Nikola Petković (fudbaler, 1986)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikola Petković
Lični podaci
Puno ime Nikola Petković
Datum rođenja (1986-03-28)28. mart 1986. (38 god.)
Mesto rođenja Beograd, Srbija, SR Jugoslavija
Visina 1,85 m
Pozicija odbrana
Juniorska karijera
Rad
Crvena zvezda
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2005—2006 Radnički Pirot 12 (0)
2006—2007 Vojvodina 36 (1)
2007—2008 Genčlerbirligi 6 (0)
2008 → Hacetepe 10 (0)
2008 → Crvena zvezda 13 (0)
2009—2011 Ajntraht Frankurft 9 (0)
2010 → Tom Tomsk 10 (0)
2011 → Al Ahli 17 (0)
2011—2012 Crvena zvezda 12 (0)
2012 Hapoel Tel Aviv 8 (0)
2013 Crvena zvezda 11 (0)
2013—2015 Sidnej 54 (0)
2015—2016 Vesterlo 15 (1)
2016—2017 Janbian 31 (3)
2018 Zemun 8 (3)
2018 Polis Tero 15 (0)
2019 Sičuan Longfor 7 (0)
2019 Vojvodina 3 (0)
Reprezentativna karijera
2007—2009 Srbija do 21 13 (2)
* Datum aktuelizovanja: 6. januar 2019.
Osvojene medalje
Fudbal
Evropsko prvenstvo do 21. godine
Srebrna medalja — drugo mesto 2007. Holandija Srbija

Nikola Petković (Beograd, 28. mart 1986) srpski je fudbaler. Igra u odbrani.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Petković je igrao u mlađim kategorijama Rada i Crvene zvezde. Seniorski fudbal je počeo da igra u Radničkom iz Pirota odakle prelazi u novosadsku Vojvodinu. Dobre partije u dresu Vojvodine obezbedile su mu transfer u turskog prvoligaša Genčlerbirligi. U ovom klubu je tokom prvog dela sezone 2007/08. odigrao šest prvenstvenih utakmica da bi za drugi deo sezone bio pozajmljen ekipi Hacetepa. U avgustu 2008. godine je pozajmljen Crvenoj zvezdi,[1] za koju je tokom jesenjeg dela sezone 2008/09. nastupio na 13 prvenstvenih utakmica.[2]

Petković je u januaru 2009. godine otišao na probu u Ajntraht iz Frankfurta.[3] Zadovoljio je čelnike kluba pa je i potpisao ugovor sa nemačkim bundesligašem.[4] Igrač Ajntrahta je bio do 2011. godine, s tim što je tokom 2010. godine bio na pozajmici u ruskom Tomu iz Tomska a tokom 2011. godine na pozajmici u Al Ahliju iz Saudijske Arabije. Za Ajntraht je nastupio na devet utakmica u nemačkoj Bundesligi.[2]

U avgustu 2011. Petković se vratiio u Crvenu zvezdu sa kojom je potpisao ugovor na dve plus jednu godinu.[5] Tokom sezone 2011/12. je odigrao samo 12 utakmica u Superligi Srbije. Sa Crvenom zvezdom je osvojio Kup Srbije 2012. godine.[6] U junu 2012. iz kluba su mu poručili da ne računaju na njega za novu sezonu, pa je Petković dogovorio sporazumni raskid ugovora.[7] Počekom septembra 2012. je kao slobodan igrač potpisao ugovor sa Hapoelom iz Tel Aviva.[8] Tokom jesenjeg dela sezone 2012/13. je odigrao osam prvenstvenih susreta za Hapoel.[2] Nakon što je Petković odlučio da oprosti dug Crvenoj zvezdi,[9] dobio je poziv iz kluba da se ponovo vrati.[10] Petković je u januaru 2013. ponovo potpisao ugovor sa Zvezdom, pa je tako po treći put postao igrač beogradskih crveno-belih.[11] Tokom prolećnog dela sezone 2012/13. je bio standardan i odigrao je 11 prvenstvenih utakmica.[2]

U septembru 2013. godine je potpisao jednogodišnji ugovor sa ekipom Sidneja.[12] Petković je u sezoni 2013/14. odigrao 28 prvenstvenih utakmica i proglašen je za najboljeg igrača kluba u sezoni.[13] Nakon uspešne sezone, klub je odlučio da produži ugovor sa njim na još jednu sezonu.[14] I u drugoj sezoni je bio standardan u ekipi Sidneja i odigrao je 26 prvenstvenih susreta.[2] U junu 2015. se vratio u evropski fudbal i potpisao ugovor sa belgijskim prvoligašem Vesterlom.[15] Odigrao je 15 utakmica za Vesterlo tokom jesenjeg dela sezone 2015/16,[2] da bi u januaru 2016. tražio raskid ugovora zbog privatnih razloga.[16]

