Plemeniti metali u Srbiji

Plemeniti metala u Srbiji su zlato, srebro i platina. To su metali koji imaju specifične osobine i retki su u prirodi. Najčešće se koriste za izradu nakita, a ranije su se koristili za izradu novca (zlatnici, srebrenjaci itd). Na teritoriji današnje Srbije tragovi o njihovom korišćenju i eksploataciji datiraju još iz perioda praistorije. Međutim rezerve koje postoje nisu velike, ali njihova eksploatacija je i te kako značajna za industriju i privredu.

Ležišta ruda u Srbiji

Eksploatacija plemenitih metala u Srbiji kroz istoriju

Praistorija

Prvi tragovi iskopavanja zlata na tlu današnje Srbije datiraju još iz bakarnog doba. Praistorijsko rudarstvo zlata je nastalo na iskustvima prethodnog rudarenja kremena i gline u neolitskom periodu. Rudarsko oruđe koje su koristili praistorijski rudari bilo je veoma primitivno, upravo onakvo kakvo je moglo da se nađe u prirodi, manje ili više oblikovano i vremenom usavršavano. Glavno rudarsko oruđe bili su kameni batovi raznih veličina i težina. Veći batovi imali su žleb za vezivanje užeta i oni su kao klatno služili za razbijanje rude. Druga alatka bio je pijuk izrađen od krune i čeonih parožaka jelenskog roga_; lopate su bile od lopatične kosti vola, jelena, svinje ili neke druge životinje, dok su klinovi bili od jelenskih parožaka.

Razvojem rudarstva i metalurgije, već u ranoj praistoriji počinje i trgovina metalima.

Rimska epoha

Rimski kovani novac

Dolaskom Rimljana u naše krajeve rudarstvo je dobijalo veći značaj, pa se i tehnika iskopavanja rude usavršavala. Više se ne koriste kamene sekire i batovi, već je u upotrebi alat od gvožđa. O značaju rudarstva za Rimsku imperiju najbolje svedoči činjenica da je položaj rudnika umnogome uticao na mrežu puteva, koji su obavezno vodili kroz oblasti bogate rudom.

Širenje Rimske imperije i jačanje njene moći na našem prostoru ogleda se i u kovnicama novca. Jedna od značajnih kovnica u prvoj polovini III veka bila je u Viminacijumu (Kostolac), koja je u početku kovala bakarni, a kasnije srebrni novac. Ruda za rad kovnice dobijala se iz kučajnskih rudnika. Postoje pouzdani izvori koji svedoče da je ruda iz rudnika u Srbiji za vreme rimske vladavine transportovana u rimske centre, dok je manja količina rude bila namenjena lokalnoj upotrebi.

Zanatski centar sa livnicom gvožđa - verovatno i za ispiranje zlata iz aluvijalnih nanosa u slivu okolnih reka Brodice, Maške reke i Gornjeg Peka, Kraku-lu-Jordana (Kučevo) sistematski je istražen. Tom prilikom je otkrivena fortifikacija, kao i pogoni za izradu keramike i preradu metala (III i IV vek nove ere).

Srednji vek

Novo Brdo (jedan od najstarijih rudnika)

O rudarenju u našim oblastima od propasti Rimskog carstva do polovine XIII veka nema pouzdanih podataka. Razmatranjem razvoja rudarstva i rudarskih centara u srednjovekovnoj Srbiji zapaža se da su to ista rudarska područja koja su korišćena od praistorije, preko rimskog perioda, do današnjih dana. U svim tim rudnicima eksploatisane su rude zlata, srebra, bakra, olova, cinka i gvožđa. Po bogatstvu srednjovekovne Srbije može se zaključiti da su rudnici bili bogati i izdašni te da su srednjovekovnoj vlasteli obezbeđivali veliku ekonomsku moć.

Od dolaska Slovena na Balkansko poluostrvo u istorijskim izvorima se ne pominje rudarska delatnost na ovom veoma bogatom rudonosnom područiju.

