Lucerka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Lucerka
75 Medicago sativa L.jpg
Medicago sativa[1]
Taksonomija
Carstvo: Plantae
(nerangirano): Angiosperms
(nerangirano): Eudicots
(nerangirano): Rosids
Red: Fabales
Porodica: Fabaceae
Rod: Medicago
Vrsta: M. sativa
Binomijalna nomenklatura
Medicago sativa
L.[2]
Subspecies
  • M. sativa subsp. ambigua (Trautv.) Tutin
  • M. sativa subsp. microcarpa Urban
  • M. sativa subsp. sativa
  • M. sativa subsp. varia (T. Martyn) Arcang.
Sinonimi[3]

Lucerka (lat. Medicago sativa) se smatra vodećom i najvažnijom krmnom kulturom. Od lucerke se dobija veoma kvalitetna stočna hrana, značajna za ishranu svih vrsta domaćih životinja. Odlikuje se visokim sadržajem sirovih proteina koji se kreće od 18-22% u zavisnosti od faze starosti vegetativnih organa.[4] Proteini lucerke su veoma dobrog amino kiselinskog sastava. Proteini lucerke su visoke biološke vrednosti. Po svom aminokiselinskom sastavu slični su proteinima životinjskog porekla. U lucerki se nalaze vitamini: A, B1, B2, B3, C, D, E. Lucerka je bogata nekim organskim kiselinama (limunskom, jabučnom i dr.). Lucerka se odlikuje bogatstvom mineralnih materija, a posebno kalcijumom koji je značajan u ishrani stoke, za proizvodnju mleka i kao sastavni deo kosti za stočni podmladak. Sadrži i važne hemijske elemente: kalijum, fosfor, magnezijum i dr. Lucerka se koristi za ishranu stoke u raznim oblicima: kao seno, silaža, dehidrirane biljke, ređe kao zelena hrana i za napasanje stoke. Koristi se kontinuirano 4-5 godina, dajući godišnje 4-5 otkosa. Njena uloga nije samo za ishranu stoke, već ima posebno važno mesto u plodoredu. Razoravanjem lucerišta u zemljištu ostaju velike količine organske mase, čijim razlaganjem i mineralizacijom se popravljaju fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine zemljišta.

Istorija[uredi]

Lucerka je jedna od najstarijih krmnih biljaka. To je poznata detelina, a počela se gajiti još u VII veku pre nove ere, najpre u Mesopotamiji i Arabiji, najstarijim ognjištima zemljoradnje i navodnjavanja. Neki naučnici tvrde da je lucerka u V veku pre nove ere preneta u Grčku u vreme Persijsko-grčkih ratova. Rimljani i Arapi su je kasnije proširili po zemljama oko Sredozemnog mora. Po F. Šimanu, lucerka je u I veku bila poznata u Španiji. U Francusku je donesena iz Italije u XVI veku, u Mađarsku i ostale zemlje zapadne Evrope u XVII veku, a u Nemačku XVI veka. U Kinu je lucerka donesena u II veku pre nove ere iz srednje Azije, u SSSR krajem XVIII veka iz Kine i Francuske, a u južnu Afriku i Australiju sredinom XIX veka iz Francuske. Od obične lucerke danas je rasprostranjenija hibridna lucerka.[5] Ona je zastupljena na svim kontinentima. Površine pod ovom kulturom se iz godine u godinu povećavaju. Ukupna površina pod lucerkom pre nekoliko godina iznosila je 45 miliona hektara. Najviše se gaji u SSSR-u (oko 20 miliona hektara), zatim SAD (oko 12 miliona hektara), u Argentini (oko 6 miliona hektara) i u Francuskoj (oko 1.5 miliona hektara). Veći proizvođači lucerke su još Kanada, Poljska, Indija, Rumunija, Italija, Nemačka, Čehoslovačka, Mađarska. U ovu grupu zemalja spadala je i bivša Jugoslavija.

