Детелина

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Detelina
Crvena detelina (Trifolium pratense), tipičan predstavnik roda
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Fabales
Porodica:
Fabaceae
Potporodica:
Faboideae
Rod:
Trifolium

Podrodovi i sekcije[1]

podrod Chronosemium
podrod Trifolium

sect. Glycyrrhizum
sect. Involucrarium
sect. Lupinaster
sect. Paramesus
sect. Trichocephalum
sect. Trifoliastrum
sect. Trifolium
sect. Vesicastrum
Areal rasprostranjenosti roda detelina
Sinonimi

Amoria C. Presl[2]
Bobrovia A. P. Khokhr.[2]
Chrysaspis Desv.[2]
Lupinaster Fabr.[2]
Ursia Vassilcz.[2]
Xerosphaera Soják[2]

Detelina (Trifolium sp.), široko rasprostranjen rod zeljastih biljaka, pripada porodici leguminoza (leptirnjače, bobovi; lat. Fabaceae ili Leguminosae). Obuhvata oko 300 vrsta,[3] od kojih u našem podneblju raste više od 40.[4] Latinsko ime Trifolium rod je dobio ime po karakterističnim složenim listovima, sastavljenim od tri liske (lat. tres - tri i folium - list).[5]

Detelinom se često u narodu nazivaju i neke druge vrste iz porodice leguminoza, koje nisu iz ovog roda, ali zbog oblika lista podsećaju na nju. Takve su, na primer, detelina kamenjarka (Anthyllis vulneraria),[6] velika detelina ili lucerka (Medicago sativa), konjska detelina ili kokotac (Melilotus officinalis). Ima i vrsta koje ne pripadaju čak ni porodici leguminoza, ali se, takođe zbog oblika lista, nazivaju detelinama, kakve su kisela detelina ili kiseljača (Oxalis acetosella)[4] ili ukrasna detelina (Oxalis triangularis).[7]

Osnovne karakteristike roda[uredi | uredi izvor]

Vrste iz roda detelina su najčešće, zeljaste perene. Karakterišu se naizmenično složenim listom, sastavljenim od tri liske nazubljenog oboda. Mali, leptirasti cvetovi su kod većine vrsta sklopljeni u glavičaste, gotovo loptaste cvasti, a retko se mogu sresti pojedinačni. Najčešće su, zavisno od vrste, beli, žuti, ružičasti ili crveni. Mali, suvi plodovi najčešće sadrže 1-2 sitna semena. Deteline su dosta osetljive na mnoge lisne bolesti i napasnike.[8]

Vrste deteline[uredi | uredi izvor]

Rod obuhvata preko 300 vrsta.[9] Rastu širom planete, u umerenom i suptropskom pojasu, osim jugoistočnoj Aziji i Australiji.[8] Kod nas se u prirodi najčešće sreću:

Značaj[uredi | uredi izvor]

Pčela na cvetu deteline

Mnoge vrste deteline su važne vrste u izgradnji vegetacijskog pokrivača na planeti. Imaju važnu ulogu u obogaćivanju zemljišta azotom, zahvaljujući simbiozi sa nitrogenim bakterijama. Posebno su važne vrste u sastavu biljnih zajednica livada i pašnjaka, čija se hranljiva vrednost za ishranu stoke često i određuje upravo prema većoj ili manjoj količini deteline.[3]

Većina vrsta detelina su odlične medonosne biljke, a posebno se ističu bela (T. repens) i bela brdska detelina (T. montanum). Nektar bele deteline je bezbojan, aromatičan i sa visokim sadržajem šećera, a njegova produkcija zavisi od uslova sredine (vlage i temperature). Osim nektara pčele sa bele deteline sakupljaju i manje količine polena. Brdska bela detelina ima slične osobine, a poznata je po tome što luči nektar i u vrelim letnjim danima. Slične osobine ima i švedska detelina (T. hybridum).[10]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Oranica zasejana detelinom

Najčešće vrste deteline koje se uzgajaju na oranicama kao krmno bilje (stočna hrana) su crvena, bela i švedska detelina. Detelina je poželjna za ishranu stoke jer je bogata proteinima, fosforom i kalcijumom, čime se obezbeđuje kvalitetna ishrana, kako u svežem, tako i u suvom stanju.[8] Takođe su bogati belančevinama, vitaminima (posebno vitaminom C) i karotenom.[4]

Detelina se u poljoprivredi često koristi za poboljšanje i očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Detelina se koristi kao predvrsta, jer obogaćuje zemljište azotom (oko 55-170 kg azota po hektaru) i povećava dostupnost drugih hranljivih materija za useve koji slede.[8]

Osim kao stočna hrana, listovi deteline se mogu koristiti i u ljudskoj ishrani. Kako nisu preterano ukusni i teško se vare zbog visokog sadržaja celuloze, najbolje ih je pripremati kao varivo, pomešane sa drugim vrstama lisnatog povrća. U Kirgiziji se nekada jedno od omiljenih jela pripremalo upravo od listova deteline na ovčijem loju. Usitnjene cvetne glavice mogu se stavljati na sendviče, a u Japanu su se konzumirale pržene na ulju, usoljene ili ukiseljene (kao turšija). Od osušenih cvetnih glavica može se pripremati ukusan čajni napitak. U Irskoj i Škotskoj od osušene i samlevene cvetne glavice dodaju hlebnom brašnu i prave posebnu vrstu hleba. U Rusiji su se hlebnom brašnu dodavali osušeni i samleveni listovi.[4]

Neki autori smatraju da jedino detelina, od svih trava, „nije lek baš ni od čega”.[11]

Upotreba u hortikulturi[uredi | uredi izvor]