Dolaskom Nemanjića na presto srpske države stvoreni su uslovi za razvoj rudarske delatnosti u Srbiji. U to vreme je rudarstvo postalo okosnica bogatstva, ekonomske, političke i vojne moći srednjovekovne Srbije. Mnogi putopisci iz tog vremena zabeležili su čitave legende o bogatstvu srpskih rudnika. Francuz Bukar je 1332. godine zapisao: "Trenutno u Srbiji ima sto rudnika zlata i isto toliko rudnika srebra. Osim toga postoje i rudišta srebra koja se tek otkrivaju".

Srednjovekovni putopisci ostavili su veoma mnogo podataka o bogatstvu naših reka zlatom. Tako je Kritoval 1454-1455. godine zapisao: "Ali ono što je u Srbiji od svega najznačajnije, to je da se tamo zlato i srebro mogu naći kao što se voda nalazi u izvorima, da se uz reku sreće šljunak u kome ima toliko zlata koliko i u Indiji, a koje je pri tom znatno lepše".

Poznata su ispirališta zlata na zlatonosnim rekama: Peku, Bukovačkoj reci, Lisičjem potoku, Komči, Rečici;U dolini Mlave, u Novakovom potoku, otkrivena su stara okna i galerije. U Velikom Bubnju i Jokinom potoku otkriveni su piriti i zlatonosni kvarc.

Najpoznatiji srednjovekovni rudnici srebra bili su: Brskovo, na Rudniku, Kučevo, Novo Brdo, Kratovo. Rudnici Novo Brdo i Janjevo, po bogatstvu, bili su poznati u svetu. Novo Brdo, simbol bogatstva srednjovekovne Srbije, savremenici su nazivali srebrnim i zlatnim gradom.

Razvojem rudarstva i metalurgije razvijali su se trgovina i zanatstvo, podizali novi gradovi. Značajan centar srednjovekovnog rudarstva Centralnog Balkana, na primer, bila je Srebrnica, sa razvijenim gradskim životom i jakom kolonijom dubrovačkih trgovaca. U to vreme ona je vladaru godišnje donosila 30 000 dukata.

Usled širenja trgovine i zanatstva, u srednjovekovnoj Srbiji se formiraju trgovi -"kraljevski trgovi", gde se jedino smela prodavati roba, i tu je vladar imao prvenstvo prilikom prodaje ili kupovine. Deo poreza od prodaje na "kraljevskim trgovima" pripadao je kralju. U XIII veku najznačajni "kraljevski trgovi" u Srbiji bili su: Brskovo, Rudnik, Rogozna, Trepča, Novo Brdo, Trešnjica. Rudari su takođe morali da daju vladaru deo iskopane rude. Na taj način je vladar dobijao znatne količine srebra i druge rude od koje se počeo kovati novac .

Dolazak Sasa

Veliki doprinos razvoju srednjovekovnog rudarstva u Srbiji dali su rudari Sasi, koji se 1254. godine pominju u povelji kralja Uroša. Bili su angažovani u Brskovu, tada najvećem rudniku srebra, a odatle su se premeštali prema potrebi. Na Rudniku se javljuju krajem XIII veka, a u Trepči i Novom Brdu početkom XIV veka. Njihovim dolaskom uvodi se naprednija tehnologija proizvodnje i osnove rudarskog prava. Svoja prava, znanja i kulturu utiskuju u srpsku sredinu, uvode rudarsku terminologiju, urbano uređuju rudarske centre i slično. Brojni sačuvani toponimi u Srbiji podsećaju na Sase.

XIV vek

Početkom XIV veka u Srbiji su bili formirani rudarski centri koji su se nalazili u širem području Kopaonika, oko planine Rogozne, u okolini Novog Brda, zatim na Rudniku, Brskovu, a nešto kasnije toj grupi rudarskih centara pridružiće se i rudnici Kučeva. Svi rudarski centri imali su kovnice novca.

Kovanje novca bilo je legalno pravo vladara, kao i uzimanje dela prihoda rudnika u vidu određenog procenta izvađene rude, takozvane urbure, koju je ubirao urburar. Rudarska proizvodnja i trgovina metalom bile su slobodne, pa je čak mogla da se nad rudnikom stekne trajna svojina, baština.

