Krstaške države

Krstaške države su bile brojne feudalne države, koje su stvorili krstaši u Maloj Aziji i Svetoj zemlji (istorijskoj Palestini). Te krstaške države su ponovo okupirane od strane islamskih država. Krstaške države na Levantu, kolektivno poznate kao Outremer, bile su: Kraljevstvo Jerusalim, Kneževina Antiohija, Grofovija Tripoli i Grofovija Edesa (pored Kraljevine Kipar). Ljudi iz krstaških država su generalno nazivani „Latinima”, što je zajednički demonim za sledbenike latinske crkve, za razliku od autohtonih sledbenika istočnog hrišćanstva.

Godine 1098, zapadnoevropski krstaši su uzurpirali grad Edesu i zauzeli Antiohiju na njihovom oružanom hodočašću u Jerusalim, koje je sprovedeno nakon opsade iz 1099. godine. Usledila je teritorijalna konsolidacija, uključujući i zauzimanje Tripolija. U svom najvećem obimu ove države su pokrivale obalska područja današnje južne Turske, Siriju, Liban, Izrael i Palestinu. Ta su imanja kasnije istoričarima postala poznata pod nazivom Outremer iz francuske fraze outre-mer ili „zemlja preko mora”. Edesa je pala pod napadom turskog ratnog vojskovođe 1144. godine, dok su se druga carstva održala do 13. veka, pre nego što su pala pod egipatski Mamelučki sultanat. Antiohija je pokorena 1268, a Tripoli je pao 1289. godine. Kada je Ako, glavni grad Jerusalimskog kraljevstva pala 1291. godine, poslednje teritorije su brzo izgubljene, i preživeli su prebegli na Kipar.

Proučavanje krstaških država, samo po sebi, za razliku od podteksta krstaških ratova, započelo je u Francuskoj u 19. veku kao analogiju francuskom kolonijalnom iskustvu u Levantu. To su odbacili istoričari 20. veka, gde je koncenzusno stajalište bilo da su Franci, kako su zapadni Evropljani bili poznati, živeli kao manjinska zajednica koje je u velikoj meri bila urbana, izolovano od starosedilačkih naroda, sa odvojenim pravnim i religijskim sistemima. Autohtoni narodi su bili hrišćanske i islamske tradicije, i govorili su arapski, grčki i sirijski jezik.

Krstaške države su osnovane u udaljenim pograničnim krajevima između Vizantijskog i Seldžučkog carstva u periodu kada su regionalne politike bile fragmentisane, vladari neiskusni, i veliki Seldžučki sultanat je bio nezainteresovan i stanju opadanja. Konfuzija i podela značili su da je islamski svet zanemarivao svet izvan njega; ovo ga je učinilo ranjivim i iznenađenim prvim kontaktom s Francima, što je Francima pružilo mogućnost za konsolidaciju.

U Mediteranu

Krstaške države oko 1100.

U Levantu

Prve četiri krstaške države formirane su odmah nakon Prvog krstaškog rata:

• Grofovija Edesa prva krstaška država stvorena 1098. i trajala je do 1150 — pad grofovije Edese
• Kneževina Antiohija (1098—1268) — pad Antiohije
• Grofovija Tripoli (1104—1288) — pad grofovije Tripoli
• Kraljevstvo Jerusalim , trajalo je do 1291, kada je pala Akra.

Kraljevstvo Jerusalim je imalo četiri vazalne teritorije:

• Kneževina Galileja
• Grofovija Jafa i Askalon
• Vazalna država Transjordan
• Vazalna država Sidon

Jermensko kraljevstvo Kilikija potiče pre krstaških ratova, ali papa Inoćentije III Kilikiji dodeljuje status kraljevstva. Kasnije je bila pod dinastijom Lizinjan.

Kipar

Tokom trećeg krstaškog rata formirana je Kraljevina Kipar. Ričard Lavlje Srce je osvojio Kipar dok je bio na putu prema Svetoj zemlji. Ostrvo je postalo kraljevina i predano je Giju Luzinjanu 1192. Trajalo je do 1489, kada ga zadnja kraljica prodaje Veneciji.

Na Balkanu

Nikejsko carstvo, Latinski posedi, Epirska despotovina i Trapezuntsko carstvo (verovatne granice)

Karta Balkana za 1265.

