Luj XII

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Luj XII Valoa
Louis-xii-roi-de-france.jpg
Luj XII
Datum rođenja(1462-06-27)27. jun 1462.
Mesto rođenjadvorac Bloa
Francuska
Datum smrti1. januar 1515.(1515-01-01) (52 god.)
Mesto smrtiPariz
Francuska
DinastijaValoa
OtacŠarl Orleanski
MajkaMarija Klevska
SupružnikŽana od Francuske, vojvotkinja Berija, Ana od Bretanje, Meri Tjudor, vojvotkinja od Safoka
PotomstvoKlod od Francuske, Renée of France, Michel Bucy
Kralj Francuske
PrethodnikŠarl VIII Valoa
NaslednikFransoa I Valoa
Vojvoda Milana
PrethodnikLudoviko Sforca
NaslednikMasimilijano Sforca
Kralj Napulja
PrethodnikFederiko IV Napuljski
NaslednikFernando II Aragonski
Vojvoda Orleana
PrethodnikŠarl od Orleana

Luj XII (franc. Louis XII de France; 14621515) bio je kralj Francuske u periodu 1498—1515. godine. Bio je praunuk Šarla Mudrog.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Godine 1485. pobunio se protiv svog rođaka Šarla VIII i njegovog regenta Ane de Bože pa je tako počeo Ludi rat. Godine 1488. Šarl je ugušio ustanak i Luja zarobio, ali je kasnije bio pomilovan. Godine 1494. Luj je otišao u pohod na Italiju, ali se posle neuspeha vratio 1495. godine.

Šarl je umro 1498. godine, a Luj dolazi na presto i ujedinjuje oblasti Orleana, Valoa i Bretanje.

Godine 1499. Luj je oženio Anu od Bretanje, pošto je, 1498. godine, papa odbio da venča Luja sa Žanom od Valoa, Šarlovom sestrom. Luj je ugovorom o braku sa Anom odvojio Bretanju od svog domena.

Drugi italijanski rat[uredi | uredi izvor]

Kralj je želeo povratiti Napuljsko kraljevstvo, koje je izgubljeno 1495. godine, kao i Milano, pošto je tvrdio da je unuk Valentine Viskonti pa prodire u severnu Italiju i pokorava Milansko vojvodstvo i time počinje Italijanski rat. Posle osvajanja Milana Luj se borio protiv Španaca i Mletačke republike.

Luj je 1500. godine sklopio ugovor sa Španijom u Granadi, kojim je sa njom delio Italiju. Godine 1501. on je prekršio ugovor i osvojio Napulj, zbog čega je krajem leta 1502. ponovo došao u sukob sa Španijom, koja mu je početkom 1504. godine otela Napulj, čime se rat završio.

Treći italijanski rat[uredi | uredi izvor]

Godine 1509. skupili su se papini neprijatelji u Agnjadelu, među kojima je bio i Luj.

Borbe Francuske i Španije o posed Italije stvoriše teške krize. Papa Julije II izgledao je u politici mnogo drukčije nego po poznatom Rafaelovom portretu, gde bi čovek poverovao u njegovu smirenost. On je sav ušao u lokalnu italijansku politiku, koja je, istina, imala za Sredozemno More i širi značaj, ali koja nije obuhvatala i ostale katoličke zemlje i druge teže i za veru opasnije probleme. Jedno vreme bio se okomio na Mletačku Republiku, koja je svojom perfidnom politikom izazvala protiv sebe ne samo njega, nego i Francusku i cara Maksimilijana. U Kambreu su te tri sile stvorile i formalan savez protiv nje. Car Maksimilijan išao je čak tako daleko, da je u junu 1510. slao jednog posebnog poverenika bosanskom sandžaku Feriz-begu sa pozivom da napadne Mletke. Turci su i bez toga bili obavešteni o situaciji kod hrišćana. Među ostalima izveštavali su ih o tom i Dubrovčani, kojima je sultan Bajazit II zahvaljivao na dobrim i dovoljnim vestima.

Papa je potom 1511. formirao Svetu ligu protiv Francuske. Okružen neprijateljima, a još poražen u bici kod Novare 1513. godine, Luj je morao da okonča rat u Italiji. Izgubio je Milano, a Švajcarci i Englezi su prodrli u zemlju, pa je bio primoran da 1514. godine sklopi mir.

Unutrašnje stanje u Francuskoj[uredi | uredi izvor]

Za vreme njegove vladavine Francuskoj već počinje da se formira nacionalna država. Mnoštvo pojedinih oblasti, feudalnih poseda i gradova, koji su živeli svojim zasebnim životom, sada se ujedinilo u jednu teritoriju. Pored lokalnih jezika počeo je da se izgrađuje zajednički jezik za celu zemlju (na osnovu jezika severne Francuske) i da se stvara zajednička kultura. Ranije su se obično samo stanovnici severne Francuske nazivali Francuzima; Burgunđani, Provansalci, Bretonci i Gaskonjci nisu sebe smatrali Francuzima. Sada se počela razvijati francuska nacija kao istorijski formirana stabilna zajednica ljudi ponikla na bazi zajednice jezika, teritorije, ekonomskog života i psihičke konstitucije, koja se ispoljava u zajednici kulture.

Na unutrašnjem planu, Luj je reformisao pravni sistem odredbama iz Bloa 1499. godine, kao i uvozno-izvozni sistem, Kodeksom o organizaciji, građanstvu i krivičnom postupku. Tokom njegove vladavine u zemlji je vladao prosperitet i unutrašnji mir. Zanosio je plemiće svojim pohodima u Italiji, tako da oni nisu uspeli da oslabe centralnu vlast, nego je ona ostala silna.

Posle smrti, ostao je u sećanju kao umereni vladar koji se oslanjao na skupštinu staleža, za razliku od apsolutističkih monarha.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Umro je 1. januara 1515. u svojoj prestolnici Parizu. Na prestolu ga je nasledio rođak i zet Fransoa I Valoa.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Žan II Dobri (=22)
 
 
 
 
 
 
 
8. Šarl V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Bona Češka (=23)
 
 
 
 
 
 
 
4. Luj I od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Pjer I, vojvoda od Burbona
 
 
 
 
 
 
 
9. Joanna of Bourbon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Izabela Valoa
 
 
 
 
 
 
 
2. Šarl od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Galeazzo II Visconti
 
 
 
 
 
 
 
10. Đan Galeaco Viskonti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Bianca of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
5. Valentina Viskonti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Žan II Dobri (=16)
 
 
 
 
 
 
 
11. Izabela Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Bona Češka (=17)
 
 
 
 
 
 
 
1. Luj XII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Adolph II, Count of Mark
 
 
 
 
 
 
 
12. Adolf III, grof Marka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Margaret of Cleves
 
 
 
 
 
 
 
6. Adolf I, vojvoda Kleva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Gerhard VI of Jülich
 
 
 
 
 
 
 
13. Margareta od Jiliha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margaret of Ravensberg
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Klevska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Filip II Smeli
 
 
 
 
 
 
 
14. Jovan II Neustrašivi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margarita III Flandrijska
 
 
 
 
 
 
 
7. Marija od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Albert I Bavarski
 
 
 
 
 
 
 
15. Margareta od Bavarske, vojvotkinja Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Margareta od Briga
 
 
 
 
 
 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Prethodnik: Arms of the Kings of France (France Ancien).svg
Francuski kraljevi
(14981515)
Naslednik: