Rade Bogdanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rade Bogdanović
Rade Bogdanović na snimku iz 2024. godine.
Lični podaci
Datum rođenja (1970-05-21)21. maj 1970. (53 god.)
Mesto rođenja Sarajevo, SR Bosna i Hercegovina,
SFR Jugoslavija
Visina 1,85 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
1982—1988. Željezničar Sarajevo
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1988—1992. Željezničar Sarajevo 75 (4)
1992—1996. Pohang Atoms 120 (45)
1997. DžEF junajted 16 (8)
1997—1998. Atletiko Madrid 14 (6)
1998. → NAK Breda 13 (6)
1998—2002. Verder Bremen 56 (15)
2002—2003. Arminija Bilefeld 19 (0)
2003—2004. El Vahda 0 (0)
Reprezentativna karijera
1997. SR Jugoslavija 3 (2)

Rade Bogdanović (Sarajevo, 21. maj 1970) jeste srpski stručni fudbalski konsultant i bivši jugoslovenski fudbaler. Igrao je na poziciji napadača.

Karijeru je počeo u sarajevskom Željezničaru. Godine 1992, nakon početka građanskog rata u Bosni i Hercegovini, napustio je klub. Nakon toga je igrao u Južnoj Koreji i Japanu. Vratio se u evropski fudbal potpisavši za španski Atletiko Madrid. Potom je igrao za holandsku Bredu, nemačke klubove Verder Bremen i Arminiju Bilefeld da bi poslednji angažman imao u El Vahdi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Za seniorsku reprezentaciju SR Jugoslavije odigrao je tri utakmice, postigavši pritom dva gola.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Željezničar[uredi | uredi izvor]

Bogdanović je 1982. godine počeo da trenira u mlađim kategorijama Željezničara iz Sarajeva.[1] Prvom timu Željezničara je priključen u januaru 1988. godine dok je trener bio Blagoje Bratić. Debitovao je za prvi tim 26. marta iste godine, na gostovanju Budućnosti u tadašnjem Titogradu. Prvi meč na Grbavici je odigrao 3. aprila protiv splitskog Hajduka, kada je i postigao jedan gol u pobedi svog tima 3:0.[2] Odigrao je 89 utakmica za Željezničar.[1]

Bogdanović je bio u sastavu Željezničara pred utakmicu sa beogradskim Radom, 5. aprila 1992. na Grbavici, u poslednjoj sezoni Prve lige SFRJ.[3] Oko 14 sati i 30 minuta igrači obe ekipe izašli su na zagrevanje. Ipak, nekoliko minuta kasnije čula se pucnjava, a igrači su pobegli u svlačionice. Susret između Željezničara i Rada nikada nije odigran i tako je sarajevski klub završio svoj nastup u Prvoj ligi SFRJ.[4] S obzirom da je građanski rat u Bosni i Hercegovini postao sve ozbiljniji, Bogdanović je mobilisan u vojsku Republike Srpske, ali se tamo kratko zadržao. Bio je među prvim sportistima koji su napustili Sarajevo. Došao je u Beograd negde između 12. i 14. aprila 1992, vojnim avionom do Batajnice.[2]

Po dolasku u Beograd, Bogdanović je sa još nekolicinom igrača iz Željezničara (Simo Krunić, Gordan Vidović, Suvad Katana, Siniša Nikolić, Srećko Ilić i Jasminko Velić) trenirao sa Partizanom. Tamo ih je dočekao i ugostio tehnički direktor fudbalskog kluba Partizan Nenad Bjeković i generalni sekretar Žarko Zečević. Njih dvojica su brinuli o njima tako što su im našli smeštaj i hranu i mesto za treniranje i održavanje kondicije dok ne nađu angažmane u nekom od klubova.[5]

Južna Koreja i Japan[uredi | uredi izvor]

Bogdanović je u julu 1992. godine potpisao za klub Pohang Atoms iz Južne Koreje. Igranjem u skromnoj ligi koja se sastoji od samo šest timova, brzo je napredovao i postao najbolji igrač u svom timu. Nakon što je proveo četiri i po sezone u klubu, Bogdanović je u oktobru 1996. potpisao ugovor sa japanskim klubom DžEF Junajted. Dva meseca kasnije dobija ponudu od Luja van Gala, tada menadžera kluba Ajaksa iz Amsterdama, vidjeći to kao priliku da se konačno vrati u Evropu, i potpisuje ugovor sa njima krajem decembra 1996, a da ih ne upozna da je bio pod ugovorom sa DžEF-om. To je stvorilo probleme, tako da se arbitražni komitet UEFA umešao. On je potpisao preliminarni ugovor sa Ajaksom i otišao na suđenje u januaru 1997. godine.[6] Bogdanović se nadao da će postići neku vrstu kompenzacije sa DžEF-om i da će moći preći da i zaigra u Ajaksu, međutim bio je primoran da ostane u japanskom klubu pet meseci gde je završio prvi deo sezone.[5]

