Komar (vazduhoplovna jedrilica)
| Komar | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Trenažna jedrilica visokih performansi | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Poljska
| |
| Proizvođač | Radionica Jeżów Glider Poljska, Jedriličarska zadruga „Utva s.o.j”  Kraljevina Jugoslavija
| |
| Probni let | 1933. | |
| Uveden u upotrebu | 1933. | |
| Povučen iz upotrebe | krajem 1950-tih godina | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Aeroklub "Naša Krila" Kraljevine Jugoslavije | |
| Broj primeraka | Poljska 80; Jugoslavija 10 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
![Jedrilica IS-B Komar-48, SP-985, u Muzeju u Krakovu.[1]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:IS-B_Komar_49_%27SP-985%27_(15813428839).jpg)
Komar poznata među pilotima i kao Komartermik je vazduhoplovna jedrilica koju su konstruisali poljski inž. Antoni Kocjan i Apolinary Sobierajski 1933 godine.[2]
Namena[uredi | uredi izvor]
Kao jedrilica visokih performansi Komar je bio namenjen za trenažu i obuku pilota i jedriličara u naprednom letenju.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Rad na projektovanju jedrilice Komar je počeo 1932. godine a prvi prototip je poleteo maja meseca 1933. godine iako je namena ove jedrilice bila prevashodno trenaža i obuka pilota jedriličara u naprednom letenju. Ova jedrilica je postigla i značajne sportske rezultate. Više nacionalnih rekorda Poljske, Jugoslavije i Finske je postignuto sa ovom jedrilicom. Nažalost jedrilica nije bila dovoljno snažna pa se to odrazilo na bezbednost jedriličara, pa je jedno vreme bila zabranjena za letenje. Da bi se poboljšala jedrilica Komar, 1936. godine pristupilo se preprojektovanju (pojačanju strukture), tako da je već u proleće 1937. godine prvi put poletela jedrilica Komar-bis koja je imala nešto lošije letne karakteristike od svoje prethodnice ali je bila bezbednija. Ukupno je proizvedeno između 74 i 80 ovih jedrilica u Poljskoj. Uoči samog rata 1939. godine radilo se na projektu jedrilice Komar-2 ali ovaj projekat nije realizovan.
Nakon Drugog svetskog rata inž A. Kocjan nije mogao da nastavi dalji rad na projektovanju jedrilica pošto je 13. avgusta 1944. godine poginuo kao član Pokreta otpora Poljske. Njegova žena je sačuvala projektnu dokumentaciju koju je predala Institutu za jedriličarstvo (Instytut Szybownictwa (IS)) a oni su nastavili dalje usavršavanje pod rukovodstvom mr.sc. ing. Marian Vasilevski. Rad se sastojao u tome da se poboljša struktura jedrilice, poveća krutost krila i dodate su aerodinamične kočnice. Ova jedrilica je dobila naziv IS-B Komar-48 napravljeno je 5 prototipova i svi su bili međusobno različiti. Prvi let prvog prototipa je obavljen 16. januara 1949. Nakon opitovanja napravljeno je najpovoljnije rešenje koje je nazvano Komar-49. Prvi IS-B Komar-49 iz serijske proizvodnje je poleteo marta meseca 1950. godine. Testovi su pokazali da jedrilica ima dovoljnu čvrstinu, a da se vibracije nisu javljale ni pri velikoj ni maloj brzini. Jedrilica je bila vrlo prijatna za letenje i imala je veoma mali radijus cirkulacije. Ovih jedrilica je napravljeno između 23 i 25 komada već prema različitim izvorima. U odnosu na prethodne jedrilice bila je bezbednija ali sa lošijim letnim karakteristikama.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Jedrilica Komar je mešovite konstrukcije (drvo i platno) a izvedena je kao visokokrilni monoplan. Trup joj je drvena konstrukcija šestougaonog poprečnog preseka obložena drvenom lepenkom. Kabina je bila otvorena sa vetrobranom od pleksiglasa. Jedrilica je bila opremljena najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služio metalni klizač pričvršćen amortizerima od tvrde gume. Na repu jedrilice nalazila se elastična drljača.
