагола потпуно исти.

У говорном језику се доста слабије користи од перфекта.

Правилна промена

На правилне глаголе се дода инфинитивни наставак -ten. У правилне глаголе такође спадају и модални глаголи (иако је претерит глагола mögen у ствари mochten).

Правилна промена глагола spielen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich spielte	wir spielten
2. лице	du spieltest	ihr spieltet
3. лице	er, sie, es spielte	sie/Sie spielten

Неправилна промена

Око 120 глагола у немачком је неправилно само у претериту, као и њихов партицип. Њихови облици се морају учити напамет.

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich war	wir waren
2. лице	du warst	ihr wart
3. лице	er, sie, es war	sie/Sie waren

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hatte	wir hatten
2. лице	du hattest	ihr hattet
3. лице	er, sie, es hatte	sie/Sie hatten

Плусквамперфекат

Плусквамперфекат (нем. Plusquamperfekt) је исто што и перфекат, само што су глаголи haben и sein у претериту. Као и у српском, представља радњу која се десила у далекој прошлости.

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hatte ... gespielt	wir hatten ... gespielt
2. лице	du hattest ... gespielt	ihr hattet ... gespielt
3. лице	er, sie, es hatte ... gespielt	sie/Sie hatten ... gespielt

Футур I

Футур I (нем. Futur I) се гради помоћним глаголом werden и инфинитивом другог глагола који иде на крај реченице или крај независне/зависне реченице (у зависности у којој се реченици глагол нађе). Представља будуће време, баш као и у српском.

Мењање глагола werden (постати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde	wir werden
2. лице	du wirst	ihr werdet
3. лице	er, sie, es wird	sie/Sie werden

Глагол werden се потпуно за 2. и 3. лице једнине неправилно мења. У 2. лицу остаје наставак -st, али нестаје d и e се у i претвара, а у 3. лицу нема наставка -t, већ d остаје и e се такође као и за 2. лице у i претвара. За 2. лице множине -e остаје због лакшег и логичнијег изговора.

Пример глагола kommen (доћи):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde ... kommen	wir werden ... kommen
2. лице	du wirst ... kommen	ihr werdet ... kommen
3. лице	er, sie, es wird ... kommen	sie/Sie werden ... kommen

Футур II

Футур II (нем. Futur II) је слично што и футур I, само што глагол постаје партицип и на крају после партиципа се додаје глагол у инфинитиву haben (користи се за глаголе са прелазним и повратним глаголским родом) или sein (користи се за глаголе који приказују стање кретања, али и поједине глаголе са непрелазним глаголским родом) и партиципом глагола. Глаголски је начин који представља радњу која може да се догоди у будућности, али и не мора (као и у српском).

Пример глагола spielen (играти, свирати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich werde ... gespielt haben	wir werden ... gespielt haben
2. лице	du wirst ... gespielt haben	ihr werdet ... gespielt haben
3. лице	er, sie, es wird ... gespielt haben	sie/Sie werden ... gespielt haben

Пасив

Динамички

Динамички пасив описује радњу - нешто што се ради, дешава, извршава. Динамички пасив захтева употребу помоћног глагола werden (постати). А може се градити помоћу речи man, што би значило као заменица се у српском. Настаје тако што објекат у активу (било ком времену индикатива, конјуктива или императива) постане субјекат у пасиву.

У немачком се динамички пасив може исказати на два начина:

1. Das Buch liest man. (Реч man овде значи нешто као заменица се у српском).
2. Das Buch wird gelesen.

Оба значе: књига се чита. У овом случају је динамички пасив садашњости.

Ево како се гради пасив прошлости:

1. Das Buch las man.
2. Das Buch wurde gelesen.

Оба значе: књига се читала.

Ево како се гради пасив будућности:

1. Das Buch wird gelesen werden.
2. Das Buch wird lesen.

Оба значе: књига ће се читати.

Статички

Статички пасив описује стање, тј. резултат радње. Статички пасив захтева употребу помоћног глагола sein (бити).

1. Das Buch ist gelesen. (књига је прочитана)
2. Das Auto ist repariert. (ауто је поправљен - готов је)

Конјунктив I

Конјунктив I (нем. Konjunktiv I) је облик глагола којим се исказује индиректан говор, тј., време којим се препричава нешто што је неко рекао, нпр.: Er sagt, er habe keine Zeit (он каже да нема времена). Такође се користи и у неким фразама, нпр.: Es lebe die Nation (живела нација). Овај конјунктив се гради глаголом у презенту. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e. Треба речи да се у говорном језику не користи тако често, али да се у медијима и новинама овај облик најчешће јавља.

Садашње време

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich sei	wir seien
2. лице	du sei(e)st	ihr sei(e)t
3. лице	er, sie, es sei	sie/Sie seien

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe	wir haben
2. лице	du habest	ihr habet
3. лице	er, sie, es habe	sie/Sie haben

Пример мењања глагола schreiben (писати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich schreibe	wir schreiben
2. лице	du schreibest	ihr schreibet
3. лице	er, sie, es schreibe	sie/Sie schreiben

Прошло време

Прошло време конјунктива I је у говорном језику јако ретко, али постоји, првенствено у књижевним делима. Граде се од партиципа II и коњунктива I помоћних глагола haben или sein, у зависности шта траже.

Пример мењања глагола sehen (гледати, видети):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich habe gesehen	wir haben gesehen
2. лице	du habest gesehen	ihr habet gesehen
3. лице	er, sie, es habe gesehen	sie/Sie haben gesehen

Пасив

Пасив конјунктива I је, као и прошло време, у говорном језику јако ретко. Гради се исто као и прошло време, само још ту партицип II помоћног глагола werden. Граде се од партиципа II неког глагола, коњунктива I помоћног глагола sein и партиципа II помоћног глагола werden.

Пример мењања глагола schreiben (писати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich sei geschrieben geworden	wir seien geschrieben geworden
2. лице	du sei(e)st geschrieben geworden	ihr sei(e)t geschrieben geworden
3. лице	er, sie, es sei geschrieben geworden	sie/Sie seien geschrieben geworden

Конјунктив II

Конјунктив II (нем. Konjunktiv II) је облик глагола који показује неке претпоставке или изражавање жеља. Сличан је као српски потенцијал, што занчи да се исказује њиме нека жеља или могућност коју би волели да остваримо. Овај коњунктив се гради глаголом у претериту. На тај глагол у претериту ако могу, додају се умлаути и у 1. и 3. лицу једнине се додаје -e, ако га није било. Оно што га одликује јесте то што су 1. и 3. лице једнине потпуно идентични и што се за 2. лице једнине и множине оставља -e. Помоћни глаголи haben (имати), sein (бити) и werden (постати) и модални глаголи имају свој облик. Мада, многи неправилни глаголи такође имају свој облик грађења. Сви остали правилни глаголи се граде конјунктивом претерита werden (постати).

Садашње време

Пример мењања глагола sein (бити):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich wäre	wir wären
2. лице	du wärest	ihr wäret
3. лице	er, sie, es wäre	sie/Sie wären

Пример мењања глагола haben (имати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hätte	wir hätten
2. лице	du hättest	ihr hättet
3. лице	er, sie, es hätte	sie/Sie hätten

Пример мењања глагола werden (постати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich würde	wir würden
2. лице	du würdest	ihr würdet
3. лице	er, sie, es würde	sie/Sie würden

Пример мењања модалног глагола müssen (морати):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich müsste	wir müssten
2. лице	du müsstest	ihr müsstet
3. лице	er, sie, es müsste	sie/Sie müssten

У овај облик глагола се често убраја и глагол möchten (желети, хтети), јер је конјуктив претерита глагола mögen (желети, хтети).