Atletiko Madrid[uredi | uredi izvor]

Tokom leta 1997. godine Bogdanović se vratio u evropski fudbal i potpisao ugovor sa Atletiko Madridom, na čijoj trenerskoj klupi je sedeo Radomir Antić. Debitantski nastup za Atletiko je imao 6. septembra 1997. godine kada je na Visente Kalderonu gostovao Valjadolid. Bogdanović je već na svojoj prvoj utakmici postigao dva gola u pobedi svog tima od 5:0.[7] Kao nagradu za dobar nastup dobio je od Hesusa Hila, tadašnjeg predsjednika kluba, BMV iz BMV 3 serije kao nagradu.[5] Bogdanović je u Atletiku imao status rezerviste jer je u napadu bila jaka konkurencija u vidu Kristijana Vijerija, Kika i Hose Marije. Proveo je samo jednu polusezonu u Atletiku, postigavši pritom šest prvenstvenih golova, nakon čega je u zimskom prelaznom roku prosleđen na pozajmicu u holandskog prvoligaša Bredu do kraja sezone.[8]

Verder Bremen[uredi | uredi izvor]

Tokom leta 1998. godine Bogdanović je prešao u nemački Verder iz Bremena. Debitantski nastup za Verder u Bundesligi je imao 19. septembra 1998. na gostovanju Volfsburgu. Verder je slavio rezultatom 4:2 a Bogdanović je bio strelac trećeg gola za svoj tim.[9] U prvoj sezoni je postigao osam prvenstvenih golova. Konkurencija u Verderovom napadu su mu bili između ostalog Ailton i Klaudio Pizaro.[2] Bogdanović je sa Verderom osvojio Kup Nemačke u sezoni 1998/99. nakon što je u finalu savladan Bajern Minhen. U decembru 2000. godine, dobio je zabranu igranja šest mjeseci nakon što je pljunuo golmana Martina u lice tokom prvenstvene utakmice u kojoj je njegov Verder izgubio rezultatom 2:5 od Hanze iz Rostoka.[10] Nakon isteka suspenzije nije dobijao priliku da igra za Verder.

U sezoni 2002/03. zaigrao je za Arminiju Bilefeld da bi kasnije otišao u El Vahdu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nakon angažmana u tom klubu završava profesionalnu karijeru.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Za seniorsku reprezentaciju SR Jugoslavije je zabeležio tri nastupa,[11] sva tri tokom 1997. godine dok je selektor bio Slobodan Santrač. Postigao je dva gola na svom debitantskom nastupu, 12. juna 1997. u pobedi (3:1) nad Ganom na Koreja kupu. Ušao je na teren na poluvremenu umesto Alberta Nađa i postigao je gol prvo u 68. a zatim i u 90. minutu.[12] Dva dana kasnije je igrao i protiv Egipta (0:0), takođe na Koreja kupu,[13] a poslednji nastup u nacionalnom dresu je imao 16. juna na prijateljskoj utakmici protiv Južne Koreje (1:1).[14]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Rođen je u opštini Novo Sarajevo od oca Slobodana Bogdanovića i majke Nade. S očeve strane je poreklom iz sela Tilava.[15]

Bogdanović i njegova supruga Aleksandra imaju troje djece, najstarija ćerka je Kristina (rođena 1994), druga se zove Marija (2000), a treća je Sofija (2007). Bogdanović i njegova porodica žive u Beogradu.

