Ehnaton

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Ehnaton (drama).

Ehnaton
Statua Ehnaton
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
Datum rođenja	1380. p. n. e.
Datum smrti	1334. p. n. e.
Grobnica	KV55
Porodica
Supružnik	Nefertiti
Roditelji	Amenhotep III Tija
Vladavina
Period vladavine	1353—1336. p. n. e. ili 1351—1334. p. n. e. (Osamnaesta dinastija)
Prethodnik	Amenhotep III
Naslednik	Smenhara
Vladarske titule

Ehnaton je bio egipatski faraon iz osamnaeste dinastije. Na početku svoje vladavine bio je poznat kao Amenhotep IV. Pretpostavlja se da je rođen 1397. p. n. e. ili 1362. p. n. e. Amenhotep IV je nasledio svog oca Amenhotepa III. Pretpostavlja se da je vladao 1353—1336. p. n. e. ili 1351—1334. p. n. e. Ehnatonova glavna žena bila je Nefertiti, koja je poznata po čuvenoj bisti koja se čuva u Egipatskom muzeju u Berlinu.

Vladao je u 14. veku pre Hrista i nije se bio istakao ni osvajanjima, a nije bio ni mudar vladar i državnik. Štaviše, za njegove kratke vladavine propala je ona svetska imperija koju su stvorili njegovi prethodnici, a mladi faraon je to posmatrao potpuno pasivno. Njegov značaj i veličina leže u drugom, idejnom, području. U ono malo godina svoje vladavine, izveo je veličanstven prevrat u oblasti religije, etike, umetnosti i pogleda na svet. Sve što znamo o toj duhovnoj revoluciji navodi nas na zaključak da je ovaj faraon bio daleko ispred svog vremena i tadašnje civilizacije koja je pokušala da mu zatre svaki trag postojanja. I dok se većina faraona provlače pred očima istoričara kao izbledele senke, Ehnaton izranja iz prošlosti kao čovek od krvi i mesa, jake individualnosti, čije misli, osećanja, i težnje možemo da pratimo sa relativnom tačnošću.

Imena

• Amenhotep IV, (nomen, ime dato pri rođenju)
• Amenofis (grčka varijanta imena Amenhotep)
• Nefer Keperu Re (pranomen, kraljevsko ime koje znači „lep je znak Raa“)
• Nafu Rureja (varijanta kraljevskog imena pronađena u pismima iz Amarne
• Ahenaten, Ahenaton, Ehnaton, Ihanaton, Ankenaten, Ankenaton.

Otkriće grobnice

Godine 1907. američki arheolog Teodor Devis otkrio je u Dolini kraljeva jednu zapečaćenu grobnicu. Od zazidanog ulaza vodio je u dubinu stena veoma strm hodnik zatrpan kršem. Na vrhu ogromne gomile krša ležao je otvoren i prazan sarkofag od kedrovog drveta sa natpisom iz koga je proizilazilo da je u njemu nekada ležala kraljica Teja, žena Amenhotepa III. Posle uklanjanja prepreke, Devis je stigao do grobne komore. Kovčeg oblika ljudske prilike, bogato ukrašen, bio je poluotvoren i unutra se nazirala istrunula lobanja mumije. Ostatke umrlog Egipćanina obmotavao je tanak lim, a na čelu mu je blistao kraljevski amblem zmije od kovanog zlata. Pregledajući hijeroglifske natpise na kovčegu, Devis se našao pred zagonetnom pojavom koja se dotad nije sretala u egiptologiji. Naime, sva mesta gde je trebalo da se figurira pokojnikovo ime bila su izgrebana oštrim oruđem. Tragovi su nepobitno ukazivali na to da se neko besno postarao da pokojnikovo ime bude izbrisano iz pamćenja potomaka.

Tek uz upotrebu uveličavajućeg stakla bilo je moguće na jednom manje brižljivo izgrebanom mestu pročitati ime faraona Ehnatona. Tada se Devisu nametnulo nekoliko pitanja na koje je trebalo naći odgovor. Da bi dobio bar deo odgovora, poslao je mumiju u Egipatski muzej u Kairu da je prouči profesor Eliot Smit, jedan od najvećih stručnjaka u toj oblasti. On je otkrio da je dotična mumija bila mladić u ranim dvadesetim godinama, čime je dokazano da je Ehnatonova mumija ležala u grobnici njegove majke, kraljice Teje. Zanimljivo je da državni arhiv faraona Ehnatona nisu otkrili arheolozi, već trgovci starinama koji su prosto preplavili Egipat u to vreme. A zahvaljujući toj diplomatskoj prepisci napisanoj klinastim pismom, nađenih u ruševinama Ahet-Atona, o Ehnatonu znamo više no o bilo kom drugom faraonu.

Religija

Ehnatonova bista (Egipatski muzej u Kairu)

U periodu pre dolaska Ehnatona na presto, moć faraona se izražavala udruživanjem sa bogom Amonom, čiji se identitet donekle spojio sa ličnošću boga sunca Ra. U Egiptu tog vremena, Amon je postao vrhovni bog, a drugi bogovi bili su pod njegovom vlašću. Ime Amenhotep znači „Amon je zadovoljan“. Vremenom su sveštenici boga Amona postali veoma moćna kasta. Ehnaton je pokušao da nadjača njihov autoritet tako što je proglasio veru u jednog jedinog boga - sunčani kolut Aton. On je zatvorio Amonove hramove, a svoje ime promenio u Ehnaton, što znači „sluga Atonov“.

Sa uspostavljanjem nove rezidencije u Ahetatonu i njenih svetilišta odvijalo se i dalje uobličavanje nove religije i njenog kulta. Aton nije, kao Ra ili Amon, jedan od bogova pored drugih bogova ili iznad drugih bogova, već je Aton jedan jedini bog. On nije nacionalni bog, nego univerzalni bog kojem su podjednako bliska sva bića. Znak boga Atona je bio sunčev disk i Ehnaton Sunce nije poštovao kao božanstvo, nego sunčevu toplotu kao životodavnu snagu koja je bila personifikacija Atona.