Прошло време

Прошло време конјунктива I је у говорном језику јако ретко, али постоји, првенствено у књижевним делима. Граде се од партиципа II и коњунктива I помоћних глагола haben или sein, у зависности шта траже.

Пример мењања глагола sehen (гледати, видети):

Лице	једнина	множина
1. лице	ich hätte gesehen	wir hätten gesehen
2. лице	du hättest gesehen	ihr hättet gesehen
3. лице	er, sie, es hätte gesehen	sie/Sie hätten gesehen

Императив

Императив (нем. Imperativ) или заповедни начин у немачком се прави на четири начина:

Обраћање једној особи у неформалном облику (обраћање особи на du (ти))

Одбије се инфитивни наставак -en или -n (чак се и -n одбија за неке глаголе који се завршавају на -en) и уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

Позитиван облик

1. Lerne (dir) diese Lektion! (научи ову лекцију)
2. Geh (dir) dorthin! (иди тамо)

Негативан облик

Када се одричи, додаје се nicht:

1. Lerne (dir) diese Lektion nicht! (не учи ову лекцију)
2. Geh (dir) dа nicht hin! (не иди тамо)

Обраћање већем броју људи (обраћање особама на ihr (ви))

Не мења се ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и што се уклони заменица (заменица може да и остави, али иде на друго место):

Позитиван облик

1. Lernt (euch) diese Lektion! (научите ову лекцију)
2. Geht (euch) dorthin! (идите тамо)

Негативан облик

1. Lernt (euch) diese Lektion nicht! (не учите ову лекцију)
2. Geht (euch) dа nicht hin! (не иди тамо)

Обраћање већем броју људи у првом лицу (обраћање особама на wir (ми))

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

Позитиван облик

1. Lernen wir diese Lektion! (научимо ову лекцију)
2. Gehen wir dorthin! (идимо тамо)

Негативан облик

1. Lernen wir diese Lektion nicht! (не учимо ову лекцију)
2. Gehen wir dа nicht hin! (не идимо тамо)

Обраћање једној особи у облику персирања (формалном облику) (обраћање особи на Sie (Ви))

Не мења се такође ништа, сем тога што глагол одлази на прво место и остаје лична заменица:

Позитиван облик

1. Lernen Sie diese Lektion! (научите ову лекцију)
2. Gehen Sie dorthin! (идите тамо)

Негативан облик

1. Lernen Sie diese Lektion nicht! (не учите ову лекцију)
2. Gehen Sie dа nicht hin! (не идите тамо)

Такође, када се ово време глагола користи, лепше је додати после глагола ова три облика: bitte, mal, bitte mal, поготово када се неком персира. Исто тако, сва три значе молим.

Глаголски префикси

У немачком постоје три групе глаголских префикса: раздвојиви, нераздвојиви и префикси који могу бити и једно и друго.

Раздвојиви префикси

Као што је речено у теми промена са раздвојивим префиксом, раздвојиви глаголски префикси увек иду на крај реченице или крај реченичног члана.

Префикси	Значење	Примери
ab-	доле, одвајање, прекид	abfahren (отићи), abnehmen (смањити)
an-	почетак, приближавање	anfangen (почети), ankommen (стићи)
auf-	навише, почетак, отварање	aufstehen (устати), aufmachen (отворити)
aus-	напоље, завршетак, из	ausgehen (изаћи), ausmachen (угасити)
bei-	додавање, присуство	beibringen (научити), beistehen (помоћи)
dabei-	при томе, успут	dabeibleiben (остати при томе), dabeisitzen (сести тамо)
davor-	испред, унапред	davorstehen (стаии испред тога), davorwarnen (упозорити на то)
dazwischen-	између, упасти	dazwischenkommen (доћи између), dazwischenreden (причати између)
ein-	унутра, почетак	einkaufen (куповати), einladen (позвати)
empor-	нагоре	emporsteigen (дизати се), emporheben (подићи)
fest-	чврсто	festhalten (држати), feststellen (утврдити)
fort-	даље	fortgehen (отићи), fortsetzen (наставити)
her-	према говорнику	herkommen (доћи овамо), herstellen (произвести)
heraus-	напоље ка говорнику	herauskommen (изаћи напоље ка говорнику), herausfinden (сазнати)
herein-	унутра ка говорнику	hereinkommen (ући), hereinlassen (пстити унутра)
herunter-	надоле ка говорнику	herunterkommen (сићи ка говорнику), herunterladen (инсталирати, преузети)
hin-	од говорника	hingehen (отићи тамо), hinlegen (положити)
los-	нагли или моментални почетак	losfahren (отићи), loslassen (пустити)
mit-	заједно	mitkommen (доћи са), mitmachen (учествовати)
nach-	после, понављање	nachdenken (размислити), nachholen (надокнадити)
preis-	јавно, отворено	preisgeben (открити)
vor-	испред, унапред	vorstellen (представити), vorbereiten (припремити)
weg-	удаљавање	weggehen (отићи), wegwerfen (бацити)
wohl-	добро, пријатно	wohlfühlen (осећати добро), wohlklingen (звучати добро)
zu-	завршавање, затварање, кретање ка	zumachen (затворити), zuhören (слушати)
zurück-	назад	zurückkommen (вратити се), zurückgeben (вратити)

Када се убацује префикс ge- у партиципу II код глагола са раздвојивим префиксом, префикс ge- се метне између глагола и раздвојивог префикса, нпр.: ge- + ausmach- (угасити) + t- = ausgemacht.

Нераздвојиви префикси

Нераздвојиви глаголски префикси се никад не могу раздвојити од глагола.

Префикси	Значење	Примери
be-	усмеравање ка објекту	besuchen (посетити), bekommen (добити)
emp-	осећање, пријем	empfangen (примити), empfinden (осећати)
ent-	уклањање, почетак	entfernen (уклонити), entscheiden (одлучити)
er-	резултат, успех	erreichen (постићи), erklären (објаснити)
ge-	колективно, стање	gefallen (свидети), gehören (припадати)
miss-	погрешно	missverstehen (погрешно схватити), missbrauchen (злоупотребити)
ver-	промена, грешка, нестанак, супротност	verlieren (изгубити), vergessen (заборавити)
ur-	изворно, првобитно, веома	ursachen (узроковати)
zer-	уништење	zerstören (уништити), zerbrechen (разбити)

Када се формира партицип II неког глагола са раздвојивим префиксом, префикс ge- се никад не користи, нпр.: entfern- (уклонити) + t- = entfernt.

Не мора увек да сваки од ових префикса да имају то значење, јер могу и да немају значење, па да глагол кад га добије потпуно друго значи. Исто важи и за раздвојиве префиксе.

Раздвојиви и нераздвојиви префикси

Постоји и група префикса који могу бити и раздвојиви и нераздвојиви. Када су раздвојиви, тада је акценат на префиксу. Међутим, када је акценат на глаголу, тад је префикс нераздвојив.

