Краљевски лосос

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kraljevski losos
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Salmoniformes
Porodica: Salmonidae
Rod: Oncorhynchus
Vrsta:
O. tshawytscha
Binomno ime
Oncorhynchus tshawytscha
(Johan Valbum, 1792)

Kraljevski losos (Oncorhynchus tshawytscha) najveća je vrsta od svih paficičkih lososa, a pripada porodici Oncorhynchus. Uobičajeno ime Činuk, odnosi se na istoimeni, ribarski narod sa severne obale ušća Kolumbije i pacifičke obale na jugozapadu Vašingtona. Takođe, ova vrsta se još naziva i prolećni losos. Naučno ime ove vrste zasnovano je po ruskom uobičajenom imenu Čaviča (rus. Чавыча). Ova vrsta anadromna je u severnom delu Tihog okeana i rečnim sistemima zapadnih voda Severne Amerike, na potezu od Kalifornije do Aljaske, kao i od severnih voda Japana do severoistoka Sibira.

Takođe, ova vrsta nastanjuje i druge delove sveta, uključući vode Novog Zelanda, Velika jezera Severne Amerike i Patagonije. Kraljevski losos izuzetno je cenjena riba, kao i njeno meso zbog svog hranjivog nutritivnog sadržaja koji uključuje visoke nivoe važnih omega-3 masnih kiselina. U nekim delovima sveta ova vrsta je ugrožena, ali ipak kraljevski losos se ne nalazi na Crvenoj listi IUCN.[1]

Prema Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj administraciji populacije kraljevskog lososa duž obale Kalifornije opadaju zbog prekomernog ribolova, gubitka staništa i izgradnje hidroelektrana.[2]

Distribucija[uredi | uredi izvor]

Kraljevski losos tokom povratka u jezero.

U prošlosti, kraljevski losos bio je rasprostranjen u vodama Severne Amerike, od reke Venture u Kaliforniji na jugu do Aljaske na severu. Međutim, danas se populacija ove vrste smanjila u ovim vodama za 40%.[1] U nekim regijama napravljene su brane, pa ova vrsta nema mogućnost da migrira. U određenim oblastima poput kalifornijske delte reke Sakramento i San Joakin, otkriveno je da mladih primeraka ove vrste ima manje od 1%.[3][4]

U zapadnom delu Tihog okeana, ova vrsta nastanjuje područja od severnih voda Japana (Hokaido) do Severna ledenog okeana, Istočnosibirskog mora i reke Pljavam na severu.[5]

Kraljevski losos je stalno prisutan samo na Kamčatki, a stručnjaci ističu da fali informacijama o njihovoj rasprostranjenosti.[6] Takođe, ova vrsta je popisana u slivu reke Anadir i vodama Čukotskog poluostrva, kao i delovima severne Magadanske oblasti u blizini zaliva Šelihov i Penžina, gde se retko zadržavaju i slabo su proučavane.[7]

Godine 1967. Mičigenska agencija za prirodne resurse pustila je u jezerima Mičigen i Hjuron više primeraka kraljevskog lososa, kako bi smanjila populaciju Alosa pseudoharengus, takozvane „smrdljive ribe” iz Atlantskog okeana. Šezdesetih godina 20. veka Alosa pseudoharengus činila je 90% biote u ovim jezerima, a nakon puštanja kraljevskog lososa, njen procenat u ovim jezerima se smanjio. Nakon toga, kraljevski losos je pušten i u Velika jezera.[8] Vrsta se takođe etablirala u vodama Patagonije i Južne Amerike gde su pušteni kako bi održavali bilans u vodama. Ova vrsta pronađena je kako se mresti u vodostajima reke Rio Santa Kruz u Argentini, a odakle je došla iz okeana, 1000 kilometara dalje. Napori da se ova riba uvede i u vode oko Novog Zelanda krajem 19. veka bili su neuspešni.[4] Nakon toga, početkom 20. veka pokušaj uvođenja kraljevskog lososa u vode Novog Zelanda bio je uspešan i oni su dospeli u mrestilištama reka Otago, Rangitata, Opihi, Ashburton, Vaimarakiri i Hurunui.[9] Smatra se da je uspeh uvođenja ove vrste u korišćenu njihovih jajašca iz jesenje populacije kraljevskog lososa, za razliku od prvog pokušaja, kada je pokušano sa jajima prolećne populacije.[10] Iako su mnogi lososi puštani u vode Novog Zelanda, u njima se zadržao samo kraljevski losos.[3]

