Leonard Saskind

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Leonard Saskind
Leonard Saskind (Stanford, novembar 2013)
Lični podaci
Datum rođenja(1940-05-20)20. maj 1940. (83 god.)
Mesto rođenjaJužni Bronks, SAD
ObrazovanjeGradski koledž u Njujorku, Univerzitet Kornel
Naučni rad
Poljefizika, matematika
InstitucijaUniverzitet Ješiva
Univerzitet u Tel Avivu
Univerzitet Stanford
Stanfordski institut za teorijsku fiziku
Korejski institut za napredne studije
Perimetarski institut za teorijsku fiziku
AkademijaGradski koledž u Njujorku
Univerzitet Kornel
MentoriPiter Ambler Karuters
Poznat poholografski princip
teorija struna
pejzaž teorije struna
zatvaranje boja
teorija o rešetkastom hamiltonijanskom meraču
NagradePomerančukova nagrada (2008)
Nagrada Američkog instituta za pismene radove o temama vezanim za fiziku
Sakuraijeva nagrada (1998)
Boris Pregelova nagrada, Njujorška akademija nauka (1975)[1]
Zvanični veb-sajt
profiles.stanford.edu/leonard-susskind

Leonard Saskind (engl. Leonard Susskind, Njujork, 20. maj 1940)[2][3] američki je Feliks Blohov profesor teorijske fizike na Univerzitetu Stanford i glavna osoba na odseku Stanfordskog univeziteta za teorijsku fiziku. Njegova interesovanja za istraživanje uključuju teoriju struna, kvantnu teoriju polja, kvantnu fizičku mehaniku te kvantnu kosmologiju.[1] Član je Nacionalne akademije nauka SAD u Sjedinjenim Državama[4] i Američke akademije nauka i umetnosti,[5] pridruženi član kanadskog Perimetarskog instituta za teorijsku fiziku,[6] te istaknuti profesor (docent) na Korejskom institutu za napredne studije.[7]

Saskind je dobro poznat kao jedan od tkalaca teorije struna,[8] koji je — zajedno sa Joičirom Nambuom i Holgerom Behom Nilsenom — nezavisno uveo ideju da bi čestice u stvari i mogle da budu stanja eksitacije relativističkih struna.[9] Bio je prvi koji je dao preciznu interpretaciju teorije struna za holografski princip godine 1995,[10] te ideju pejzaža teorije struna godine 2003.[11][12]

Saskind je za svoj rad 1998. godine dobio Džun Džon Sakuraijevu nagradu.[13]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Leonard Saskind je rođen u jevrejskoj porodici iz Južnog Bronksa, dela Njujork Sitija.[14] Danas živi u Palo Altu (Kalifornija). Počeo je raditi kao vodoinstalater kada je imao 16 godina, nastavljajući raditi posao svoga oca koji je postao bolestan.[14] Posle toga, upisao je Gradski koledž u Njujorku kao student mašinstva (inženjeringa); diplomirao je kao bahelor nauke u fizici 1962. godine.[5] U intervjuu za Los Anđeles tajms, Saskins se priseća momenta kada je razgovarao sa svojim ocem o promenama koje namerava da napravi na putu svoje karijere:


Saskind je kasnije studirao na Univerzitetu Kornel gde mu je predavao Piter Ambler Karuters i gde je zaradio svoje zvanje doktora (1965. godine). Ženio se dva puta (prvi put 1960. godine),[5] a ima četvoro dece.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Saskind na Stanfordu (2009)

Saskind je prvo bio docent fizike, a potom i docent na Univerzitetu Ješiva (1966—1970); posle ovoga je otišao na jednu godinu na Univerzitet u Tel Avivu (1971—1972), te se kasnije vratio u Ješivu da bi postao profesor fizike (1970—1979). Nakon 1979. godine, Saskind je bio profesor fizike na Univerzitetu Stanford,[1] a od 2000. držao je profesuru fizike Feliksa Bloha.