XV vek

Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića iz 1412. tačno određuje uslove rada u rudniku, počev od obaveze vlasnika da stalno održava rudnik, preko određivanja dužine dozvoljenog prekida rada u pojedinim delovima jame, do normiranja dimenzija rudarskog alata i pribora.

Prihod koji se dobijao sa Novog Brda njegovi savremenici Brokijer i Kapistran procenjuju na 200, odnosno 120 hiljada dukata. Iz ovog se jasno vidi koliki je značaj rudarstvo Novog Brda imalo za tadašnju Srbiju. Da bi se dobila jasnija slika o bogatstvu srebrne rude iz novobrdskih rudnika, treba istaći i činjenicu da je u Novom Brdu kopano takozvano glamsko srebro, odnosno srebro koje je sadržavalo i znatnu količinu zlata, zbog čega je ono imalo znatno veću vrednost. Padom Novog Brda pod tursku vlast njegova zlatna epoha je završena i nikad se nije povratila. Novo Brdo - zlatni i srebrni grad potpuno je pao u zaborav.

Rudarstvo u XVIII veku

Sa padom srpske srednjovekovne države počinje da opada i rudarstvo. Svi naši rudnici iz tog perioda mirovali su uglavnom od XVII do XIX veka.

Početkom XVIII veka, zauzevši severnu Srbiju, austrijska vojna uprava, posle zaključenja Požarevačkog mira, po nalogu dvorskog ratnog veća, počinje da otvara rudnike u Srbiji.Austrijancima su bili dobro poznati naši rudnici. U rejonu Peka otpočinju radovi u Crnajci, Majdanpeku i Kučajni, a u šumadijskoj oblasti rade na Avali, Kosmaju i Rudniku. U toku dve decenije Austrijanci su u severnoj Srbiji eksploatisali bakar u Crnajci, bakar i gvožđe u Majdanpeku, olovo i gvožđe na Rudniku i srebronosno olovo u Kučajni, na Kosmaju i Avali. Neuspešno su pokušavali ispiranje zlata u Moravi.

Rudarstvo u XIH veku

Posle izbijanja Prvog srpskog ustanka 1804. godine, javlja se potreba za olovom i barutom.

Senat 1806. godine donosi odluku da u Srbiju dovede 35 rudara Sasa i jednog inženjera. Neki od njih upućeni su na rudišta oko Avale, gde su radovi otpočeli 1806, a 1808. godine i na Rudniku otpočinje eksploatacija gvožđa i bakra "za livenje i kovanje ratnog materijala". Pominje se i proizvodnja srebra na Rudniku, a verovat-no je dobijano i olovo, iako o tome nema podataka. Na Rudniku su radila dva okna: jedno u Krasojevcima (danas Bezdan), a druga na mestu zvanom Pećina. Topionica i kovnica novca bile su u Majdanskoj reci. Ruda olova, osim na Rudniku, eksploatisana je još i u Podrinju, na Avali i Kučajni.

Rudarstvo u prvoj polovini HH veka

Zlatonosne nanose Peka i njegovih pritoka eksploatisalo je lokalno stanovništvo u svim vremenima. 0 ispiranju zlata u Peku govori baron Herder, pošto je tuda prošao 1835. godine na putu za Majdanpek. Zlatonosne nanose u istočnoj Srbiji otkrio je 1888. godine rudarski inženjer Feliks Hofman, banatski Nemac, koga mnogi smatraju jednim od pionira mladog srpskog rudarstva. Istraživanja, koja je finansirao strani kapital 1902 - 1903. godine, pokazala su da su nanosi Peka oko Neresnice povoljno zlatonosni (oko 330 td/t³ nanosa). Bagerovanje zlatonosnih nanosa u Peku započeto je 1903. godine i prvog dano rada dobijeno je 82 grama zlata. Već 1906. godine u dolini Peka kod Neresnice radila su tri bagera vedričara. Širena je eksploatacija zlata iz nanosa Peka, Mlave, Timoka, Porečke reke i njihovih pritoka. Ceo zlatonosni rejon Peka kontrolisali su jugoslovenska kraljevska kuća i predstavnici krupnog inostranog kapitala.