Opis i životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Krupan primerak kraljevskog lososa u vodama Kalifornije.

Kraljevski losos je plavo-zelene, crvene ili ljubičaste boje na zadnjem delu tela i na vrhu glave, sa srebrnastim stranama i belim dorzalnim površinama.[4][11] Na repu i gornjoj polovini tela ima crne tačke. Odrasli primerci ove vrste mogu biti od 61 do 91 cm, a neki dostignu dužinu i od 150 cm.[3] Prosečna težina kraljevskog lososa je od 4,5 do 22,7 kilograma, a neki primerci narastu čak i do 59 kg. U reci Kenai na Aljasci, odrasli kraljevski lososi su prosečne težine od 16,8 kg. Trenutni svetski rekord u težini ove vrste je 44,11 kg i postignut je 11. maja 1985. godine ulovom iz reke Kenai. Svetski rekord komercijalnog ulova iznosi 57 kg, a primerak je ulovljen blizu Rivers Inleta u Britanskoj Kolumbiji tokom kasnih sedamdesetih godina 20. veka.[12]

Kraljevski losos može provesti od jedne do osam godina u okeanu, a prosečno od tri do četiri pre nego što se vrati u matičnu reku i mresti. Ova vrsta podvrgava radikalnim morfološkim promenama dok se primera za mrest. U tom periodu, kraljevski losos gubi srebrnasto plavu boju koju su imali kao okeanske ribe, a njihova boja potamni, ponekad uz radikalnu promenu nijanse.[13] Lososi su seksualno dimorfni, a mužjaci imaju jače zube. Studije su pokazale da veći i dominantniji mužjaci imaju reproduktivnu vrednost, jer su ženke kraljevskog lososa često agresivnije prema manjim mužjacima. Ova vrsta nastanjuje dublje vode nego drugi lososi i može se naći u mrestnim mestima od septembra do decembra.[14][15]

Ženka kraljevskog lososa može da odloži svoja jaja u četiri do pet džepova za mrešćenje. Nakon polaganja jaja, ženke ih čuvaju do 25 dana pre nego što uginu, dok mužjaci traže druge parove.[4] Jaja se izležu za 90 do 150 dana od taloženja u zavisnosti od temeprature vode. Mladi primerci obično borave u slatkoj vodi od 12 do 18 meseci, pre nego što se upute nizvodno do ušća reka, gde ostaju nekoliko meseci.[16][17] Neki kraljevski lososi vraćaju se u slatkovodne reke nakon godinu ili dve ranije od drugih vrsta lososa.[18]

Reka Jukon ima najduži put migracije do slatke vode, a lososi pređu preko 3000 km da bi stigli do tamo.[4] Pošto se kraljevski losos oslanja na rezerve masti prilikom ulaska u slatku vodu, ova riba je dosta cenjena zbog omega-3 masnih kiselina, koje su dobre za ljudsko srce. Međutim, visoka cena ulova i transporta iz ovih ruralnih područja sveta podiže njegovu cenu. Kraljevski lososi ulaze u vode do 640 m nadmorske visine i pređu u proseku 1400 km kako bi se mrestili. Ova vrsta hrani se insektima, vodozemcima i rakovima, a neretko veći primerci jedu mlađe iz svoje vrste.[19] Mladi primerci lososa se u kratkim periodima hrane u rečnim koritima dok ne postanu dovoljno jaki da otplivaju u okean i hrane se obilnije.[20]

