Раде Богдановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Раде Богдановић
Раде Богдановић
Лични подаци
Датум рођења (1970-05-21)21. мај 1970.(49 год.)
Место рођења Сарајево,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Висина 185 m (606 ft 11 in)
Позиција Нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1987–1992
1992—1996
1997
1997-1998
1998
1998-2002
2002-2003
2003-2004
Жељезничар Сарајево
Поханг Атомс
Џеф Јунајдтед Ичихара
Атлетико Мадрид
Бреда
Верден Бремен
Арминија Билефелд
Ал Вахда
4
45
8
6
6
15
0
Репрезентативна каријера
1997 СР Југославија 3 (2)
* Датум актуелизовања: јун 2013.

Раде Богдановић (21. мај 1970. у Сарајеву) је српски фудбалски менаџер и бивши играч.[1]

Клупска каријера[уреди]

Југославија[уреди]

Богдановић је започео своју каријеру у родном граду у клубу Жељезничар из Сарајева. Његов први дебитантски наступ за клуб био је 1987. године, када је његов клуб играо Првенство Југославије у фудбалу 1987/88. Његови наступи обећавали су му велику каријеру, који су трајали све до 1992. године када напушта Сарајево када је избио грађански рат у Босни и Херцеговини. Са његових тада 22 године одлази за Београд са још неколицином играча. То су били: Симо Крунић, Гордан Видовић, Сувад Катана, Синиша Николић и Срећко Илић. Тамо их је дочекао и угостио технички директор фудбалског клуба Партизан Ненад Бјековић и генерални секретар Жарко Зечевић. Њих двојица су бринули о њима тако што су им нашли смјештај и храну и мјесто за тренирање и одржавање кондиције док не нађу ангажмане у неком од клубова.[2]

Јапан и Сјеверна Кореја[уреди]

Убрзо након тога Богдановић, направио велики скок и то одласком на Далеки исток, гдје је потписао уговор у Јужној Кореји са клубом Поханг Атомс из Поханга у јулу 1992. године. Играњем у скромној лиги која се састоји од само шест тимова, брзо је напредовао и постао најбољи играч у свом тиму. Након што је провео четири и по сезоне у клубу Богдановић, је потписао у октобру 1996. године уговор са јапанским клубом ЏЕФ Јунајтед Ичихара. Два месеца касније добија понуду снова од Луја ван Гала, тада менаџера клуба Ајакса из Амстердама, видјећи то као прилику да се коначно врати у Европу, и потписује уговор са њима крајем децембра 1996. без да их упозна да је био под уговором са ЈЕФ-ом. То је створило проблеме, тако да се арбитражни комитет УЕФА умјешао. Он је потписао прелиминарни уговор са Ајаксом и отишао на суђење у јануару 1997. године.[3] Богдановић се надао да ће постићи неку врсту компензације са ЈЕФ-ом и да ће моћи прећи да и заигра у Ајаксу, међутим био је приморан да остане у ЈЕФ-у 5 мјесеци гдје је завршио први дио сезоне.[2]

Повратак у Европу, Атлетико Мадрид, Бреда[уреди]

Током љета 1997. године, Богдановићева жеља да се врати у Европу коначно обистинила код земљака Радомира Антића гдје је потписао уговор са Атлетико Мадридом. Дебитовао је за клуб на домаћем терену против Ваљадолида 6. септембра 1997. године, постигао два гола у првој половини и потврдио побједу од 5:0 у корист Атлетика.[4] Као награду за добар наступ добио је од Хесуса Жила, тадашњег предсједника клуба, БМВ из БМВ 3 серије као награду.[2] Присуство фудбалера Кристијана Вијерија и Кика значило је и нову шансу за Богдановића да се покаже као квалитетан фудбалер. У наставку сезоне успио је да да још 4 гола до јануара 1998. године. Током зимског трансфера имао је статус позајмљеног играча у холандском клубу Бреда.[5]

Вердер Бремен[уреди]

Након одигране сезоне у Ередивисији, Атлетико је продао Богдановића у Вердер за накнаду од око 1.350.000 евра. У децембру 2000. године, добио је забрану играња шест мјесеци када је одлучио да пљуне голмана Мартина у лице током једне утакмице када је Вердер изгубио резултатом 2:5 од ФК Хансе из Ростока.[6] Остао је у Њемачкој 4 године.

Касније године и пензионисање[уреди]

У сезони 2002.-2003. заиграо је за Арминију Билефелд да би касније отишао у Ал Вахду у Уједињене Арапске Емирате. Након ангажмана у том клубу завршава професионалну каријеру.

Лични живот[уреди]

Богдановић и његова супруга Александра имају троје дјеце, најстарија ћерка је Кристина (рођена 1. јуна 1994. године у Јужној Кореји), друга се зове Марија (рођена 17. октобра 2000. године у Њемачкој), а трећа је Софиа (рођена 26. јула 2007. године у Шпанији). Богдановић и његова породица живе у Београду, иако једнан временски период проводе и у Марбељи где имају стан.