Ehnatonovo učenje ne sadrži samo bitne sastavne delove starozavetnog jevrejskog monoteizma, već mu u mnogo tome i prethodi. Sačuvane molitve i himne jasno pokazuju Ehnatonovo poimanje o biću jedinog boga. Aton ne zna za mržnju, ljubomoru i kaznu kao i hrišćanski i judejski bog. On je gospodar mira, a ne rata i lišen je svih ljudskih strasti. Ehnaton ga nije zamišljao u telesnom obliku, kao stare bogove, nego u duhovnom, bezličnom vidu. Otuda on zabranjuje svako likovno prikazivanje boga Atona sem znaka diska u čemu prethodi mojsijevskom zakonu. Iako odnos boga nalikuju hrišćanstvu, njegovo poimanje je bliže jevrejskom.

Viziju nove religije, Ehnaton je, kako je on to predočio, dobio ugledavši sunčev disk između dve planine. Tada je osetio da ga je Aton navodio da izvrši sve te reforme i da mu se bog pokazao u svoj svojoj veličini – u vidu moćne svetlosti.

Ceremonijal religije u čast Atona je bio krajnje jednostavan. Sve je bilo usmereno na što je moguće veće produhovljenje. Pretnje paklenim mukama koje su činile bitan deo stare vere, više se nisu pominjale. Pokojnik je po tom shvatanju trebalo da ima samo jednu želju: da ponovo ugleda Sunce, tj. Atonov sjaj.

Ipak, bolje od svakog opisa religijske ideje Ehnatona govori Velika Himna Atonu koja je pravo remek-delo antičke poezije. Jezik ove poezije je tako jasan da nisu potrebna neka dodatna objašnjenja. Mnogi istoričari posebno ukazuju na iznenađujuće sličnosti koja postoje između nekih mesta u Himni Atonu i 104. psalma Starog zaveta.

Odlomak iz Ehnatonove Velike himne:

Sjaj Atona

Lepo je tvoje rađanje na rubu neba, Ti živi Atone koji si prvi živeo! Kada se pojaviš na istočnom rubu neba, Tada ti ispunjavaš svaku zemlju svojom lepotom. Jer ti si lep, velik i blistav, ti si visoko iznad zemlje. Tvoji zraci obgrljuju zemlje, sve što si stvorio. Ti si Ra i ti si ih sve osvojio; Iako si daleko, tvoji zraci su na zemlji; Iako si visoko gore, tvoje stope su dan.“

Aton i kralj

Ti si u mom srcu, niko drugi tebe ne poznaje, Sem tvoj sin Ehnaton. Ti si ga uputio u svoje planove i upoznao ga sa svojom snagom. Svet je u tvojim rukama, onako kako si ga stvorio. Kada ti zarudiš na nebu, onda ljudi ožive, A kada zađeš, onda oni umiru. Jer ti si sam vreme života, i svi žive kroz tebe. Sve oči gledaju u tvoju lepotu, sve dok ne nestaneš na horizontu. Ljudi ostavljaju sve poslove, kada zađeš na zapadu. Kada se ponovo uzdigneš, onda se opet obavljaju poslovi, U slavu i čast kralja... Već je rečeno da Aton nije prikazivan u telesnom obliku već ga je zastupao jedan simbol – sunčeva ploča od čijih se zraka svaki završava u jednoj ruci. A te ruke okružuju na likovnim predstavama kralja i sa njima i njegovu suprugu ili njegovu decu.

Uz svoju titulu sina Atona – faraona Egipta, svojoj ženi kao saradniku u reformama je podario titulu Nefer-Neferu-Aten Nefertiti što znači „ Zraci Atona zrače zbog Nefertiti“.

Ehnaton je želeo da svi budu srećni i da svi shvate njegovu novu ideju monoteizma. Ali njegov bog je bio prevelika apstrakcija za obične ljude koji su navikli na telesne bogove koji su bliži njihovim srcima i shvatanjima, pa je zbog toga stara religija nastavila da živi, čak i u novoj prestonici.

Umetnost

Pretpostavlja se da je Ehnaton bio revolucionar po svojim umetničkim sklonostima. Takozvani „Ehnatonov stil“ se odlikuje novim shvatanjem forme i pokušajima da se izmeni tradicionalna „ukočenost“ egipatske umetnosti. Obrisi i linije postaju „savitljiviji“ i negeometrijski. Ubrzo posle Ehnatonove smrti, stara verska tradicija je ponovo uspostavljena, ali su umetničke novine nastavile da žive još duže vreme. Ovaj stil imao je uticaja i na čuveni zlatni poklopac Tutankamonovog kovčega.

Moguće je da su Ehnaton i njegova deca imali Marfanov sindrom, mada je ova pretpostavka još daleko od toga da bude dokazana.

Ehnaton i porodica

Ehnaton u delima umetnika izgleda neobično, u poređenju sa drugim faraonima. Jedno objašnjenje je da se umetnost menjala, i počela na drugačiji način da predstavlja vladare. Drugo objašnjenje je da je Ehnaton bio neobičnog izgleda. Postoje čak i teorije o tome da je Ehnaton bio žena ili hermafrodit.

Bob Brajer (Bob Brier), u svojoj knjizi „Ubistvo Tutankamona“ ("The Murder of Tutankhamen"), tvrdi da je Ehnaton imao Marfanov sindrom (latinski: Syndroma Marfan, dystrophia mesodermalis, congenita hypoplastica). On se ogleda u izduženim udovima, licu, paukolikom prstima. Brajer čak nagoveštava da bi ovo moglo objasniti i Ehnatonovu opčinjenost suncem, jer je onima koji boluju od ove bolesti često hladno. [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2006)

Marfanov sindrom se prenosi na decu. Umetnici prikazuju Ehnatonovu decu kako pate od istih simptoma kao i njihov otac. Ako je porodica zaista patila od ovog sindroma, to bi moglo da objasni veliku smrtnost u porodici, mada za to ima i drugih razloga.

U prilog teoriji da je ovakvo predstavljanje Ehnatona samo odlika stila, ide i činjenica da su mnogi visoki državni zvaničnici predstavljeni sa istim odlikama. Ali, moguće je da su oni predstavljeni po ugledu na vladara.

Neki tvrde da njegovi portreti iz mladosti izgledaju najnormalnije, i da crte lica vremenom postaju sve izduženije. Suprotno, može se tvrditi da su rani portreti tipičnijeg izgleda, jer je umetnost još u „prethodnoj fazi“.

Pitanje grobnice i mumije

Ehnatonova lobanja

Gipsana studija-portret faraona Ehnatona (ili njegovog suvladara ili naslednika). Pronađena je u radionici dvorskog vajara u Amarni, a danas se nalazi u Egipatskom muzeju u Berlinu.