Префикси	Значење		Примери
	Раздвојиви префикс	Нераздвојиви префикс	Раздвојиви	Нераздвојиви
durch-	кроз	потпуно, темељно	durchfahren (проћи)	durchsuchen (прегледати)
über-	преко	претерано	überspringen (прескочити)	übersetzen (прегледати)
um-	окретање	промена	umdrehen (окренути се)	umarmen (загрлити)
unter-	доле, под	потчинити	untertauchen (потапати)	unterstützen (подржавати)
wider-	против		углавном их у модерном језику нема	widersprechen (противречити)
voll-	потпуно	испунити	vollfüllen (напунити до краја)	vollenden (довршавати)
hinter-	иза	прикривено	углавном их у модерном језику нема	hinterlegen (депоновати)

Када се убацује префикс ge- у партиципу II код глагола са префиксом који може бити и једно и друго, а у овом случају је раздвојив, префикс ge- се метне између глагола и раздвојивог префикса, нпр.: ge- + ausmach- (угасити) + t- = ausgemacht.

Када се формира партицип II неког глагола са префиксом који може бити и једно и друго, а у овом случају је нераздвојив, префикс ge- се никад не користи, нпр.: entfern- (уклонити) + t- = entfernt.

Предлози

Предлози у немачком захтевају углавном датив, ако је радња у стању мировања. Али ако је стање кретања, промене положаја, онда акузатив, осим предлога zu.

Ево и примери стања мировања:

• Ich bin im/in dem Kino. (у биоскопу сам)
• Ich bin bei meinem Freund. (код пријатеља сам)
• Ich bin zu Hause. (код куће сам)
• Ich bin in Deutschland. (у Немачкој сам)
• Das Bild hängt an der Wand. (слика виси на зиду)

Ево и примери стања кретања:

• Ich gehe ins/in das Kino. (идем у биоскоп)
• Ich gehe zu einem Freund. (идем код пријатеља)
• Ich gehe nach Hause. (идем кући)
• Ich fahre nach Deutschland. (идем/возим се у Немачку)
• Ich werfe das Bild an die Wand. (бацам слику на зид)

Спајање предлога и чланова

У немачком је могуће да се неки придеви и чланови споје, па да дају нову реч. Ево и примери:

• in (у) + dem/einem (чланови мушког и средњег рода) = im (предлог у који приказује да је објекат мушког или средњег рода у дативу)
• an (предлог на који се користи када нешто стоји испред нечега или када нешто виси) + dem/einem = am (предлог на који приказује да је објекат мушког или средњег рода у дативу)
• in (у) + das = ins (предлог у који приказује да је објекат средњег рода у акузативу)
• an (на) + das = ans (предлог на који приказује да је објекат средњег рода у акузативу)
• für (за) + das = fürs (предлог за који приказује да је објекат средњег рода у акузативу)
• auf (предлог на који се користи када нешто стоји на нечему) + das = aufs (предлог на који приказује да је објекат средњег рода у акузативу)

Употреба предлога за места, топониме и временске одреднице

Ево листе када се који предлог употребљава:

Предлог	Превод	Падеж	Употреба	Примери
zu	до за	датив	Када има значење за, употребљава се за сврху нечега Када је неко кретање	Das ist Wasser zum Bügeln. Ich fahre zum Einkaufszentrum.
für	за	акузатив	У било којим случајевима у значењу за, осим када је ту нека сврха нечега	Das ist für dich.
auf	на	датив акузатив	Када предмет стоји на нечему Када је ту неко кретање Када је ту глагол који припада стању по значењу За острва	Ich stehe auf dem Tisch. Ich legte das Buch aufs Sofa. Ich verlasse mich auf dich. Auf Korfu bin ich.
an	на	датив акузатив	Када је предмет окачен о нешто Када је предмет на понеком месту Дани у недељи За делове дана За месец и дан За воде, плаже и равне водоравне површине	Das Bild hängt an der Wand. Ich bin am Kiosk. Ich habe am Montag Zeit. Am Nachmittag gehe ich aus. Am 4. Mai ist etwas passiert. Der Ausflug findet am Strand statt.
in	у	датив акузатив	Када је предмет у нечему За само месеце у години За године За државу у којој особа или предмет борави За одлазак у неку државу која је мушког или женског рода	Ich bin im Supermarkt. Im Januar wird es schneien. Im Jahr 2018. Ich bin in Österreich. Ich fahre in die Schweiz.
nach	ка према после	датив	Као предлог после За одлазак у неку државу средњег рода	Nach der Arbeit komme ich wieder. Ich fahre nach Deutschland.
um	около	акузатив	Као предлог који показује да се предмет или говорник налази око нечега Као предлог у, али искључиво за тачно време	Ich kümmere mich um dich. Treffen wir uns um 4 Uhr am Platz.
ab	од	датив	За неко тачно време у дану Од неке године живота па надаље	Es ist ab 8 Uhr morgens geöffnet. Nur für Kinder ab 3 Jahren.
seit	од	датив	Од неког периода који и сад траје	Seit 2022 ist es wieder großartig.
von	од	датив	Од неког периода, који се завршио Као присвојни предлог	Es war von 8 bis 14 Uhr geöffnet. Das ist ein Handy von meinem Freund.
bis	до	акузатив	До неког периода који се претходно завршио	Es war von 8 bis 16 Uhr geöffnet.

Посебне речи

Питања са wo- и речи са da-

Питања са wo- и речи са da- су речи које настају са непроменљивим речима (најчешће прилозима, предлозима и везницима) и употребљавају искључиво код именица средњег рода које описују предмете. Примери настајања тих речи:

непроменљива реч	питање	реч
zu	wozu	dazu
mit	womit	damit
über	worüber	darüber
an	woran	daran
auf	worauf	darauf

Када нека непроменљива реч почиње са самогласником, између wo- и da- се додаје додатно r-, како би пријатније звучало.

Примери реченица:

• Womit willst du fahren? (Чиме желиш да се возиш?) овај облик је ИСПРАВАН
• Mit was willst du fahren? (Чиме желиш да се возиш?) овај облик је НЕИСПРАВАН, јер је нешто (предмет) у питању
  • Ich will damit fahren. (Желим да се тиме возим.) овај облик је ИСПРАВАН
  • Ich will mit es fahren. (Желим да се тиме возим.) овај облик је НЕИСПРАВАН, јер је нешто (предмет) у питању
• Arbeitest du daran? (Радиш ли на томе?)
  • Ich arbeite daran. (Радим на томе.)
• Wovon träumst du? (О чему сањаш?)
  • Ich träume davon. (Сањам о томе.)
• Mit wem gehst du heute Abend aus? (С ким излазиш вечерас?) овај облик је ИСПРАВАН, јер је неко (живо биће) у питању
  • Ich gehe mit ihr aus. (Излазим са њом.) овај облик је ИСПРАВАН, јер је неко (живо биће) у питању
• An wen denkst du? (На кога мислиш?)
  • Ich denke an ihn. (Мислим на њега.)

У говорном језику се често могу и скратити речи са dar-, па уместо нпр. daran буде dran. У неким фразама се не може dran заменити за daran, као нпр. Ich bin spät dran (Касним). Такође када је прва реч у реченици dar-, не може се скратити, нпр.: Daran habe ich nicht gedacht је исправно, док је Dran habe ich nicht gedacht неисправно.

Речи са -jenige

Речи са -jenige су показне заменице, које се преводе као онај/тај који и служе да се односе на одређену особу или ствар која је даље дефинисана наредном релативном реченицом. Најближи еквивалент би био заправо енглеско the one у овом случају. Речи почињу са одређеним чланом, али са оним који стоји уз именицу, што значи да ако је реч мушког рода, дакле са der, биће derjenige. Исто као и друге заменице, ове речи се мењају по падежима. У неким случајевима могу бити замена заменици dieser или да буду у функцији члана. Оба случаја су иста, било да мењају заменици dieser или да су у функцији члана. Али опет, оба случаја су баш ретка у говорном језику. Међутим, могу и да значе неко.

