Magnetoterapija
Magnetoterapija, magnoterapija ili magnetna terapija predstavlja vid alternativne medicine koja u terapiji koristi energiju elektromagnetnog polja.[1] Iako je ova metoda, stara skoro 3000 godine, ismejana od strane medicinske struke, u poslednjih nekoliko decenija ponovo je počela da dobija na popularnosti. Danas u svetu postoje stotine proizvođača magneta različitih veličina i oblika, koji, navodno smanjuju osećaj bola, ubrzavaju zarastanje preloma i rana, leče bolesti krvnih sudova, artritis, gojaznost, poremećaje polne funkcije i drugo.[2] Na to ukazuju brojni oglasi u kojima se ovi magneti nude često uz pseudonaučna objašnjenjima o mehanizmu njihovog delovanja, zasnovanom na privlačenje jona gvožđa u molekulima hemoglobina ili na povećanu zasićenja tkiva kiseonikom.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Upotreba magneta u terapeutske svrhe je poznata više od 3.000 godina i datira iz stare Kine. U staroj Grčkoj, Aristotel je govorio o terapeutskom efektu prirodnih magneta. Takođe je poznato da je Kleopatra nosila magnetni nakit i magnetni kamen na čelu kako bi održala lepotu i zdravlje.[1]
U 18. veku, primenom magneta u medicini se bavio profesor astronomije na Univerzitetu u Beču, Maksimilijan Hel. On je objavio izveštaje o nekoliko uspešnih terapija magnetima. Njegov prijatelj Franc Anton Mesmer se proslavio primenom magnetoterapije u aristokratskim krugovima. On je govorio o animalnom magnetizmu i širio je učenje kako u svakom organizmu postoji životna energija u vidu magnetske sile. Mesmeru navodno nije ni bio potreban magnet u lečenju jer je, kako je tvrdio, mogao da namegnetiše papir, drvo, vodu ili neki drugi materijal, i da njime izazove isti efekat na pacijentima.[3]
1784. godine, kralj Luj XVI je osnovao Kraljevski komesarijat sa ciljem da se ispitaju tvrdnje o animalnom magnetizmu i magnetoterapiji. Među članovima komesarijata su bili Antoan Lavoazje i Bendžamin Frenklin. Nakon serije eksperimenata, komisija je došla do zaključka da je praksa magnetizacije u velikoj meri veština podsticanja mašte.[3]
Tomas Džeferson je tada iz Pariza izveštavao o zaključku ovog Komesarijata uz komentar da je ideja animalnog magnetizma mrtva i ismejana.[3]
Moderna upotreba[uredi | uredi izvor]
Za sada ne postoje jasni klinički dokazi koji bi podržali tvrdnje o delotvornosti magnetoterapije.[3] U oglasima koji reklamiraju terapeutske magnete se često mogu pročitati pseudonaučna objašnjenja o mehanizmu njihovog delovanja.[3]
Po nekim tvrdnjama, magnet deluje na ljudski organizam tako što poboljšava cirkulaciju, poboljšava metabolizam, stabilizuje krvni pritisak, pojačava imunitet, deluje na endokrini i nervni sistem (stimuliše proizvodnju endorfina i serotonina), ublažava stres i pomaže kod depresivnih stanja.[1][4][5][6][7]
Kada su u pitanju tvrdnje da se upotrebom magneta može poboljšati cirkulacija i stabilisati krvni pritisak, sudeći po članku Magnetizam i elektromagnetska terapija američke Naučne revije za alternativnu medicinu (engl. The Scientific Review of Alternative Medicine), tačno je da bi teorijski moglo da dođe do ovakvog uticaja. Međutim, za promenu lokalnog krvnog pritiska od samo 0,2% bilo bi potrebno magnetno polje od 100.000 gausa, dok terapijski magnet srednje veličine na udaljenosti od jednog centimetra stvara polje ne jače od 1 gausa.[3]
Slična je situacija i sa tvrdnjom da magnetoterapija može da se koristi za ublažavanje bola. Po podacima iz istog članka, izgleda da je tačno da magnet može da umanji osećaj bola blokiranjem provodnosti nerava. Međutim, za ublaženje bola na granici primetnosti od 10%, bilo bi potrebno polje jačine 240.000 gausa, što je dve stotine četrdeset hiljada puta jače od standardnog terapijskog magneta.[3]
Magnetoterapija se kao alternativna medicina koristi kod: mijalgije, osteoartroze, kontrakture, sportskih povreda, artritisa, kompleksnog regionalnog sindroma bola, spondiloze, upale sinusa, alergija, anemije, arterioskleroze, astme i bronhitisa, opekotina, dijabetesa, epilepsije, groznice, dermatitisa, hemoroida, glavobolje, bubrežnog kamenca, multiple skleroze, neuralgija i sl.[1]
Kontraindikacije su: maligna stanja, tuberkuloza, povišena temperatura, trudnoća. A magnetna terapija se ne preporučuje ni kod male dece i pojedincima koji imaju ugrađen pejsmejker ili nose slušni aparat.[1]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Dr Dragan Zlatanović: Magnetoterapija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. februar 2010), Pristupljeno 18. 2. 2010.
- ^ a b Antonić, V. „Magnetoterapija U:3. Alternativna medicina, „Da li postoje stvari koje ne postoje: vodič za kritičko razmišljanje.” (PDF). Pristupljeno 5. 11. 2022.
- ^ a b v g d đ e Voja Antonić, Da li postoje stvari koje ne postoje (vodič za kritičko razmišljanje), Beograd, 2000. pp. 140-142 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. avgust 2009), Pristupljeno 11. 4. 2013.
- ^ „Magnetoterapija”. Arhivirano iz originala 14. 02. 2009. g. Pristupljeno 18. 2. 2010.
- ^ „Magnet Therapy”. Pristupljeno 18. 2. 2010.
- ^ „Magnetotherapy”. Pristupljeno 18. 2. 2010.
- ^ „Transcranial Magnetic Stimulation: Magnets for Depression”. Arhivirano iz originala 24. 03. 2010. g. Pristupljeno 18. 2. 2010.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
