LGBT+ migracije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

LGBT+ migracija je napuštanje netolerantnih i diskriminatornih oblasti od strane lezbijki, gejeva, biseksualaca, transrodnih i ostalih ne-cishet ljudi u potrazi za tolerantnijim okruženjem.

LGBT+ diskiminacija i tolerantnost u različitim delovima sveta[uredi | uredi izvor]

Australija[uredi | uredi izvor]

Na početku 20. veka na homoseksualnost se gledalo kao na validan razlog za proterivanje u Australiju.[1] Imigracija je izričito dozvoljena 80-ih godina 20. veka.[2]

Severna Amerika[uredi | uredi izvor]

Početkom 20. veka, homoseksualnost se smatrala mentalnim poremećajem i imigracija je homoseksualcima bila zabranjena u Sjedinjenim državama i Kanadi.[1] Kanada je dozvolila imigraciju 1991.[2]

Sjedinjene Američke Države[uredi | uredi izvor]

Akt o imigraciji i nacionalnosti iz 1965. je prvi zakon u SAD koji eksplicitno sprečava "seksualno nastrane" da uđu u zemlju. Takođe je zahtevao da se ove osobe deportuju.[3]

Strah boje lavande (naziv za progone homoseksualaca 50-ih godina u SAD) antikomunističke Amerike stvorila je dodatne progone homoseksualaca i strah prema ljudima istopolne seksualne orijentacije. Posle rata, "Kampanja za eliminaciju perverznjaka" inicirana u Vašingtonu od strane policije rezultovala je brojnim hapšenjima gej muškaraca od kojih su mnogi zbog toga izgubili poslove.[4]

Američka vojska nije primala homoseksualce do 2011. govorivši da nisu pogodni za tu dužnost. Zakon poznat kao "Ne pitaj, ne pričaj" dozvolio je LGB ljudima da služe vojci sve dok kriju svoju seksualnu orijentaciju. Obamina vlada dozvolila je LGB ljudima da otvoreno služe u vojsci.[5]

Meksiko[uredi | uredi izvor]

U Meksiku je između 2002. i 2007. oko 1000 ljudi, uglavnom gej muškaraca, ubijeno zbog homoseksualnosti. Ta statistika stavlja Meksiko na drugo mesto po količini homofobičnih zločina u svetu(posle Brazila).[6][7] Zna se za samo 16 žena koje su zbog istog ubijene između 1995. i 2004.[8]

Evropa[uredi | uredi izvor]

Grci, Rimljani i većina mediteranskih kultura je veličala homoseksualnost u antičko vreme, i pre sedmog veka Evropa nije imala zakone koji su to zabranjivali.[9]

Počev od 16, i 17. veka, Evropa je smatrala homseksualnost za zločin kažnjiv smrću.[10] Kasnije, tokom Holokausta, homoseksualci su bili skupljani i ubijani sa Jevrejima.

Zakonima u Engleskoj i Velsu iz 1533. i 1536. gej seks je kažnjavan vešanjem.[10]

Pod Staljinom je muška homoseksualnost kriminalizovana 1933. i kažnjavana sa 5 godina robije u Rusiji. Ovo nije odbačeno sve do 1993.[11][12]

Preko polovine od 80 zemalja koje su kriminalizovale homoseksualnost su bile Britanske kolonije.[13] Neki pretpostavljaju da su britanske anti-gej parole tokom 19. veka nastavile svoj uticaj.[14]

Afrika[uredi | uredi izvor]

Mnoge afričke države kažnjavaju homoseksualnost smrću, poput Mauritanije, Sudana, i severne Nigerije, gde se lezbijke i gejevi nekad kamenuju. Institucialno seksualno ugnjetavanje je široko prisutno u Kamerunu, Burundiju, Ruandi, Ugandi i Gambiji. Zimbabve je zabranio homoseksualne činove 1995.[15][16][17]

Uganda[uredi | uredi izvor]