Падеж	мушки род	средњи род	женски род	множина
Номинатив	derjenige	dasjenige	diejenige	diejenigen
Генитив	desjenigen		derjeniger
Датив	demjenigen		derjeniger	denjenigen
Акузатив	denjenigen	dasjenige	diejenige	diejenigen

Примери реченица у функцији заменица:

• Derjenige, der das Taschengeld gestohlen hat, war ich. (енг. еквивалент: The one who has stolen the pocket money was me.)
• Diejenige, die Hamburg besucht hat, war sie. (енг. еквивалент: The one who has visited Hamburg was she.)
• Dasjenige, das den Lärm gemacht hat, war dieses Kind. (енг. еквивалент: The one that has made the noise was that kid.)
• Diejenigen, die am Strand waren, sind Nachbarn. (енг. еквивалент: The ones who were on the beach are neighbours.)

За разлику од енглеског, овде се испред и иза зависне реченице, која је у средини, стављају зарези.

Примери реченица у функцији члана:

• Derjenige Wagen, der du gekauft hast, war kaputt. (Ауто који си купио је био покварен)
• Diejenige Computermaus, die ich mir von dir ausgeliehen habe, ist ausgezeichnet. (Рачунарски миш који сам од тебе позајмио је одличан)

Примери реченица у функцији речи неко:

• Wie weiß derjenige, der die Gebäude bauen soll, welches Gebäudetyp konstruieren soll? (Како особа која треба да гради зграде зна коју врсту зграде да конструише?/Како неко ко треба да гради зграде зна коју врсту зграде да изгради?)

Синтакса и састављање реченице

Основни облик синтаксе је у немачком по ставу субјекат - предикат - објекат када нема ништа пре субјекта. Када је у питању одричан облик, ту постоји речца nicht за глаголе, а за именице одрични члан kein. Може да се употреби и речца nicht, али онда иде после објекта, односно именице. Притом, тај начин одричења са речцом nicht код именица је редак.

Најобичнији ред речи у реченици

Потврдан

Састављање речи у реченицу у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат

Ich esse den Apfel. (Ја једем јабуку.).

или овако:

1. објекат
2. предикат
3. субјекат (искључиво као заменица)

Den Apfel esse ich. (Ја једем јабуку.).

Када су ту и придеви, онда иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. придев
4. објекат

Ich esse den blauen Apfel. (Ја једем плаву јабуку.).

или овако:

1. објекат
2. предикат
3. придев
4. субјекат (искључиво као заменица)

Den blauen Apfel esse ich. (Ја једем плаву јабуку.).

Састављање речи у реченицу у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

1. субјекат
2. предикат (као модалан глагол)
3. објекат
4. предикат

Ich will ins Kino gehen. (Ја желим да идем у биоскоп.).

Исти овај редослед речи се употребљава и са два обична глагола, сем што овај други који иде на крај реченице добија предлог zu, као и што што се после зависне реченице (ако је зависна прва) односно независне (ако је независна прва) дода запета. Ево пример:

Ich habe vor, Klavier zu spielen. (Ја планирам да свирам клавир.).

Међутим, када су ту глаголи са раздвојивим префиксом, zu се смешта између префикса и глагола. Притом се све то пише заједно. Ево пример:

Ich habe vor, aufzustehen. (Ја планирам да устанем.).

Одричан

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. објекат

Ich bin nicht zu Hause. (Ја нисам код куће.).

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту, где је именица, иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. члан kein
4. објекат

Ich esse keinen Apfel. (Ја не једем јабуку.).

Састављање речи у реченицу у одричном облику у презенту, где је именица, а оставља се речца nicht иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат
4. речца nicht

Ich esse den Apfel nicht. (Ја не једем јабуку.).

Када су ту и придеви, онда иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. придев
4. објекат

Ich esse keinen blauen Apfel. (Ја не једем плаву јабуку.).

или овако:

1. објекат
2. предикат
3. придев
4. субјекат (искључиво као заменица)

Keinen blauen Apfel esse ich. (Ја не једем плаву јабуку.).

Састављање речи у реченицу која приказује стање кретања у презенту и ту је модалан глагол иде овако:

1. субјекат
2. предикат (модалан глагол)
3. речца nicht
4. предлог (+ члан)
5. члан (није обавезан, због комбинације у 4. кораку)
6. објекат
7. предикат (непромењени глагол)

Ich will nicht ins Kino gehen. (Ја не желим да идем у биоскоп.).

Упитан

Потврдан

Састављање речи у реченицу у упитно-потврдном облику у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат

Esse ich den Apfel? (Једем ли јабуке?).

Одричан

Састављање речи у реченицу у одрично-потврдном облику у презенту иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. објекат

Bin ich nicht im Kaufhaus? (Нисам ли у робној кући?).

Састављање речи у реченицу у одрично-потврдном облику у презенту, са именицом иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. члан kein
4. објекат

Esse ich kein Apfel? (Не једем ли јабуку?).

Састављање речи у реченицу у одрично-потврдном облику у презенту, са именицом и речцом nicht иде овако:

1. субјекат
2. предикат
3. објекат
4. речца nicht

Esse ich den Apfel nicht? (Не једем ли јабуку?).

Могу и да се оставе исти редоследи речи у реченици, само се даје узлазни акценат на крају речи, само је тај начин рећи.

Са W-упитно-односним питањем

Састављање речи у реченицу која има W-упитно-односно питање и модалан глагол иде овако:

1. W-упитно-односно питање
2. предикат
3. субјекат

Was nehme ich. (Шта узимам?).

Облик са прилогом

После независне реченице

Независна реченица без модалног глагола

Потврдан облик

1. субјекат
2. предикат
3. прилог

Ich laufe morgen. (Сутра трчим.).

Одричан облик

1. субјекат
2. предикат
3. прилог
4. речца nicht

Ich laufe morgen nicht. (Сутра не трчим.).

Потврдан облик са именицом

1. субјекат
2. предикат
3. прилог
4. објекат

Ich kaufe oft Bücher. (Често купујем књиге.).

Одричан облик са именицом

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. прилог
5. објекат

Ich kaufe nicht oft Bücher. (Не купујем често књиге.).

Независна реченица са модалним глаголом

Потврдан облик

1. субјекат
2. предикат (као модалан глагол)
3. прилог
4. предикат (као обичан глагол)

Ich kann morgen laufen. (Сутра могу да трчим.).

Одричан облик

1. субјекат
2. предикат (као модалан глагол)
3. прилог
4. речца nicht
5. предикат (као обичан глагол)

Ich kann morgen nicht laufen. (Сутра не могу да трчим.).

Пре независне реченице

Овај облик се често назива и V2 облик, што значи да глагол мора увек да буде на другом месту.

Независна реченица без модалног глагола

Потврдан облик

1. прилог
2. предикат
3. субјекат

Morgen laufe ich. (Сутра трчим.).

Одричан облик

1. прилог
2. предикат
3. субјекат
4. речца nicht

Morgen laufe ich nicht. (Сутра не трчим.).

Независна реченица са модалним глаголом

Потврдан облик

1. прилог
2. предикат (као модалан глагол)
3. субјекат
4. предикат (као обичан глагол)

Morgen kann ich laufen. (Сутра могу да трчим.).