Leonard Saskind je 1998. godine dobio Džun Džon Sakuraijevu nagradu za svoje „pionirske doprinose hadroničnim modelima struna, teoriji o rešetkastom meraču, kvantnoj hromodinamici i narušavanju dinamičke simetrije”. Njegova glavna odlika, prema njegovim saradnicima i kolegama, bila je primena „briljantne mašte i originalnosti u svrhe teoretičkih proučavanja prirode elementarnih čestica i sila koje čine fizički svet”.[13]

Godine 2007, Saskind se pridružio Perimetarskom institutu za teorijsku fiziku u Voterluu (Ontario, Kanada), kao pridruženi član. Bio je izabran i za člana Nacionalne akademije nauka SAD i Američke akademije umetnosti i nauka. Takođe, Leonard je i docent na Korejskom institutu za napredne studije.[15]

Naučna karijera[uredi | uredi izvor]

Leonard Saskind je bio jedan od najmanje tri fizičara (među kojima su i Joičiro Nambu i Holger Beh Nilsen) koja su oko 1970. godine nezavisno otkrila da bi se Venecijanov model dvojne rezonancije jakih interakcija/sila mogao opisati modelom oscilujućih struna iz kvantne mehanike.[16] Bio je prvi koji je predložio ideju pejzaža teorije struna, a načinio je i značajne doprinose u sledećim oblastima fizike:

Knjige[uredi | uredi izvor]

Saskind je autor nekoliko popularnih naučnih knjiga.

Kosmički pejzaž[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kosmički pejzaž

Kosmički pejzaž: Teorija struna i iluzija inteligentnog dizajna (engl. The Cosmic Landscape: String Theory and the Illusion of Intelligent Design) Saskindova je prva popularna naučna knjiga (izd. Little, Brown and Company), a izdata je 12. decembra 2005. godine.[26] To je pokušaj Saskinda da iskaže svoju ideju antropičkog pejzaža teorije struna opštoj javnosti. U knjizi, Saskind opisuje kako je pejzaž teorije struna gotovo neizbežna posledica nekoliko faktora, od kojih je jedan Stiven Vajnbergova predikcija kosmološke konstante 1987. godine. Pitanje koje se ovde postavlja je to zašto je naš univerzum dobro uštiman za naše postojanje. Saskind objašnjava da je Vajnberg izračunao da ukoliko bi kosmološka konstanta bila samo malo drugačija, naš univerzum bi prestao da postoji.

Rat za crne rupe[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Rat za crne rupe i Saskind—Hokingova bitka

Rat za crne rupe: Moja bitka sa Stivenom Hokingom da učinim svet sigurnim za kvantnu mehaniku (engl. The Black Hole War: My Battle with Stephen Hawking to Make the World Safe for Quantum Mechanics) Saskindova je druga popularna naučna knjiga (izd. Little, Brown and Company), a izdata je 7. jula 2008. godine.[27] Knjiga predstavlja njegov najpoznatiji rad i objašnjava šta on misli da bi se desilo sa informacijom i materijom sačuvanoj u crnoj rupi kada ista ispari. Knjiga je nastala posle rasprave započete 1981. godine, kada se održao sastanak fizičara na kome su oni pokušavali da reše određene misterije o tome kako specifična elementalna jedinjenja funkcionišu. Tokom ove rasprave, Stiven Hoking je izjavio da je informacija unutar crne rupe izgubljena zauvek kako crna rupa isparava. Trebalo je 28 godina Leonardu Saskindu da formuliše svoju teoriju koja bi dokazala da Hoking nije bio u pravu. On je ovu teoriju objavio u svojoj knjizi, Rat za crne rupe. Baš kao i Kosmički pejzaž, i Rat za crne rupe namenjen je čitaocima laicima. Saskind u knjizi piše:

Pravi alati za razumevanje kvantnog univerzuma čini apstraktna matematika: beskonačni dimenzionalni Hilbertovi prostori, projekcioni operatori, unitarne matrice i mnogo drugih naprednih principa za čije je učenje potrebno nekoliko godina. Idemo videti šta ćemo mi uraditi na samo nekoliko stranica.

Serija knjiga: Teoretički minimum[uredi | uredi izvor]

Saskind je trenutno koautor serije pratećih knjiga za svoju seriju predavanja pod imenom Teoretički minimum (engl. The Theoretical Minimum). Prva od njih, Teoretički minimum: Šta treba da znaš kako bi se počeo baviti fizikom (engl. The Theoretical Minimum: What You Need to Know to Start Doing Physics),[28] izdata je 2013. godine i sadrži moderne formulacije klasične mehanike. Druga, Kvantna mehanika: Teoretički minimum (engl. Quantum Mechanics: The Theoretical Minimum),[29] izdata je februara 2014. godine. Očekuje se da će u sledećoj knjizi fokus uveliko da bude na specijalnoj relativnosti.