Ženke ove vrste dele se na okeanske i potočne.[21] Okeanske ženke prelaze u slanu vodu nakon prve godine života, dok potočni provode jednu godinu u slatkoj vodi pre nego što migriraju u okean.[22][23] Nakon nekoliko godina boravka u okeanu, odrasli losos koji je dovoljno veliki da pobegne i izbori se sa predatorima, vraća se u svoje rečne tokove kako bi se pario. Severne populacije kraljevskog lososa obično duže živih od drugih.[24] Lososu je potrebno odgovarajuće stanište za mrest.[25] Čista, hladna, sveža voda bez sedimenta, neophodna je za razvoj jaja. Kraljevski losos koristi veće sedimente za mrest od pacifičkih lososa.[26]

Obalna vegetacija i biljno rastinje pomažu mladim lososima pružajući im hranu i hlad kako bi se održala temperatura vode. Takođe, ova vrsta je dosta osetljiva na zagađene vode okeana, gde provodi vreme uglavnom u čistom i produktivnom okruženju.[27] Kraljevski lososi se nakon odlaska u okean fiziološki menjaju, kako bi se prilagodili slanoj vodi. Odraslim primercima ove vrste potrebno je bogato i otvoreno okeansko stanište, kako bi stekli snagu potrebnu za putovanja unazad i razmnožavanje pre nego što uginu.[26][20]

Ženka kraljevskog lososa
Okeanski kraljevski losos.
Slatkovodna jedinka kraljevskog lososa ima više zakrivljene čeljusti i drugačiju boju od okeanskog kraljevskog lososa.

Dejvid Montomeri u svojoj knjizi Kralj ribe istakao je da su rezerve ribe u moru važne za obnavljanje reka koje su pogodile prirodne katastrofe, pa je stoga od vitalnog značaja za ribe da mogu lako da dođu do okeana, bez da im smetaju brane i da tako zdrave mogu da se vrate nazad u reke.[15]

Staništa lososa moraju biti čista i oksigenizovana.[14][15] Jedan od znakova visoke produktivnosti i stope rasta u okeanima kod lososa je povećan nivo algi.[28] Povećani nivoi algi dovode do većeg nivoa ugljen dioksida u vodi, koji se prenosi u žive organizme, negujući biljke i male organizme, koje losos jede. Alge mogu filtrirati visoke nivoe toksina u vodama, stoga je od velike važnosti da se alge i druga sredstva filtriranja vode ne uništavaju u okeanima, jer doprinose dobrobiti prehrambenog lanca.[29]

Kada su neke populacije ugrožene, potrebne su mere predostrožnosti za sprečavanje prekomernog ribolova i uništavanja staništa, uključujući odgovarajuće upravljanje projektima hidroelektrana i navodnjavanja.[14]

Ako premalo ribe ostane zbog ribolova i upravljanja zemljom, losos ima veće poteškoće u reprodukciji. Kada je jedan od ovih faktora ugrožen, pogođene zalihe mogu opadati.[4] U jednom članku Sijetl Tajmsa istaknuto je da je paficički losos nestao sa 40% svog istorijskog staništa u vodama Aljaske i zakučuje se da je neophodno da ljudi shvate potrebe za lososom i pokušaju da ne doprinose destruktivnim praksama koje nanose štetu ovoj ribi. Na severozapadu Pacifika letnje grupacije lososa bile su uobičajene pre nego što je došlo do povećanje ribolova i izgradnje brana.[30]

Ribarska industrija[uredi | uredi izvor]

Ulovljeni primerci kraljevskog lososa u hiljadama tona po Organizaciji za hranu i poljoprivredu, 1950—2010[4]