Krilo je bilo ravno, imalo je pravu napadnu ivicu normalnu na osu jedrilice a oblik krila je bio trapezast sa zaobljenim krajem. Napadna ivica krila je bila napravljena u obliku kutije obložene šper pločom a ostatak krila je bio obložen impregniranim platnom. Krila su kosim podupiračima (upornicama) bila oslonjena na trup jedrilice a kod tipa Komar-49 bila su opremljena aerodinamičkim kočnicama. Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo.
Varijante jedrilice[uredi | uredi izvor]
- Komar — originalni model iz 1933. godine.
- Komar bis — modifikovani model iz 1936. godine, sa pojačanom strukturom letelice.
- Komar-48 — modifikovani model iz 1948. godine, zvaničan naziv IS-B Komar-48. Napravljeno 5 prototipova.
- Komar-49 — modifikovani model iz 1949. godine, proizvodna verzija, napravljeno 23 ili 25 jedrilica.
| Karakteristike | Komar | Komar bis | Komar-49 |
|---|---|---|---|
| Finesa | 1 : 20,2 pri brzini 50 km/h | 1 : 20,2 pri brzini 49 km/h | 1 : 19,0 pri brzini 64 km/h |
| Performanse |
|
|
|
| Dimenzije |
|
|
|
| Masa |
|
|
|
Napomena: navedene karakteristike odnose se na model jedrilice Komar.[3][1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Iako su piloti odmah zavoleli ovu jedrilicu, visokih performansi, koja je korišćena prvenstveno za trening i obuku pilota i jedriličara u naprednom letenju, na njoj se dogodilo nekoliko nesreća pri velikoj brzini, pa je sa njom, navodno, bilo zabranjeno letenje u blizini oblaka, i pokretanje avio-vučom.
Proizvodnja i operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Proizvodnja u Poljskoj[uredi | uredi izvor]
Jedrilica je bila najpopularnija u Poljskoj, gde je prvi put i proizvedena pre Drugog svetskog rata, i računa se da je napravljeno preko 80 primeraka. Zbog određenih tehničkih nedostataka, jedrilica je naknadno pretrpela nekoliko izmena.
Proizvodnja u drugim zemljama[uredi | uredi izvor]
Po licenci se proizvodila u Estoniji, Jugoslaviji, Palestini, Finskoj, Francuskoj i Bugarskoj. Finci su sa njom izveli let od 60 km, nad vodom, a 1937. godine je ovoj jedrilicom oboren svetski rekord u dužini trajanja leta.[3]
Proizvodnja u Kraljevini Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]
Komar se u Jugoslaviji proizvodio kao IS-B Komar. Prvu jedrilicu napravili su članovi grupe „Deveti”, za naprednu obuku pilota i sa njom učestvovanje na takmičenjima, visoko sposobnih jedrilice. Njena izrada završena je 1936. godine, da bi sledeća 1937. godine uspešno učestvovala na takmičenjima.[4]
Aca Stanojević sa Komarom postavlja nekoliko rekorda u Jugoslaviji i postaje prvi nosilac zlatne C jedriličarske značke.
Kako je interesovanje za jedriličarstvo raslo pojavila se potreba za njenom fabričkom i masovnijom izradom. Zato je juna 1937. godine osnovana Jedriličarska zadruga „Utva s.o.j”, u kojoj je počela serijska proizvodnja jedrilice Komar (sa nekim izmenama), pod nazivom Komar bis, za jedriličarske grupe u Jugoslaviji.[5]
Sa ovom jedrilicom(YU-SLOVEN) Jedriličarska Grupa „Deveti” učestvovala je u prvoj međunarodnoj izložbi u Beogradu 1938. godine.
Komanda vazduhoplovstva naručila je izradu 10 Komar bis marta 1940 godine (za ukupnu sumu od 472.230 dinara). Do početka rata vojsci nisu isporučene sve naručene jedrilice.[6]
U toku izrade jedrilica je postala zastarela, jer su se pojavile nove sa visokim sposobnostima. Ipak, aeroklubovi u Kraljevini Jugoslaviji su je koristili sve do 1941. godine, a nekoliko njih je i za vreme Drugog svetskog rata koristilo vazduhoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske na aerodromima Bosne i Hrvatske.
