Eni Libovic

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Eni Libovic
Eni Lebovic 2008. god.
Lični podaci
Puno imeAna Lu Libovic
Datum rođenja(1949-10-02)2. oktobar 1949. (74 god.)
Mesto rođenjaVoterberi, SAD
DržavljanstvoAmeričko
UniverzitetInstitut za umetnost San Francisko
ZanimanjeFotograf
Porodica
SupružnikSuzan Sontag (1989–2004; Sontagina smrt)
Umetnički rad
Uticaji odAnri Kartijer Breson Robert Frank Ričard Avedon

Ana Lu Libovic (engl. Anna-Lou Leibovitz); Voterberi, 2. oktobar 1949) jeste američka fotografkinja, koja u svom umetničkom pristupu neguje jedinstvenu saradnju između fotografa i subjekta.

Početkom 70-ih godina 20. veka, radeći u časopisu Roling stoun, počela je fotografisati poznate muzičare, glumce i književnike. Iz toga vremena poznate su naslovne stranice Roling stouna sa portretima Džona Lenona, Peti Smit, Boba Dilana i Boba Marlija.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 2. oktobra 1949. godine, kao treće dete Merilin Edit i Semjuel Libovica u Voterberiju, Konetikatu.[1] Njen otac je bio general u američkoj vojsci, rumunsko-jevrejskog porekla, a njena majka je bila instruktor plesa, estonsko-jevrejskog porekla.[2] Porodica se često selila zbog posla njenog oca, a ona je još kao mala fotografisala kada je bila privremeno na Filipinima, tokom rata u Vijetnamu.[3] Njena strast za umetnošću rodila se i razvijala pod uticajem njene majke.[4]

Pohađala je srednju školu Nortvud u Silver Springu, Merilendu, i postala još više zainteresovana za umetnost, pa je počela da piše i pravi muziku.

Libovic je pohađala Institut za Umetnost u San Francisku, gde je studirala slikanje sa namerom da postane profesor likovne umetnosti.[5] U međuvremenu, inspirisao ju je rad Roberta Franka i Anri Kartijer Bresona, pa je promenila i svoj smer na fakultetu.[6] Narednih nekoliko godina je razvijala svoje veštine i radila nekoliko poslova.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Uticaji[uredi | uredi izvor]

Fotoaparat joj je služio kao bolji način za hvatanje buke protesta dok je živela u San Francisku. Libovic posebno navodi uticaj na svoj rad francuskog fotografa Kartijer -Bresona, jer joj je njegov rad otkrio da je fotografisanje pasoš sveta, koji joj je omogućio da radi i vidi stvari za koje inače ne bi imala prilike.[7]

Profesionalni početci[uredi | uredi izvor]

Dok je još bila student umetnosti, Libovic je svoj portfolio odnela u novoosnovani časopis Roling Stons, koji je 1967. godine započeo u San Francisku kao glas nove generacije kontrakulturnih mladih umova. Prvi uspeh je zabležila 1970. godine fotografijom Džona Lenona za naslovnicu Roling Stonsa. To je bila prva saradnja sa tako velikom zvezdom i početak ozbiljne fotografske karijere.

Časopis ju je imenovao za glavnog fotografa 1973. Upravo na toj poziciji brzo je dokazana njena sposobnost da vidi ono što drugi ne mogu. Fotografisala je sve, od političara do rok zvezda. Njen stil rada je bio da se neprimetno integriše u svakodnevnicu svojih modela i da ih onda fotografiše.[7]

Rad[uredi | uredi izvor]

Eni Libovic 2008. godine.

Sa preseljenjem Roling Stonsa u Njujork, Libovic je 1979. godine doživela proboj, jer je ta godina označila početak njenog istraživanja potencijala portret fotografija, slika koje su koristile neku vrstu simbolike da bi dale uvid u dušu modela, poput Bet Midler koja je ležala u moru ruža.

U decembru 1980. Libovic došla u stan Džona Lenona i Joko Ono da ih fotografiše kao običan par kod kuće. Nadajući se golišavoj fotografiji njih dvoje, Libovic je tražila od njih da se skinu, ali je Joko to odbila, što je rezultiralo sada čuvenom slikom para – Džona golog i Joko potpuno odevene – ispletenih na podu. Samo nekoliko sati kasnije, Džon Lenon je upucan ispred njihove rezidencije u Njujorku. Njihova slika se našla na naslovnici sledećeg izdanja Roling Stonsa bez naslova.