Ukupni lov na kraljevskog lososa u 2010. godini bio je oko 1,4 miliona jedinki što je oko 7.000 tona; 1,1 milion riba ulovljeno je u Sjedinjenim Državama, a ostale su ulovili brodovi Kanade i Rusije. Udeo ulova kraljevskog lososa u ukupnom komercijalnom lovu pacifičkog lososa bio je manji od 1% po težini, a samo oko 0,3% od broja riba.[31][26] Trend je smanjen u količinama od pre devedesetih godina 20. veka, kada je ulov bio oko 25.000 tona. Globalna proizvodnja je međutim, ostala na stabilnom nivou zbog povećane akvakulture.[26]

Najveći svetski proizvođač i dobavljač kraljevskog lososa je Novi Zeland. Na tržištu se ova riba zove „kralj lososa”, 2009. godine sa Novog Zelanda je izvezeno 5,088 tona lososa, u iznosu od 61 milion dolara zarade od izvoza. Za sezonu koja je završila marta 2011. godine, ovaj iznos je porastao na 85 miliona novozelandskih dolara.

Na Novi Zeland otpada oko polovine svetske proizvodnje kraljevskog lososa, a oko polovine novozelandske proizvodnje se izvozi. Japan je najveće izvozno tržište Novog Zelanda, a zalihe se isporučuju i u ostale zemlje Tihog okeana, uključujući Australiju.

Uzgoj vrsta na Novom Zelandu započeo je sedamdesetih godina 20. veka kada su prvobitno postavljena mrestilišta kako bi se ojačale i podržale zalihe ribe s prvim komercijalnim operacijama započetim 1976. godine. Nakon nekog protivljenja njihovom osnivanju od strane društvenih grupa, prvo mrestilište je osnovano 1983. godine u zalivu Big Glori na ostrvu Stjuart od strane kompanije Britiš Petroleum NZ Ltd.


Danas se lososi uzgajaju u kopnenim mrestilištima (od kojih ih nekoliko postoji) i prebacuju u morske kaveze ili slatkovodna područja, gde se dalje uzgajaju do veličine od 3–4 kilograma. Jaja se ručno odstranjuju od polno zrelog lososa i inkubiraju pod uslovima koji repliciraju potoke i reke u kojima bi se losos kretao prirodnim putem. Mladi primerci kraljevskog lososa se obično uzgajaju do šest meseci starosti, pre nego što se prebacuju u morske kaveze. Težina ovih primeraka je nešto manje od 1 kg po m³ u uzgajalištima. Losos se hrani peletom hrane ribljeg brašna specijalno formulisanog, a u hrani su: 45% proteina, 22% masti i 14% ugljenih hidrata, plus pepeo i voda i ne sadrže steroide ili druge pojačivače rasta.

Propisi i programi praćenja omogućavaju da se losos uzgaja na održiv način.[32][33] Proces planiranja i odobravanja novih bazena lososa na Novom Zelandu uzima u obzir potencijalne uticaje tih veštačkih područja na životnu sredinu, njene uticaje na ribolovne aktivnosti i sve moguće kulturne i društvene efekte.

Čile je jedina zemlja izuzev Novog Zelanda koja trenutno proizvodi značajne količine uzgajanog kraljevskog lososa. Sjedinjene Države nisu uzgajale kraljevskog lososa za komercijalnu upotrebu od 1994. godine. U Kanadi je većina komercijalne proizvodnje lososa prestala do 2009. godine.[34][35]

Devet populacija kraljevskog lososa navedeno je prema američkom Zakonu o ugroženim vrstama kao ugroženo. Ribarstvo u SAD i Kanadi je ograničeno zbog malih populacija ove vrste.[36]

U aprilu 2008. godine komercijalni ribolov u Oregonu i Kaliforniji bio je obustavljen zbog male populacije kraljevskog lososa. Za pad ove vrste u reci Sakramento, koja je bila jedna od najvećih reka sa ovom populacijom južno od Kolumbije, krivi se malobrojna populacija.[36] U aprilu 2009. godine Kalifornija je ponovo otkazala sezonu lova na ovu vrstu.

