Numerijan

Numerijan
Novac cara Numerijana.
Lični podaci
Datum rođenja	254.
Mesto rođenja	Nikomedija, Rimsko carstvo
Datum smrti	novembar 284
Mesto smrti	Nikomedija, Rimsko carstvo
Porodica
Roditelji	Kar
Dinastija	Ilirski carevi
Prethodnik	Kar
Naslednik	Karin i Dioklecijan

Numerijan (rođen oko 254. godine - ubijen 284. godine), vladao je, pod imenom Marko Aurelije Numerije Numerijan rimskim carstvom od 283. do svoje smrti.

Numerijan je bio sin cara Kara, a vladao je zajedno sa starijim bratom Karinom.

Numerijan se više interesovao za književnost nego za vlast: zato je čak dozvolio svom bratu Karinu da ga pretekne i u titulaturi: sam je uzeo titulu cezara, a bratu je dao pravo da se nazove avgustom.

U julu ili avgustu 283. godine, umro je Numerijanov otac Kar tokom pohoda protiv Persijanaca i to od udarca groma. Vlast su preuzeli njegovi sinovi, Numerijan i Karin, ali je Numerijan dobio zaduženje da nastavi ratni pohod. Međutim, on nije bio spreman da bude vojnik: zbog upale oka, on je gotovo oslepeo i onda je izdao naređenje za povlačenje. U zimu 283. godine, Numerijanova vojska se našla u Siriji, a u proleće 284. započelo se sa maršom prema Vizantu. Čitav put Numerijan je proveo u jednoj zatvorenoj kočiji.

Tokom tog puta car je i ubijen. Kada je to tačno učinjeno ne zna se. Verovatni ubica je bio pretorijanski prefekt Aper. Vlast je preuzeo Dioklecijan, uprkos tome što je Karin bio živ.

Ukupno, Numerijan je bio potpuno nepripremljen da postane car. Veruje se da je bio darovit pesnik.

Biografija

Mlađi sin cara Kara, koga je pratio na pohodu na Persiju koji je preduzet 283. Nakon što mu je naredne godine umro otac, bez protivljenja je priznat za savladara svome bratu. Prazni strahovi vojske primorali su ga, međutim, da napusti sve nade za produženje pohoda koji je započet sa dosta uspeha i za proširenje već postignutih osvajanja. Prestravljeni misterioznom Karovom sudbinom — smatrali su je direktnom manifestacijom nebeskog gneva i očiglednim ispunjenjem drevnog proročanstva koje je odredilo Tigar (reka) za granicu rimskog domena — vojnici su odbili da idu dalje. Popuštajući njihovim sujevernim strahovima, Numerijan je započeo povlačenje u samom pobedničkom času i polako se vratio istim putem u pravcu tračkog Bosfora. Usled očnog oboljenja prouzrokovanog, kako se priča, prekomernim plakanjem bio je prikovan za nosila tokom većeg dela marša koji je trajao osam meseci. I nakon toga njegova odeljenost od sveta potrajala je znatan period. Mračne glasine počele su da kruže, uzbuđenje koje se postepeno raslo na kraju je postalo toliko divlje da su vojnici silom prodrli u carski šator i našli beživotno telo svog vladara. Skrivanje smrti za koje je bio odgovoran Arije Aper, prefekt pretorijanaca, pokojnikov tast, a u poslednje vreme i zastupnik istog, pobudilo je najgore sumnje. Na skupu održanom u Halkedonu javno je optužen za ubistvo. Ne dozvolivši mu da govori u svoju odbranu, Dioklecijan, koga su vojnici već proglasili za cara i koji je tom prilikom postupio sa dozom naprasitosti — što je, inače, u čudnoj suprotnosti sa smirenošću njegovog sređenog duha — probo ga je u srce.

Istoričar Carske povesti predstavlja Numerijana kao vladara izuzetnog kako po moralnoj tako i po intelektualnoj odličnosti. Blagim temperamentom, predusretljivim ponašanjem i čistim životom stekao je sveopštu ljubav i divljenje, a u isto vreme odneo pobedu u govorništvu i poeziji nad svim svojim savremenicima — vrline i postignuća koja blistaju izraženije i svetilije kada se uporede sa razuzdanim i okrutnim karakterom njegovog brata i kolege Karina.

Literatura

• Vopisc. Nunerian.
• Aur. Vict. Epit. 38. de Caes. 38;
• Eutrop. 9.12;
• Zonar. 12.30.