U Ugandi, „dodirivanje osobe sa homoseksualnom namerom" kažnjivo je doživotnom robijom, a radnje koje se smatraju za promovisanje homoseksualnost donose 7 godina zatvora. Ovo uključuje zalaganje za ljudska prava gej ljudi, pripadanje gej organizaciji i zalaganje za bezbedan gej seks.[17][18]

Južnoafrička republika[uredi | uredi izvor]

Silovanje LGBT+ osoba sa ciljem da se „ispravi" njihova „nenormalnost" je rasprostranjeno u Južnoafričkoj Republici.[19] Ovo može da bude vrlo štetno, pogotovo uzimajući u obzir visoku stopu HIV-a u ovoj državi.[20]

Azija[uredi | uredi izvor]

Avganistan[uredi | uredi izvor]

Pod uticajem Talibana, muškarce optuženi za sodomu su ubijani rušenjem zidova na njih. U februaru 1998, tri muškarca optužena za sodomiju su postavljena u podnožje ciglenog i blatnog zida, koji je potom srušen na njih tenkom. Slična kazna je izrečena i u martu iste godine. Vođa Talibana Mula Muhamed Hasan je navodno izjavio da „naši religijski akademici ne mogu da se slože koja je prava kazna za homoseksualnost. Neki kažu da treba da ih bacamo sa visokih krovova, dok drugi tvrde da treba da iskopamo rupu pred zida, gurnemo ih unutra, zakopamo, a onda srušimo zid na njih.[21] Prior to Taliban rule, the supposedly "Islamic" punishment of having walls toppled onto homosexuals was not precedented.[22]

Posle pada Talibana, homoseksualnost je postala kažnjiva novčanim kaznama i zatvorskom kaznom.[22]

Kina[uredi | uredi izvor]

Biseksualno ponašanje se smatralo normalnim u antičkoj Kini.[23]

Sa dodirom sa zapadom i u Kini se na homoseksualnost počelo gledati kao na mentalni poremećaj tokom kasne dinastije Ćing.[24] Kriminalizovana je 1740. godine.[25] Kasnije, u Republici Kini, homoseksualnost nije bila ilegalna ali ni prihvaćena.[26]

Severna Koreja[uredi | uredi izvor]

Severnokorejske vlasti tvrde da gej kultura potiče iz grehova kapitalističkih društava.[27] Homoseksualnost se kažnjava sa do dve godine zatvora.[28]

Iran[uredi | uredi izvor]

U Iranu, volonterska paravojna formacija, Basidž, delom radi kao "moralna policija". Između ostalog su nalazili i progonili LGBT+ osobe.

Irak[uredi | uredi izvor]

U Bagdadu je 2009. godine izvršen niz anti-gej zločina. Iračka paravojna jedinica je mučila muške homoseksualce na načine koji su se uglavnom završavali smrću. Iračka LGBT+ grupa je pretrpela 63 slučaja mučenja svojih članova. Ubistva LGBT+ osoba su naručena od strane anonimnih pojedinaca.[29]

Izrael[uredi | uredi izvor]

U Izraelu, gejevima i lezbijkama je dozvoljeno da služe u vojsci, što se prvi put desilo 1993. Takođe je zabranjena diskriminacija.[30][31] Izraelska vlada takođe daje sredstva LGB+T ogranizacijama i predsednik vlade je se javno izasnio protiv zločina mržnje prema LGBT+ osobama. LGBT+ imigranti koji su legalno venčani u drugim državama su priznate u Izraelu.[32]

Saudijska Arabija[uredi | uredi izvor]

U Saudijskoj Arabiji, homoseksualnost nosi kaznu javnog pogubljenja kad se optuženi upuštao u pokrete za prava LGBT+ osoba, dok ostale kazne uključuju prinudno menjanje polnih karakteristika, novčane kazne, zatvorske kazne i bičovanje.[33]

Turska[uredi | uredi izvor]