Одричан облик

1. прилог
2. предикат (као модалан глагол)
3. субјекат
4. речца nicht
5. предикат (као обичан глагол)

Morgen kann ich nicht laufen. (Сутра не могу да трчим.).

Облик у зависним реченицама

Потврдан

1. везник
2. субјекат
3. објекат
4. предикат

Wenn du es willst. (Ако или када то желиш.).

Са модалним и обичним глаголом изгледа овако:

1. везник
2. субјекат
3. објекат
4. предикат (као обичан глагол)
5. предикат (као модалан глагол)

Wenn du es haben willst. (Ако или када то желиш да имаш.).

Овакав облик важи и за заменицу der/das/die/die (који, које, која). Ево примера:

1. показна заменица
2. предикат независне реченице
3. објекат
4. заменица der/das/die/die
5. објекат (у овом примеру)
6. предикат (као обичан глагол)
7. предикат (као модалан глагол)

Das ist ein Junge, der die Autos reparieren kann. (Ово је дечак који може да поправља аутомобиле.)

Ако постоји даље независна реченица, редослед речи изгледа овако

1. везник
2. субјекат
3. објекат
4. предикат (као обичан глагол)
5. предикат (као модалан глагол)
6. предикат (као модалан глагол)
7. субјекат (није обавезан)
8. објекат
9. предикат (као обичан глагол)

Wenn du es haben willst, kannst es lesen. (Ако (или када) то желиш да имаш, можеш га прочитати).

Одричан

1. везник
2. субјекат
3. одрични чланови или објекат (као заменица у 3. роду)
4. објекат (као именица) или одрична речца
5. предикат

Са објектом као именица

Wenn du kein Buch willst. (Ако (или када) не желиш да имаш књигу.).

Са објектом као заменица

Wenn du es nicht willst. (Ако (или када) то не желиш да имаш.).

Овај ред се исто употребљава и са реченицама без везника и са прилозима и прилошким одредбама, само је предикат на 2. месту.

Са прилозима

Потврдан

1. субјекат
2. предикат
3. прилог
4. објекат

Ich kaufe oft Bücher. (Често купујем књиге.).

Одричан

1. субјекат
2. предикат
3. речца nicht
4. прилог
5. објекат

Ich kaufe nicht oft Bücher. (Не купујем често књиге.).

Са прилошким одредбама

Потврдан

• субјекат
• предикат (може бити и потврдан и одричан)
• прилошка одредба
• објекат или предикат (као обичан глагол)

Са објектом

Ich spiele sehr gut Klavier. (Свирам клавир врло добро.).

Са предикатом

Ich kann gut schreiben. (Знам добро да пишем.).

Одричан

• субјекат
• предикат (може бити и потврдан и одричан)
• речца nicht
• прилошка одредба
• објекат или предикат (као обичан глагол)

Са објектом

Ich spiele nicht gut Klavier. (Не свирам добро клавир.).

Са предикатом

Ich kann nicht gut schreiben. (Не знам добро да пишем.).

Када постоји два модална и један обичан глагол

Потврдан

1. субјекат
2. предикат (као обичан глагол)
3. објекат
4. предикат (као обичан глагол)
5. предикат (као модалан глагол)

Ich möchte Klavier spielen können. (Желим да могу да свирам клавир.).

Одричан

1. субјекат
2. предикат (као модалан глагол)
3. речца nicht
4. објекат
5. предикат (као обичан глагол)
6. предикат (као модалан глагол)

Ich möchte nicht Klavier spielen können. (Не желим да могу да свирам клавир.).

Када постоји es gibt

У немачком es gibt значи има (код нас захтева генитив, а у немачком акузатив), налази се или постоји. За неке одричне фразе се изоставља.

Потврдан

1. es gibt
2. објекат

Es gibt Wasser. (Има воде/Постоји вода.).

Одричан

1. es gibt
2. члан kein
3. објекат

Es gibt kein Wasser. (Нема воде/Не постоји вода.).

У немачком може да прво стоји објекат, па онда es gibt, али овог пута због V2 редоследа gibt es (колоквијално gibt's).

Логички субјекат

У немачком су правила за логички субјекат слична као и у српском (осим за генитив и акузатив). Ево и примери реченица:

1. Mir ist langweilig. (мени је досадно)
2. Mir ist kalt. (мени је хладно)
3. Mir ist gut. (мени је добро)
4. Mir tut der Kopf weh. (мене боли глава)

Адвербијалне реченице

Главни чланак: Адвербијалне реченице у немачком језику

Прилошке реченице су по синтаксичном статусу и функцији, зависне клаузе. Њихов други назив су адвербијалне реченице. Адвербијалне реченице су реченице које настају када се прилошке (адвербијалне) одредбе развију у реченице. Пошто има више врста адвербијалних одредаба, то има више врста адвербијалних реченица. У немачком језику су прилошке реченице (нем. die Adverbialsätze) такође, зависне клаузе, а по значењу се могу делити на : локалне (месне) реченице, темпоралне (временске), компаративне (начинске), консекутивне (последичне), каузалне (узрочне) финалне (намерне), кондиционалне (условне), концесивне (износе сметњу радње).

Локалне

Локалним се реченицама описује прилошка одредба за место. Таква реченица може почети :

1. прилозима - где, куда, колико далеко (нем. wo, wohin, wie weit) и њима одговарају прилози овде, овамо, туда (da, dahin, daher) и она је увек релативна.
2. Примери :

• Ich suchte meine Freundin, wo sie vor einigen Tagen war. (Тражила сам своју другарицу тамо где је била пре неколико дана.)
• Du wirst dorthin gehen, wohin ich dich führe. (Ићи ћеш тамо куд те ја водим.)

Напомена : Истим овим прилозима могу почињати и субјекатске и објекатске реченице, само оне не садрже адвербијалну одредбу за место.

• Es ist ihr nicht bekannt, wo ihre Mutter jetzt ist. (Непознато јој је где јој је мајка.) - субјекатска реченица
• Er weiß nicht, wo sie die Zeit verbringt. (Он не зна где она проводи време.) - објекатска реченица

Разлика између hin и her

Као што је речено у теми раздвојиви префикси, hin се употребљава када се говори да се радња дешава у доласку ка говорнику, а her да се радња дешава у одласку од говорника. Постоје и прилози као што су hierher, dorthin, dahin.

Темпоралне

Временска реченица описује прилошку одредбу за време. Радња може почети следећим везницима :

• истовремена радња (нем. als*, wenn*, da, sobald, sooft, solange, sowie, während*, wie, indem) :
• Примери :

1. Ich war fünf Jahre alt, als ich den ersten Berg bestieg. (Имао сам пет година када сам се попео на прву планину.)
2. Er war immer hier, wenn es von neuem Arbeit gab. (Био је увек овде када је поново било посла.)
3. Während er sprach, kam sie ins Zimmer. (Још док је говорио, дошла је у собу.)
4. Solange es regnet, müssen wir unsere Regenschirme aufspannen. (Све док пада киша, морамо отворити кишобране.)

*während може имати и адверзативно значење, али иза њега ред речи остаје неизмењен, тј. зависне реченице.

*Sie fuhr mit dem Zug, während er mit dem Bus fahren wollte. (Она је отпутовала возом, док је он хтео да путује аутобусом.)

