Детелина

С Википедије, слободне енциклопедије

Детелина
Црвена детелина (Trifolium pratense), типичан представник рода
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Magnoliophyta
Класа:
Magnoliopsida
Ред:
Fabales
Породица:
Fabaceae
Потпородица:
Faboideae
Род:
Trifolium

Подродови и секције[1]

подрод Chronosemium
подрод Trifolium

sect. Glycyrrhizum
sect. Involucrarium
sect. Lupinaster
sect. Paramesus
sect. Trichocephalum
sect. Trifoliastrum
sect. Trifolium
sect. Vesicastrum
Ареал распрострањености рода детелина
Синоними

Amoria C. Presl[2]
Bobrovia A. P. Khokhr.[2]
Chrysaspis Desv.[2]
Lupinaster Fabr.[2]
Ursia Vassilcz.[2]
Xerosphaera Soják[2]

Детелина (Trifolium sp.), широко распрострањен род зељастих биљака, припада породици легуминоза (лептирњаче, бобови; лат. Fabaceae или Leguminosae). Обухвата око 300 врста,[3] од којих у нашем поднебљу расте више од 40.[4] Латинско име Trifolium род је добио име по карактеристичним сложеним листовима, састављеним од три лиске (лат. tres - три и folium - лист).[5]

Детелином се често у народу називају и неке друге врсте из породице легуминоза, које нису из овог рода, али због облика листа подсећају на њу. Такве су, на пример, детелина камењарка (Anthyllis vulneraria),[6] велика детелина или луцерка (Medicago sativa), коњска детелина или кокотац (Melilotus officinalis). Има и врста које не припадају чак ни породици легуминоза, али се, такође због облика листа, називају детелинама, какве су кисела детелина или кисељача (Oxalis acetosella)[4] или украсна детелина (Oxalis triangularis).[7]

Основне карактеристике рода[уреди | уреди извор]

Врсте из рода детелина су најчешће, зељасте перене. Карактеришу се наизменично сложеним листом, састављеним од три лиске назубљеног обода. Мали, лептирасти цветови су код већине врста склопљени у главичасте, готово лоптасте цвасти, а ретко се могу срести појединачни. Најчешће су, зависно од врсте, бели, жути, ружичасти или црвени. Мали, суви плодови најчешће садрже 1-2 ситна семена. Детелине су доста осетљиве на многе лисне болести и напаснике.[8]

Врсте детелине[уреди | уреди извор]

Род обухвата преко 300 врста.[9] Расту широм планете, у умереном и суптропском појасу, осим југоисточној Азији и Аустралији.[8] Код нас се у природи најчешће срећу:

Значај[уреди | уреди извор]

Пчела на цвету детелине

Многе врсте детелине су важне врсте у изградњи вегетацијског покривача на планети. Имају важну улогу у обогаћивању земљишта азотом, захваљујући симбиози са нитрогеним бактеријама. Посебно су важне врсте у саставу биљних заједница ливада и пашњака, чија се хранљива вредност за исхрану стоке често и одређује управо према већој или мањој количини детелине.[3]

Већина врста детелина су одличне медоносне биљке, а посебно се истичу бела (T. repens) и бела брдска детелина (T. montanum). Нектар беле детелине је безбојан, ароматичан и са високим садржајем шећера, а његова продукција зависи од услова средине (влаге и температуре). Осим нектара пчеле са беле детелине сакупљају и мање количине полена. Брдска бела детелина има сличне особине, а позната је по томе што лучи нектар и у врелим летњим данима. Сличне особине има и шведска детелина (T. hybridum).[10]

Употреба[уреди | уреди извор]

Ораница засејана детелином

Најчешће врсте детелине које се узгајају на ораницама као крмно биље (сточна храна) су црвена, бела и шведска детелина. Детелина је пожељна за исхрану стоке јер је богата протеинима, фосфором и калцијумом, чиме се обезбеђује квалитетна исхрана, како у свежем, тако и у сувом стању.[8] Такође су богати беланчевинама, витаминима (посебно витамином Ц) и каротеном.[4]

Детелина се у пољопривреди често користи за побољшање и очување квалитета пољопривредног земљишта. Детелина се користи као предврста, јер обогаћује земљиште азотом (око 55-170 кг азота по хектару) и повећава доступност других хранљивих материја за усеве који следе.[8]

Осим као сточна храна, листови детелине се могу користити и у људској исхрани. Како нису претерано укусни и тешко се варе због високог садржаја целулозе, најбоље их је припремати као вариво, помешане са другим врстама лиснатог поврћа. У Киргизији се некада једно од омиљених јела припремало управо од листова детелине на овчијем лоју. Уситњене цветне главице могу се стављати на сендвиче, а у Јапану су се конзумирале пржене на уљу, усољене или укисељене (као туршија). Од осушених цветних главица може се припремати укусан чајни напитак. У Ирској и Шкотској од осушене и самлевене цветне главице додају хлебном брашну и праве посебну врсту хлеба. У Русији су се хлебном брашну додавали осушени и самлевени листови.[4]

Неки аутори сматрају да једино детелина, од свих трава, „није лек баш ни од чега”.[11]

Употреба у хортикултури[уреди | уреди извор]