Poslednji prikaz Ehnatona za koji se zna vreme nastanka potoče iz grobnice Merira II, i potiče iz drugog meseca 12. godine njegove vladavine. Posle toga ne postoje jasni istorijski podaci o ovom faraonu, izuzev činjenice da ga je nasledio Tutankamon.

Ehnaton je nameravao da premesti faraonske grobnice na istočnu stranu Nila (simbol zore) u kraljevsku dolinu Amarne, umesto zapadne obale (simbol večeri). Posle povratka faraonskog dvora u Tebu njegovo telo je uklonjeno. Nedavne genetičke analize su utvrdile da je telo pronađeno u grobu КВ55 otac Tutankamona i stoga je to najverovatnije Ehnaton. Postoje i sumnje u ovu teoriju. Ovaj grob je sadržao brojne predmete iz doba Amarne, uključujući namerno uništenu kraljevsku pogrebnu masku. Ehnatonov sarkofag je uništen, ali se danas ispred Muzeja u Kairu nalazi njegova rekonstrukcija.

Naslednici

Egiptolozi se slažu da je Ehnaton umro u 17. godini vladavine, ali postoji kontroverza o tome da li je Smenhara bio njegov suvladar u poslednje dve do tri godine, ili je kratko vladao sam. Ako je Smenkare nadživeo Ehnatona i postao jedini vladar Egipta, verovatno je zemljom vladao kraće od godinu dana. Sledeći vladar bila je Neferneferuaten, žena-faraon koja je vladala Egiptom dve godine i jedan mesec. Nju je verovatno nasledio Tutankaten (kasnije je uzeo ime Tutankamon). Faraon je postao u svojoj devetoj godini dok je zemljom upravljao glavni vezir i budući faraon Aj. Veruje se da je Tutankaten Ehnatonov i Kijin (?) sin, i Smenkareov mlađi brat. DNK testovi iz 2010. potvrdili su da je Tutankamon bio Ehnatonov sin. Postoji tvrdnja da je posle Ehnatonove smrti zemljom vladala Nefertiti pod imenom Neferneferuaten, dok drugi stručnjaci smatraju da je ženski vladar bila Meritaton.

Tutankaten je promenio ime u Tutankamon u drugoj godini svoje vladavine (najverovatnije 1349. p. n. e. ili 1332. p. n. e.) i napustio grad Ahetaton. Hramovi koje je Ehnaton sazidao, uključujući i hram u Tebi, bili su srušeni (za vreme vladavine Aja i Horemheba) i korišćeni kao izvor materijala za gradnju novih hramova.

Na kraju su Ehnaton, Smenkare, Tutankamon i Aj izbrisani sa zvaničnih spiskova faraona u kojima je pisalo da je Amenhotepa III nasledio Horemheb. Smatra se da je ovo bio deo akcija koje je Horemheb preduzeo da bi izbrisao tragove atonizma i svih faraona koji su povezani sa ovim periodom. Ehnatonovo ime se nije nalazilo na spiskovima kasnijih faraona i sve do 19. veka je ostalo skriveno.