Kao zvanični fotograf rok grupe The Rolling Stones iz 1975. godine, Libovic je počela redovno da koristi drogu, isprva kao pokušaj zbližavanja sa bendom. Na kraju je trebalo rešiti se ove navike, jer je negativno uticala na njen život. Početkom ’80-ih prijateljski se razišla sa časopisom i otišla na odvikavanje kako bi se izborila sa zavisnošću od droge.

Nakon toga, svoju karijeru nastavlja u Veniti Feru. Ovo je bio ogroman skok za umetnicu, koja je bila toliko duboko usađena u svet Roling Stonsa i njegovu vezu sa Rokenrolom, a sada je morala da se pripremi za predstavljanje široj publici.

Mnoge njene slike se smatraju vanvremenskim. Među njima je i slika gole Demi Mur u poodmakloj trudnoći. Provokativna naslovnica bila je krajnje kontroverzna i povučena je sa polica konzervativnijih maloprodaja. Polemika se podigla i kada je fotografisala polugolu 15-godišnju Diznijevu zvezdu Majli Sajrus, koja je naširoko kritikovana zbog prikazivanja previše provokativnosti.[7]

Svestranost[uredi | uredi izvor]

Tokom svoje karijere radila je i u advertajzingu, uključujući kampanje za Gugl, Ameriken Ekpres, Dizni i Kaliforni Milk Procesor Bord i mnoge druge.

Njena dela su prikazana u muzejima i galerijama širom sveta. Nagrađena je ICP-ovom nagradom za životno delo, počasnom nagradom Klio, nagradom Glamur za vizionara, nagradom Američkog društva magazinskih fotografa i počasnim doktoratom Škole za dizajn, između ostalih priznanja.

Izdala je i brojne knjige u kojima su prikazani njeni radovi: Fotografije (1983), Fotografije: Eni Libovic 1970–1990 (1991), Olimpijski portreti (1996), Žene (1999), Američka muzika (2003), Život fotografa: 1990–2005 (2006) , Eni Libovic na poslu (2008), Pilgrim (2011) i Eni Labovic, objavio Tašen 2014.

Njena reputacija kreiranja fotografija koje su vizuelno upečatljive i psihološki zanimljive čine je izuzetno traženom fotografkinjom kako za umetnički tako i za komercijalni rad.[7]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Libovic ima tri ćerke. Prva, Sara Kamerun Libovic, rođena je u oktobru 2001. godine, kada je Eni Libovic imala 52 godine.[8] Kasnije su usledile bliznakinje Suzan i Semjuel, koje su rođene uz pomoć surogat majke u maju, 2005. godine.[9]

Libovic je bila u vezi sa spisateljicom Suzan Sontag od 1989. godine do Suzanine smrti 2004. godine. Dok je Suzan bila živa, nijedna od njih dve nije javno rekla da li je njihova veza platonska ili romantična. Libovic je za Suzan jednom rekla:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Editors, Biography com. „Annie Leibovitz”. Biography (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-26. 
  2. ^ „Talking pictures with Annie Leibovitz: From Jagger to Trump, she”. The Independent (na jeziku: engleski). 2011-10-23. Pristupljeno 2021-07-26. 
  3. ^ „Rachel Cooke on the Annie Leibovitz film, Life Through a Lens”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2008-02-03. Pristupljeno 2021-07-26. 
  4. ^ „Annie Leibovitz Photography, Bio, Ideas”. The Art Story. Pristupljeno 2021-07-26. 
  5. ^ „Annie Leibovitz ~ Career Timeline | American Masters | PBS”. American Masters (na jeziku: engleski). 2007-01-03. Pristupljeno 2021-07-26. 
  6. ^ Nast, Condé (2012-03-29). „Life through Annie's lens”. British GQ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-26. 
  7. ^ a b v g „Život i rad čuvene Eni Lebovic | VISOKA ŠKOLA ZA KOMUNIKACIJE” (na jeziku: engleski). 2021-01-15. Arhivirano iz originala 26. 07. 2021. g. Pristupljeno 2021-07-26. 
  8. ^ „Annie Leibovitz by Jill Stanek”. web.archive.org. 2013-01-20. Arhivirano iz originala 20. 01. 2013. g. Pristupljeno 2021-07-26. 
  9. ^ Guthmann, Edward (2006-11-01). „Love, family, celebrity, grief -- Leibovitz puts her life on display in photo memoir”. SFGATE (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Eni Libovic na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ени_Либовиц&oldid=27390557”