Turska je i država u kojoj LGBT+ ljudi traže azil, kao i država iz koje LGBT+ ljudi beže. Tačan broj LGBT+ izbeglica u Turskoj nije poznat pošto vlasti ne prate statistike o migracijama po seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu. Istraživanja pokazuju da većina LGBT+ tražioca azila dolazi iz supsaharske Afrike i sa Bliskog istoka.[34] LGBT refugees escaping from Turkey established a solidarity group in Austria.[35]

Internacionalno[uredi | uredi izvor]

U septembru 2013, zemlje UN-a su proglasile da štite LGBT prava, bore se protiv homofobije i podržavaju edukacione kampanje za poboljšanje LGBT prava.[36]

Svetska zdravstvena organizacija je 1991. skinula homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja.[37]

Aktuelni trendovi migracija[uredi | uredi izvor]

Istaknute zemlje po LGBT+ emigraciji su Iran, Irak, Jamajka, Pakistan, Saudijska Arabija, Meksiko i Brazil.[38][39][40]

LGBT+ migranti emigriraju u Kanadu, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.[40] Godine 1994. američki zakon o imigraciji prepoznao je seksualni progon kao osnov za traženje azila. Američki predsednik Barak Obama naredio je saveznim agencijama da pruže azil proganjanim LBGTK osobama.[41]

Podaci pokazuju da je skoro 4400 ljudi u SAD zatražilo azil od 2007. do 2017. godine,[42] ali tačan broj LGBT+ osoba koje traže azil u Sjedinjenim Državama nije poznat od 2020. godine [43]

Bliskoistočne LGBT+ migracije u Izrael[uredi | uredi izvor]

Parada ponosa u Jerusalimu

U poređenju sa svojim bliskoistočnim susedima, Izrael ima širu politiku podrške LGBT+ građanima za izraelske građane i prihvata LGBT+ podnosioce zahteva za azil. Izrael je 1951. ratifikovao Konvenciju i Protokol UN o statusu izbeglica [en], koji teoretski daje zaštitu ili azil svakome ko ima „osnovan strah od progona“ i zabranjuje deportaciju izbeglica u zemlju u kojoj su im životi prvobitno bili ugroženi. Izrael nije eksplicitno sledio ovu politiku, ali palestinski LGBT+ imigranti su prihvaćeni u izraelske LGBT+ zajednice, gde su prethodni legalni LGBT+ brakovi zvanično priznati, iako gej brakovi nisu legalni u Izraelu.[44] Kao rezultat toga, primećena je bliskoistočna migracija LGBT+ osoba u Izrael. Magazin ut 2je 010. godine nkrstioTel Aviv „gej prestonicom Bliskog istoka“ [45] .

Međutim, kritičari ističu da je država Izrael koristila pitanje gej prava kao način da odvrati pažnju od drugih kršenja ljudskih prava koje vrši država (praksa koja se zove Pinkvošing) i da oživi imidž nacije u međunarodnoj zajednici.[46][47][48] Ovi kritičari sugerišu da su, u stvari, Tel Aviv i Izrael u celini snažno razdvojeni od iskustava i ciljeva kvir zajednica u ostatku regiona Bliskog istoka i Severne Afrike.[48] Stoga se ne može nužno smatrati da se izraelski LGBT+ migranti i tražioci azila iz susednih arapskih zemalja sele u zemlju domaćina sa bliskim kulturnim afinitetima i lakoćom prilagođavanja.

Nepal i Filipini[uredi | uredi izvor]

Većina porodica LGBT+ migranata iz Nepala i sa Filipina ukazuje na to da iako većina porodica LGBT+ migranata „ne odobrava njihov stil života”, slanje novca nazad iz države u koju su pobegli pomaže da se razbiju predsrasude vezane za njihovu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.[49]

Irske LGBT+ migracije u London[uredi | uredi izvor]

Poznato je da Irci migriraju u Ujedinjeno Kranjevstvo, a posebno u London gde obično pokušavaju da nađu posao.[50] Skorije, London je video veliku imigraciju irskih LGBT+ osoba koje se nadaju da će pronaći prihvatljivije društveno okruženje. Urbana područja i veliki međunarodni gradovi se često smatraju tolerantnim i seksualno raznolikim, a mnogi već sadrže uspostavljene kvir zajednice.[51]

