Pečeneški jezik
| Pečeneški | |
|---|---|
| Region | srednja Evropa, istočna Evropa |
| Era | 7 — 12. vek[1] |
| Jezički kodovi | |
| ISO 639-3 | xpc |
Spisak lingivsta | xpc |
| Glotolog | pech1242[2] |
Pečeneški jezik je izumrli turkijski jezik kojim su govorili Pečenezi u istočnoj Evropi (delovi južne Ukrajine, južne Rusije, Moldavije, Rumunije i Mađarske) u 7—12. veku. Međutim, imena na ovom jeziku (Beke, Vohun, Lečk, itd.) su bila prijavljivana u Hatvanu do 1290. godine.[3]
Klasifikacija[uredi | uredi izvor]
Pečeneg je najverovatnije bio član oguskog ogranka turkijske porodice jezika,[4] ali loša dokumentacija i odsustvo jezika potomaka sprečili su lingviste da naprave tačnu klasifikaciju. Većina stručnjaka bi bila prilično sigurna da ga svrstava među oguske jezike, ali bi odbila da ga dalje klasifikuje, iako se nalazi u porodici kipčakskih jezika u Glotologu i u porodici kipčak-kumanskih jezika u „Lingvističkoj listi”.
Vizantijska princeza Ana Komnina tvrdi da su Pečenezi i Kumani govorili istim jezikom,[5] dok je Mahmud al Kašgari smatrao da je njihov jezik iskvaren oblik turskog.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Pečeneški at MultiTree on the Linguist List
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ur. (2016). „Pecheneg”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Wenzel, Gusztáv (1860). Codex diplomaticus Arpadianus continuatus =: Árpádkori új okmánytár (na jeziku: Latin). Harvard University: Eggenberger Ferdinánd Akademiai. str. 108.
- ^ Baskakov, N. A. Tюrkskie яzыki, Moskva 1960, s. 126-131.
- ^ Howorth, Henry Hoyle (1880). History of the Mongols. ISBN 9780343146429. Pristupljeno 15. 5. 2016.
- ^ Paroń, Aleksander (2021). The Pechenegs : nomads in the political and cultural landscape of Medieval Europe. Thomas Anessi. Leiden. ISBN 978-90-04-44109-5. OCLC 1245959323.