Serija predavanja: Teoretički minimum[uredi | uredi izvor]

Saskind vodi seriju predavanja na Univerzitetu Stanford čije su lekcije o modernoj fizici, i to pod imenom Teoretički minimum. Ova predavanja su kasnije formirala fundament za nastanak knjiga istog imena.[30] Cilj predavanja je naučiti osnovne ali rigorozne teoretičke temelje potrebne za studiranje određenih oblasti fizike. Serija pokriva klasičnu mehaniku, relativnost, kvantnu mehaniku, statističku mehaniku te fizičku kosmologiju, uključujući i fiziku crnih rupa.[31]

Ova predavanja su dostupna na veb-sajtu Teoretički minimum, na Ajtjunsu te na Jutjubu. Namenjena su za matematički obrazovanu[32] javnost kao i studente fizičkih nauka / matematike. Saskindov cilj na predavanjima je da one koji prisustvuju uvede u algebru, kalkulus,[33] vektore, diferencijalni kalkulus, integrale, a možda i diferencijalne operatore, matrice i linearnu algebru. Zadaće i učenje van predavanja je u ostalim slučajevima bespotrebno. Saskind objašnjava veći dio primenjene matematike, što i formira strukturu samih predavanja.

Serija predavanja: Mesendžer[uredi | uredi izvor]

Saskind na Kornelu (predavanje Mesendžer, 2014)

Saskind je održao 3 predavanja pod nazivom Rođenje univerzuma i poreklo zakona fizike (engl. The Birth of the Universe and the Origin of Laws of Physics) u razdoblju 28. april — 1. maj 2014. godine, kao deo serije predavanja Mesendžer na Kornelu. Ova predavanja se mogu naći i besplatno pogledati na zvaničnom veb-sajtu Univerziteta Kornel.[34]

Debata Smolin—Saskind[uredi | uredi izvor]

Debata Smolin—Saskind se odnosi na seriju intenzivnih postova iz 2004. godine koje su jedan drugom upućivali Li Smolin i Leonard Saskind, a u vezi sa Smolinovom tvrdnjom da „antropički princip ne može da donese ikakve oborive predikcije te tako ne može da bude deo nauke”.[35] Debata je počela 26. jula 2004. godine, kada je Smolin izdao Naučne alternative za antropički princip (engl. Scientific alternatives to the anthropic principle). Smolin je Saskinda preko elektronske pošte pitao za komentar. Pošto nije imao prilike da pročita njegov rad, Saskind je zahtevao sumiranje Smolinovih argumenata. Smolin je pristao te 28. jula 2004. godine dobio od Saskinda odgovor da logika koju je sledio „može dovesti do besmislenih [smešnih, apsurdnih] zaključaka”.[35] Sledećeg dana, Smolin je odgovorio da „ukoliko veliko telo njihovih kolega ne vidi ništa loše u tome da veruje u teorije za koje se ne može dokazati da nisu tačne, onda bi napredak nauke mogao da se stopira, što bi dovelo do situacije u kojoj bi pogrešne ali nepobitne teorije mogle da zaokupe pažnju njihovog polja”. Ovo je propraćeno od strane Saskinda novim radom u kome je on prokomentarisao Smolinovu teoriju „kosmičke prirodne selekcije”.[36]

Debata Smolin—Saskind je naposletku završila tako što su se obojica složili da napišu konačne komentare i argumente u formi „pisma” i to postave na veb-sajt edge.org, poštujući sledeća tri uslova/pravila:

  1. najviše jedno „pismo” za svakoga od dvojice naučnika
  2. nijedan naučnik ne sme da vidi „pismo” ovog drugog unapred
  3. nema promena „pisma” od strane naučnika nakon otvaranja onlajn debate

Lični život[uredi | uredi izvor]

Saskind je bio blizak prijatelj Ričarda Fajnmana (1918—1988), mada nikada nisu zajedno objavili nijedno istraživanje. Saskind je Fajnmana uvek zvao „Dik”. Kad su bili na Tedeks konferenciji u Francuskoj, Fajnman je Saskinda zvao „Leonardo” jer je ovaj vežbao njegov francuski.[37]