Irski LGBT+ imigranti često doživljavaju ranjivost u odsustvu porodičnih mreža, što se pogoršava u kontekstu homofobije i seksualne diskriminacije. Pravna zaštita od seksualne diskriminacije pri zapošljavanju uvedena je u Ujedinjenom Kraljevstvu tek 2003. godine. Čak i kada postoje zakonske odredbe i podrška, homofobija nastavlja da otežava život i proces migracije kvir migrantima.[51]

Tražioci azila i imigranti[uredi | uredi izvor]

Izbeglice, prema definiciji Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), su raseljena lica koja „zbog osnovanog straha da će biti proganjana zbog rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog mišljenja, izvan zemlje svog državljanstva, a nije u mogućnosti ili, zbog takvog straha, ne želi da se posluži zaštitom te zemlje“.[1] LGBT+ izbeglice su oni koji su proganjani zbog svoje seksualnosti ili rodne orijentacije i ne mogu da nađu zaštitu od svoje matične nacije. Pojedinci mogu da traže status izbeglice ili azil na nekoliko različitih načina: mogu se registrovati u ispostavi UN-a, posetiti svoju zemlju i vizu i podneti zahtev kada su u zemlji, ili mogu podneti izveštaj u svom zvaničnom sedištu vladinog predstavništva.[1] Kada se zahtev podnese, zemlja namenjena za preraspodelu procenjuje podobnost zahteva za azil. UNHCR Tokom sastanaka radi utvrđivanja podobnosti i podobnosti, kandidati se suočavaju sa preprekama koje ih mogu sprečiti da podnesu uspešan zahtev.[1][2][52]

Kretanje po sistemu[uredi | uredi izvor]

Prva prepreka sa kojom se suočavaju tražioci azila je kretanje kroz proces podnošenja zahteva za izbeglički status ili azil. Neke zemlje, uključujući Sjedinjene Države, ne nude nikakvu pravnu pomoć u podnošenju zahteva za azil, zahtevajući od podnosioca zahteva da pronađe i finansira sopstveno pravno zastupanje.[2] Mnogi podnosioci zahteva u Sjedinjenim Državama ne dobijaju advokata tokom ovog procesa i sami sebe zastupaju. Druge zemlje, poput Ujedinjenog Kraljevstva, nude pravnu pomoć, povećavajući broj podnosilaca zahteva koji imaju pristup pravnom savetu i zastupanju u podnošenju zahteva za izbeglički status ili azil.[2]

Dok mnoge izbeglice imaju iste poteškoće u navigaciji kroz sistem, LGBT+ izbeglice se suočavaju sa dodatnim izazovima zbog prirode svog zahteva. Zajednice se grade među LGBT+ izbeglicama i tražiocima azila, što dovodi do mreže saveta o tome kako da se krećete u sistemu.[2][1] Ove mreže pomažu u deljenju priča o uspehu u navigaciji kroz sistem.[1] Agencije koje finansira vlada za preseljenje i pomoć izbeglicama i tražiocima azila mogu ponuditi dalju, opštiju pomoć. Prema Kerol Bomer i Ejmi Šuman, statistika jasno pokazuje da su šanse za uspešan zahtev za azil ili izbeglicu znatno poboljšane uz pravnu pomoć u Sjedinjenim Državama.[2][53] Štaviše, procenat zahteva za izbeglice prihvaćenih zbog LGBT+ zahteva je manji u poređenju sa heteroseksualcima.

