Луцерка
| Lucerka | |
|---|---|
| |
| Medicago sativa[1] | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | Eudicots
|
| (nerangirano): | Rosids
|
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | Medicago
|
| Vrsta: | M. sativa
|
| Binomno ime | |
| Medicago sativa | |
| Subspecies | |
| |
| Sinonimi[3] | |
|
Spisak
| |
Lucerka (lat. Medicago sativa) se smatra vodećom i najvažnijom krmnom kulturom. Od lucerke se dobija veoma kvalitetna stočna hrana, značajna za ishranu svih vrsta domaćih životinja. Odlikuje se visokim sadržajem sirovih proteina koji se kreće od 18-22% u zavisnosti od faze starosti vegetativnih organa.[4] Proteini lucerke su veoma dobrog amino kiselinskog sastava. Proteini lucerke su visoke biološke vrednosti. Po svom aminokiselinskom sastavu slični su proteinima životinjskog porekla. U lucerki se nalaze vitamini: A, B1, B2, B3, C, D, E. Lucerka je bogata nekim organskim kiselinama (limunskom, jabučnom i dr.). Lucerka se odlikuje bogatstvom mineralnih materija, a posebno kalcijumom koji je značajan u ishrani stoke, za proizvodnju mleka i kao sastavni deo kosti za stočni podmladak. Sadrži i važne hemijske elemente: kalijum, fosfor, magnezijum i dr. Lucerka se koristi za ishranu stoke u raznim oblicima: kao seno, silaža, dehidrirane biljke, ređe kao zelena hrana i za napasanje stoke. Koristi se kontinuirano 4-5 godina, dajući godišnje 4-5 otkosa. Njena uloga nije samo za ishranu stoke, već ima posebno važno mesto u plodoredu. Razoravanjem lucerišta u zemljištu ostaju velike količine organske mase, čijim razlaganjem i mineralizacijom se popravljaju fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine zemljišta.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Lucerka je jedna od najstarijih krmnih biljaka. To je poznata detelina, a počela se gajiti još u VII veku pre nove ere, najpre u Mesopotamiji i Arabiji, najstarijim ognjištima zemljoradnje i navodnjavanja. Neki naučnici tvrde da je lucerka u V veku pre nove ere preneta u Grčku u vreme Persijsko-grčkih ratova. Rimljani i Arapi su je kasnije proširili po zemljama oko Sredozemnog mora. Po F. Šimanu, lucerka je u I veku bila poznata u Španiji. U Francusku je donesena iz Italije u XVI veku, u Mađarsku i ostale zemlje zapadne Evrope u XVII veku, a u Nemačku XVI veka. U Kinu je lucerka donesena u II veku pre nove ere iz srednje Azije, u Rusiju krajem XVIII veka iz Kine i Francuske, a u južnu Afriku i Australiju sredinom XIX veka iz Francuske. Od obične lucerke danas je rasprostranjenija hibridna lucerka.[5] Ona je zastupljena na svim kontinentima. Površine pod ovom kulturom se iz godine u godinu povećavaju. Ukupna površina pod lucerkom 2009. godine iznosila je 30 miliona hektara, od čega u Severnoj Americi 41% (11,9 miliona hektara), Evropi 25% (7,12 miliona hektara), Južnoj Americi 23% (7 miliona hektara), Aziji 8% (2,23 miliona hektara) i preostalih 3% u Africi i Okeaniji. SAD su najveći proizvođač lucerke po zasađenoj površini sa 9 miliona hektara, sa značajnom površinom pod lucerkom u Argentini (6,9 miliona hektara), Kanadi (2 miliona hektara), Rusiji (1,8 miliona hektara), Italiji (1,3 miliona hektara) i Kini (1,3 miliona hektara).
Hemijski sastav semena lucerke[uredi | uredi izvor]
Vitalnost semena je određena specifičnim hemijskim sastavom. Hemijski sadržaj semena mnogih biljnih vrsta je detaljno izučen, ali semena lucerke nije. Seme se karakteriše u zavisnosti od glavne rezervne komponente koja je uljana ili ugljenohidratna. Seme lucerke prema Bass i sar.(1988) se klasifikuje kao ugljenohidratno, jer su ugljeni hidrati glavne rezervne materije. Seme lucerke sadrži 93,8% suve materije i 6,2% vode. U suvoj materiji najviše ima sirovih proteina 37,8%, zatim bezazotnih ekstraktivnih materija 34,8%. Sirovih masnih materija ima 9,1%, a sirove celuloze 8,1%. Najmanje je mineralnih materija 3,8%. Razlike u hemijskom sastavu semena lucerke između godina proizvodnje i sorti nisu značajne. Takođe, razlike u hemijskom sastavu semena lucerke proizvedenom u Srbiji i Iranu nisu značajne. Po hemijskom sastavu seme lucerke je najbliže semenu soje, koje ima u suvoj materiji 40% proteina, 20% ulja, 17% celuloze i hemiceluloze, 7% šećera, 5% čvrstih vlakana i oko 6% mineralnih materija.