Literatura

• The Amarna Succession, James H. Allen, 2006.
• Janson (H. W. Janson), Istorija umetnosti (History of Art). OOUR Izdavački zavod Jugoslavija IRO Prosveta, Beograd. Šesto prošireno i dopunjeno izdanje, 1982.
• „Akhenaten”. Dictionary.com. Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g. Pristupljeno 2. 10. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dorman, Peter F. „Akhenaton (King of Egypt)”. Britannica.com. Pristupljeno 25. 8. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Albright, William F. (1973). „From the Patriarchs to Moses II. Moses out of Egypt”. The Biblical Archaeologist. 36 (2): 48—76. JSTOR 3211050. S2CID 135099403. doi:10.2307/3211050. 
• Aldred, Cyril (1968). Akhenaten, Pharaoh of Egypt: A New Study. New Aspects of Antiquity (na jeziku: engleski) (1st izd.). London: Thames and Hudson. ISBN 978-0500390047. 
• Aldred, Cyril (1985) [1980]. Egyptian art in the Days of the Pharaohs 3100–32 BC. World of Art. London; New York: Thames & Hudson. ISBN 0-500-20180-3. LCCN 84-51309. 
• Aldred, Cyril (1991) [1988]. Akhenaten, King of Egypt. London: Thames and Hudson. ISBN 0500276218. 
• Allen, James Peter (1988). „Two Altered Inscriptions of the Late Amarna Period”. Journal of the American Research Center in Egypt (na jeziku: engleski). San Antonio, Texas: American Research Center in Egypt. 25: 117—126. ISSN 0065-9991. JSTOR 40000874 . doi:10.2307/40000874 . 
• Allen, James P. (2005). „Akhenaton”. Ur.: Jones, L. Encyclopedia of Religion. Macmillan Reference. 
• Allen, James Peter (2009). „The Amarna Succession”. Ur.: Brand, Peter; Cooper, Louise. Causing His Name to Live: Studies in Egyptian Epigraphy and History in Memory of William J. Murnane (PDF). Culture and History of the Ancient Near East. 37. Leiden: E. J. Brill Academic Publishers. str. 9—20. ISBN 978-90-47-42988-3. doi:10.1163/ej.9789004176447.i-240.9. Arhivirano (PDF) iz originala 21. 5. 2020. g. Pristupljeno 21. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Alter, Robert (2018). Couey, J. Blake; James, Elaine T., ur. Biblical Poetry and the Art of Close Reading (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-15620-3. 
• „Amenhotep IV – Akhenaten”. Marvel. 2021. Pristupljeno 4. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Arnold, Dieter (2003) [1994]. Strudwick, Nigel; Strudwick, Helen, ur. The Encyclopaedia of Ancient Egyptian Architecture (English language izd.). London: I.B. Tauris. ISBN 1-86064-465-1. 
• Arnold, Dorothea (1996). The Royal Women of Amarna: Images of Beauty from Ancient Egypt (Exhibition catalogue). New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 0-87099-816-1. 
• Assmann, Jan (1997). Moses the Egyptian: The Memory of Egypt in Western Monotheism. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 0-674-58739-1. 
• Assmann, Jan (2005). „'Axial' Breakthroughs and Semantic 'Relocations' in Ancient Egypt and Israel” (PDF). Ur.: Giesen, Bernhard; Šuber, Daniel. Religion And Politics: Cultural Perspectives (Conference publication). International Studies in Religion and Society. 3. Leiden; Boston: Brill Academic Publishers. str. 39—53. ISBN 978-90-04-14463-7. Pristupljeno 21. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Assmann, Jan (2020). The Invention of Religion: Faith and Covenant in the Book of Exodus. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-20319-5. 
• Baines, John Robert (2007). Visual and Written Culture in Ancient Egypt. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815250-7. OCLC 804615763. 
• Baikie, James (1926). The Amarna Age (na jeziku: engleski). London: A. and C. Black. 
• Baptista, Fernando G.; Santamarina, Oscar; Conant, Eve (20. 4. 2017). „The Age of Akhenaten”. National Geographic. Arhivirano iz originala 19. 11. 2018. g. Pristupljeno 11. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bárta, Miroslav; Dulíková, Veronika (2015). „Divine and Terrestrial: The Rhetoric of Power in Ancient Egypt (The Case of Nyuserra)”. Ur.: Coppens, Filip; Janák, Jiří; Vymazalová, Hana. Royal versus Divine Authority: Acquisition, Legitimization and Renewal of Power: 7th Symposium on Egyptian Royal Ideology, Prague, June 26–28, 2013 (Conference publication). Königtum, Staat und Gesellschaft früher Hochkulturen. 4,4. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. str. 31—47. ISBN 978-3-447-10427-2. OCLC 940935344. 
• von Beckerath, Jürgen (1997). Chronologie des Pharaonischen Ägypten: Die Zeitbestimmung der ägyptischen Geschichte von der Vorzeit bis 332 v. Chr. Münchner Ägyptologische Studien (na jeziku: nemački). 46. Mainz: Philipp von Zabern. ISBN 3805323107. 
• Berman, Lawrence (2004) [1998]. „Overview of Amenhotep III and His Reign”. Ur.: O'Connor, David B.; Cline, Eric H. Amenhotep III: Perspectives on His Reign. Ann Arbor: The University of Michigan Press. ISBN 0-472-08833-5. 
• Bickerstaffe, Dylan (2010). „The King Is Dead. How Long Lived the King?”. Kmt. Weaverville, North Carolina: Kmt Communications. 21 (2). ISSN 1053-0827. 
• Brand, Peter J. (2020). „The Historical Record”. Ur.: Davies, Vanessa; Laboury, Dimitri. The Oxford Handbook of Egyptian Epigraphy and Palaeography. Oxford Handbooks. Oxford, New York: Oxford University Press. ISBN 978-0190604653. 
• Braverman, Irwin M.; Mackowiak, Philip A. (23. 6. 2010). „King Tutankhamun's Family and Demise”. Letters. Journal of the American Medical Association. Chicago, Illinois: American Medical Association. 303 (24): 2471—2475. ISSN 1538-3598. PMID 20571008. doi:10.1001/jama.2010.821. Pristupljeno 24. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Braverman, Irwin M.; Redford, Donald B.; Mackowiak, Philip A. (21. 4. 2009). „Akhenaten and the Strange Physiques of Egypt's 18th Dynasty”. Annals of Internal Medicine. American College of Physicians. 150 (8): 556—560. ISSN 1539-3704. OCLC 43032966. PMID 19380856. S2CID 24766974. doi:10.7326/0003-4819-150-8-200904210-00010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Breasted, James Henry, ur. (2001) [1906]. Ancient Records of Egypt. 2 (Paperback izd.). Urbana; Chicago: University of Illinois Press. ISBN 0-252-06974-9. 
• Breasted, James Henry (1909). A History Of Egypt: From the Earliest Times to the Persian Conquest (2nd izd.). New York: Charles Scribner's Sons. OCLC 848576611. 