Izbeglice se takođe suočavaju sa poteškoćama u obezbeđivanju smeštaja kada im se odobri proces podnošenja zahteva. U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, izbeglice se mogu suočiti sa poteškoćama u integraciji u kvartove, i suočavaju se sa prazninama u pružanju usluga, izboru stambenih opcija i stalnoj podršci.[54]

Kredibilitet[uredi | uredi izvor]

Zbog prirode seksualnost i roda, podnosioci zahteva teško imaju poteškoće da dokažu kredibilitet svoje priče.[10][32][1] Sexuality and gender identification is a private expression that cannot be determined by appearance.[55] Kad traže azil, od aplikanata se traži da dokažu svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Takođe se očekuje da dokažu da su im životi u opasnosti.[10][2] Pd aplikanata za azil na osnovu seksualne orijentacije se očekuje da prezentuju narativ identiteta.[1][10][17] Postoji više prepreka ka dokazivanju kredibilnosti tvrdnje.

Prema rečima Neve Vagner, zahtevi za azil u Ujedinjenom Kraljevstvu suočavaju se sa „ozloglašenim izazovom“. Preko 98% zahteva za seksualnu orijentaciju odbijeno je u Ujedinjenom Kraljevstvu između 2005. i 2009. godine, u poređenju sa 76,5% odbijanja za sve podnosioce zahteva za azil. Biseksualci se suočavaju sa još većim izazovom zbog svoje dvojne seksualnosti. U tvrdnjama o biseksualnosti, podnosioci zahteva moraju pokazati da su u opasnosti od progona, čak i ako im njihova seksualnost dozvoljava da se ponašaju na heteroseksualan način.

Advokat S. Čelvan izvestio je Huffington Post da je upotreba pornografskih dokaza – pojedinci koji snimaju sebe kako imaju seks sa istopolnim partnerima – porasla zbog osporavanja kredibiliteta kvir tvrdnji. Štaviše, službenici za imigraciju su odbili svedoke zbog verodostojnosti zahteva za kvir azil ako svedok nije imao seks sa podnosiocem zahteva. Kredibilitet postaje problem, jer mnoge izbeglice čuvaju svoj identitet kao kvir tajnu od sopstvene porodice i prijatelja kako bi izbegle progon.[52][56]

Kulturne razlike u rodu i narativima[uredi | uredi izvor]

Prvi korak u verifikaciji podobnosti za tražioce azila i izbeglice je početna istraga o tome zašto se traži azil. Ovo se često radi putem narativa kandidata, gde se podnosiocima zahteva postavljaju pitanja o njihovim iskustvima i procenjuju se kako njihove priče odgovaraju uslovima podobnosti.[10][1] U Ujedinjenom Kraljevstvu, početnom utvrđivanju kredibiliteta pridaje se veliki značaj. Prvobitne odluke se ne mogu preispitati žalbom, a ako se ispita kredibilitet, prvotnim odlukama se daje prednost.[17] Prepričavanje njihovih iskustava može biti traumatično i neusklađeno sa hronološkim pričanjem koje se očekuje u zapadnim narativima.[10] U narativima postoji i inherentno rodno očekivanje. Rejčel Luis piše da „rasni, klasifikovani i rodno zasnovani stereotipi o muškom homoseksualnom identitetu na koje se obično pozivaju sudije za azil predstavljaju posebne izazove za lezbijske podnosioce zahteva za azil“.[32]