Tokom četvrtog krstaškog rata Vizantija je osvojena i podeljena na krstaške države:

• Latinsko carstvo u Carigradu
• Solunska kraljevina
• Kneževina Ahaja
• Atinsko vojvodstvo
• Egejska vojvodina (Vojvodstvo Naksos)

dok su na preostalim teritorijama stvorene vizantijske države:

• Epirska despotovina
• Trapezuntsko carstvo
• Nikejsko carstvo

Venecija je formirala vojvodstvo Naksos ili vojvodstvo Arhipelag

Vitezovi hospitalci (Jovanovci)

• Vojni red vitezova hospitalaca ili Red Svetog Jovana uspostavili su krstašku državu na Rodosu od 1310, sve do 1522, kada su pred Turcima pobegli na Maltu.
• ostrvo Kasteloriko u Dodekanima zauzeli su vitezovi hospitalci 1309, ali Turci su zauzeli 1440, od 1450. je u posedu kraljevine Napulj, a od 1635. je pod Venecijom. Od 1686. je ponovo turski i konačno grčki od 1821. godine.
• Smirna (1344—1402)
• Antalija (1361—1373)
• Bodrum (1412—1414)
• Korint (1397—1404)
• Ikarija, Kos

Na Baltiku

Glavni članak: Tevtonski red

Literatura

• Johnson, Paul (1979). Civilizations of the Holy Land (na jeziku: engleski). Weidenfeld and Nicolson. str. 202. „Of the enormous literature which the crusades inspired in Europe, only one poem of any importance was actually written in the Holy Land, or Outremer as the Latins called it: the so-called Chanson des Chetifs, produced at Antioch a little before 1149.” 
• Kerridge, Richard (2015). A/AS Level History for AQA The Age of the Crusades, c1071–1204 Student Book. Cambridge University Press. str. 3. ISBN 978-1-107-58725-0. 
• Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5. 
• Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded izd.). Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. izd.). Cambridge University Press. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Popović, Radomir V.; Perović, David, ur. (2005). 950 godina od Velikog raskola (1054) i 800 godina od pada Carigrada u ruke krstaša (1204): Međunarodni naučni simposion. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet. 
• Asbridge, Thomas (2012). The Crusades: The War for the Holy Land. Simon & Schuster. ISBN 978-1-84983-688-3. 
• Riley-Smith, Jonathan (2005). The Crusades: A Short History (Second izd.). Yale University Press. ISBN 978-0-300-10128-7. 
• Edbury P.W. The Kingdom of Cyprus and the Crusades 1191 - 1374 (Cambridge University Press, 1991)
• Konstam, Angus (2002). Historical Atlas of The Crusades. New York: Thalamus. str. 192. ISBN 978-0-8160-4919-6. 
• Nicholson, Helen (2004). Knight Templar (1120—1312). Osprey Publishing ltd. ISBN 978-1-84176-670-6. 
• Asbridge, Thomas (2000). The Creation of the Principality of Antioch: 1098–1130. The Boydell Press. ISBN 978-0-85115-661-3. 
• Asbridge, Thomas (2004). The First Crusade: A New History. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-2083-5. 
• Barber, Malcolm (2012). The Crusader States. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11312-9. JSTOR j.ctt32bvs5. 
• Boas, Adrian J. (1999). Crusader Archaeology: The Material Culture of the Latin East. Routledge. ISBN 978-0-415-17361-2. 
• Buck, Andrew D. (2020). „Settlement, Identity, and Memory in the Latin East: An Examination of the Term 'Crusader States'”. The English Historical Review. 135 (573): 271—302. ISSN 0013-8266. doi:10.1093/ehr/ceaa008. 
• Burgtorf, Jochen (2006). „Antioch, Principality of”. Ur.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. I: A–C. ABC-CLIO. str. 72—79. ISBN 978-1-57607-862-4. 
• Burgtorf, Jochen (2016). „The Antiochene war of succession”. Ur.: Boas, Adrian J. The Crusader World. University of Wisconsin Press. str. 196—211. ISBN 978-0-415-82494-1. 
• Cobb, Paul M. (2016) [2014]. The Race for Paradise: An Islamic History of the Crusades. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-878799-0. 
• Davies, Norman (1997). Europe: A History. Pimlico. ISBN 978-0-7126-6633-6. 
• Edbury, P. W. (1977). „Feudal Obligations in the Latin East”. Byzantion. 47: 328—356. ISSN 2294-6209. JSTOR 44170515. 
• Ellenblum, Ronnie (1998). Frankish Rural Settlement in the Latin Kingdom of Jerusalem. Cambridge University Press. ISBN 978-0-5215-2187-1. 
• Findley, Carter Vaughn (2005). The Turks in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-516770-2. 