• Breasted, James Henry (1972). Development of religion and thought in ancient Egypt. Philadelphia, Pennsylvania: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1045-3. 
• Brown, William P. (2014). The Oxford Handbook of the Psalms (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-979050-0. 
• Bryce, Trevor Robert (1998). The Kingdom of the Hittites (First izd.). Oxford; New York: Clarendon Press; Oxford University Press. ISBN 0198140959. LCCN 97014411. 
• Burridge, A. (septembar 1995). „Did Akhenaten Suffer From Marfan's Syndrome?”. Akhenaten Temple Project Newsletter (3). CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Chaney, Edward (2006a). „Freudian Egypt”. The London Magazine. London: Burhan Al-Chalabi. 2016 (April/May): 62—69. ISSN 0024-6085. 
• Chaney, Edward (2006b). „Egypt in England and America: The Cultural Memorials of Religion, Royalty and Revolution”. Ur.: Ascari, Maurizio; Corrado, Adriana. Sites of Exchange: European Crossroads and Faultlines. Internationale Forschungen Zur Allgemeinen Und Vergleichenden Literaturwissenschaft. 103. Amsterdam: Rodopi. str. 39—69. ISBN 978-9042020153. 
• Clayton, Peter (2006). Chronicle of the Pharaohs, Thames and Hudson
• Cohen, Raymond; Westbrook, Raymond, ur. (2002) [2000]. Amarna Diplomacy: The Beginnings of International Relations (Paperback izd.). Baltimore; London: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-7103-4. 
• Darnell, John Coleman; Manassa, Colleen (2007). Tutankhamun's Armies: Battle and Conquest during Ancient Egypt's Late 18th Dynasty. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-471-74358-3. OCLC 70265584. 
• David, Rosalie (1998). Handbook to Life in Ancient Egypt. Facts on File Inc. 
• Davidson, Justin (11. 11. 2019). „Gleaming and Self-Aware, Philip Glass's Akhnaten Is Borne to the Met”. Vulture. Vox Media. Arhivirano iz originala 21. 10. 2020. g. Pristupljeno 4. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Davies, Norman de Garis (1903—1908). The Rock Tombs of El Amarna. Memoir (Archaeological Survey of Egypt). 13–14. London: Egypt Exploration Fund. OCLC 11263615. 
• Day, John (2013). „Psalm 104 and Akhenaten's Hymn to the Sun”. Ur.: Gillingham, Susan. Jewish and Christian Approaches to the Psalms: Conflict and Convergence. Oxford University Press. str. 211—228. ISBN 978-0-19-969954-4. 
• Day, John (2014). From Creation to Babel: Studies in Genesis 1-11 (na jeziku: engleski). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-567-37030-3. 
• Desroches-Noblecourt, Christiane (1963). Tutankhamen: Life and Death of a Pharaoh. Illustrated by F. L. Kenett (1st izd.). New York: New York Graphic Society. ISBN 978-0821201510. 
• van Dijk, Jacobus (2003) [2000]. „The Amarna Period and the Later New Kingdom (c.1352–1069 BC)” (PDF). Ur.: Shaw, Ian. The Oxford History of Ancient Egypt (New izd.). Oxford; New York: Oxford University Press. str. 265—307. ISBN 978-0-19-280458-7. Arhivirano (PDF) iz originala 19. 6. 2018. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dodson, Aidan (2012). „Akhenaten (Amenhotep IV)”. Ur.: Bagnall, Roger S.; Brodersen, Kai; Champion, Craige B.; Erskine, Andrew; Huebner, Sabine R. The Encyclopedia of Ancient History. 1. Malden, Massachusetts: Blackwell Publishing Ltd. ISBN 978-1405179355. OCLC 230191195. 
• Dodson, Aidan (2014). Amarna Sunrise: Egypt from the Golden Age to Age of Heresy (1st izd.). Cairo; New York: The American University in Cairo Press. ISBN 978-9774166334. 
• Dodson, Aidan (2009). Amarna Sunset: Nefertiti, Tutankhamun, Ay, Horemheb, and the Egyptian Counter-Reformation (1st izd.). Cairo; New York: The American University in Cairo Press. ISBN 978-977-416-304-3. 
• Dodson, Aidan (2018) [2009]. Amarna Sunset: Nefertiti, Tutankhamun, Ay, Horemheb, and the Egyptian Counter-Reformation (Revised izd.). Cairo; New York: The American University in Cairo Press. ISBN 978-977-416-859-8. OCLC 1004248105. 
• Dodson, Aidan; Hilton, Dyan (2004). The Complete Royal Families of Ancient Egypt. Thames & Hudson. 
• Drioton, Étienne; Vandier, Jacques (1952) [1938]. L'Égypte. Les Peuples de l'Orient Méditerranéen (na jeziku: francuski). II (3rd izd.). Paris: Presses Universitaires de France. 
• Duhig, Corinne (2010). „The remains of Pharaoh Akhenaten are not yet identified: Comments on 'Biological age of the skeletonised mummy from Tomb KV55 at Thebes (Egypt)' by Eugen Strouhal”. Anthropologie (na jeziku: engleski). Moravian Museum. 48 (2): 113—115. JSTOR 26292899 . „It is essential that, whether the KV55 skeleton is that of Smenkhkare or some previously-unknown prince... the assumption that the KV55 bones are those of Akhenaten be rejected before it becomes "received wisdom".” 
• Elmar, Edel (1948). „Neue Keilschriftliche Umschreibungen Ägyptischer Namen aus den Boǧazköytexten”. Journal of Near Eastern Studies (na jeziku: nemački). The University of Chicago Press. 7 (1): 11—24. ISSN 0022-2968. JSTOR 542570 . doi:10.1086/370848. 
• Fecht, Gerhard (1960). „Amarna Probleme (1–2)”. Zeitschrift für Ägyptische Sprache und Altertumskunde (na jeziku: nemački). De Gruyter. 85: 83—118. ISSN 0044-216X. S2CID 192846780. doi:10.1524/zaes.1960.85.1.99. 
• Freud, Sigmund (1939). Moses and Monotheism. New York: A.A. Knopf. OCLC 624780. 
• Gabolde, Marc (1998). D'Akhenaton à Toutânkhamon. Collection de l'Institut d'Archéologie et d'Histoire de l'Antiquité (na jeziku: francuski). 3. Lyon: Université Lumière-Lyon 2. ISBN 978-2911971020. ISSN 1275-269X. 
• Gabolde, Marc (17. 2. 2011). „The End of the Amarna Period”. BBC.co.uk. BBC. Pristupljeno 12. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gardiner, Alan H. (1905). The Inscriptions of Mes, A Contribution to the Study of Egyptian Judicial Procedure. Untersuchungen zur Geschichte und Altertumskunde Ägyptens. IV, Book 3. J. C. Hinrichs publishers. Pristupljeno 24. 7. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gardiner, Shayna (2015). „Taking Possession of the Constant Rate Hypothesis: Variation and Change in Ancient Egyptian Possessive Constructions”. University of Pennsylvania Working Papers in Linguistics. 21 (2): 69—78. 
• Gohary, Jocelyn Olive (1992). Akhenaten's Sed-festival at Karnak. Studies in Egyptology (na jeziku: engleski) (1st izd.). London; New York: Kegan Paul International. ISBN 978-0710303806. ISSN 1754-601X. OCLC 22309806. 