Tokom 2016. i 2017. godine je igrao u kineskoj Superligi za Janbian.[17] U februaru 2018. se vratio u Srbiju i priključio se ekipi Zemuna.[18] Za klub iz Gornje Varoši je tokom prolećnog dela sezone 2017/18. odigrao osam utakmica u Superligi Srbije.[2] Tokom 2018. je igrao i na Tajlandu za Polis Tero,[2] da bi od 2019. godine postao igrač kineskog drugoligaša Sičuan Longfor.[19] Početkom septembra 2019, Petković se posle 12 godina vratio u novosadsku Vojvodinu, sa kojom je potpisao dvogodišnji ugovor.[20] Nakon jedne polusezone, i samo tri odigrana prvenstvena meča, Petković je raskinuo ugovor sa Vojvodinom.[21]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Petković je bio reprezentativac Srbije do 21 godine. Sa ovom selekcijom je osvojio drugo mesto na Evropskom prvenstvu 2007. u Holandiji.

Tokom 2019. godine je igrao za reprezentaciju Kine do 25 godina na nezvaničnoj prijateljskoj utakmici protiv B selekcije Slovenije.[22]

Humanitarni rad[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2020. godine, poklonio Srbiji 100.000 zaštitnih maski, kao donacija Srbiji u borbi protiv korona virusa.[23]

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Lazetić, Petković i Pekarić u Zvezdi”. b92.net. 22. 8. 2008. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  2. ^ a b v g d đ e ž „Nikola Petković”. soccerway.com. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  3. ^ „Nikola Petković na probi u Ajntrahtu”. mondo.rs. 21. 1. 2009. Pristupljeno 18. 6. 2019. [mrtva veza]
  4. ^ „Petković u Ajntrahtu”. b92.net. 22. 1. 2009. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  5. ^ „Nikola Petković ponovo u Zvezdi”. sport.blic.rs. 30. 8. 2011. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  6. ^ „Osvajači Kupa 2012”. crvenazvezdafk.com. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  7. ^ „Zvezda raskinula ugovor sa Petkovićem”. sportske.net. 18. 6. 2012. Arhivirano iz originala 28. 09. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  8. ^ „Petković potpisao za Hapoel”. novosti.rs. 4. 9. 2012. Pristupljeno 17. 6. 2019. [mrtva veza]
  9. ^ „Petković: Oprostio sam Zvezdi 60.000 evra”. novosti.rs. 25. 12. 2012. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  10. ^ „Petković povukao menicu od 100.000 evra, Zvezda ga zove nazad”. mozzartsport.com. 13. 1. 2013. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  11. ^ „Nikola Petković - treći "život" u Zvezdi”. mondo.rs. 24. 1. 2013. Pristupljeno 18. 6. 2019. [mrtva veza]
  12. ^ „Petković i zvanično uz Del Pjera”. b92.net. 19. 9. 2013. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  13. ^ „Nikola Petković igrač godineu Sidneju”. sportklub.rs. 23. 4. 2014. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  14. ^ „U Sidneju oduševljeni Petkovićem, produžen ugovor sa bivšim bekom Zvezde”. sport.blic.rs. 3. 2. 2014. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  15. ^ „Bivši Zvezdaš pojačao Vesterlo”. sportske.net. 24. 6. 2015. Arhivirano iz originala 26. 09. 2017. g. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  16. ^ „Lolo tekent bij KVC Westerlo, Petkovic vertrekt”. rtv.be. 14. 1. 2016. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  17. ^ „Petkoviću Kina obećana zemlja”. mozzartsport.com. 10. 2. 2017. Pristupljeno 17. 6. 2019. 
  18. ^ „Bivši igrač Zvezde potpisao za Zemun”. mondo.rs. 13. 2. 2018. Arhivirano iz originala 02. 06. 2019. g. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  19. ^ „Nikola Petković u drugoj ligi Kine”. mozzartsport.com. 1. 3. 2019. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  20. ^ „Posle 12 godina, Nikola Petković ponovo u Vojvodini”. fkvojvodina.rs. 4. 9. 2019. Arhivirano iz originala 23. 02. 2023. g. Pristupljeno 4. 9. 2019. 
  21. ^ „Fudbaleri Vojvodine počeli pripreme”. rtv.rs. 4. 1. 2016. Pristupljeno 6. 1. 2020. 
  22. ^ „Da, i to je moguće: Nikola Petković igrao za reprezentaciju Kine”. mozzartsport.com. 25. 1. 2019. Pristupljeno 18. 6. 2019. 
  23. ^ Mocart: Nikola Petković donirao Srbiji 100.000 maski

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Петковић_(фудбалер,_1986)&oldid=27064120”