Kraljevski lososi tokom prolećnog okupljanja u vodama okruga Bjut u Kaliforniji.

Cilj Saveta za upravljanje ribolovom Tihog okeana za tok reke Sakramento je ukupni broj izliva (ribe koje se vraćaju u slatkovodne morske površine i mrestilišta) od 122.000–180.000 riba.[37] Naučnici sa univerziteta i saveznih, državnih i plemenskih agencija zaključili su da je rod kraljevskog lososa iz 2004. i 2005. godine oštećen lošim okeanskim uslovima u 2005. i 2006. godini, pored "dugoročne i stalne degradacije slatkovodne i estuarinske sredine".[38] Takvi uslovi su uključivali slabu prehranu, povećanu temperaturu okeana i nisku gustinu hrane.[39]

U Oregonu se prolećno uzgajanje kraljevskog lososa za 2010. godinu prognoziralo da će se povećati za do 150% u odnosu na populaciju iz 2009. godine, narastajući sa 200.000 na preko 500.000 jedinki, što je učinilo ovo najvećim povećanjem u istoriji uzgajanja ove vrste.[40] Niže temperature u 2008. godini u severnim vodama Tihog okeana donele su više planktona, koji je uz veće odlive vode iz reke Kolumbija, nahranio preporodnu populaciju. Ipak kraljevski losos se nije oporavio u drugim oblastima koje nastanjuje.[2]

U aprilu 2016. godine, Nacionalna služba za riblji svet u Kaliforniji, pustila je 12 miliona mladih jedinki kraljevskog lososa u divljinu, pri čemu je mnogo lososa označeno da bi ih se moglo nadgledati. Oslobađanje je izvršeno u nadi da će pomoći obnavljanju populacije lososa u vodotoku Krik.[41][42]