• Goldwasser, Orly (1992). „Literary Late Egyptian as a Polysystem”. Poetics Today. Duke University Press. 13 (3): 447—462. ISSN 0333-5372. JSTOR 1772871. doi:10.2307/1772871. 
• Grajetzki, Wolfram (2005). Ancient Egyptian Queens: A Hieroglyphic Dictionary. London: Golden House Publications. ISBN 978-0-9547218-9-3. OCLC 61189103. 
• Hall, Henry (1921). „Egypt and the External World in the Time of Akhenaten”. The Journal of Egyptian Archaeology. 7 (1): 39—53. S2CID 192247058. doi:10.1177/030751332100700105. 
• Harris, James E.; Wente, Edward F., ur. (1980). An X-ray Atlas of the Royal Mummies (1st izd.). Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226317458. 
• Hart, George (2000) [1986]. A Dictionary of Egyptian Gods and Goddesses. London; New York: Routledge. ISBN 0415059097. 
• Hawass, Zahi (septembar 2010). „King Tut's Family Secrets”. National Geographic (na jeziku: engleski). Photographs by Kenneth Garrett. Washington, D.C.: National Geographic Society. Arhivirano iz originala 9. 5. 2020. g. Pristupljeno 13. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hawass, Zahi; Gad, Yehia Z.; Somaia, Ismail; Khairat, Rabab; Fathalla, Dina; Hasan, Naglaa; Ahmed, Amal; Elleithy, Hisham; Ball, Markus; Gaballah, Fawzi; Wasef, Sally; Fateen, Mohamed; Amer, Hany; Gostner, Paul; Selim, Ashraf; Zink, Albert; Pusch, Carsten M. (17. 2. 2010). „Ancestry and Pathology in King Tutankhamun's Family”. Journal of the American Medical Association. Chicago, Illinois: American Medical Association. 303 (7): 638—647. ISSN 1538-3598. PMID 20159872. doi:10.1001/jama.2010.121 . Pristupljeno 24. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hessler, Peter (2017). „Meet King Tut's Father, Egypt's First Revolutionary”. National Geographic. National Geographic Society. Pristupljeno 10. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hoffmeier, James K. (2005). Ancient Israel in Sinai: The Evidence for the Authenticity of the Wilderness Tradition (na jeziku: engleski). Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-515546-4. 
• Hoffmeier, James Karl (2015). Akhenaten and the Origins of Monotheism (1st izd.). Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0199792085. 
• Hornung, Erik (1992). „The Rediscovery of Akhenaten and His Place in Religion”. Journal of the American Research Center in Egypt. San Antonio, Texas: American Research Center in Egypt. 29: 43—49. ISSN 0065-9991. JSTOR 40000483 . doi:10.2307/40000483. 
• Hornung, Erik (2001) [1995]. Akhenaten and the Religion of Light. Prevod: Lorton, David. Ithaca, New York; London: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8725-5. OCLC 48417401. 
• Hornung, Erik; Krauss, Rolf; Warburton, David, ur. (2006). Ancient Egyptian Chronology. Handbook of Oriental Studies. 83. Brill. ISBN 978-90-04-11385-5. 
• Hotton, Emily (3. 11. 2018). „Game Review: Assassin's Creed – The Curse of the Pharaohs”. Nile Scribe. Pristupljeno 4. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kemp, Barry John (2015). „The Amarna Royal Tombs at Amarna” (PDF). Akhetaten Sun. sv. 21 br. 2. Denver, Colorado: Amarna Research Foundation. str. 2—13. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 6. 2020. g. Pristupljeno 20. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kitchen, Kenneth Anderson (2003). On the Reliability of the Old Testament. Grand Rapids, Michigan: William. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-0396-2. 
• Kitchen, Kenneth Anderson (2000). „Regnal and Genealogical Data of Ancient Egypt (Absolute Chronology I): The Historical Chronology of Ancient Egypt, A Current Assessment”. Ur.: Bietak, Manfred. The Synchronisation of Civlisations in the Eastern Mediterranean in the Second Millennium B.C.: Proceedings of an international symposium at Schloss Haindorf, 15th–17th of November 1996 and at the Austrian Academy, Vienna, 11th–12th of May 1998 (Conference proceedings). Contributions to the Chronology of the Eastern Mediterranean. 4. Vienna, Austria: Austrian Academy of Sciences Press. ISBN 978-3-7001-2936-3. 
• Kitchen, Kenneth Anderson (1986) [1972]. The Third Intermediate Period in Egypt (1100–650 BC) (2nd izd.). Warminster, England: Aris & Phillips. ISBN 978-0-85668-298-8. 
• Laboury, Dimitri (2010). Akhénaton. Les grands pharaons (na jeziku: francuski). Paris: Pygmalion-Flammarion. ISBN 978-2756400433. 
• Landes, Richard (2011). Heaven on Earth: The Varieties of the Millennial Experience (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983181-4. 
• Laroche, Emmanuel (1971). Catalogue des Textes Hittites (na jeziku: francuski). Paris: Klincksieck. OCLC 607304. 
• Leprohon, Ronald J. (2013). The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary. SBL Press. ISBN 978-1-58983-736-2. 
• Levenson, Jon Douglas (1994). Creation and the persistence of evil. Princeton University Press. ISBN 0-691-02950-4. 
• Lorenz, Megaera. „Lorenz, Maegara "The Mystery of Akhenaton: Genetics or Aesthetics"”. Heptune.com. Arhivirano iz originala 8. 2. 2010. g. Pristupljeno 21. 3. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lorenzen, Eline D; Willerslev, E (2010). „King Tutankhamun's Family and Demise”. JAMA. 303 (24): 2471; author reply 2473—475. PMID 20571007. doi:10.1001/jama.2010.818. 
• Manniche, Lise (2010). Akhenaten Colossi of Karnak. Cairo: American University in Cairo Press. OCLC 938908123. 
• Marchant, Jo (2011). „Ancient DNA: Curse of the Pharaoh's DNA”. Nature. 472 (7344): 404—406. Bibcode:2011Natur.472..404M. PMID 21525906. doi:10.1038/472404a . 
• „Marfan syndrome”. Gaithersburg, Maryland: National Center for Advancing Translational Sciences. 26. 1. 2017. Arhivirano iz originala 5. 11. 2018. g. Pristupljeno 21. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mark, Joshua J. (22. 4. 2014). „Horemheb”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 10. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Martín Valentín, Francesco J.; Bedman, Teresa (2014). „Proof of a 'Long Coregency' between Amenhotep III & Amenhotep IV Found in the Chapel of Vizier Amenhotep-Huy (Asasif Tomb 28) West Luxor”. Kmt. Weaverville, North Carolina: Kmt Communications. 25 (2): 17—27. ISSN 1053-0827. 
• Montserrat, Dominic (2003) [2000]. Akhenaten: History, Fantasy and Ancient Egypt (1st paperback izd.). London; New York: Routledge. ISBN 0415301866. 
