Razgovor s korisnikom:Joksimovicsana

Pozdrav, Joksimovicsana. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Joksimovicsana. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!-- Dcirovic (razgovor) 18:49, 9. jun 2012. (CEST)

Navođenje izvora

Zdravo. Vidim da navodiš izvore prema kojima pišeš tekstove, ali moram da primetim da ne radiš dobro. Pogledaj ovde ima detaljno uputstvo kako se to radi.--Jagoda ispeci pa reci 10:37, 27. jun 2012. (CEST)

Baklava za tebe!

Baklava za predah... ;) Zanimljiv članak o mikroskopu. Potrebne, doduše sitne korekcije, ali za početnika sasvim solidan... Kip ap d gud vork! Milan.j (razgovor) 22:08, 1. avgust 2012. (CEST)

navođenje izvora

... kada navodiš izvor, navede se naslov Literatura a zatim se stavi zvezdica, pa ome o prezime autora, naziv dela, mesto izdanja knjige i godina izdanja a ako ima više izvora nova zvezdica itd...--Vcesnak (razgovor) 21:51, 2. avgust 2012. (CEST)

O vikipediji

... neznam zašto si stekao utisak da si sve dobro uradio i da ti ne treba pomoć. U principu članak koji se ne prilagodi ostalim člancima u vikipediji u roku od 7 dana bude obrisan i ako želiš da učestvuješ u ovom projektu moraš da naučiš to što zoveš formom u vikipediji. Niko za tobom neće ići da ispravlja tvoje članke kao što sam je to učinio ovaj put i svoje članke moraš sam da prilagodiš vikipediji. Pored toga moraš da naučiš kako se navodi literatura, da znaš barem jedan jezik da bi ispravno stavio međuviki veze jer si i u tome pogrešio. Ja se ne razumem u oružije i ne mogu suditi o tome šta si dobro uradio i ispravio i ja sam ti uglavnom ispravljao formu. Ja pišem o umetnosti jer se u to razumem i vrlo rado primam pomoć od iskusnijih i smatram da je to ispravno jer u ovom projektu se radi u grupama. Ako želiš da učestvuješ na vikipediji navikni se da uvažavaš i tuđa mišljenja i da stekneš dozu samostalnosti u radu. U svakom slučaju želim ti svako dobro i pozdravljam te...--Vcesnak (razgovor) 01:56, 3. avgust 2012. (CEST)

Nesporazumi prave ratove. Čovjek sam koji misli da kada sam po svima uradio nešto dobro, da to još uvijek nije dobro. Sumnjam ja i u sumnju. Naravno da je vikiforma u vikipediji bitna i da je treba znati, jer kako govoriti i razumijeti jedan jezik ako ga ne znaš. Hvala i na Vašem trudu što ovu formu popravljate u mojim člancima. Ja sam jednostavn čovjek kome je suština toliko bitnija od forme da je često, neosnovano i zapostavim. To jeste nedostatak. Ja se i ne bih počeo baviti ovim pisanjem da u suštinskom smislu nisam primjetio toliko nedopustivih grešaka kao što su, parafraziram: Mikroskop je optička sprava, Oružje je naprava u kojoj se koristi pritisak gasova proizveden eksplozijom baruta, Puška je vatreno oružje, Rijeka Sana pripada Savskom slivu, Fata morgana je optička varka gdje umorni posmatrači vide virtuelne slike... Ja sam tada poželio da se malo uključim u ispravljanje ovih netačnosti- nesuvislosti. Svaku pomoć bezsujetno i bezrezervno prihvatam. Konačno, da bi se do kraja razumijeli, ja bih se uvijek radije povukao i na štetu istine, nego ulazio u teške polemike. Zato, još jedanputa hvala što mi pomažete u savladavanju vikiforme.

--Joksimovicsana (razgovor) 07:48, 3. avgust 2012. (CEST)

Teleskop i optički teleskop

Ne smeš da praviš 2 članka koji imaju iste interviki veze (veze ka drugim jezicima). Članak Optički teleskop koji si napravio (i to samo kopiranjem materijala iz postojećeg članka) treba da vodi na en:Optical telescope. --V. Burgić (reci...) 15:19, 3. avgust 2012. (CEST)

Prvotni članak Teleskop kaže da su teleskopi optičke sprave što nije tačno. Oni su i optičke sprave. Ja sam pod nasovom Teleskop napravio pripadajući članak koji obuhvata, kako naslov i kaže, sve teleskope. U članku sam samo specifikovao sve moguće teleskope i ostavio mogućnost da ih u posebnim člancima vikija nađemo, pa tako i članak Optički teleskop. --Joksimovicsana (razgovor) 15:33, 3. avgust 2012. (CEST)

Pričam ti o inteviki vezama. Sad oba članka upućuju na en:Telescope što ne sme. --V. Burgić (reci...) 15:36, 3. avgust 2012. (CEST)

Treba ovako. --V. Burgić (reci...) 15:38, 3. avgust 2012. (CEST)

Pomozite da Vašim viki znanjima učinimo ova dva članka elegantnijim i smislenijim. --Joksimovicsana (razgovor) 16:14, 3. avgust 2012. (CEST)

