Internet

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Šema Vikipedije na internetu

Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi. Počeci interneta se vežu za stvaranje ARPANET-a, 1969. godine, mreže računara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje milijarde računara širom sveta na jedan nehijerarhijski način. Internet je proizvod spoja medija, računara i telekomunikacija. Međutim, internet nije samo proizvod tehnološkog napretka, nego takođe društvenih i političkih procesa, uključujući naučnu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korjena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruženje vezano za naučnu zajednicu, internet se vrlo brzo proširio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se internet nametne kao tehnološka inovacija koja konstantno transformiše društvo i ekonomiju.

Pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internakonekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). U 2014. broj internet korisnika premašio je 3 milijarde ili 43,6 % svetske populacije što je dve trećine korisnika došlo iz najbogatijih zemalja i to 78,0 % stanovništva iz Evrope koristi internet, a 57,4 % Amerika. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

Istorija[uredi]

Glavni članak: Istorija interneta

Već od prvih dana pa sve do danas, internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o tehnologiji paketnog prenosa. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.[1]

Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.

Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao:

Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju.

Naime već je tada bilo jasno kako će internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontroverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio „neverne tome“ da se NCP može isključiti po želji.

Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.

Tehnologija[uredi]

Protokoli[uredi]

Komunikacionu infrastrukturu Interneta čine njegova hardverska komponenta i sistem softverskih slojeva koji kontrolišu različite aspekte te arhitekture. I dok se hardver često može koristiti da podrži druge softverske sisteme, dizajn i strogi proces standardizacije softverske arhitekture odlikuju Internet i pružaju temelj za njegovu skalabilnost i uspeh. Odgovornost za dizajn internetskih softverskih sistema je preneta Grupi za internet inženjering (Internet Engineering Task Force (IETF). IETF vodi radne grupe da postavljanje standarda o različitim aspektima Interenet arhitekture, otvorene za svakog pojedinca. Rezultati diskusija i konačni standardi se objavljuju u nizu radova, koji se svaki zove Zahtev za komentar (Request for Comments (RFC)) i dostupni su besplatno na veb-sajtu IETF. Glavni metodi umrežavanja koji omogućavaju Internet se sadrže u specijalnim zahtevima za komentare, koji čine internet standarde. Drugi manje rigorozni dokumenti su čisto informativni, eksperimentalni ili istorijski ili dokumentuju najbolje trenutne prakse u implementaciji internet tehnologija.

Vidi još[uredi]


Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]