• Moran, William Lambert, ur. (1992) [1987]. The Amarna Letters (English-language izd.). Baltimore; London: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-4251-4. LCCN 91020570. 
• Murnane, William J. (1995). Texts from the Amarna Period in Egypt. Society of Biblical Literature Writings from the Ancient World. 5. Atlanta: Society of Biblical Literature. ISBN 978-1555409661. 
• Murnane, William J.; Van Siclen III, Charles C. (2011) [1993]. The Boundary Stelae Of Akhentaten. London; New York: Routledge. ISBN 978-0710304643. 
• Najovits, Simson (2004). Egypt, the Trunk of the Tree, A Modern Survey of and Ancient Land, Vol. II. New York: Algora Publishing. ISBN 978-0875862569. 
• Nims, Charles F. (1973). „The Transition from the Traditional to the New Style of Wall Relief under Amenhotep IV”. Journal of Near Eastern Studies. Chicago, Illinois: University of Chicago Press. 32 (1/2): 181—187. ISSN 0022-2968. JSTOR 543483 . doi:10.1086/372234. 
• Van der Perre, Athena (2012). „Nofretetes [vorerst] letzte dokumentierte Erwähnung”. Ur.: Kampp-Seyfried, Friederike. Im Licht von Amarna – 100 Jahre Fund der Nofretete (Exhibition catalogue) (na jeziku: nemački). Petersberg, Hesse: Imhof Verlag. ISBN 978-3865688422. 
• Van der Perre, Athena (2014). „The Year 16 graffito of Akhenaten in Dayr Abū Ḥinnis: A Contribution to the Study of the Later Years of Nefertiti”. Journal of Egyptian History. Brill. 7 (1): 67—108. ISSN 1874-1657. doi:10.1163/18741665-12340014. 
• Perry, Dominic (15. 5. 2019). „The Aten Appears (Episode 110)”. The History of Egypt Podcast (Podkest). Korisna informacija se nalazi na: 03:59. Arhivirano iz originala 22. 06. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• O'Connor, David; Silverman, David P., ur. (1995). Ancient Egyptian Kingship. Probleme der Ägyptologie. 9. Leiden; New York; Köln: Brill. ISBN 90-04-10041-5. 
• Ockinga, Boyo (2001). „Piety”. Ur.: Redford, Donald. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. 3. Oxford University Press. str. 44—47. ISBN 0-19-510234-7. 
• Redford, Donald B. (1976). „The Sun-disc in Akhenaten's Program: Its Worship and Antecedents, I”. Journal of the American Research Center in Egypt. San Antonio, Texas: American Research Center in Egypt. 13: 53—56. ISSN 0065-9991. JSTOR 40001118 . doi:10.2307/40001118. 
• Redford, Donald B. (1984). Akhenaten: The Heretic King. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0691035673. OCLC 10099207. 
• Redford, Donald B. (1987). „The Monotheism of the Heretic Pharaoh: Precursor of Mosaic monotheism or Egyptian anomaly?”. Biblical Archaeology Review. 13 (3): 53—56. 
• Redford, Donald B.; Shanks, Hershel; Meinhardt, Jack (1997). Aspects of Monotheism: How God is One (Conference paper and proceedings). Washington, D.C.: Biblical Archaeology Society. ISBN 978-1880317198. OCLC 37608180. 
• Redford, Donald B. (maj 2013). „Akhenaten: New Theories and Old Facts”. Bulletin of the American Schools of Oriental Research. American Schools of Oriental Research. 369 (369): 9—34. ISSN 0003-097X. JSTOR 10.5615/bullamerschoorie.369.000 . OCLC 05748058. doi:10.5615/bullamerschoorie.369.0009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Reeves, Nicholas (2019) [2001]. Akhenaten: Egypt's False Prophet (Electronic izd.). London; New York: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-29469-7. LCCN 00108868. 
• Rogers, Robert William, ur. (1912). Cuneiform Parallels to the Old Testament. London; Toronto; Melbourne; and Bombay: Oxford University Press. 
• „The royal family at Amarna”. University College London. 2001. Pristupljeno 10. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ridley, Ronald Thomas (2019). Akhenaten: A Historian's View. The AUC History of Ancient Egypt. Cairo; New York: The American University in Cairo Press. ISBN 978-9774167935. 
• Robins, G. (1993). Women in Ancient Egypt. Harvard University Press. 
• Ross, Barbara (1999). „Akhenaten and Rib Hadda from Byblos”. Saudi Aramco World. 50 (6): 30—35. Arhivirano iz originala 13. 1. 2010. g. Pristupljeno 8. 8. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schemm, Paul (16. 2. 2010). „A Frail King Tut Died From Malaria, Broken Leg”. USA Today. Associated Press. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schulman, Alan R. (1982). „The Nubian War of Akhenaten”. L'Égyptologie en 1979: Axes prioritaires de recherches. Colloques internationaux du Centre national de la recherche scientifique. 2. Paris: Editions du Centre national de la recherche scientifique. str. 299—316. ISBN 978-2222029298. 
• Sethe, Kurt, ur. (1906—1909). Urkunden der 18. Dynastie [Documents of the 18th Dynasty] (PDF). Urkunden des Ägyptischen Altertums (na jeziku: nemački). 4. Leipzig, Germany: J.C. Hinrichs'sche Buchhandlung. Arhivirano (PDF) iz originala 6. 6. 2020. g. Pristupljeno 12. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Shaw, Ian, ur. (2003) [2000]. The Oxford History of Ancient Egypt (New izd.). Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280458-7. 
• Shaw, Ian (2004). Ancient Egypt: A Very Short Introduction (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-157840-3. 
• Shupak, Nili (1995). „The Monotheism of Moses and the Monotheism of Akhenaten”. The Bible as a Meeting Point of Cultures through the Ages. Sevivoth. str. 18—27. 
• Silverman, David P.; Wegner, Josef W.; Wegner, Jennifer Houser (2006). Akhenaten and Tutankhamun: Revolution and Restoration (na jeziku: engleski) (1st izd.). Philadelphia, Pennsylvania: University of Pennsylvania Museum of Archeology and Anthropology. ISBN 978-1931707909. 
• Smith, Elliot, ur. (1923). Tutankhamen and the discovery of his tomb by the late Earl of Canarvon and Mr Howard Carter. London: Routledge. 
• Sooke, Alastair (9. 1. 2014). „Akhenaten: mad, bad, or brilliant?”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 10. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sooke, Alastair (4. 2. 2016). „How ancient Egypt shaped our idea of beauty”. Culture. British Broadcasting Corporation. Pristupljeno 25. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Spence, Kate (17. 2. 2011). „Akhenaten and the Amarna Period”. BBC.co.uk. BBC. Pristupljeno 10. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Stent, Gunther Siegmund (2002). Paradoxes of Free Will. Transactions of the American Philosophical Society. 92. Philadelphia, Pennsylvania: American Philosophical Society. ISBN 0-87169-926-5. OCLC 50773277. 
