Ežen Delakroa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ežen Delakroa
Félix Nadar 1820-1910 portraits Eugène Delacroix.jpg
Ežen Delakroa
Puno imeEžen Ferdinand Viktor Delakroa
Datum rođenja(1798-04-26)26. april 1798.
Mesto rođenjaSen Moris
Francuska
Datum smrti13. avgust 1863.(1863-08-13) (65 god.)
Mesto smrtiPariz
Francuska
Potpis
Delacroix autograph.png
Ežen Delakroa, Sloboda vodi narod 1933.

Ežen Ferdinand Viktor Delakroa (franc. Delacroix Ferdinand Victor Eugène; Sen Moris, 26. april 1798Pariz, 13. avgust 1863) bio je francuski slikar, glavni predstavnik romantizma. Radio je portrete, istorijske kompozicije, predele i mrtve prirode. On se borio protiv sivila u slikarstvu neoklasicista.

U koloritu njegovih slika ima jakih tonova boje, obojenih senki i naporedo postavljenih komplementarnih boja. Delakroovo slikarstvo se oslanja na barokno slikarstvo, posebno Rubensovo. Javnosti je postao poznat 1824. godine nakon izlaganja njegove slike Pokolj na Hiosu (gde prikazuje borbe Grka protiv Turaka). Pun naziv slike glasi Pokolj na Hiosu: grčke porodice u iščekivanju smrti ili ropstva. Konzervativci su sliku nazvali pokoljem slikarstva, dok su je drugi oduševljeno pozdravili.

Nije slikao po narudžbini, već je ljude s kojima je dolazio u kontakt, a na koje je gledao kao žrtve romantične patnje. Tako imamo i slike poput Odaliske i Frederik Šopen.

Između ostalog naslikao je i Zauzeće Carigrada, kao i Grčka umire na ruševinama Misolungija

Takođe je i ilustrovao dela romantičara ali i drugih, čega je jedinstven primer delo Sardanapalova smrt i veliki broj Šekspirovih, Bajronovih i Danteovih likova ušao je u nasleđe evropske kulture zahvaljujući najviše slikama Ežena Delakroa.[1]

Slikao je i portrete od kojih su najpoznatiji Šopen i Žorž Sand.

Odlazi u Afriku (Alžir, Maroko), gde slika život i običaje lokalnog stanovništva. Tu se ističu etnografske kompozicije kao : Alžirske žene u haremu, Jevrejska svadba u Maroku, Beli konj u vihoru (gde koristi kombinaciju svetlo-tamnog).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Delakroa, Ežen (2010). Slikanje života : Izabrane stranice Dnevnika. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0386-4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]