U rudištu zlata Blagojev kamen otvoren je rudnik "Sveta Varvara" 1933. godine, sa prosečnom mesečnom proizvodnjom 12 kilograma zlata.Rudnik Blagojev kamen nije slavno dočekao kraj Drugog svetskog rata. U toku okupacije Nemci su rudnička postrojenja, fabriku za preradu rude i znatan deo rudarske kolonije razorili, a opremu odneli.

Drugi svetski rat

U toku Drugog svetskog rata Nemci su eksploatisali i raubovali ležišta uglja, bakra, olova, cinka, antimona, srebra i zlata. Tako je 1942. godine počelo otvaranje površinskog kopa "Tilva Mika". Nemci su koristili Borski rudnik i za formiranje koncentracionog logora. U njemu je bilo oko deset hiljada logoraša (Srba, Jevreja, Cigana i Mađara) koji su radili u rudniku. U toku rata otkopano je 1,37 miliona tona rude, iz koje je proizvedeno 55 hiljada tona blister bakra, 2,2 tone zlata i oko desetak tona srebra.

Rudarstvo u drugoj polovini HH veka

Posle završetka Drugog svetskog rata, u porušenoj i opustošenoj zemlji rudnici su nacionalizovani. Ulagani su veliki napori u revitalizaciju rudnika i oživljavanje proizvodnje postojećih rudnika i otvaranje novih. U investicionom i stručnom smislu to nisu bili nimalo laki zadaci.

U Borskom rudniku proizvedeno je do sada dva miliona tona bakra, čija je tržišna protivvrednost 4,2 milijarde dolara, 137 tona zlata protiv-vrednosti 1,55 milijardi dolara, 410 tona srebra tržišne vrednosti 49,7 miliona dolara.

Sa završetkom druge faze razvoja 1971. godine, zahvaljujući rudniku bakra u Majdanpeku, počinje izgradnja zlatare i fabrike bakarnih cevi. Rudnik bakra Majdanpek svrstava se u grupu najvećih rudnika te vrste u svetu; proizveo je 1,78 miliona tona bakra tržišne vrednosti 3,74 milijarde dolara, 168 tona zlata vrednosti 1,9 milijardi dolara 780 tona srebra vrednosti 133 miliona dolara.

Zlato u Srbiji

Komad zlata

U Srbiji danas postoji oko 20 polja na kojima se primarno istražuje zlato i još preko 30 polja na kojima se zlato istražuje uz neke druge metale.

Prema najnovijim geološkim istraživanjima, najveća nalazišta zlata kod nas se nalaze na istoku naše zemlje, odnosno u okolini Zaječara, Bora, Majdanpeka i Negotina. Smatra se da u istočnoj Srbiji ima negde oko 130 tona zlata. Veća nalazišta zlata u Srbiji se nalaze još i u blizini Medveđe i Raške.

Srbija se nalazi na 62. mestu u svetu po količini iskopanog zlata.

Rudnici u kojima se vrši eksploatacija su rudnik Lece na Radan planini, Blagojev kamen, međutim najveće količine zlata se ekspolatišu iz rudnika koji su u vlasništvu Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Timok - zlatonosna reka

Zlatonosne reke

Izvesne količine zlata se mogu naći u rekama. U Srbiji reke koje su bogate zlatom su: Pek, Timok, Rasina i Resava.

Načini eksploatacije zlata iz reke

Tradicionalni način ispiranja zlata uključuje drvenu posudu iz rimskog vremena, tkzv. ispitak. Ispitak može biti od mekog drveta kao što je topolino („vlaški"). Na dnu, poprečne gredice zadržavaju se zlatne čestice zajedno sa peščanim ostacima. Koriste se i ploveći bageri, rudarski tanjir (metalni tanjir prečnika oko 60 cm), sita. Uz klatne stolove, spiralne koncentrate, jedan od najpopularnijih je vešeraj, kutija sa crnim tepihom, rešetkama i prečkama.

Srebro u Srbiji

Srebro - šipka od 5 kg

Srebro je metal koji ima široku primenu. Srebro je bilo najkorišćenija kovanica, a pored zlata najinteresantnije od svih metala za kapitalno ulaganje. Ima potencijal da ostvari veći porast vrednosti od zlata. Srebro je takođe nepohodna  sirovina između ostalog za elektroniku, juvelirstvo, ulaganja, medicinu.