Žene se suočavaju sa dodatnim preprekama, bilo da su lezbijke, biseksualke, transrodne ili heteroseksualke. Ženski narativi o progonu često se dešavaju u kući, tako da se nasilje koje doživljavaju žene često shvata manje ozbiljno od muškaraca.[57] Rejčel Luis tvrdi da se želje i privlačnost istopolnih žena često zanemaruju u slučajevima u Ujedinjenom Kraljevstvu, a podnosioci zahteva se suočavaju sa „nedostatkom prostora za predstavljanje unutar heteronormativnih narativa o azilu za artikulaciju istopolne želje".[56] Jednostavno rečeno, lezbijski narativi se ne uklapaju u očekivanu sliku LGBT+ kandidata. Umesto toga, očekuje se da žene budu diskretne u svojim poslovima kako bi izbegle progon.[56] Progon lezbijki se može posmatrati kao rutina u zemljama u kojima je uobičajeno da žene budu silovane—tada svaka žena je u opasnosti da bude napadnuta, a njihov lezbijski identitet ne bi predstavljao progon zbog toga što je deo društvene grupe.[58] Žene koje se čine ranjivim zato što su otvoreno lezbijke ili stranke „kojima treba spas od opresivnih patrijarhalnih kultura – čitaj kultura trećeg sveta" imaju veću verovatnoću da dobiju politički azil zbog seksualnosti nego žene koje se privatno identifikuju kao lezbijke.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i Murray, David A. B. (2015). Real queer? : sexual orientation and gender identity refugees in the Canadian refugee apparatus. London. ISBN 9781783484409. OCLC 935326236. 
  2. ^ a b v g d đ e ž Immigration Equality, "Seeking Asylum." Accessed October 20, 2013. http://immigrationequality.org/issues/asylum/seeking-asylum/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2014).
  3. ^ Pickert, Jeremiah. "Immigration for Queer Couples: A Comparative Analysis Explaining the United States’ Restrictive Approach ." A Worldwide Student Journal of Politics.  (accessed October 20, 2013).
  4. ^ Johnson, David K. The Lavender Scare: The Cold War Persecution of Gays and Lesbians in the Federal Government. 2004.
  5. ^ Encyclopædia Britannica Online, s. v. "Don’t Ask, Don’t Tell (DADT)" accessed November 04, 2013, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/1553878/Dont-Ask-Dont-Tell.
  6. ^ AFP (10 May 2007). "En cinco años han sido asesinadas 1.000 personas por homofobia en México" (in Spanish). Enkidu.
  7. ^ EFE (19 May 2006). "ONGs denuncian que México es el segundo país con más crímenes por homofobia" (in Spanish). Enkidu.
  8. ^ EFE (15 May 2007). "El 94 por ciento de los gays y lesbianas se sienten discriminados en México" (in Spanish). Enkidu. Pristupljeno 16 December 2007.
  9. ^ Evans, Len. "Gay Chronicles from the Beginning of Time to the End of World War II." WebCite. https://web.archive.org/web/20091027111625/http://geocities.com/gueroperro/Chron-44-page.wps.htm (accessed September 30, 2013).
  10. ^ a b v g d đ e Forbear, Katherine (2015). „"I Thought We Had No Rights" - Challenges in Listening, Storytelling, and Representation of LGBT Refugees”. Studies in Social Justice. 9. 
  11. ^ Russia: Update to RUS13194 of 16 February 1993 on the treatment of homosexuals.
  12. ^ „Anne Buetikofer - Homosexuality in the Soviet Union and in today's Russia”. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 11. 09. 2018. 
  13. ^ ILGA: 2009 Report on State Sponsored Homophobia (2009)
  14. ^ Hepple, Joshua. "Will Sexual Minorities Ever Be Equal? The Repercussions of British Colonial "Sodomy" Laws." Equal Rights Review. (2012): 52. http://www.equalrightstrust.org/ertdocumentbank/ERR8_Joshua_Hepple.pdf(accessed[mrtva veza] October 23, 2013).
  15. ^ "Confronting homophobia in South Africa", University of Cambridge, 27 September 2011]
  16. ^ Epprecht, Marc (2004). Hungochani: the history of a dissident sexuality in southern Africa. Montreal. str. 180.