Saskind je pradeda.[38]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Faculty information sheet”. Stanford University. Arhivirano iz originala 09. 03. 2013. g. Pristupljeno 1. 9. 2009. 
  2. ^ „Lennyfest”. 20—21. 5. 2000. Arhivirano iz originala 17. 10. 2013. g. Pristupljeno 16. 09. 2015: njegov 60. rođendan je proslavljen specijalnim simpozijumom na Univerzitetu Stanford
  3. ^ „Why is Time a One-Way Street?”. 26. 6. 2013. Arhivirano iz originala 07. 01. 2016. g. Pristupljeno 16. 09. 2015: u uvodu Džofrija Vesta on navodi da Saskind trenutno ima 74 godine i da mu je rođendan bio nedavno
  4. ^ „60 New Members Chosen by Academy”. USA National Academy of Sciences (press release). 2. 5. 2000. Pristupljeno 1. 9. 2009. 
  5. ^ a b v Leonard Susskind – A Biography. edge.org. Pristupljeno 12. 8. 2007.
  6. ^ „Leonard Susskind Joins PI”. 15. 10. 2007. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 16. 09. 2015. 
  7. ^ „Susskind, Leonard: Distinguished Professor / School of Physics : Theoretical Particle Physics”. Korea Institute for Advanced Study. Arhivirano iz originala 20. 04. 2014. g. Pristupljeno 16. 09. 2015. 
  8. ^ „Father of String Theory Muses on the Megaverse”. NYAS Publications. Arhivirano iz originala 14. 12. 2014. g. Pristupljeno 16. 09. 2015. 
  9. ^ veccal.ernet.in
  10. ^ Susskind, Leonard (1995). „The World as a Hologram”. Journal of Mathematical Physics. 36 (11): 6377—6396. Bibcode:1995JMP....36.6377S. S2CID 17316840. arXiv:hep-th/9409089 Slobodan pristup. doi:10.1063/1.531249. 
  11. ^ a b Susskind, Leonard (2003). „The Anthropic Landscape of String Theory”. The Davis Meeting on Cosmic Inflation: 26. Bibcode:2003dmci.confE..26S. arXiv:hep-th/0302219 Slobodan pristup. 
  12. ^ Byrne, P. (2011). „Bad Boy of Physics”. Scientific American. 305 (1): 80—83. Bibcode:2011SciAm.305f..80B. doi:10.1038/scientificamerican0711-80. 
  13. ^ a b Salisbury, David F. (11. 5. 1997). „Susskind wins prestigious Sakurai Prize in theoretical physics” (Saopštenje). Stanford University. Arhivirano iz originala 27. 05. 2016. g. Pristupljeno 16. 09. 2015. 
  14. ^ a b v „Leonard Susskind discusses duel with Stephen Hawking”. Los Angeles Times. 26. 7. 2008. 
  15. ^ „Welcome To Kias”. Arhivirano iz originala 05. 11. 2007. g. Pristupljeno 16. 09. 2015. 
  16. ^ Schwarz (2000). „String Theory: The Early Years”. arXiv:hep-th/0007118 Slobodan pristup [hep-th]. 
  17. ^ Susskind, L. (1969). „Structure of hadrons implied by duality”. Physical Review D. 1(4): 1182—1186.
  18. ^ Susskind, L. (1979). „Lattice models of quark confinement at high temperature”. Physical Review D. 20 (10): 2610—2618. Bibcode:1979PhRvD..20.2610S. doi:10.1103/PhysRevD.20.2610. 
  19. ^ Kogut, John; Susskind, Leonard (1975). „Hamiltonian formulation of Wilson's lattice gauge theories”. Physical Review D. 11 (2): 395. Bibcode:1975PhRvD..11..395K. doi:10.1103/PhysRevD.11.395. 
  20. ^ Yao, W. -M. (2006). „Review of Particle Physics”. Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics. 33 (1): 1—1232. Bibcode:2006JPhG...33....1Y. S2CID 117958297. arXiv:astro-ph/0601168 Slobodan pristup. doi:10.1088/0954-3899/33/1/001. 
    • Odeljak o narušavanju dinamičke elektroslabe simetrije navodi dva izdanja iz 1979. godine: jedno od Stivena Vajnberga, drugo od Leonarda Saskinda, a o tome kako predstaviti najranije modele sa tehnikolorima i tehnifermionima /pdg.lbl.gov/
  21. ^ Biography. American Physical Society. Pristupljeno 11. 2013.
  22. ^ Susskind, Leonard (1993). „Some Speculations about Black Hole Entropy in String Theory”. arXiv:hep-th/9309145 Slobodan pristup [hep-th]. 
  23. ^ Susskind, L. (1993). „String theory and the principle of black hole complementarity”. Physical Review Letters. 71 (15): 2367—2368. Bibcode:1993PhRvL..71.2367S. PMID 10054662. S2CID 18516175. arXiv:hep-th/9307168 Slobodan pristup. doi:10.1103/PhysRevLett.71.2367. 
  24. ^ Bousso, R. (2002). „The holographic principle”. Reviews of Modern Physics. 74 (3): 825—874. Bibcode:2002RvMP...74..825B. S2CID 55096624. arXiv:hep-th/0203101 Slobodan pristup. doi:10.1103/RevModPhys.74.825. 