Многе врсте детелина успешно расту у хладовини и отпорне су на често кошење и гажење, па су честе у мешавинама семена које се користе за формирање травњака на јавним површинама.[8]

Детелина у народним веровањима[уреди | уреди извор]

Верује се да је детелина била симбол среће још у Старом Риму, а поштовали су је и друиди. У келтској митологији била света биљка и била је симбол поновног буђења пролећа.[12] Према једној француској легенди,Исус Христ је у колевци имао јастук од суве траве, у којој је била и детелина. Усред зиме та детелина је процветала и својим цветовима опточила новорођенчету главу.[13]

Код детелине, најчешће беле (T. repens), јављају се услед генетске грешке листови који уместо три имају четири листа. Ова појава јавља се код једном у 10.000 случајева, па се наћи овакву детелину широм света сматра великом срећом. Још се ређе јављају листови са два, или са пет, шест и више листова. Што је више листова, вероватноћа је мања, а срећа - већа.[14] Према Гинису, рекорд држи детелина са 56 листова, коју је пронашао Шигео Обара из града Ханамаки у префектури Ивате, у Јапану.[15]

Ирска поштанска марка из 1922. године, на којој је један од симбола и детелина - Shamrock

Детелина у Ирској[уреди | уреди извор]

Детелина је посебно поштована у Ирској, где представља и традиционални симбол - Shamrock. Ирци је сматрају знаком добре среће. Постоји легенда о томе да је свети Патрик, да би Ирцима објаснио смисао хришћанства, користио детелину, тако да је детелина са три листа у Ирској постала симбол Светог Тројства.[16] Једно време постојао је обичај да млади парови при веридби размене међу собом детелину, а данас је многи носе као амајлију.[17] Подељена су мишљења о томе која врста детелине је прави Shamrock. Предњачи мала детелина (Trifolium dubium или Trifolium minus), а за њом следе: бела детелина (Trifolium repens), ситна луцерка (Medicago lupilina), звездан (Lotus corniculatus), лесандра (Smyrnium olastrum) и киселица (Oxalis acetosella).[18]

Детелина код словенских народа[уреди | уреди извор]

Код Старих Словена такође, детелина је била веома цењена биљка и код већине народа словенског порекла ова биљка има слично име (на македонском и бугарском Детелина, на чешком Jetel, код Лужичких Срба Źiśelina, код Хрвата Djetelina). Код Лужичких Срба постоји легенда о чаробној моћи детелине да штити од враџбина:[13]

„У неком уврачаном селу људи посматраху, како петао на стреси кућној с напором вуче неку огромну греду. Једна девојка, која је баш туда прошла с бременом детелине на леђима, насмеја им се, јер што они уврачани видеше, не беше ништа друго, већ сламка. Али кад она бреме детелине спусти на земљу, онда и она подлегне враџбини, па задигне своје своје сукње, мислећи да иде преко воде”

У нашем народу постоји веровање да детелину не треба ни сејати, ни косити за време младог месеца, јер таква детелина, како свежа тако и сува, животињама које се њоме хране не прија.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Species Nomenclature in GRIN”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2008. г. Приступљено 04. 8. 2010. 
  2. ^ а б в г д ђ „Genus Nomenclature in GRIN”. Приступљено 09. 7. 2010. 
  3. ^ а б в „djetelina”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 24. 03. 2017. 
  4. ^ а б в г д Grlić 1986, стр. 273-274
  5. ^ Konjević, Radomir; Tatić, Budislav (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
  6. ^ Tasić, Slavoljub; Fodulović, Katarina Šavkin; Menković, Nebojša (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3. COBISS.SR 116485644
  7. ^ „Ukrasna detelina - uzgoj i nega”. Prirodno i zdravo. Приступљено 24. 03. 2017. 
  8. ^ а б в г д „Clover (plant)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 24. 03. 2017. 
  9. ^ „Species of a genus Trifolium”. U. S. National Plant Germplasm System. United States Department of Agriculture - Agricultural Research Service. Приступљено 24. 03. 2017. 
  10. ^ Kojić, Momčilo; Vilotić, Dragica; Janjić, Vaskrsija. Medonosne biljke. стр. 67—68,108. ISBN 978-86-911965-0-9. 
  11. ^ а б Чајкановић 1994, стр. 74-76
  12. ^ Amarilis, Dragana. „Dan Svetog Patrika”. abc amarilisonline. Приступљено 17. 03. 2017. 
  13. ^ а б Софрић 1990, стр. 82-85
  14. ^ Bradley, David. „Where to find a four-leaf clover”. Sciencebase. Приступљено 19. 03. 2017. 
  15. ^ „Most leaves on a clover”. Officially amazing. Guinness World Records. Приступљено 19. 03. 2017. 
  16. ^ Haggerty, Bridget. „Emblems of Ireland: The Shamrock”. irish culture and customs. Приступљено 17. 03. 2017. 
  17. ^ Vebster 2009, стр. 65
  18. ^ Emblems Of Ireland (PDF). Causeway Coast & Glens Borough Council. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 02. 2017. г. Приступљено 17. 03. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Детелина на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Детелина.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Детелина&oldid=27674095”