  17. ^ a b v g Wagner, Neva (zima 2016). „B is for Bisexual: The Forgotten Letter in U.K. Sexual Orientation Asylum Reform”. Transnational Law & Contemporary Problems. 26. 
  18. ^ Wasswa, Henry. Aljazeera, "Uganda's 'Kill the Gays' bill spreads fear." Last modified January 3, 2013. Accessed October 23, 2013.
  19. ^ Bartle, E. E. (2000). "Lesbians And Hate Crimes". Journal of Poverty (pdf).></Bartle, E. E. (2000). "Lesbians And Hate Crimes". Journal of Poverty (pdf).
  20. ^ Mieses, Alexa. GMHC Treatment Issues, "Gender inequality and corrective rape of women who have sex with women." Last modified December 2009. Accessed October 23, 2013.
  21. ^ "Pakistan wipes out half of Quetta Shura". The News International. Archived from the original on 2010-03-04. "According to well-informed diplomatic circles in Islamabad, the decision-makers in the powerful Pakistani establishment seem to have concluded in view of the ever-growing nexus between the Pakistani and the Afghan Taliban that they are now one and the same and the Tehrik-e-Taliban Pakistan (TTP) and the Quetta Shura Taliban (QST) could no more be treated as two separate Jihadi entities."
  22. ^ a b Rashid, Ahmed (12. 5. 2019). Taliban: Islam, Oil and the New Great Game in Central Asia. I.B.Tauris. ISBN 9781860648304 — preko Google Books. 
  23. ^ Crompton, Louis, Homosexuality and Civilization, Harvard University, 2003.
  24. ^ Kang, Wenqing. Obsession: male same-sex relations in China, 1900-1950, Hong Kong University Press. Page 3.
  25. ^ Francoeur, Robert T.; Noonan, Raymond J. (2004). The Continuum complete international encyclopedia of sexuality. The Continuum International Publishing Group, Inc
  26. ^ "History of Chinese homosexuality". Shanghai Star. 2004-04-01. Retrieved July 3, 2009.
  27. ^ Global Gayz. "Gay North Korea News & Reports 2005". Archived from the original on 2005-10-18.. Retrieved on May 5, 2006.
  28. ^ Spartacus International Gay Guide, page 1217. Bruno Gmunder Verlag, 2007.
  29. ^ „Iraq: Torture, Cruel, Inhuman and Degrading Treatment of LGBT People”. 20. 4. 2009. 
  30. ^ Greenberg, Joel (2002-10-16). "Tel Aviv Journal; Once Taboo, a Gay Israeli Treads the Halls of Power". The New York Times. Pristupljeno 2010-05-07.
  31. ^ Belkin, A.; Levitt, M. (2001). „Homosexuality and the Israel defense forces: Did lifting the gay ban undermine military performance?”. Armed Forces & Society. 27 (4): 541—566. PMID 17514841. S2CID 46711656. doi:10.1177/0095327X0102700403. . ISSN 0095-327X
  32. ^ a b v Lewis, Rachel A (2014-10-31). „"Gay? Prove it": The politics of queer anti-deportation activism”. Sexualities (na jeziku: engleski). 17 (8): 958—975. S2CID 144326109. doi:10.1177/1363460714552253. 
  33. ^ Whitaker, Brian (18 March 2005). "Arrests at Saudi ’gay wedding’".The Observer (London). "Saudi executions are not systematically reported, and
  34. ^ Who is "Queerer" and Deserves Resettlement?: Queer Asylum Seekers and Their Deservingness of Refugee Status in Turkey, Mert Koçak. https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/19436149.2020.1704506
  35. ^ „Queer Base - Welcome & Support for LGBTIQ Refugees in Austria, Türkis Rosa Lila Villa - Socialinfo Vienna”. 
  36. ^ UN News Centre, "At UN meeting, countries commit to protect gay rights, combat discrimination." Last modified September 26, 2013. Accessed October 23, 2013. http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=46036&Cr=lesbian&Cr1
  37. ^ World Health Organization, "The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural Disorders ." Accessed October 23, 2013. http://www.who.int/classifications/icd/en/bluebook.pdf.
  38. ^ Foundation, Thomson Reuters. „Asylum system humiliates gay refugees”. news.trust.org. 