Pregled jedrilica Komar u Kraljevini Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]
.JPG)
- Srbija
- Komar YU-Beograd — izgrađen 1935. za JG Deveti, da bi učestvovala iste godine, kao jedini učesnik iz Jugoslavije, na takmičenju u Švajcarskoj
- Komar YU--Sloven — izgrađen 1936. za JG Deveti. Sa njom i YU -Beograd učestvovano je na takmičenju u Češkoj. Tada je Aca Stanojević osvojio prvo mesto u disciplini najduži let. Isti pilot je nešto kasnije osvojio i prvo zlatno C u Jugoslaviji.
- Komar BIS YU-Čegar — pripadao je Oblasnom Odboru Niš
- Komar BIS YU-Jelenka — pripadao je Komandi VV Vršac registrovana 1938.
- Komar BIS YU-Komarac — pripadao je Komandi VV Vršac registrovana 1938.
- Komar BIS YU-Vilin konjic — pripadao je Komandi VV Vršac registrovana 1938.
- Komar BIS YU-VAB, YU-VAE, YU-VAF, YU-VBK pripadali su Jedriličarskom centru Vršac.
- Makedonija
- Komar BIS YU-Babuna — pripadao je Oblasnom Odboru Skoplje
- Komar YU-Dobro Polje — pripadao je Oblasnom Odboru Skoplje
- Slovenija
- Komar BIS YU-Mejaš — pripadao je jedriličarskoj grupi "Maribor I "
FNR Jugoslavija[uredi | uredi izvor]
Nekoliko jedrilica koje su „preživele” Drugi svetski rat, korišćeno je i u posleratnim godinama, sve do 1950. godine kada je ovaj model jedrilice konačno povučen iz upotrebe.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Jedrilica IS-B Komar-48 registarski broj SP-985 čuva se u Poljskom muzeju vazduhoplovstva u Krakovu (polj. Muzeum Lotnictwa Polskiego w Krakowie).
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
|
|
|
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Vaja
- Olimpija (vazduhoplovna jedrilica)
- Mačka
- Delfin
- Jastreb Vuk-T
- Soko (vazduhoplovna jedrilica)
- Spisak letelica proizvedenih u Utvi
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „IS-B "Komar-48", 1949”. www.samolotypolskie.pl. Pristupljeno 30. 11. 2019.
- ^ Branislav Tikić Sportsko vazduhloplovstvo u Nišu 1927 – 2004. Zbornik Narodnog muzeja Niš, Grafika Galeb, Niš, 2014
- ^ a b „Komar, 1933 ("Sinilind")”. www.samolotypolskie.pl. Pristupljeno 30. 11. 2019.
- ^ Godišnjak Jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. godinu, Beograd, 45-49
- ^ Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
- ^ Živomir R. Podovac, Branislav Tikić, Istorija niškog aerodroma – 95 godina postojanja, Peščanik. Časopis za istoriografiju, arhivistiku i humanističke nauke, broj 5. (2007), Niš, 80.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Krzyżan M. Samoloty w muzeach polskich. Wydawnictwo Komunikacji i Łączności. Warszawa 1983.
- Marszałkiewicz J. Z Polski dla Finlandii. Lotnictwo z szachownicą nr 10.
- Mazur W. Niepotrzebna broń (cz. II). Lotnictwo nr 2/2006.
- Morgała A. ”Nie tylko z szachownicą. Pierwsze szybowce w Polsce po roku 1945”. Lotnictwo z szachownicą nr 25.
- Glass A. Polskie konstrukcje lotnicze 1893-1939. Wydawnictwo Komunikacji i Łączności. Warszawa 1977.
- Kowalski T. J., Malinowski T. Mała encyklopedia lotników polskich. Tomik 1. Wydawnictwa Komunikacji i Łączności. Warszawa 1983.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: engleski). Beograd: Aerokomunikacije.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga. Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