• France, John (1970). „The Crisis of the First Crusade: from the Defeat of Kerbogah to the Departure from Arqa”. Byzantion. 40 (2): 276—308. ISSN 2294-6209. JSTOR 44171204. 
• Hillenbrand, Carole (1999). The Crusades: Islamic Perspectives. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0630-6. 
• Holt, Peter Malcolm (1986). The Age Of The Crusades – The Near East from the eleventh century to 1517. Pearson Longman. ISBN 978-0-58249-302-5. 
• Housley, Norman (2006). Contesting the Crusades. Blackwell Publishing. ISBN 978-1-4051-1189-8. 
• Jacoby, David (2007). „The Economic Function of the Crusader States of the Levant: A New Approach”. Ur.: Cavaciocchi, Simonetta. Europe's Economic Relations with the Islamic World, 13th–18th centuries. Le Monnier. str. 159—191. ISBN 978-8-80-072239-1. 
• Jaspert, Nikolas (2006) [2003]. The Crusades. Prevod: Phyllis G. Jestice. Routledge. ISBN 978-0-415-35968-9. 
• Jotischky, Andrew (2004). Crusading and the Crusader States. Taylor & Francis. ISBN 978-0-582-41851-6. 
• Köhler, Michael A. (2013). Alliances and Treaties between Frankish and Muslim Rulers in the Middle East: Cross-Cultural Diplomacy in the Period of the Crusades. Prevod: Peter M. Holt. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-24857-1. 
• Lilie, Ralph-Johannes (2004) [1993]. Byzantium and the Crusader States 1096–1204. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-820407-7. 
• MacEvitt, Christopher (2006). „Edessa, County of”. Ur.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. II: D–J. ABC-CLIO. str. 379—385. ISBN 978-1-57607-862-4. 
• MacEvitt, Christopher (2008). The Crusades and the Christian World of the East: Rough Tolerance. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-2083-4. 
• Mayer, Hans Eberhard (1978). „Latins, Muslims, and Greeks in the Latin Kingdom of Jerusalem”. History: The Journal of the Historical Association. 63 (208): 175—192. ISSN 0018-2648. JSTOR 24411092. doi:10.1111/j.1468-229X.1978.tb02360.x. 
• Morton, Nicholas (2020). The Crusader States & their Neighbours: A Military History, 1099–1187. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-882454-1. 
• Murray, Alan V; Nicholson, Helen (2006). „Jerusalem, (Latin) Kingdom of”. Ur.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. II: D–J. ABC-CLIO. str. 662—672. ISBN 978-1-57607-862-4. 
• Murray, Alan V (2006). „Outremer”. Ur.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. III: K–P. ABC-CLIO. str. 910—912. ISBN 978-1-57607-862-4. 
• Murray, Alan V (2013). „Chapter 4: Franks and Indigenous Communities in Palestine and Syria (1099–1187): A Hierarchical Model of Social Interaction in the Principalities of Outremer”. Ur.: Classen, Albrecht. East Meets West in the Middle Ages and Early Modern Times: Transcultural Experiences in the Premodern World. Walter de Gruyter GmbH. str. 291—310. ISBN 978-3-11-032878-3. 
• Nicholson, Helen (2004). The Crusades. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32685-1. 
• Prawer, Joshua (1972). The Crusaders' Kingdom. Phoenix Press. ISBN 978-1-84212-224-2. 
• Richard, Jean (2006). „Tripoli, County of”. Ur.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. IV: R–Z. ABC-CLIO. str. 1197—1201. ISBN 978-1-57607-862-4. 
• Russell, Josiah C. (1985). „The Population of the Crusader States”. Ur.: Setton, Kenneth M.; Zacour, Norman P.; Hazard, Harry W. A History of the Crusades, Volume V: The Impact of the Crusades on the Near East. Madison and London: University of Wisconsin Press. str. 295—314. ISBN 0-299-09140-6. 
• Tyerman, Christopher (2007). God's War: A New History of the Crusades. Penguin. ISBN 978-0-141-90431-3. 
• Tyerman, Christopher (2011). The Debate on the Crusades, 1099–2010. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7320-5. 
• Tyerman, Christopher (2019). The World of the Crusades. Yale University Press. ISBN 978-0-300-21739-1. 

Spoljašnje veze

• "The French of Outremer", Medieval Studies, Fordham University
• Hasib Sabbagh: A Legacy of Understanding from the Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives
• "I'm Right, You're Wrong, Go to Hell" – Religions and the meeting of civilization by Bernard Lewis
• Islam & Christianity (IRAN & GEORGIA) News Photos