Kraljevski losos je duhovno i kululoroški cenjen među nekim autohotnim narodima. Mnogi od njih slave proleće zbog viđenja prvih lososa. Kraljevski losos dosta je ekonomski važan za mnoge plemenske zajednice. Kraljevskog lososa opisivali su i jeli pripadnici ekspedicije Luisa i Klarka. američki istraživač Meriveder Luis u svojim memoarima napisao je da je kraljevski losos svež i da nikada nije jeo ukusniju ribu. Luis i Klark znali su za pacifičkog lososa, ali ga nikada nisu videli. Zapadni svet je znao za pacifičkog lososa još od kraja 18. veka. Pomorski trgovci krznom i istraživači poput Džordža Vankuvera često su kraljevskog lososa nabavljali trgovinom sa starosedeocima na severozapadnoj obali. Luis i Klark su se prvi put susreli sa kraljevskim lososom 13. avgusta 1805. godine u blizni planinskog prelaza Lemhaj.[43] Zbog svoje veličine i kvaliteta mesa, ova riba je nazvana „kraljevski losos”.[44]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Cameron, Mindy (18. 8. 2002). „Salmon Return; A Public Conversation About the Future of a Northwest Icon”. The Seattle Times. Seattle, Washington. 
  2. ^ a b „National Oceanic and Atmospheric Administration. North Central California Coast Recovery Domain.” (PDF). westcoast.fisheries.noaa.gov. National Marine Fisheries Service Southwest Region. 10. 5. 2023. Pristupljeno 9. 5. 2016. 
  3. ^ a b v Augerot, Xanthippe; Foley, Dana Nadel (2005). Atlas of Pacific salmon: the first map-based status assessment of salmon in the North Pacific. University of California Press. str. 80—83. ISBN 978-0-520-24504-4. 
  4. ^ a b v g d đ e „Fisheries and Aquaculture Department Statistics”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Pristupljeno 15. 9. 2012. 
  5. ^ „CHINOOK SALMON HOLD TINY ARCHIVES WITH THEIR ENTIRE LIFE HISTORY”. wallstreetotc.com. 18. 5. 2015. Arhivirano iz originala 20. 05. 2015. g. Pristupljeno 18. 5. 2015. 
  6. ^ „CHINOOK SALMON FACTSBlue Face Baby”. Pacific States Marine Fisheries Commission. 5. 3. 2010. Pristupljeno 5. 3. 2010. „1996-12-16” 
  7. ^ West-Eberhard, M.J. (2003). Developmental Plasticity and Evolution. Oxford University Press. 
  8. ^ Baxter, Randall (maj 1991). Chinook Salmon Spawning Behavior : Evidence for Size-dependent Male Spawning Success and Female Mate Choice (PDF). Humboldt State University. str. iii. Pristupljeno 8. 5. 2016. 
  9. ^ „Chinook | Yukon River Panel”. 
  10. ^ Annual Statistics 2010: Commercial salmon catch by species and country North Pacific Anadromous Fish Commission Statistical Yearbook. Retrieved 2015 March 16. The statistics do not include fish taken in Russian waters by non-Russian fleet.
  11. ^ Scott and Crossman. 1985. Freshwater Fishes of Canada. Fisheries Research Board of Canada. page 175. ISBN 0-660-10239-0
  12. ^ Demetras, Nicholas (3. 2. 2016). „Development of underwater recorders to quantify predation of juvenile Chinook salmon (Oncorhynchus tshawytscha) in a river environment” (PDF). Fishery Bulletin. 114 (2): 179—185. doi:10.7755/fb.114.2.5. Pristupljeno 8. 5. 2016. 
  13. ^ Klinger, Terrie. Lecture. 15 April 2005. What Defines the Pacific Northwest Marine Realm Ecologically and Geographically? University of Washington; Seattle, WA.
  14. ^ a b v „Aquaculture New Zealand Industry Overview”. Arhivirano iz originala 06. 08. 2011. g. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  15. ^ a b v „AQUACULTURE.GOVT.NZ/Industry development”. Pristupljeno 26. 9. 2011. 
  16. ^ Odin iz naselёnnыh punktov Alяski, King-Salmon, nazvan v čestь эtoй rыbы.
  17. ^ WWF - 7 mest, gde ot rыbы ostalosь tolьko odno nazvanie Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jul 2017) // Saйt WWF, 27 iюnя 2017 goda
  18. ^ Burger, C. V., Wilmot, R. L., & Wangaard, D. B. (1985). Comparison of spawning areas and times for two runs of chinook salmon (Oncorhynchus tshawytscha) in the Kenai River, Alaska. Canadian Journal of Fisheries and Aquatic Sciences, 42(4), 693-700.
