Žozef Sijes

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Emanuel Žozef Sijes
Žozef Sijes, Žak-Luj David, 1817.
Lični podaci
Puno imeEmanuel Žozef Sijes
Datum rođenja(1748-05-03)3. maj 1748.
Mesto rođenjaFrežis, Kraljevstvo Francuska
Datum smrti20. jun 1836.(1836-06-20) (88 god.)
Mesto smrtiPariz, Julska monarhija
Porodica
RoditeljiOnore Sijes
Anabela Sijes
1797 — 1799.
PrethodnikŽan Fransoa Revbel
NaslednikFrancuski konzulat

Emanuel Žozef Sijes (franc. Emmanuel Joseph Sieyès; 3. maj 1748—20. jun 1836), poznatiji kao opat Sijes (franc. l'abbé Sieyès) je bio jedan od najznačajnijih teoretičara Francuske revolucije.[1] Iako je pripadao prvom staležu, po izbijanju Revolucije staje uz treći stalež čija je prava branio i tokom režima starog poretka. Izložio je položaj i zahteve trećeg staleža u čuvenom pamfletu "Šta je treći stalež". Bio je jedan od direktora Francuske republike i konzula uz Napoleona Bonapartu. Nakon proglašenja Carstva ne ističe se u političkom životu. Umro je u dubokoj starosti.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je 3. maja 1748. godine kao peto dete Onora i Anabele Sijes u gradu Frežisu u južnoj Francuskoj[2]. Otac mu je bio carinik sa skromnom zaradom. Osnovno obrazovanje je stekao kod jezuita. Neko vreme je studirao na koledžu u Draginjanu[2]. Prvobitno je Sijes želeo da postane vojnik, ali je bio slabog zdravlja. Zbog toga je bio predodređen za versku karijeru. U tome mu je pomogao vikar Frežisa koga je zadužio Žozefov otac[2]. Sijes je deset godina učio na bogosloviji u Parizu[3]. Tamo studira teologiju i priprema se za svešteničku karijeru. Zbog svojih sposobnosti i interesa za nauku, Sijes je ubrzo stekao reputaciju. Iskazivao je otpornost prema tradicionalnom bogosluženju. Za sveštenika je pripreman na Sorboni. Na njega su uticaj imali Džon Lok, Etjen Kondilak, Turgo i drugi francuski enciklopedisti i prosvećeni mislioci. Godine 1770. Sijes je dobio diplomu iz teologije. Rangiran je na dnu liste zbog svojih antipatija prema verskom obrazovanju. Godine 1772. rukopoložen je u čin sveštenika. Nije se odmah zaposlio. Napada francuski "stari poredak" i brani interese trećeg staleža. Kralj Luj XVI, pod pretnjom bankrota države, pristao je 1788. godine da sazove skupštinu staleža koja se nije sastajala više od 150 godina. Žak Neker je uputio poziv filozofima da iznesu svoje stavove u pogledu organizacije društva. Sijesu je to omogućilo da januara 1789. godine objavi svoj čuveni pamflet: Šta je treći stalež? (francuski: Qu'est-ce que le tiers-état)[4]. Čuven je njegov lakonski odgovor na pitanje iz naslova pamfleta:

"Šta je treći stalež? Sve. Šta je do sada bio? Ništa. Šta želi? Da postane nešto."

Vladavina žirondinaca[uredi | uredi izvor]

Pamflet je bio veoma uspešan. Uprkos pripadnosti prvom, svešteničkom staležu, opat Sijes je prišao poslanicima trećeg staleža koji su otkazali poslušnost kralju. Slično su učinili mnogobrojni pripadnici nižeg klera nezadovoljni svojim položajem, pa čak i dvojica pripadnika drugog, plemićkog staleža. Sijes je igrao značajnu ulogu u prvim godinama Francuske revolucije. Učestvovao je u izradi Deklaracije o pravima čoveka i građanina[5]. Iako se ne ističe kao veliki govornik (govorio je retko i kratko), imao je veliki politički uticaj. Bio je protiv mera ukidanja desetka i oduzimanja crkvenog zemljišta koje je usvojila Narodna skupština na sednici od 3/4. avgusta 1789. godine. To ga je diskreditovalo u Narodnoj skupštini, te Sijes nije uspeo lako da povrati svoj autoritet[6][7]. Protivio se pravu apsolutnog veta francuskog kralja. Posle proleća 1790. godine Sijes je u senci drugih političara. Dve nedelje bio je predsednik Nacionalne ustavotvorne skupštine.