    The insistence on unitarity in the presence of black holes led 't Hooft (1993) and Susskind (1995b) to embrace a more radical, holographic interpretation of ...
  25. ^ Banks, T.; Fischler, W.; Shenker, S. H.; Susskind, L. (1997). „M theory as a matrix model: A conjecture”. Physical Review D. 55 (8): 5112. Bibcode:1997PhRvD..55.5112B. S2CID 13073785. arXiv:hep-th/9610043 Slobodan pristup. doi:10.1103/PhysRevD.55.5112. 
  26. ^ Susskind, Leonard (2005). The Cosmic Landscape: String Theory and the Illusion of Intelligent Design. Little, Brown. ISBN 978-0-316-15579-3.  Susskind, Leonard (decembar 2006). The Cosmic Landscape: String Theory and the Illusion of Intelligent Design. Little, Brown. ISBN 0316013331. 
  27. ^ Susskind, Leonard (2008). The Black Hole War: My battle with Stephen Hawking to make the world safe for quantum mechanics. Little, Brown. ISBN 978-0-316-01640-7. 
  28. ^ Susskind, Leonard; Hrabovsky, George (2013). The Theoretical Minimum: What You Need to Know to Start Doing Physics. Basic Books. ISBN 978-0-465-02811-5. 
  29. ^ Susskind, Leonard; Friedman, Art (2014). Quantum Mechanics: The Theoretical Minimum. Basic Books. ISBN 978-0-465-03667-7. 
  30. ^ Gribbin, John (1. 2. 2013). „Physics Made (Almost) Easy”. Wall Street Journal. Pristupljeno 4. 6. 2014. 
  31. ^ „The Theoretical Minimum”. theoreticalminimum.com. Pristupljeno 3. 6. 2014. 
  32. ^ nature.com
  33. ^ „The Theoretical Minimum”. Pristupljeno 12. 6. 2014. „The courses are specifically aimed at people who know, or once knew, a bit of algebra and calculus, but are more or less beginners.” 
  34. ^ „The Birth of the Universe and the Origin of Laws of Physics – CornellCast”. CornellCast. Pristupljeno 16. 6. 2017. 
  35. ^ a b „Smolin vs. Susskind: The Anthropic Principle”. Edge Institute. avgust 2004. Pristupljeno 1. 9. 2009. 
  36. ^ „Letter from Leonard Susskind” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 10. 2012. g. Pristupljeno 16. 6. 2017. 
  37. ^ TEDxCaltech: Leonard Susskind – Richard Feynman. TEDx Talks. 14. 1. 2011. Pristupljeno 16. 6. 2017. 
  38. ^ „The man who proved Stephen Hawking wrong”. Telegraph.co.uk. Pristupljeno 16. 6. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • (jezik: engleski) Chown, Marcus. „Our world may be a giant hologram”. New Scientist. 15. 1. 2009. 2691. »The holograms you find on credit cards and banknotes are etched on two-dimensional plastic films. When light bounces off them, it recreates the appearance of a 3D image. In the 1990s physicists Leonard Susskind and Nobel prize winner Gerard 't Hooft suggested that the same principle might apply to the universe as a whole. Our everyday experience might itself be a holographic projection of physical processes that take place on a distant, 2D surface.«

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леонард_Саскинд&oldid=27520385”