Раде Богдановић

Раде Богдановић
Лични подаци
Пуно име Раде Богдановић
Рођење (1970-05-21)21. мај 1970.(52 год.)
Сарајево, СФР Југославија
Висина 1,85 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1982—1988 Жељезничар Сарајево
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1988—1992 Жељезничар Сарајево 75 (4)
1992—1996 Поханг Атомс 120 (45)
1997 ЏЕФ јунајтед 16 (8)
1997—1998 Атлетико Мадрид 14 (6)
1998 НАК Бреда 13 (6)
1998—2002 Вердер Бремен 56 (15)
2002—2003 Арминија Билефелд 19 (0)
2003—2004 Ал Вахда - (-)
Репрезентативна каријера
1997 СР Југославија 3 (2)

Раде Богдановић (Сарајево, 21. мај 1970) јесте бивши југословенски и српски фудбалер и садашњи стручни фудбалски консултант. Играо је на позицији нападача.

Каријеру је почео у сарајевском Жељезничару да би 1992. године, након почетка грађанског рата у Босни и Херцеговини, напустио клуб. Након тога игра у Јужној Кореји и Јапану, па се враћа у европски фудбал и наступа за шпански Атлетико Мадрид, холандску Бреду, немачке клубове Вердер Бремен и Арминију Билефелд да би последњи ангажман имао у Ал Вахди из Уједињених Арапских Емирата.

За сениорску репрезентацију СР Југославије је одиграо три утакмице, постигавши притом два гола.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Жељезничар[уреди | уреди извор]

Богдановић је 1982. године почео да тренира у млађим категоријама Жељезничара из Сарајева.[1] Првом тиму Жељезничара је прикључен у јануару 1988. године док је тренер био Благоје Братић. Дебитовао је за први тим 26. марта исте године, на гостовању Будућности у тадашњем Титограду. Први меч на Грбавици је одиграо 3. априла против сплитског Хајдука, када је и постигао један гол у победи свог тима 3:0.[2] Одиграо је 89 утакмица за Жељезничар.[1]

Богдановић је био у саставу Жељезничара пред утакмицу са београдским Радом, 5. априла 1992. на Грбавици, у последњој сезони Прве лиге СФРЈ.[3] Око 14 сати и 30 минута играчи обе екипе изашли су на загревање. Ипак, неколико минута касније чула се пуцњава, а играчи су побегли у свлачионице. Сусрет између Жељезничара и Рада никада није одигран и тако је сарајевски клуб завршио свој наступ у Првој лиги СФРЈ.[4] С обзиром да је грађански рат у Босни и Херцеговини постао све озбиљнији, Богдановић је мобилисан у војску Републике Српске, али се тамо кратко задржао. Био је међу првим спортистима који су напустили Сарајево. Дошао је у Београд негде између 12. и 14 априла 1992, војним авионом до Батајнице.[2]

По доласку у Београд, Богдановић је са још неколицином играча из Жељезничара (Симо Крунић, Гордан Видовић, Сувад Катана, Синиша Николић и Срећко Илић) тренирао са Партизаном. Тамо их је дочекао и угостио технички директор фудбалског клуба Партизан Ненад Бјековић и генерални секретар Жарко Зечевић. Њих двојица су бринули о њима тако што су им нашли смештај и храну и место за тренирање и одржавање кондиције док не нађу ангажмане у неком од клубова.[5]

Јужна Кореја и Јапан[уреди | уреди извор]

Богдановић је у јулу 1992. године потписао за клуб Поханг Атомс из Јужне Кореје. Играњем у скромној лиги која се састоји од само шест тимова, брзо је напредовао и постао најбољи играч у свом тиму. Након што је провео четири и по сезоне у клубу, Богдановић је у октобру 1996. потписао уговор са јапанским клубом ЏЕФ Јунајтед. Два месеца касније добија понуду од Луја ван Гала, тада менаџера клуба Ајакса из Амстердама, видјећи то као прилику да се коначно врати у Европу, и потписује уговор са њима крајем децембра 1996, а да их не упозна да је био под уговором са ЏЕФ-ом. То је створило проблеме, тако да се арбитражни комитет УЕФА умешао. Он је потписао прелиминарни уговор са Ајаксом и отишао на суђење у јануару 1997. године.[6] Богдановић се надао да ће постићи неку врсту компензације са ЏЕФ-ом и да ће моћи прећи да и заигра у Ајаксу, међутим био је приморан да остане у јапанском клубу пет месеци где је завршио први део сезоне.[5]

Атлетико Мадрид[уреди | уреди извор]