Sadržaj hranljivih materija kod lucerke u početku cvetanja (u % suve materije)
| Vrsta i sorta, | Organske materije | Mineralne materije | Sirovi protein | Sirova celuloza | BEM |
| Lucerka | 87,9% | 12% | 20,5% | 31,2% | 32,6% |
| Lucerka TISA | 89,4% | 9,5% | 18,8% | 28,2% | 38,9% |
Lekovita svojstva lucerke[uredi | uredi izvor]
Osim toga što se masovno upotrebljava kao stočna hrana, lucerka ima i svoja lekovita svojstva. Čaj od lucerke pomaže u lečenju kožnih bolesti, artritisa, dijabetesa. Povećava fizičku izdržljivost organizma, vitalnost, podstiče apetit. Uopšteno ova biljka povoljno utiče na organe za varenje, a sprečava i nadutost stomaka. Neutrališe želudačnu kiselinu, a ima i diuretičko dejstvo (podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma). Pomaže koagulaciju krvi, a može smanjiti gubitak krvi u slučaju prekomernog menstrualnog krvarenja. Preporučuje se u slučaju čestih krvarenja iz nosa, jer podstiče koagulaciju krvi. Zatim, podstiče imunitet i usporava proces starenja, jer usporava degenerativne procese. Listovi lucerke su veoma bogati proteinima, pa je korisna u ishrani vegetarijanaca.
Proizvodnja semenske lucerke[uredi | uredi izvor]
Za semensku proizvodnju su pogodnija zemljišta nešto manje plodnija, kao i osunčane južne ekspozicije na kojima se formiraju nešto niže biljke koje ravnomerno sazrevaju. Za otvaranje i oplođenje cvetova lucerke neophodno je prisustvo dovoljnog broja oprašivača. Semensku proizvodnju lucerke je najbolje organizovati na parcelama manjim od 30 hektara koje se nalaze blizu uz šumarke i travnjake koji su pogodni za razvoj insekata koji su neophodni za oprašivanje lucerke. U našim uslovima lucerka nije atraktivna za oprašivače, pa se kao specifična mera nege semenskog useva može koristiti šećerni sirup, kako bi se stimulisalo oprašivanje. U proizvodnji semena lucerke, obično se ne primenjuje pravovremena tehnologija zaštita useva od korova. Neophodna je mera zaštita od insekata koji napadaju cvet, mahunu i plod lucerke.
Uticaj spoljnih činioca na oplodnju[uredi | uredi izvor]
Produktivne mogućnosti za proizvodnju semena lucerke su visoke. Povoljni vremenski uslovi u toku cvetanja lucerke uz prisustvo oprašivača, dobar su preduslov za formiranje mahuna i semena. Važnu ulogu za produktivnost lucerke imaju činioci spoljne sredine u vreme njenog cvetanja, oprašivanja i oplodnje. Naročito u sušnim regionima gde je prisutna zemljišna i vazdušna suša, generativni organi-cvetovi dehidriraju i ne dolazi do oplodnje, često i otpadnu. Kišovito vreme u fazi cvetanja negativno utiče na oprašivanje i oplodnju lucerke. Pri kišovitom vremenu u toku cvetanja smanjuje se aktivnost insekata oprašivača lucerke.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ illustration from Amédée Masclef - Atlas des plantes de France. 1891
- ^ „Medicago sativa – ILDIS LegumeWeb”. ildis.org. Pristupljeno 7. 03. 2008.
- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Arhivirano iz originala 20. 04. 2019. g. Pristupljeno 3. 10. 2014.
- ^ dr Dane Lukić, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
- ^ dr Dragoljub Bošnjak, dr Mirko Stjepanović, NIRO Zadrugar Sarajevo, 1978.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dane Lukić, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
- Dragoljub Bošnjak, dr Mirko Stjepanović, NIRO Zadrugar Sarajevo, 1978.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Institut za krmno bilje
- Pripremanje silaže i senažne lucerke Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. јануар 2016)