Hemijski sastav semena lucerke[uredi]

Vitalnost semena je određena specifičnim hemijskim sastavom. Hemijski sadržaj semena mnogih biljnih vrsta je detaljno izučen, ali semena lucerke nije. Seme se karakteriše u zavisnosti od glavne rezervne komponente koja je uljana ili ugljenohidratna. Seme lucerke prema Bass i sar.(1988) se klasifikuje kao ugljenohidratno, jer su ugljeni hidrati glavne rezervne materije. Seme lucerke sadrži 93.8% suve materije i 6.2% vode. U suvoj materiji najviše ima sirovih proteina 37.8%, zatim bezazotnih ekstraktivnih materija 34.8%. Sirovih masnih materija ima 9.1%, a sirove celuloze 8.1%. Najmanje je mineralnih materija 3.8%. Razlike u hemijskom sastavu semena lucerke između godina proizvodnje i sorti nisu značajne. Takođe, razlike u hemijskom sastavu semena lucerke proizvedenom u Srbiji i Iranu nisu značajne. Po hemijskom sastavu seme lucerke je najbliže semenu soje, koje ima u suvoj materiji 40% proteina, 20% ulja, 17% celuloze i hemiceluloze, 7% šećera, 5% čvrstih vlakana i oko 6% mineralnih materija.

Sadržaj hranljivih materija kod lucerke u početku cvetanja (u % suve materije)

Vrsta i sorta, Organske materije Mineralne materije Sirovi protein Sirova celuloza BEM
Lucerka 87,9% 12% 20,5% 31,2% 32,6%
Lucerka TISA 89,4% 9,5% 18,8% 28,2% 38,9%

Lekovita svojstva lucerke[uredi]

Osim toga što se masovno upotrebljava kao stočna hrana, lucerka ima i svoja lekovita svojstva. Čaj od lucerke pomaže u lečenju kožnih bolesti, artritisa, dijabetesa. Povećava fizičku izdržljivost organizma, vitalnost, podstiče apetit. Uopšteno ova biljka povoljno utiče na organe za varenje, a sprečava i nadutost stomaka. Neutrališe želudačnu kiselinu, a ima i diuretičko dejstvo (podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma). Pomaže koagulaciju krvi, a može smanjiti gubitak krvi u slučaju prekomernog menstrualnog krvarenja. Preporučuje se u slučaju čestih krvarenja iz nosa, jer podstiče koagulaciju krvi. Zatim, podstiče imunitet i usporava proces starenja, jer usporava degenerativne procese. Listovi lucerke su veoma bogati proteinima, pa je korisna u ishrani vegetarijanaca.

Proizvodnja semenske lucerke[uredi]

Prolećna setva Lucerke

Za semensku proizvodnju su pogodnija zemljišta nešto manje plodnija, kao i osunčane južne ekspozicije na kojima se formiraju nešto niže biljke koje ravnomerno sazrevaju. Za otvaranje i oplođenje cvetova lucerke neophodno je prisustvo dovoljnog broja oprašivača. Semensku proizvodnju lucerke je najbolje organizovati na parcelama manjim od 30 hektara koje se nalaze blizu uz šumarke i travnjake koji su pogodni za razvoj insekata koji su neophodni za oprašivanje lucerke. U našim uslovima lucerka nije atraktivna za oprašivače, pa se kao specifična mera nege semenskog useva može koristiti šećerni sirup, kako bi se stimulisalo oprašivanje. U proizvodnji semena lucerke, obično se ne primenjuje pravovremena tehnologija zaštita useva od korova. Neophodna je mera zaštita od insekata koji napadaju cvet, mahunu i plod lucerke.

Uticaj spoljnih činioca na oplodnju[uredi]

Produktivne mogućnosti za proizvodnju semena lucerke su visoke. Povoljni vremenski uslovi u toku cvetanja lucerke uz prisustvo oprašivača, dobar su preduslov za formiranje mahuna i semena. Važnu ulogu za produktivnost lucerke imaju činioci spoljne sredine u vreme njenog cvetanja, oprašivanja i oplodnje. Naročito u sušnim regionima gde je prisutna zemljišna i vazdušna suša, generativni organi-cvetovi dehidriraju i ne dolazi do oplodnje, često i otpadnu. Kišovito vreme u fazi cvetanja negativno utiče na oprašivanje i oplodnju lucerke. Pri kišovitom vremenu u toku cvetanja smanjuje se aktivnost insekata oprašivača lucerke.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. illustration from Amédée Masclef - Atlas des plantes de France. 1891
  2. „Medicago sativa – ILDIS LegumeWeb”. ildis.org. Pristupljeno 7. 03. 2008. 
  3. „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Pristupljeno 3. 10. 2014. 
  4. dr Dane Lukić, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
  5. dr Dragoljub Bošnjak, dr Mirko Stjepanović, NIRO Zadrugar Sarajevo, 1978.

Literatura[uredi]

  • Dane Lukić, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
  • Dragoljub Bošnjak, dr Mirko Stjepanović, NIRO Zadrugar Sarajevo, 1978.

Spoljašnje veze[uredi]