• претходна радња (нем. nachdem*, seit, seitdem, als, wenn, sobald) :
• Примери :

1. Nachdem wir uns verabschiedet hatten, begaben wir uns nach Hause. (Пошто смо се опростили, кренули смо кући.)
2. Seit wir befreundet sind, besuchen wir einander oft. (Откад смо се спријатељили, посећујемо се често.)
3. Seitdem ihre Eltern gestorben waren, hatte sie keine Freude mehr am Leben. (Откако су јој умрли родитељи, није имала више воље за животом.)
4. Sobald er fertig ist, fahren wir zum Supermarkt. (Чим он заврши, идемо у супермаркет.)

*ако је у главној реченици перфекат, онда је у временској футур I - Nachdem er Deutsch gelernt hat, wird er sein Studium beginnen. (Када буде научио немачки, започеће своје студије.)

Разлика између wenn и als

Wenn се употребљава за садашњу, будућу и прошлу радњу која се понавља увек кад, кад год.

Wenn ich meine Prüfung bestanden habe, dann feiern wir. (Када будем положио испит, славићемо.)

Als се употребљава за прошлу радњу која се једанпут десила у прошлости, која се не понавља.

Als ich klein war, hatte ich viele Freunde. (Када сам била мала, имала сам пуно пријатеља.)

• за накнадну радњу (нем. ehe, bevor, bis) :
• Примери :

1. Еhe ich einen Satz schreibe, muss ich auf die Grammatik aufpassen. (Пре него што напишем реченицу, морам пазити на граматику.)
2. Bevor ich etwas sage, bedenke ich es gut. (Пре него што нешто кажем, размислим добро.)
3. Lange hat sie ihr Kind betrachtet, bis es eingeschlafen ist. (Дуго је посматрала своје дете док није заспало.)

Компаративне реченице

Ова врста реченица описује начин радње главне реченице. Оне показују однос једнакости или неједнакости према радњи главне реченице и то су, у ствари, компаративне реченице (нем. die Komparativsätze).

• једнакост се изриче везником wie :

1. Alles geht nicht so, wie wir wollen. (Све не иде онако, како желимо.)

• неједнакост се изриче везником als

1. Sie weiß mehr, als ich dachte. (Она зна много више, него што сам мислила.)

• могућност извршења радње и нестварност изриче се реченицама везаним везницима (нем. als. als ob, als wenn)
• Иза als. als ob, als wenn стоји по правилу конјунктив презента.
  • Sie schaut mich an, als ob sie mich nicht verstünde. (Она ме гледа, као да ме не разуме.)
  • Sie schaut mich an, als verstünde sie mich nicht.

Консекутивне реченице

Последичне реченице у немачком језику износе последицу радње главне реченице и почиње везницима (нем. so - dass, so dass). Ако је у главној реченици претерит, мора доћи до слагања времена, односно, у зависној реченици морамо имати претерит.

1. Der Gast schubste die Kellnerin, sodass diese die Suppe verschüttete. (Гост је гурнуо конобарицу тако да је пролила супу.)
2. Bald war genug Geld zusammen, so dass zahlreiche Holzhäuser gebaut werden konnten. (Ускоро се скупило довољно новца, толико да су се бројне дрвене куће изградиле.)

*Напомена - ако имамо придев или прилог користимо so... dass да бисмо нагласили значење.

1. Er fuhr so rücksichtslos durch die Pfütze, dass er alle Umstehenden schmutzig machte. (Возио је тако немилосрдно, да је целу околину испрљао.)
2. Er war ein so erfolgreicher Geschäftsmann, dass er in kurzer Zeit viel Geld verdiente. (Био је тако успешан пословни човек, да је за кратко време зарадио много новца.)

Каузалне реченице

Ове реченице користе везнике (нем. weil, da, zumal). Каузалне реченице износе узрок радње главне реченице. Корелати ове групе реченица су : (нем. daher, darum, deshalb, deswegen, aus diesem Grund). Битно је напоменути, да је конјунктор независних реченица denn. Њега користимо када у независним реченицама имамо лични глаголски облик, а он увек иде на крају.

1. Еr ist nicht gekommen, weil er Kopfschmerzen hat. (Није дошао, јер има главобољу.)
2. Er ist nicht gekommen, denn er hat Kopfschmerzen. (Није дошао, зато што има главобољу.)
3. Er ist nicht gekommen, weil der Bus eine Panne hatte. (Није дошао, јер је аутобус имао квар.)
4. Er ist nicht gekommen, denn der Bus hatte eine Panne. (Није дошао, зато што је аутобус имао квар.)

У говорном језику почиње реченица са weil и као одговор на постављено питање, а везник da стоји у реченици која претходи главној, јер означава познати узрок и приликом коришћења овог везника, глагол је на другом месту, а не на крају зависне реченице.

Worüber ärgern Sie sich? - Weil ich den Bus versäumt habe. (Због чега се љутите? Јер сам пропустила аутобус.)

Da wir zusammen arbeiten, kommt er zu mir. (Пошто заједно радимо, долази он према мени.)

Финалне реченице

Ова група реченица износи намеру или циљ радње главне реченице и почиње везницима : (нем. damit, um zu) (превод: да би).

Важно је напоменути, да се финалне реченице могу изразити инфинитивном реченицом, односно, групом, тј. са um zu и инфинитивом. Када имамо два различита субјекта, морамо користити везник damit.

1. Damit der Arzt nichts merkte, versteckte der Kranke die Zigaretten. (Да лекар не би приметио, сакрио је пацијент цигарете.)
2. Er trank heiße Milch, damit er leichter einschlafen konnte. (Пио је вруће млеко, да би лакше могао да заспи.)/ Er trank heiße Milch, um leichter einschlafen zu können.

Како би се реченица још скратила, може се употребити инфинитивна конструкција zu + Infinitiv :

Er trank heiße Milch, um leichter einzuschlafen. (Пио је вруће млеко, да би лакше заспао.)

Концесивне реченице

Концесивна реченица износи сметњу радње главне реченице, али допушта да се радња ипак изврши; она почиње са (нем. obwohl, obgleich, obschon, wenn auch noch so). Obgleich и obschon су архаични облици ове групе везника. Најучесталија употреба је везника obwohl. Исти превод као и значење имају и архаични и облици који су присутни у савременом немачком језику.

1. Obwohl wir uns ständig streiten, sind wir doch gute Freunde. (Иако се често свађамо, добри смо пријатељи.)
2. Obwohl er schlecht schlief, war er gegen die Pille. (Иако је лоше спавао, био је против таблете.)
3. Obgleich er kommen wollte, ist er nicht gekommen. (Иако је хтео доћи, није дошао.)

Елиптичне реченице

Елиптичне реченице су независне реченице у којима се често изостављају неке речи, па и поједини делови, да би се истакло само оно најбитније у реченици. Тако се изостављају :

• помоћни глаголи (ауксилиарни) и субјекти

Nicht wahr? (Ist es..?) (Зар не?) Schon zurück! (Већ се вратио!)

• део глагола, цео глагол или придев

Er ist fort (fortgegangen). (Отишао је.)

Mein Sohn ist noch nicht zehn Jahre (alt). (Мој син нема још ни десет година.)

• предикат истог значења

Ich gehe in die Schule, und sie ins Kino (geht). (Ја идем у школу, она у биоскоп.)

• помоћни глагол као део предиката

Ich habe heute geschrieben und gelernt. (Данас сам писао и учио.)

• субјекат у песништву

Kann dir die Hand nicht geben (Uhland). (Не могу ти дати руку (Уланд)).