Njegov sestrić Vladimir Jovančić je takođe bio fudbaler i tokom karijere je igrao između ostalog i za Partizan.[5]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Klub Sezona Liga Kup Kup lige Kontinentalna Ukupno
Podjela Uta. Golovi Uta. Golovi Uta. Golovi Uta. Golovi Uta. Golovi
Republika Koreja Liga Fudbalski kup Koreje Liga Kup Koreje AFC Šampionska liga Ukupno
1992 Pohang Stilers K-Liga 12 2 — 5 1 N/A N/A 17 3
1993 25 8 — 2 1 N/A N/A 27 9
1994 27 18 — 6 4 N/A N/A 33 22
1995 Pohang Stilers 24 6 — 7 2 N/A N/A 31 8
1996 32 11 — 7 2 3+? 6 42+? 19
Japan Liga Carski kup Liga kup Japana AFK azijski kup Ukupno
1997 Džef Junajdted Ičihara Japanska I liga 16 8
Španija La Liga Kup Španije — UEFA kup Ukupno
1997–98[16] Atletiko Madrid Liga 14 6 1 0 — 3 1 18 7
Holandija Liga Kup — — Ukupno
1997–98 Breda Eredivizija 13 6
Njemačka Liga DFB-Pokal DFB-Ligapokal UEFA Kup Ukupno
1998–99[17] SV Verden Bremen Bundesliga 23 8 4 0 — — 27 8
1999–00[17] 22 4 2 0 2 0 5 3 31 7
2000–01[17] 11 3 1 1 — 4 0 16 4
2001–02[17] — — — — 0 0
2002–03[17] Arminija Bilefeld 19 0 2 1 — — 21 1
Država Republika Koreja 120 45 0 0 27 10 3+? 6 150+? 61
Japan 16 8
Španija 14 6 1 0 0 0 3 1 18 7
Holandija 13 6
Njemačka 75 15 9 2 2 0 36 11 122 28
Ukupno 238 80 10 2 29 10 42 18 290 96
Detalji u K Ligi (sa asistencijama)
Klub Sezona K Liga klasika Fudbalski kup Koreje Liga Kup Koreje AFC Šampionska liga Ukupno
Uta. Golovi Asistencije Uta. Golovi Asistencije Uta. Golovi Asistencije Uta. Golovi Uta. Golovi Asistencije
Pohang Stilers 1992 12 2 3 - - - 5 1 0 N/A N/A 17 3 3
1993 25 8 4 - - - 2 1 0 N/A N/A 27 9 4
1994 27 18 5 - - - 6 4 1 N/A N/A 33 22 6
1995 24 6 6 - - - 7 2 0 N/A N/A 31 8 6
1996 32 11 14 0 0 0 7 2 2 3+? 6 42+? 19 16
Pohang
Ukupno 		120 45 32 0 0 0 27 10 3 3+? 6 150+? 61 35
Ukupno (karijera) 120 45 32 0 0 0 27 10 3 3+? 6 150+? 61 35

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

SR Jugoslavija
Godina Uta. Golovi
1997 3 2
Ukupno 3 2
Golovi za reprezentaciju
Rezultatska lista Jugoslovenske lige
Datum Mesto Protivnik Skor Rezultat Takmičenje
12. jun 1997. Seul  Gana 2 gola 3:1 Kup Koreje 1997

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Pohang atoms

  • Prvenstvo Južne Koreje: 1992.
  • FA kup Južne Koreje: 1996.
  • Liga kup Južne Koreje: 1993.

Verder Bremen

Individualni[uredi | uredi izvor]

  • Najbolji asistent Prvenstva Južne Koreje: 1996.
  • Najboljih 11 igrača Prvenstva Južne Koreje: 1994, 1996.
  • Najbolji strelac Liga kupa Južne Koreje: 1994.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Rade Bogdanović: Poštujem i volim Želju jer je on moja fudbalska majka”. fkzeljeznicar.ba. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  2. ^ a b v „Velika ispovest bivšeg srpskog napadača: Ko mu je tražio 50.000 da igra za reprezentaciju, kako je Vijeri filmski prevario Atletiko i prava istina o odlasku Ronalda iz Barse!”. telegraf.rs. 12. 2. 2017. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  3. ^ „Slepi putnici za Beograd kojima je fudbal spasao živote”. nova.rs. 22. 3. 2020. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  4. ^ „Paljba na Grbavici: Kako je rat prije 26 godina prekinuo susret Željezničar – Rad”. index.ba. 6. 4. 2018. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  5. ^ a b v g „Bogdanović: Igrao sam nameštenu utakmicu za Atletiko”. Večernje novosti. Pristupljeno 15. 05. 2017. 
  6. ^ „Bosnier Bogdanovic op proef bin Ajax”. De Volkskrant. Pristupljeno 15. 05. 2017. 
  7. ^ „Atletico 5–0 Valladolid”. infoatleti.es. Pristupljeno 15. 05. 2017. 
  8. ^ „Rade Bogdanovic naar NAC”. NAC Breda. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 05. 2017. 
  9. ^ „Bogdanovic, Rade”. kicker.de. Pristupljeno 15. 05. 2017. 
  10. ^ „Werder: Sperren für Bogdanovic und Krstajic”. Der Spiegel. Pristupljeno 15. 05. 2017. 
  11. ^ „Rade Bogdanović”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  12. ^ „(1997) Jugoslavija – Gana 3:1”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  13. ^ „(1997) Egipat – Jugoslavija 0:0”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  14. ^ „(1997) Južna Koreja – Jugoslavija 1:1”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  15. ^ Prlina, Dejan (2023-12-07). „NE ĆUTI Bogdanović: Piksi me ne zna? Neka se seti jezera u Makedoniji, nas par trenera i ljubavnica”. MaxBet Sport (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-07. 
  16. ^ „Bogdanovic: Rade Bogdanovic”. BDFutbol. Pristupljeno 15. 05. 2017. 
  17. ^ a b v g d „Rade Bogdanovic » Club matches”. Worldfootball. Pristupljeno 15. 05. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Раде_Богдановић&oldid=27530487”