  19. ^ Statistics Canada. „'Aquaculture Activity in Canada'”. Arhivirano iz originala 15. 6. 2012. g. Pristupljeno 14. 10. 2012. 
  20. ^ a b „The NZ Salmon Farmer's Association Inc.”. The association of the New Zealand Salmon farming industry. Arhivirano iz originala 6. 10. 2011. g. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  21. ^ „Salmon: Background”. Pacific Fishery Management Council. Pristupljeno 5. 3. 2010. 
  22. ^ Anderson. „Millions Of Chinook Salmon Released Into Northern California Waterways.”. CBS. CBS. Pristupljeno 8. 5. 2016. 
  23. ^ http://www.casalmon.org/salmon-snapshots/population/battle-creek Salmon Snapshots / Battle Creek / 2014 Population
  24. ^ „Chinook Salmon - Protected”. NOAA Fisheries. 31. 5. 2023. Pristupljeno 14. 9. 2019. 
  25. ^ „Oregon State Fish”. statesymbolsusa.org. 8. 10. 2014. Arhivirano iz originala 01. 04. 2014. g. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  26. ^ a b v g McDowell, R.M. (1994) Gamekeepers for the Nation. Chapter 18. Canterbury University Press: Christchurch.
  27. ^ NMFS. Listing Endangered or Threatened Species; 90-Day Finding on a Petition To Delist the Snake River Fall-Run Chinook Salmon Evolutionarily Significant Unit.Federal Register;; v80, (April 22, 2015), 22468-22472.
  28. ^ McDowall, R. M. (1994). The origins of New Zealand's chinook salmon, Oncorhynchus tshawytscha. Marine Fisheries Review, 1/1/1994.
  29. ^ Robert Behnke (6. 7. 2010). Trout and Salmon of North America. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4516-0355-2. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  30. ^ „Marine saltwater data” (PDF). wdfw.wa.gov. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 2. 2017. g. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  31. ^ „Global Aquaculture Performance Index”. Seafood Ecology Research, University of Victoria, Canada. Arhivirano iz originala 11. 10. 2011. g. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  32. ^ WWF - O rыbakah i teh rыbah, kotorыh uže ne udastsя poйmatь Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jul 2017) // Saйt WWF, 9 iюlя 2017 goda
  33. ^ Katalog pozvonočnыh Kamčatki i sopredelьnыh morskih akvatoriй
  34. ^ David Gorn. „What's Killing California's Salmon?”. NPR. 
  35. ^ Blankship, Donna. Salmon Fishing Banned Along U.S. West Coast. National Geographic. http://news.nationalgeographic.com/news/2008/04/080411-AP-disappearin_2.html. April, 2008.
  36. ^ a b Lindley, S. T.; Grimes, C. B.; Mohr, M. S.; Peterson, W.; Stein, J.; Anderson, J. T.; Botsford, L. W.; Bottom, D. L.; Busack, C. A.; Collier, T. K.; Ferguson, J.; Garza, J. C.; Grover, A. M.; Hankin, D. G.; Kope, R. G.; Lawson, P. W.; Low, A.; MacFarlane, R. B.; Moore, K.; Palmer-Zwahlen, M.; Schwing, F. B.; Smith, J.; Tracy, C.; Webb, R.; Wells, B. K.; Williams, T. H. (2009), What caused the Sacramento River fall Chinook stock collapse? (PDF), Pacific Fisheries Management Council, Arhivirano iz originala (PDF) 3. 5. 2019. g., Pristupljeno 15. 5. 2020 
  37. ^ „Alaska State Fish”. statesymbolsusa.org. 28. 4. 2014. Arhivirano iz originala 19. 02. 2014. g. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  38. ^ Elin Woodger; Brandon Toropov (2004). Encyclopedia of the Lewis and Clark Expedition. Infobase Publishing. str. 138. ISBN 978-0-8160-4781-9. Pristupljeno 19. 10. 2011. 
  39. ^ Bruce Alden Cox (1987). Native people, native lands: Canadian Indians, Inuit and Métis. McGill-Queen's Press - MQUP. str. 174. ISBN 978-0-88629-062-7. Pristupljeno 19. 10. 2011. 
  40. ^ Isserman, Maurice (2005). Across America: the Lewis and Clark expedition. Infobase Publishing. str. 115, 133, 135. ISBN 978-0-8160-5256-1. Pristupljeno 19. 10. 2011. 
  41. ^ Spring, Barbara. The Dynamic Great Lakes,(p. 48) ISBN 1-58851-731-4, Independence Books, 2001