Током лета 1997. године Богдановић се вратио у европски фудбал и потписао уговор са Атлетико Мадридом, на чијој тренерској клупи је седео Радомир Антић. Дебитантски наступ за Атлетико је имао 6. септембра 1997. године када је на Висенте Калдерону гостовао Ваљадолид. Богдановић је већ на својој првој утакмици постигао два гола у победи свог тима од 5:0.[7] Као награду за добар наступ добио је од Хесуса Хила, тадашњег предсједника клуба, БМВ из БМВ 3 серије као награду.[5] Богдановић је у Атлетику имао статус резервисте јер је у нападу била јака конкуренција у виду Кристијана Вијерија, Кика и Хосе Марије. Провео је само једну полусезону у Атлетику, постигавши притом шест првенствених голова, након чега је у зимском прелазном року прослеђен на позајмицу у холандског прволигаша Бреду до краја сезоне.[8]

Вердер Бремен[уреди | уреди извор]

Током лета 1998. године Богдановић је прешао у немачки Вердер из Бремена. Дебитантски наступ за Вердер у Бундеслиги је имао 19. септембра 1998. на гостовању Волфсбургу. Вердер је славио резултатом 4:2 а Богдановић је био стрелац трећег гола за свој тим.[9] У првој сезони је постигао осам првенствених голова. Конкуренција у Вердеровом нападу су му били између осталог Аилтон и Клаудио Пизаро.[2] Богдановић је са Вердером освојио Куп Немачке у сезони 1998/99. након што је у финалу савладан Бајерн Минхен. У децембру 2000. године, добио је забрану играња шест мјесеци након што је пљунуо голмана Мартина у лице током првенствене утакмице у којој је његов Вердер изгубио резултатом 2:5 од Ханзе из Ростока.[10] Након истека суспензије није добијао прилику да игра за Вердер.

У сезони 2002/03. заиграо је за Арминију Билефелд да би касније отишао у Ал Вахду из Уједињених Арапских Емирата. Након ангажмана у том клубу завршава професионалну каријеру.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију СР Југославије је забележио три наступа,[11] сва три током 1997. године док је селектор био Слободан Сантрач. Постигао је два гола на свом дебитантском наступу, 12. јуна 1997. у победи (3:1) над Ганом на Кореја купу. Ушао је на терен на полувремену уместо Алберта Нађа и постигао је гол прво у 68. а затим и у 90. минуту.[12] Два дана касније је играо и против Египта (0:0), такође на Кореја купу,[13] а последњи наступ у националном дресу је имао 16. јуна на пријатељској утакмици против Јужне Кореје (1:1).[14]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Богдановић и његова супруга Александра имају троје дјеце, најстарија ћерка је Кристина (рођена 1. јуна 1994. године у Јужној Кореји), друга се зове Марија (рођена 17. октобра 2000. године у Њемачкој), а трећа је Софија (рођена 26. јула 2007. године у Шпанији). Богдановић и његова породица живе у Београду.

Његов сестрић Владимир Јованчић је такође био фудбалер и током каријере је играо између осталог и за Партизан.[5]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Клуб Сезона Лига Куп Куп лиге Континентална Укупно
Подјела Ута. Голови Ута. Голови Ута. Голови Ута. Голови Ута. Голови
Република Кореја Лига Фудбалски куп Кореје Лига Куп Кореје АФЦ Шампионска лига Укупно
1992 Поханг Стилерс K-Лига 12 2 5 1 N/A N/A 17 3
1993 25 8 2 1 N/A N/A 27 9
1994 27 18 6 4 N/A N/A 33 22
1995 Поханг Стилерс 24 6 7 2 N/A N/A 31 8
1996 32 11 7 2 3+? 6 42+? 19
Јапан Лига Царски куп Лига куп Јапана АФК азијски куп Укупно
1997 Џеф Јунајдтед Ичихара Јапанска I лига 16 8
Шпанија Ла Лига Куп Шпаније УЕФА куп Укупно
1997–98[15] Атлетико Мадрид Лига 14 6 1 0 3 1 18 7
Холандија Лига Куп Укупно
1997–98 Бреда Ередивизија 13 6
Њемачка Лига ДФБ-Покал ДФБ-Лигапокал УЕФА Куп Укупно
1998–99[16] СВ Верден Бремен Бундеслига 23 8 4 0 27 8
1999–00[16] 22 4 2 0 2 0 5 3 31 7
2000–01[16] 11 3 1 1 4 0 16 4
2001–02[16] 0 0
2002–03[16] Арминија Билефелд 19 0 2 1 21 1
Држава Република Кореја 120 45 0 0 27 10 3+? 6 150+? 61
Јапан 16 8
Шпанија 14 6 1 0 0 0 3 1 18 7
Холандија 13 6
Њемачка 75 15 9 2 2 0 36 11 122 28
Укупно 238 80 10 2 29 10 42 18 290 96
Детаљи у K Лиги (са асистенцијама)
Клуб Сезона K Лига класика Фудбалски куп Кореје Лига Куп Кореје АФЦ Шампионска лига Укупно
Ута. Голови Асистенције Ута. Голови Асистенције Ута. Голови Асистенције Ута. Голови Ута. Голови Асистенције
Поханг Стилерс 1992 12 2 3 - - - 5 1 0 N/A N/A 17 3 3
1993 25 8 4 - - - 2 1 0 N/A N/A 27 9 4
1994 27 18 5 - - - 6 4 1 N/A N/A 33 22 6
1995 24 6 6 - - - 7 2 0 N/A N/A 31 8 6
1996 32 11 14 0 0 0 7 2 2 3+? 6 42+? 19 16
Поханг
Укупно
120 45 32 0 0 0 27 10 3 3+? 6 150+? 61 35
Укупно (каријера) 120 45 32 0 0 0 27 10 3 3+? 6 150+? 61 35