Статистика каријере[уреди]

Генералије[уреди]

Клуб Сезона Лига Куп Куп лиге Континентална Укупно
Подјела Ута. Голови Ута. Голови Ута. Голови Ута. Голови Ута. Голови
Република Кореја Лига Фудбалски куп Кореје Лига Куп Кореје АФЦ Шампионска лига Укупно
1992 Поханг Стилерс K-Лига 12 2 5 1 N/A N/A 17 3
1993 25 8 2 1 N/A N/A 27 9
1994 27 18 6 4 N/A N/A 33 22
1995 Поханг Стилерс 24 6 7 2 N/A N/A 31 8
1996 32 11 7 2 3+? 6 42+? 19
Јапан Лига Царски куп Лига куп Јапана АФК азијски куп Укупно
1997 Џеф Јунајдтед Ичихара Јапанска I лига 16 8
Шпанија Лига Копа дел Реј УЕФА Куп Укупно
1997–98[7] Атлетико Мадрид Лига 14 6 1 0 3 1 18 7
Холандија Лига Куп Укупно
1997–98 Бреда Ередивисије 13 6
Њемачка Лига ДФБ-Покал ДФБ-Лигапокал УЕФА Куп Укупно
1998–99[8] СВ Верден Бремен Бундеслига 23 8 4 0 27 8
1999–00[8] 22 4 2 0 2 0 5 3 31 7
2000–01[8] 11 3 1 1 4 0 16 4
2001–02[8] 0 0
2002–03[8] Арминија Билефелд 19 0 2 1 21 1
Држава Република Кореја 120 45 0 0 27 10 3+? 6 150+? 61
Јапан 16 8
Шпанија 14 6 1 0 0 0 3 1 18 7
Холандија 13 6
Њемачка 75 15 9 2 2 0 36 11 122 28
Укупно 238 80 10 2 29 10 42 18 290 96

Детаљи у K Лиги (са асистенцијама)[уреди]

Клуб Сезона K Лига класика Фудбалски куп Кореје Лига Куп Кореје АФЦ Шампионска лига Укупно
Ута. Голови Асистенције Ута. Голови Асистенције Ута. Голови Асистенције Ута. Голови Ута. Голови Асистенције
Поханг Стилерс 1992 12 2 3 - - - 5 1 0 N/A N/A 17 3 3
1993 25 8 4 - - - 2 1 0 N/A N/A 27 9 4
1994 27 18 5 - - - 6 4 1 N/A N/A 33 22 6
1995 24 6 6 - - - 7 2 0 N/A N/A 31 8 6
1996 32 11 14 0 0 0 7 2 2 3+? 6 42+? 19 16
Поханг
Укупно
120 45 32 0 0 0 27 10 3 3+? 6 150+? 61 35
Укупно (каријера) 120 45 32 0 0 0 27 10 3 3+? 6 150+? 61 35

Национални тим[уреди]

Српски национални тим
Година Ута. Голови
1997 3 2
Укупно 3 2

Интернационални голови[уреди]

Резултатска листа Југословенске лиге
Датум Место Противник Скор Резултат Такмичење
12. јун 1997. Сеул Застава Гане Гана 2 гола 3:1 Куп Кореје 1997

Почасти[уреди]

Клуб[уреди]

Поханг Стилерс
  • K Лига
    • Побједа: 1992
    • Пораз: 1995
  • Лига куп Кореје
    • Побједа: 1993
    • Пораз: 1996

Референце[уреди]

  1. ^ „Bogdanovic, Rade”. kicker.de. Приступљено 15. 05. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Bogdanović: Igrao sam nameštenu utakmicu za Atletiko”. Večernje novosti. Приступљено 15. 05. 2017. 
  3. ^ „Bosnier Bogdanovic op proef bin Ajax”. De Volkskrant. Приступљено 15. 05. 2017. 
  4. ^ „Atletico 5–0 Valladolid”. infoatleti.es. Приступљено 15. 05. 2017. 
  5. ^ „Rade Bogdanovic naar NAC”. NAC Breda. Приступљено 15. 05. 2017. 
  6. ^ „Werder: Sperren für Bogdanovic und Krstajic”. Der Spiegel. Приступљено 15. 05. 2017. 
  7. ^ „Bogdanovic: Rade Bogdanovic”. BDFutbol. Приступљено 15. 05. 2017. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 „Rade Bogdanovic » Club matches”. Worldfootball. Приступљено 15. 05. 2017. 
Награде
Претходник:
Амир Тељиговић
K-Лига Најбољи асистент
{{{years}}}
Наследник:
Денис Лактинов