Ležišta srebra u Srbiji pronađena su u Karpatskom predelu, u Boru, Krivelji, Majdanpeku, Timoku, Blagojevom kamenu i Peku, kao i u Šumadiji na Rudniku.

Platina u Srbiji

Platina predstavlja dragocen i redak metal. U Srbiji je ima znatno manje od srebra i zlata.

Kod nas nalazišta platine nalaze u Pomoravlju, odnosno u okolini Trstenika i Vrnjačke Banje. Rudnici gde se vrši eksploatacija ovog metala još uvek ne postoje.

Rudarsko-topioničarski basen Bor

Rudarsko-topioničarski basen Bor predstavlja kompaniju koja eksploatiše najveće količine srebra i zlata u Srbiji.

Ležišta RTB Bora se nalaze u zapadnom delu Karpatskog luka i većinom su ležišta porfirnog tipa u okviru Gornje Timočke eruptivne oblasti. Trenutno nerazvijeno podzemno nalazište “Borska reka”, locirano u okviru rudnika Jame predstavlja veoma značajan potencijalni mineralni resurs.

Naziv rudnog tela	Kategorija	t	Au (g/t)	Ag (g/t)
RBB	Veliki Krivelj	A	0.33	0.7
	Veliki Krivelj	B	0.35	0.7
	Veliki Krvivelj	C1	0.29	0.7
	Ukupno		0.33	0.7
RBB	Jama Tilva-Ros	B	0.76	0.13
	Jama - PA2	B + C1	0.71	0.33
	Jama - Brezanic	A	1.28	0.27
	Jama - Borska reka	A+B+C1+C2	0.53	0.16
RBB	Cerovo kompleks - Cementacija 2		0.31	0.07
	Cerovo kompleks - Cementacija 3		0.33	0.07
	Cerovo kompleks - Cementacija 4		0.28	0.07
	Cerovo kompleks - Cerovo		0.31	0.108
	Primarni Cerovo kompleks - Drenovo		0.38	0.062
	Cerovo kompleks - Kraku Bukaresku		0.62	0.62
	Ukupno
RBM	Majdanpek - Severni revir		0.30	0.26
	Majdanpek - Južni revir		0.36	0.16
	Majdanpek - Čoka Marin	B	19.88	5.44
	Majdanpek - Čoka Marin	C1	26.22	4.2

Rezerve rudnih ležišta se računaju koristeći ruski sistem klasifikacije. Bazirano na tom sistemu, Borski rudnici i nerazvijena ležišta koriste sledeću nomenklaturu:

1. Prva grupa: Porfirna ležišta bakra, velikih dimenzija, gde je bakar ravnomerno i neravnomerno rasprostranjen.
2. Druga grupa: Masivni, grupsani i urasli tipovi rezervi, promenljivih dimenzija, od veoma malih do veoma velikih, koje se pojavljuju kao žičane ili sočivaste rezerve sa neravnomerno zastupljenim bakrom.

Kategorija A: Definisana sa visokim stepenom pouzdanosti sa količinom, kvalitetom, dubinom koji su ispitivani bušotinama raspoređenim u mreži veličine 100x100 m.

Kategorija B: Definisane kao istražene “rezerve” i srednjeg stepena pouzdanosti, a kvalitet i osobine ležišta su dovoljno detaljno poznate na osnovu mreže dimenzija 150x150 m da bi se obezbedila osnovna pouzdanost projekta.

Kategorija C1: Zahteva dodatne radove u cilju boljeg određivanja njihovih parametara i kvaliteta, kao i daljih radova na istraživanju.

Kategorija C2: Slično kao pod C1, ali se ove rezerve obično definišu na osnovu široko razmaknutih bušotina ili na osnovu površinskog pojavljivanja.

Vidi još

• Rudarstvo
• Rudarstvo u Srbiji
• Istorija srpskog rudarstva
• Plemeniti metali
• Rudarsko-topioničarski basen Bor
• Rudnik Lece

Spoljašnje veze

• Rudarsko-topioničarski basen Bor Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2020)