Mnoge vrste detelina uspešno rastu u hladovini i otporne su na često košenje i gaženje, pa su česte u mešavinama semena koje se koriste za formiranje travnjaka na javnim površinama.[8]

Detelina u narodnim verovanjima[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je detelina bila simbol sreće još u Starom Rimu, a poštovali su je i druidi. U keltskoj mitologiji bila sveta biljka i bila je simbol ponovnog buđenja proleća.[12] Prema jednoj francuskoj legendi,Isus Hrist je u kolevci imao jastuk od suve trave, u kojoj je bila i detelina. Usred zime ta detelina je procvetala i svojim cvetovima optočila novorođenčetu glavu.[13]

Kod deteline, najčešće bele (T. repens), javljaju se usled genetske greške listovi koji umesto tri imaju četiri lista. Ova pojava javlja se kod jednom u 10.000 slučajeva, pa se naći ovakvu detelinu širom sveta smatra velikom srećom. Još se ređe javljaju listovi sa dva, ili sa pet, šest i više listova. Što je više listova, verovatnoća je manja, a sreća - veća.[14] Prema Ginisu, rekord drži detelina sa 56 listova, koju je pronašao Šigeo Obara iz grada Hanamaki u prefekturi Ivate, u Japanu.[15]

Irska poštanska marka iz 1922. godine, na kojoj je jedan od simbola i detelina - Shamrock

Detelina u Irskoj[uredi | uredi izvor]

Detelina je posebno poštovana u Irskoj, gde predstavlja i tradicionalni simbol - Shamrock. Irci je smatraju znakom dobre sreće. Postoji legenda o tome da je sveti Patrik, da bi Ircima objasnio smisao hrišćanstva, koristio detelinu, tako da je detelina sa tri lista u Irskoj postala simbol Svetog Trojstva.[16] Jedno vreme postojao je običaj da mladi parovi pri veridbi razmene među sobom detelinu, a danas je mnogi nose kao amajliju.[17] Podeljena su mišljenja o tome koja vrsta deteline je pravi Shamrock. Prednjači mala detelina (Trifolium dubium ili Trifolium minus), a za njom slede: bela detelina (Trifolium repens), sitna lucerka (Medicago lupilina), zvezdan (Lotus corniculatus), lesandra (Smyrnium olastrum) i kiselica (Oxalis acetosella).[18]

Detelina kod slovenskih naroda[uredi | uredi izvor]

Kod Starih Slovena takođe, detelina je bila veoma cenjena biljka i kod većine naroda slovenskog porekla ova biljka ima slično ime (na makedonskom i bugarskom Detelina, na češkom Jetel, kod Lužičkih Srba Źiśelina, kod Hrvata Djetelina). Kod Lužičkih Srba postoji legenda o čarobnoj moći deteline da štiti od vradžbina:[13]

„U nekom uvračanom selu ljudi posmatrahu, kako petao na stresi kućnoj s naporom vuče neku ogromnu gredu. Jedna devojka, koja je baš tuda prošla s bremenom deteline na leđima, nasmeja im se, jer što oni uvračani videše, ne beše ništa drugo, već slamka. Ali kad ona breme deteline spusti na zemlju, onda i ona podlegne vradžbini, pa zadigne svoje svoje suknje, misleći da ide preko vode”

U našem narodu postoji verovanje da detelinu ne treba ni sejati, ni kositi za vreme mladog meseca, jer takva detelina, kako sveža tako i suva, životinjama koje se njome hrane ne prija.[11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Species Nomenclature in GRIN”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g. Pristupljeno 04. 8. 2010. 
  2. ^ a b v g d đ „Genus Nomenclature in GRIN”. Pristupljeno 09. 7. 2010. 
  3. ^ a b v „djetelina”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 24. 03. 2017. 
  4. ^ a b v g d Grlić 1986, str. 273-274
  5. ^ Konjević, Radomir; Tatić, Budislav (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
  6. ^ Tasić, Slavoljub; Fodulović, Katarina Šavkin; Menković, Nebojša (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3. COBISS.SR 116485644
  7. ^ „Ukrasna detelina - uzgoj i nega”. Prirodno i zdravo. Pristupljeno 24. 03. 2017. 
  8. ^ a b v g d „Clover (plant)”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 24. 03. 2017. 
  9. ^ „Species of a genus Trifolium”. U. S. National Plant Germplasm System. United States Department of Agriculture - Agricultural Research Service. Pristupljeno 24. 03. 2017. 
  10. ^ Kojić, Momčilo; Vilotić, Dragica; Janjić, Vaskrsija. Medonosne biljke. str. 67—68,108. ISBN 978-86-911965-0-9. 
  11. ^ a b Čajkanović 1994, str. 74-76
  12. ^ Amarilis, Dragana. „Dan Svetog Patrika”. abc amarilisonline. Pristupljeno 17. 03. 2017. 
  13. ^ a b Sofrić 1990, str. 82-85
  14. ^ Bradley, David. „Where to find a four-leaf clover”. Sciencebase. Pristupljeno 19. 03. 2017. 
  15. ^ „Most leaves on a clover”. Officially amazing. Guinness World Records. Pristupljeno 19. 03. 2017. 
  16. ^ Haggerty, Bridget. „Emblems of Ireland: The Shamrock”. irish culture and customs. Pristupljeno 17. 03. 2017. 
  17. ^ Vebster 2009, str. 65
  18. ^ Emblems Of Ireland (PDF). Causeway Coast & Glens Borough Council. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 02. 2017. g. Pristupljeno 17. 03. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Detelina na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Detelina.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Детелина&oldid=27674095”