• у ову врсту реченица могу се убројати и реченични еквиваленти (Teilsatzäquivalenten)

Ja! Nein! Danke! Bitte! Tag! Morgen! Bis bald! Anwesend! (Присутан!)

Правопис и склапање речи у једну реч

Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. der Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (кућица за псе). Што се тиче рода, последња реч у сложеници има главни род, нпр. die Freizeit (срп. слободно време, јер је реч die Zeit последња реч).

Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку реченице. Као и код других западногерманских језика, и у немачком када се наводи име језика, пише се великим почетним словом, нпр.: Die Deutsche Sprache (немачки језик).

Најдужа званична реч у немачком језику је Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.

Када ће се нека именица опет понављати, а налази се у сложеници и раздваја се од неке именице, као и код других германских језика, онда се на ову именицу од које се та именица раздваја додаје -, нпр.: Zweit- oder Fremdsprache (други или страни језик).

Суфикси -los и -frei

Суфикси -los и -frei представљају да нечега нема. Разлике у употреби су те да се -frei користи када нечега нема, али је то позитивно или неутрално, односно да нема нечега што је беспотребно, а -los се користи када је нешто негативно, односно требало би да има. Полазна реч је именица, а када се ови суфикси додају, постају придеви са родом и бројем. Ево и примери:

• Das bleifreie Benzin ist billiger als normalerweise. Безоловни бензин је јефтинији него обично. (реч bleifrei има позитивно значење, јер се не користи олово у бензину.)
• Diese Milch ist laktosefrei. Ово млеко не садржи лактозу (реч laktosefrei има позитивно значење, јер нема лактозу коју неки људи не толеришу.)
• Dieses Brot ist glutenfrei. Овај хлеб не садржи глутен.

али:

• Diese Person ist arbeitslos. Ова особа је незапослена. (реч arbeitslos има негативно значење, јер би човек требао да има посао, а нема га)
• Dieses Tier da drüben ist zahnlos. Она животиња тамо је беззуба. (реч zahnlos има негативно значење, јер би животиња требала да има зубе, а нема их)
• Dieses Essen ist geschmacklos. Ова храна је безукусна.

Суфикси -ig, -lich, -isch, -bar

Суфикси -ig, -lich, -isch, -bar служе да од именице или глагола направе придев (понеке речце). Суфикс -isch представља порекло, припадност или карактеристику групе, тј. прави придеве од земаља, научних области, народности. Суфикс -bar је еквивалент српским префиксима -љив, -ан и -но, односно означава могућност или способност да се нешто изврши или учини. Углавном је настао од глагола. Ако постоје а, о, u, на први од њих се додаје умлаут, па онда суфикс. Разлика између суфика -lich и -ig јесте та да -ig описује више физичко својство, док -lich чини више да придев буде описни, односно да описује именицу. Разлике су врло мале, па је најбоље учити напамет придеве са -ig или -lich. Ево и примери:

• das Eis (лед, сладолед) + -ig = eisig (ледено)
• der Fluss (течно) + ¨ + -ig = flüssig (течно)
• der Mut (храброст) + -ig = mutig (храбро)
• die Freude (радост) + -ig = freudig (радосно)

али:

• der Freund (пријатељ) + -lich = freundlich (пријатељски, дружељубив)
• der Mund (уста) + ¨ + -lich = mündlich (усмено)
• das Herz (срце) + -lich = herzlich (срдачно)
• die Person (човек, особа) + ¨ + -lich = persönlich (лично)

Ево и придева са -isch:

• die Historie (историја) + -isch = historisch (историјски)
• das Kind (дете) + -isch = kindisch (детињаст)

Ево и придева са -bar:

• lösen (решити) + -bar = lösbar (решив)
• lеsen (читати) + -bar = lеsbar (читљив)
• aussprechen (изговорити) + -bar = aussprechbar (изговорљив)

Суфикси -heit и -keit

Суфикси -heit и -keit служе да од придева направе именицу, односно да направе придевске именице. Разлика је у томе да се -heit користи код придева без суфикса, односно нема -ig, -lich, -bar, -ber, а -keit се користи када придев има суфиксе -ig, -lich, -bar, -ber. Увек су све именице на ова два суфикса женског рода, односно захтевају одређени члан die. Множина оваквих именица се формира суфиксом -heiten, тј. -keiten, односно дода се само -en на суфиксе -heit и -keit. Ево и примери:

• geschwindig (брзо) + -keit = die Geschwindigkeit (брзина)
• süßig (слатко) + -keit = die Süßigkeit (слаткиш)
• flüssig (течно) + -keit = die Flüssigkeit (течност)
• möglich (могуће) + -keit = die Möglichkeit (могућност)
• sauber (чисто) + -keit = die Sauberkeit (чистоћа)

али:

• frei (слободно) + -heit = die Freiheit (слобода)
• ein (један) + -heit = die Einheit (јединица)
• wahr (истинито) + -heit = die Wahrheit (истина)
• schön (лепо) + -heit = die Schönheit (лепота)
• krank (болесно) + -heit = die Krankheit (болест)
• träge (тромо) + -heit = die Trägheit (инерција)

Суфикс -ung

Суфикс -ung служи да од глагола направи именицу, односно да направи глаголске именице. Треба рећи да су све такве именице женског рода, односно захтевају одређени члан die. Прво се одбије наставак -en, па онда додаје суфикс -ung. Ево и примери:

• reib- (трљати) + -ung = die Reibung (трење)
• bild- (образовати) + -ung = die Bildung (образовање)
• entwickl- (развити) + -ung = die Entwicklung (развој)
• erklär- (објаснити) + -ung = die Erklärung (објашњење)
• lös- (решити) + -ung = die Lösung (решење)

Суфикс -er

Суфикс -er служи да од глагола направи именицу, односно да направи глаголске именице које именују неки посао или неку дужност. Треба рећи да су све такве именице мушког рода, односно захтевају одређени члан der. Прво се одбије наставак -en, па онда додаје суфикс -er. Ево и примери:

• arbeit- (радити) + -er = der Arbeiter (радник)
• sprech- (говорити, причати) + -er = der Sprecher (говорник, портпарол)
• teilnehm- (учествовати) + -er = der Teilnehmer (учесник)
• herstell- (производити) + -er = der Hersteller (произвођач)
• mal- (сликати, бојити) + -er = der Maler (сликар)
• lackier- (фарбати, бојити) + -er = der Lackierer (фарбар)

Комбинација -er + -in

Комбинација -er + -in јесте заправо додавање суфикса -er + -in на глагол и служи да од већ претходно направљене именице која именује неки посао или неку дужност мушког рода направи женски род, односно да направи реч где је женско вршилац дужности. То значи да су све такве именице женског рода, односно захтевају одређени члан die. Ево и примери:

• arbeit- (радити) + -er + -in = die Arbeiterin (радница)
• sprech- (говорити, причати) + -er + -in = die Sprecherin (говорница, портпаролка)
• teilnehm- (учествовати) + -er + -in = die Teilnehmerin (учесница)
• mal- (сликати, бојити) + -er + -in = die Malerin (сликарка)
• lackier- (фарбати, бојити) + -er + -in = die Lackiererin (фарбарка)

Префикс un-

Префикс un- служи да од придева или именице настале од придева направи одричан придев или произашлу именицу. Ево и примери:

• un- + -zuverlässig (поуздан) = unzuverlässig (непоуздан)
• un- + -Zuverlässigkeit (поузданост) = die Unzuverlässigkeit (непоузданост)
• un- + -trennbar (раздвојив) = untrennbar (нераздвојив)
• un- + -Trennbarkeit (раздвојивост) = die Untrennbarkeit (нераздвојивост)

Деминутиви

Деминутиви (умањенице) у немачком се праве најчешће додавањем умлаута на прво a, o или u (ако их уопште и има) и суфикса -chen или -lein. Треба рећи да су деминутиви увек средњег рода. Ево и примери:

• der Mann (мушкарац, човек) + ¨ + -chen = das Männchen (човечуљак)
• die Magd (собарица) + ¨ + -lein = das Mägdelein (девојка, девојчица)

Суфикс -schaft

Суфикс -schaft служи да од једне именице направи нову именицу, односно да направи именице које показују неки скуп или групу нечега или некога, кондицију нечега или последице акције. Сличан је енглеским суфиксима -ship и -hood. Треба рећи да су све такве именице женског рода, односно захтевају одређени члан die. Ево и примери:

• der Zuhörer (слушалац) + -schaft = die Zuhörerschaft (публика)
• der Mann (човек, мушкарац) + -schaft = die Mannschaft (тим)
• der Meister (господар, мајстор) + -schaft = die Meisterschaft (првенство)
• der Nachbar (комшија) + -schaft = die Nachbarschaft (комшилук)
• der Freund (пријатељ) + -schaft = die Freundschaft (пријатељство)

Суфикс -haft

Суфикс -haft служи да од једне именице, придева или глагола направи нов придев, односно да направи придеве који показују карактер, психолошко стање и начин постојања. Углавном представља негативну или критичку конотацију. Ево и примери:

• der Fehler (грешка) + -haft = fehlerhaft (неисправан)
• das Kind (човек, мушкарац) + -haft = kindhaft (детињаст; негативно значење)

Суфикс -tum

Суфикс -tum служи да од једне именице или глагола направи нову именицу, односно да направи именице које показују неко апстрактно стање, колективе, територије или домена. Треба рећи да су скоро све такве именице средњег рода, односно захтевају одређени члан das. Множина оваквих именица се формира суфиксом -tümer, односно додају се умлаут и -er на суфикс -tum. Ево и примери:

• die Christen (хришћани) + -tum = das Christentum (хришћанство)
• irren (грешити) + -tum = der Irrtum (грешка)
• das Reich (царство) + -tum = der Reichtum (богатство)
• die Bürger (грађани) + -tum = das Bürgertum (грађанство)
• die Menschen (људи) + -tum = das Menschentum (човечанство)
• der Herzog (војвода) + -tum = das Herzogtum (војводство)

Суфикс -nis

Суфикс -nis служи да од једног придева или глагола направи нову именицу, односно да направи именице које показују неки резултат или исход радње, чин, догађај. Ако постоје а, о, u, на први од њих се додаје умлаут, па онда суфикс. Треба рећи да су скоро све такве именице средњег рода, односно захтевају одређени члан das. Множина оваквих именица се формира суфиксом -nisse, односно дода се само -se на суфикс -nis. Ево и примери:

• verhalt- (понашати) + ¨ + -nis = das Verhältnis (однос)
• kennt- (познавати) + -nis = die Kenntnis (знање)
• finster (мрачно) + -nis = die Finsternis (тама, помрачење)
• wild (дивље) + -nis = die Wildnis (дивљина)
• verstand- (разумети) + ¨ + -nis = das Verständnis (разумевање)

Суфикс -sam

Суфикс -sam служи да од једне именице, придева или глагола направи нов придев, односно да направи придеве који показују особину понашања, карактер, став, потенцијал за деловање. Ево и примери:

• lang- (дуг, дугачак) + -sam = langsam (спор)
• ein- (један) + -sam = einsam (усамљен)
• wirk- (моћан) + -sam = wirksam (делотворан)
• acht- (пазити) + -sam = achtsam (пажљив)
• spar- (сачувати) + -sam = sparsam (штедљив)

Суфикс -fähig

Суфикс -fähig служи да од именице направи придев који показује способност за нешто. Ево и примери:

• der Dialog (дијалог) + -fähig = dialogfähig (способан за дијалог)
• der Verkehr (саобраћај) + -fähig = verkehrsfähig (способан за саобраћај)

Суфикс -weise

Суфикс -weise служи да од именице направи прилог. Ево и примери:

• das Kreuz (крст) + -weise = kreuzweise (попреко)
• die Gruppe (група) + -weise = gruppenweise (групно)
• die Ausnahme (изузетак) + -weise = ausnahmsweise (изузетно)

Међутим, кад од придева настаје, додаје се додатно -er. Ево и примери:

• normal- (нормално) + -er + -weise = normalerweise (углавном)
• traurig (тужно) + -er + -weise = traurigerweise (тужно)
• glücklich (срећан) + -er + -weise = glücklicherweise (срећом, на срећу)

Суфикси -reich и -voll и префикс voll-

Суфикси -reich и -voll и префикс voll- служе да од именица направе придеве који показују количину. Разлика је у томе да се -reich користи као суфикс који може да изражава неутрално или чисто описно значење, а може и да буде позитивно, а префикс -voll се користи када се изражава неко емотивно или квалитативно значење. Префикс voll- се користи када се нешто каже да је у пуној мери, односно да је нешто у потпуности завршено. Префикс voll- може да прави и нове именице. Ево и примери:

• die Bevölkerung (становништво) + -reich = bevölkerungsreich (многољудно)
• die Idee (слатко) + -reich = ideenreich (слаткиш)
• die Abwechslung (разноликост) + -reich = abwechslungsreich (разноврстан)
• der Ertrag (принос) + -reich = ertragreich (профитабилан, богат приносом)
• das Detail (детаљ) + -reich = detailreich (детаљан)

али:

• die Ahnung (слутња) + -voll = ahnungsvoll (пун слутње)
• die Hoffnung (нада) + -voll = hoffnungsvoll (пун наде)
• die Liebe (истинито) + -voll = liebevoll (са љубављу)
• der Geschmack (укус) + -voll = geschmackvoll (укусно)
• der Respekt (поштовање) + -voll = respektvoll (пун поштовања)

Ево употребе префикса voll-:

• voll- + -Milch (млеко) = die Vollmilch (пуно млеко)
• voll- + -ständig (константан) = vollständig (потпуно)
• voll- + -endet (завршен) = vollendet (потпуно завршен)
• voll- + -bringen (донети) = vollbringen (остварити)
• voll- + -Zeit (време) = die Vollzeit (пуно време)

Разлика између придева и сложенице

Када је ту придев, ту је заправо да описује стање. Међутим, ако се класификује врста или део нечега, онда је то сложеница, односно једна дуга реч. Ево и примери:

• fest- (чврсто, фиксно) + -Preis (цена) = der Festpreis (фиксна цена; врста цене)
• hoch- (високо) + -Haus (кућа) = das Hochhaus (небодер; врста зграде или куће)
• schwarz- (црно) + -Markt (тржиште, маркет, пијаца) = der Schwarzmarkt (црно тржиште; врста тржишта)
• alt- (старо) + -Stadt (град) = die Altstadt (стари град; део града)

али:

• der feste Preis (чврста цена; каква је цена)
• das hohe Haus (висока кућа; каква је кућа)
• der schwarze Markt (црна пијаца или маркет; какав је маркет)
• die alte Stadt (стари град; какав је град)