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

СР Југославија
Година Ута. Голови
1997 3 2
Укупно 3 2
Голови за репрезентацију
Резултатска листа Југословенске лиге
Датум Место Противник Скор Резултат Такмичење
12. јун 1997. Сеул  Гана 2 гола 3:1 Куп Кореје 1997

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Поханг атомс

  • Првенство Јужне Кореје: 1992.
  • ФА куп Јужне Кореје: 1996.
  • Лига куп Јужне Кореје: 1993.

Вердер Бремен

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Најбољи асистент Првенства Јужне Кореје: 1996.
  • Најбољих 11 играча Првенства Јужне Кореје: 1994, 1996.
  • Најбољи стрелац Лига купа Јужне Кореје: 1994.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Rade Bogdanović: Poštujem i volim Želju jer je on moja fudbalska majka”. fkzeljeznicar.ba. Приступљено 4. 12. 2020. 
  2. ^ а б в „Velika ispovest bivšeg srpskog napadača: Ko mu je tražio 50.000 da igra za reprezentaciju, kako je Vijeri filmski prevario Atletiko i prava istina o odlasku Ronalda iz Barse!”. telegraf.rs. 12. 2. 2017. Приступљено 4. 12. 2020. 
  3. ^ „Slepi putnici za Beograd kojima je fudbal spasao živote”. nova.rs. 22. 3. 2020. Приступљено 4. 12. 2020. 
  4. ^ „Paljba na Grbavici: Kako je rat prije 26 godina prekinuo susret Željezničar – Rad”. index.ba. 6. 4. 2018. Приступљено 4. 12. 2020. 
  5. ^ а б в г „Bogdanović: Igrao sam nameštenu utakmicu za Atletiko”. Večernje novosti. Приступљено 15. 05. 2017. 
  6. ^ „Bosnier Bogdanovic op proef bin Ajax”. De Volkskrant. Приступљено 15. 05. 2017. 
  7. ^ „Atletico 5–0 Valladolid”. infoatleti.es. Приступљено 15. 05. 2017. 
  8. ^ „Rade Bogdanovic naar NAC”. NAC Breda. Приступљено 15. 05. 2017. 
  9. ^ „Bogdanovic, Rade”. kicker.de. Приступљено 15. 05. 2017. 
  10. ^ „Werder: Sperren für Bogdanovic und Krstajic”. Der Spiegel. Приступљено 15. 05. 2017. 
  11. ^ „Rade Bogdanović”. reprezentacija.rs. Приступљено 4. 12. 2020. 
  12. ^ „(1997) Jugoslavija – Gana 3:1”. reprezentacija.rs. Приступљено 4. 12. 2020. 
  13. ^ „(1997) Egipat – Jugoslavija 0:0”. reprezentacija.rs. Приступљено 4. 12. 2020. 
  14. ^ „(1997) Južna Koreja – Jugoslavija 1:1”. reprezentacija.rs. Приступљено 4. 12. 2020. 
  15. ^ „Bogdanovic: Rade Bogdanovic”. BDFutbol. Приступљено 15. 05. 2017. 
  16. ^ а б в г д „Rade Bogdanovic » Club matches”. Worldfootball. Приступљено 15. 05. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]