  39. ^ Dan, Bilefsky. "Gays Seeking Asylum in U.S. Encounter a New Hurdle." NY Times, January 28, 2011.
  40. ^ a b Mayton, Joseph. LGBT Rights, "Gay, Muslim, and Seeking Asylum." Last modified June 18, 2013. Accessed October 20, 2013.
  41. ^ U.S. News & World Report: Obama Offers Asylum to Overseas Gays. December 6, 2011.
  42. ^ Fitzsimons, Tim (20. 8. 2020). „Trump proposals threaten LGBTQ asylum-seekers' hopes of refuge in U.S.”. ABC News. Pristupljeno 14. 3. 2021. 
  43. ^ Ghoshal, Neela (13. 10. 2020). „Do LGBTQ+ Asylum Seekers Have a Future in the United States?”. Human Rights Watch. The Advocate. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  44. ^ „Israel's Treatment of Gay Palestinian Asylum Seekers The Washington Note by Steve Clemons”. 6. 6. 2011. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 24. 06. 2022. 
  45. ^ Schaefer, Brian (23. 3. 2013). „The White City at the End of the Rainbow”. Haaretz. 
  46. ^ Kaufman, David (13. 5. 2011). „Is Israel Using Gay Rights to Excuse Its Policy on Palestine?”. Time Magazine. Pristupljeno 5. 7. 2020. 
  47. ^ Schulman, Sarah (2011-11-22). „Opinion | Israel and 'Pinkwashing'”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-07-04. 
  48. ^ a b Nolcollective (29. 6. 2020). „"To celebrate Pride, you need to know about pinkwashing" (infographic series)”. Instagram, @aswatfreedoms. Arhivirano iz originala 24. 10. 2022. g. Pristupljeno 24. 06. 2022. 
  49. ^ Wood, Stephen (maj 2016). „Migration, Mobility and Marginalisation: Consequences for Sexual and Gender Minorities” (PDF). IDS Policy Briefing (118). Pristupljeno 1. 12. 2016. 
  50. ^ „'I found it so much easier to be myself in London than in Ireland' Two people share their stories as conference celebrates history of London Irish LGBTQ”. The Irish Times. 30. 10. 2018. Pristupljeno 14. 3. 2021. 
  51. ^ a b Ryan-Flood, Roisin (2009). Sexuality, Citizenship and Migration: the Irish Queer Diaspora in London: Full Research Report ESRC End of Award Report, RES-000-22-2612. Swindon: ESRC
  52. ^ a b Shuman, Amy; Bohmer, Carol (2014-10-31). „Gender and cultural silences in the political asylum process”. Sexualities (na jeziku: engleski). 17 (8): 939—957. S2CID 146743693. doi:10.1177/1363460714552262. 
  53. ^ SCHOENHOLTZ, ANDREW; JACOBS, JONATHON. „The State of Asylum Representation: Ideas for Change”. Georgetown Immigration Law Journal. 
  54. ^ Phillips, Deborah (2006-07-01). „Moving Towards Integration: The Housing of Asylum Seekers and Refugees in Britain”. Housing Studies. 21 (4): 539—553. ISSN 0267-3037. S2CID 154047619. doi:10.1080/02673030600709074. 
  55. ^ Vogler, Stefan (2016). „Legally Queer: The Construction of Sexuality in LGBQ Asylum Claims”. Law & Society Review. 50 (4): 856—889. doi:10.1111/lasr.12239. 
  56. ^ a b v Shuman, Amy; Hesford, Wendy S (2014-10-31). „Getting Out: Political asylum, sexual minorities, and privileged visibility”. Sexualities (na jeziku: engleski). 17 (8): 1016—1034. S2CID 147162592. doi:10.1177/1363460714557600. 
  57. ^ Berger, Susan A. (2009-03-01). „Production and Reproduction of Gender and Sexuality in Legal Discourses of Asylum in the United States”. Signs: Journal of Women in Culture and Society. 34 (3): 659—685. ISSN 0097-9740. S2CID 144293440. doi:10.1086/593380. 
  58. ^ Lewis, Rachel (2013-09-05). „Deportable Subjects: Lesbians and Political Asylum”. Feminist Formations. 25 (2): 174—194. ISSN 2151-7371. S2CID 9918570. doi:10.1353/ff.2013.0027. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Murray, David A. B. (2015). Real queer? : sexual orientation and gender identity refugees in the Canadian refugee apparatus. London. ISBN 9781783484409. OCLC 935326236. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ЛГБТ%2B_миграције&oldid=27674785”