Kao i drugi članovi Ustavotvorne skupštine, i Sijes je isključen iz Zakonodavne skupštine koja je Ustavotvornu nasledila nakon donošenja ustava iz 1791. godine. Meru je predložio Maksimilijan Robespjer. Sijes je član Nacionalnog konventa koji je nasledio Zakonodavnu skupštinu (septembar 1792. - septembar 1795). Glasao je za pogubljenje Luja XVI koje je izvršeno januara 1793. godine. Tokom jakobinske diktature, Sijes se odrekao katoličke vere pod pritiskom montanjarskog konventa. Kada su ga kasnije upitali šta je radio tokom vladavine terora, on je odgovorio: "Živeo sam".[8]

Termidorci i Direktorijum[uredi | uredi izvor]

Sijes se ponovo pojavljuje na političkoj sceni Francuske posle Termidorske reakcije kojom je zbačena jakobinska vlada[9]. Godine 1795. predvodi diplomatsku misiju u Hagu koja je izradila sporazum između Francuske i novoproglašene Batavijske republike. Bio je protivnik ustava iz 1795. godine i odbio je mesto direktora. Maja 1798. godine bio je punomoćnik Francuske u Berlinu. Podsticao je Pruse da stanu uz Francusku protiv Druge koalicije. Njegovi napori nisu urodili plodom. Maja 1799. godine dvojica direktora dobila su ostavku. Sijes je izabran za direktora umesto Žana Fransoa Revbela. Ipak, kovao je zaveru protiv Direktorijuma pokušavajući da podrije ustav treće godine. Zbog toga je izdejstvovao zatvaranje jakobinskog kluba i generalu Žuberu predlagao izvršenje puča.

Konzulat[uredi | uredi izvor]

Žuber je poginuo 1799. godine u bici kod Novog. Napoleon Bonaparta se oktobra iste godine vratio iz Egipta. Sijes je njemu predložio isto što i Žuberu. Borba protiv Druge koalicije tekla je uspešno, a Napoleon nije želeo da sve zasluge pripadnu Direktorijumu. Zbog toga je prihvatio Sijesov plan. U državnom udaru 18. brimera zbačen je drugi Direktorijum. Napoleon je preuzeo vlast formirajući privremeni Konzulat. Sijes i Rože-Diko bili su druga dvojica konzula. Ubrzo je Sijes penzionisan na mestu privremenog konzula. Postao je jedan od prvih članova Senata. Predstavljao je Senat 1799. godine. Od Napoleona je dobio veliko imanje u Kronu[10].

Nakon revolucije[uredi | uredi izvor]

Tokom perioda Francuskog carstva (1804—1814), Sijes se nije politički isticao. Tokom Napoleonovih 100 dana (1815), Sijes je bio član "komore ravnopravnih". Nakon Burbonske restauracije, Sijes je 1816. godine izbačen iz Akademije moralnih i političkih nauka od strane Luja XVIII. Preselio se u Brisel, ali se posle Julske revolucije (1830) vratio u Francusku. Umro je u Parizu 1836. godine u životnoj dobi od 88 godina.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Emmanuel-Joseph Sieyès | French Revolution, National Assembly & Abbé | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-03. 
  2. ^ a b v Van Deusen, Glyndon G.. str. 11
  3. ^ Van Deusen, Glyndon G.. str. 12
  4. ^ William H. Sewell Jr. . A Rhetoric of Bourgeois Revolution: The Abbe Sieyes and What is the Third Estate?. Durham and London: Duke University Press. (1994). str. 9.
  5. ^ William H. Sewell Jr., A Rhetoric of Bourgeois Revolution: The Abbé Sieyes and What is The Third Estate? 43.
  6. ^ William H. Sewell Jr. A Rhetoric of Bourgeois Revolution: The Abbé Sieyès and What is the Third Estate? 16.
  7. ^ John J. Meng, Review of Sieyes: His Life and His Nationalism by Glyndon G. Van Deusen, The Catholic Historical Review Vol. 19 No. 2 (July 1933),221. JSTOR (11, February 2010).
  8. ^ Sewell Jr., William H.. str. 198
  9. ^ Sewell Jr., William H.. str. 19.
  10. ^ Chisholm 1911

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Baczko, Bronislaw (1988). „The Social Contract of the French: Sieyès and Rousseau”. The Journal of Modern History. 60: S98—S125. JSTOR 1880372. S2CID 153979827. doi:10.1086/243376. 
  • Fauré, Christine. "Representative Government or Republic? Sieyès on Good Government." in The Ashgate Research Companion to the Politics of Democratization in Europe: Concepts and Histories (2008) pp: 75+
  • Furet, Francois, and Mona Ozouf, eds. A Critical Dictionary of the French Revolution (1989) pp. 313–23
  • Hibbert, Christopher (1982). The Days of the French Revolution. New York: William Morrow.
  • Meng, John J. Review of: Sieyès His Life and His Nationalism by Glyndon G. Van Deusen. The Catholic Historical Review, Vol 19, No. 2 (July 1933). JSTOR. Retrieved 11 February 2010.
  • Sewell, Jr., William H (1994). A rhetoric of bourgeois revolution : the Abbé Sieyès and What is the Third Estate?. Durham and London: Duke University Press.
  • Van Deusen, Glyndon G (1933, reprint 1968). Sieyès: his life and his nationalism. New York: AMS Press.

Primarni izvori[uredi | uredi izvor]

  • Sieyès, Comte Emmanuel Joseph, M. Blondel, and Samuel Edward Finer, eds. What is the Third Estate? London: Pall Mall Press, 1963.
Žozef Sijes na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жозеф_Сијес&oldid=27348608”