• Strachey, James (1939). „Preliminary Notes Upon the Problem of Akhenaten”. International Journal of Psycho-Analysis. 20: 33—42. ISSN 0020-7578. Pristupljeno 12. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Strouhal, Eugen (2010). „Biological age of skeletonized mummy from Tomb KV 55 at Thebes”. Anthropologie. Brno, Czech Republic: Moravian Museum. 48 (2): 97—112. JSTOR 26292898 . 
• Takács, Sarolta Anna; Cline, Eric H., ur. (2015) [2007]. „Akhenaten (also Akhenaton) (r. ca. 1353–1335 B.C.E.)”. The Ancient World. 1—5. London; New York: Routledge. ISBN 978-0-7656-8082-2. LCCN 2006101384. 
• Trigger, Bruce Graham; Kemp, Barry; O'Connor, David Bourke; Lloyd, Alan Brian (2001) [1983]. Ancient Egypt, A Social History. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 0521284279. LCCN 82-22196. 
• Tyldesley, Joyce Ann (1998). Nefertiti: Egypt's Sun Queen. London: Viking. ISBN 978-0670869985. OCLC 1153684328. 
• Tyldesley, Joyce A. (2005). Egypt: How a Lost Civilisation was Rediscovered. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0520250208. 
• Tyldesley, Joyce A. (2006). Chronicle of the Queens of Egypt: From Early Dynastic Times to the Death of Cleopatra. New York: Thames & Hudson. ISBN 0-500-05145-3. OCLC 61189103. 
• Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-05120-8. 
• Zaki, Mey (2008). The Legacy of Tutankhamun: Art and History. Photographs by Farid Atiya. Giza, Egypt: Farid Atiya Press. ISBN 978-977-17-4930-1. 
• Aldred, Cyril (1973). Akhenaten and Nefertiti. London: Thames & Hudson. 
• Aldred, Cyril (1984). The Egyptians. London: Thames & Hudson. 
• Allen, James Peter (1994). „Nefertiti and Smenkh-ka-re”. Göttinger Miszellen. Göttingen, Germany: Verlag der Göttinger Miszellen. 141: 7—17. ISSN 0344-385X. 
• Asante, Molefi Kete; Mazama, Ama (2009). Encyclopedia of African Religion. Thousand Oaks, California: Sage Publications. 
• Ashrafian, Hutan (septembar 2012). „Familial epilepsy in the pharaohs of ancient Egypt's 18th Dynasty”. Epilepsy & Behavior. 25 (1): 23—31. PMID 22980077. S2CID 20771815. doi:10.1016/j.yebeh.2012.06.014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bilolo, Mubabinge (2004) [1988]. „Sect. I, vol. 2”. Le Créateur et la Création dans la pensée memphite et amarnienne. Approche synoptique du Document Philosophique de Memphis et du Grand Hymne Théologique d'Echnaton (na jeziku: francuski) (new izd.). Munich-Paris: Academy of African Thought. 
• Čavka, Mislav; Kelava, Kelava; Čavka, Vlatka; Bušić, Željko; Olujić, Boris; Brkljačić, Boris (mart 2010). „Homocystinuria, a possible solution of the Akhenaten's mystery”. Collegium Antropologicum. Croatian Anthropological Society. 34 (Suppl. 1): 255—258. ISSN 0350-6134. PMID 20402329. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• El Mahdy, Christine (1999). Tutankhamen: The Life and Death of a Boy King. Headline. 
• Choi B, Pak A (2001). „Lessons for surveillance in the 21st century: a historical perspective from the past five millennia”. Soz Praventivmed. 46 (6): 361—368. PMID 11851070. S2CID 12263035. doi:10.1007/BF01321662. hdl:10.1007/BF01321662 . 
• Locker, Melissa (12. 9. 2013). „Did King Tutankhamen Die From Epilepsy?”. Time. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Málek, Jaromír (1996). „The "Coregency relief" of Akhenaten and Smenkhare from Memphis”. Ur.: Der Manuelian, Peter; Freed, Rita E. Studies in Honor of William Kelly Simpson (PDF). 2. Boston: Museum of Fine Arts. ISBN 0-87846-390-9. Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 1. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Miller, Jared L. (2007). „Amarna Age Chronology and the Identity of Nibh ̆ururiyain the Light of a Newly Reconstructed Hittite Text” (PDF). Altorientalische Forschungen. De Gruyter. 34 (2): 252—293. Arhivirano (PDF) iz originala 12. 2. 2020. g. Pristupljeno 9. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rita E. Freed; Yvonne J. Markowitz (1999). Sue H. D'Auria, ur. Pharaohs of the Sun: Akhenaten – Nefertiti – Tutankhamen. Bulfinch Press. 
• Gestoso Singer, Graciela (2008). El Intercambio de Bienes entre Egipto y Asia Anterior. Desde el reinado de Tuthmosis III hasta el de Akhenaton Free Access Ancient Near East Monographs, Volume 2. Buenos Aires, Society of Biblical Literature – CEHAO.
• Holland, Tom (1998). The Sleeper in the Sands (novel), Abacus – a fictionalised adventure story based closely on the mysteries of Akhenaten's reign
• Kozloff, Arielle (2006). „Bubonic Plague in the Reign of Amenhotep III?”. KMT. 17 (3). 
• McAvoy, S. (2007). „Mummy 61074: a Strange Case of Mistaken Identity”. Antiguo Oriente. 5: 183—194. 
• Najovits, Simson. Egypt, Trunk of the Tree, Volume I, The Contexts, Volume II, The Consequences, Algora Publishing, New York, 2003 and 2004. On Akhenaten: Vol. II, Chapter 11, pp. 117–73 and Chapter 12, pp. 205–13
• Redford, Donald B. (1984). Akhenaten: The Heretic King. Princeton University Press
• Shortridge K (1992). „Pandemic influenza: a zoonosis?”. Semin Respir Infect. 7 (1): 11—25. PMID 1609163. 
• Stevens, Anna (2012). Akhenaten's workers : the Amarna Stone village survey, 2005–2009. Volume I, The survey, excavations and architecture. Egypt Exploration Society. 
• Van Dyke, John Charles (1887). Principles of Art: Pt. 1. Art in History; Pt. 2. Art in Theory. New York, New York: Fords, Howard, & Hulbert. Pristupljeno 19. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wolf, Walther (1951). Die Stellung der ägyptischen Kunst zur antiken und abendländischen und Das Problem des Künstlers in der ägyptischen Kunst (na jeziku: nemački). Hildesheim, Germany: Gerstenberg. 

Spoljašnje veze

• Akhenaten on In Our Time at the BBC. (listen now)
• The City of Akhetaten
• The Great Hymn to the Aten
• M.A. Mansoor Amarna Collection
• Grim secrets of Pharaoh's city BBC
• Ancestry and Pathology in King Tutankhamun's Family Hawass
• The Long Coregency Revisited: the Tomb of Kheruef Arhivirano jun 13, 2011 na sajtu Wayback Machine by Peter Dorman, University of Chicago
• Royal Relations, Tut's father is very likely Akhenaten. National Geographic 09. 2010 Arhivirano avgust 9, 2011 na sajtu Wayback Machine