  42. ^ Millman, Joel (21. 1. 2010). „Fish Boom Makes Splash in Oregon”. Wall Street Journal. Pristupljeno 21. 1. 2010. 
  43. ^ Williams, Richard Nicholas (2006). Return to the river: restoring salmon to the Columbia River. Academic Press. str. 187. ISBN 978-0-12-088414-8. Pristupljeno 19. 10. 2011. 
  44. ^ Riva Rossi, CM; Pascual, MA; Aedo Marchant, E; Basso, N; Ciancio, JE; Mezga, B; Fernández, DA; Ernst-Elizalde, B (28. 11. 2012). „The invasion of Patagonia by Chinook salmon (Oncorhynchus tshawytscha): inferences from mitochondrial DNA patterns.”. Genetica. Grupo de Estudios de Salmónidos Anádromos (GESA), Centro Nacional Patagónico (CENPAT-CONICET). 140 (10–12): 439—53. PMID 23188114. S2CID 254514804. doi:10.1007/s10709-012-9692-3. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • „Oncorhynchus tshawytscha”. Integrated Taxonomic Information System. Pristupljeno 30. 1. 2006. 
  • Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2005). Oncorhynchus tshawytscha” na FishBase-u. [verzija na datum: 10 2005]
  • Christie, Patrick. Lecture. 22 April 2005. Vashon-Maury Islands Case Study: Incompatible Desires? Growth and Maintaining Salmon Populations in Puget Sound. University of Washington; Seattle, WA.
  • Montgomery, David. King of Fish: The Thousand-Year Run of Salmon. Boulder, CO: Westview Press, 2003.
  • Chinook salmon NOAA FishWatch. Retrieved 4 November 2012.
  • Behnke, Robert J. (2002): Trout and Salmon of North America. Free Press, 2002.
  • Sepkoski, Jack (2002): Osteichthyes. In: A compendium of fossil marine animal genera. Bulletin of American Paleontology 364: 560. HTML fulltext Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jul 2011)
  • Stearley, R. F.; Smith, G. R. (1993). „Phylogeny of the Pacific Trouts and Salmons ( Oncorhynchus ) and Genera of the Family Salmonidae”. Transactions of the American Fisheries Society. 122: 1—33. doi:10.1577/1548-8659(1993)122<0001:POTPTA>2.3.CO;2. hdl:2027.42/141723. 
  • Stephenson, S.A. (2005) The distribution of Pacific salmon (Oncorhynchus spp.) in the Canadian western Arctic. http://www.dfo-mpo.gc.ca/Library/321160.pdf
  • Committee on Protection and Management of Pacific Northwest Anadromous Salmonids (1996). Upstream-Salmon and Society in the Pacific NorthwestНеопходна слободна регистрација. Washington, D.C.: National Academies Press. ISBN 0309053250. 
  • Hard, Jeffery (2008). „Evolutionary consequences of fishing and their implications for salmon”. Evol Appl. 1 (2): 388—408. PMC 3352430 Слободан приступ. PMID 25567639. doi:10.1111/j.1752-4571.2008.00020.x. 
  • Fish, M.P. and W.H. Mowbray (1970) Sounds of Western North Atlantic fishes. A reference file of biological underwater sounds The Johns Hopkins Press, Baltimore.
  • Flower, S.S. (1935) Further notes on the duration of life in animals. I. Fishes: as determined by otolith and scale-readings and direct observations on living individuals Proc. Zool. Soc. London 2:265-304.
  • Food and Agriculture Organization (1992). FAO yearbook 1990. Fishery statistics. Catches and landings FAO Fish. Ser. (38). FAO Stat. Ser. 70:(105):647 p.
  • Joensen, J.S. and Å. Vedel Tåning (1970) Marine and freshwater fishes. Zoology of the Faroes LXII - LXIII, 241 p. Reprinted from,
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Murdy, Edward O., Ray S. Birdsong, and John A. Musick 1997 Fishes of Chesapeake Bay Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. xi + 324. ISBN 1-56098-638-7.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Reid RN, Cargnelli LM, Griesbach SJ, Packer DB, Johnson DL, Zetlin CA, Morse WW and Berrien PL (1999) Atlantic Herring, Clupea harengus, Life History and Habitat Characteristics NOAA Technical Memorandum NMFS-NE-126, NOAA.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kraljevski losos na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краљевски_лосос&oldid=27761947”