Ćirilica, latinica, neeciklopedijski ton i reference

Vidim da si pisao/la ćirilicom u latiničkom članku (Vodenica), što je protivno pravilima. Članci se uređuju na istom pismu na kom su započeti. Molio bih te da pripaziš u budućnosti oko ovoga. Takođe, uklanjao sam neke neenciklopedijske rečenice iz tvojih izmena (npr. u članku Crkva brvnara), jer nisu primereni za jedan članak (poetski stil se definitivno ne uklapa u enciklopedijski funkcionalni stil). I još nešto: bilo bi zaista dobro kada bi svoje izmene potkrepljivao/la odgovarajućim izvorima (referencama). Ako ti je potrebna neka pomoć, slobodno pitaj. Pozdrav --F± 22:15, 9. avgust 2012. (CEST) Vjerovatno sam napravio grešku i pisao tekst latinicom. Znam da je to greška vikipravila, ali sam siguran da je to logička omaška i ja je u pravilu izbjegavam. Kada pokušavam da popravim neki tekst pisan ekavicom ja ostajem u ekavici! Znači logika mojih stavova je nedvosmislena. Moja vikiznanja savladavam i biće to uredu. Primjećujem u smislu prezentovanih članaka, u njihovoj razložnosti, dosljednosti, znači, nevezano za Vikipravila, mnogo nesmisla. Evo odmah i u sredinu stvari tekst u pomenutom članku "Crkve brvnare":

"Crkva brvnara je svaka crkva koja je sagrađena od brvana, a ovakve crkve postoje svuda gde je drvo bilo najvažniji građevinski materijal, na primer u Rusiji, Poljskoj, Slovačkoj i u zemljama Skandinavije".

Ova izjava je tačna. Ali, po meni, starija i opštija, otuda tačnija je: "Crkva brvnara je svaka crkva koja je sagrađena od brvana. Ovakve crkve postoje tamo gde je drveta bilo u izobinju i gde je ono bilo dostupno i jeftino. - Razumijete, ovo je više enciklopedijska izjava.

"Na Balkanu, crkve brvnare su najčešće u šumovitim dinarskim krajevima i Šumadiji, u kojoj su počele da se grade u doba Drugog srpskog ustanka ili malo ranije. Ove crkve uglavnom nisu velike, štaviše, vrlo su skromne. Po predanju, Turci su dozvoljavali da se crkva sagradi u selu, ako se može sagraditi za jednu noć. Ni jednu od ovih crkava nije moguće sagraditi toliko brzo, ali to dosta govori o uslovima u kojima su nastajale i brzini kojom su građene".

Zar u kontekstu enciklopedijskog teksta, koji uvijek ima ambiciju egzaktnosti, može da opstane riječ "skromne", jer u ovom slučaju ima i pežurativan smisao, pošto su ove crkve i više nego jednostavne. Ja bih ovdje, ipak, pisao: male.

Nadalje u ovom tekstu se govorilo samo o Srbiji. Ne razumijem, kako i zašto. Da bi se onda pomenula Norveška ili Amerika. Nije moje pitanje iz lokalne ili neke ružnije predrasude, već prosto iz potrebe za logikom. Ako nešto ima pretenzije da bude opšti, enciklopedijski stav o nekom predmetu ili pojmu, onda ono mora da objasni maksimum sa najmanje riječi i da obuhvati prvo najbližu referentnu sredinu pa onda tek one udaljenije. Mislim da smo tu saglasni. Tekstovi na vikipediji su uglavnom vrlo nekonsekventni i ne razložni.

"Kod brvnara u Srbiji zvonik je po pravilu odvojen od crkve," ovo piše a ja dodajem: "dok ih u Republici Srpskoj ima i u sastavu tela crkve".

Hoću da kažem da nekakve poetske note u vikitekstu i nisu toliko katastrofalne koliko recimo činjenica da sam jedva ustanovio redosljed logičnog hijerarhijskog postupka u članku Mikroskop. On, je po meni bio neprimjeren, ali u najvažnijem smislu, u suštinskom smislu. Tvrdi se da je MIKROSKOP optička sprava i to decidno. Molim Vas, nije Mikroskop samo optički instrument, i to nije odavno. U vremenu do 20 vijeka, tačno je, bio je isključivo optički instrument. Današnja definicija ovog pojma mora biti olpštija. Tako sam svojom ispravkom insistirao da se krene od pojma Mikroskop tako što bi se reklo samo najovnovnije o njegovoj ulozi. "On uvećava ono što golim okom teško ili nikako ne vidimo". i to je za udarni momenat teksta dovoljno. To je smisao osnovnog članka o Mikroskopu. U njemu sam onda naveo vrste mikroskopa i učinio ih pojedinačno dostupnim:(svjetlosni, elektornski, protonski...) Eto vidite poštovani kolega/kolegice, ovo su mnogo značjanije i greške i problemi sa kojima se moramo baviti. Ovo isto sam uradio sa temom ORUŽJE, TELESKOP i u još nekim člancima. Naravno da znam za moje poetske zavrzlame, ali one najčešće su provocirane nesuvuslim i nedidaktičkim člancima. Recimo u članku o crkvama ili brvnarama uopšte, nesjećam se tačno, vikiautor piše da su Brvnare te i te, očuvane u Norveškoj od vremena Vikinga. Molim Vas, to je toliko daleka tvrdnja za događaje koji su mnogo bliži,da postaje besmislena, pa ja u prvotnoj ispravci, kažem - parafraziram: Lako je Norvežanima, oni nisu imali ni svojih ni tuđih Turaka. Posljije to ipak i obrišem. Znači, vrlo sam svjestan Vaše primjedbe koja je u cijelosti na mjestu, i takve tekstove ću izbjegavati. Vi, pomozite da logiku tekstova, koja je, kao i svaka suština, važnija od svake forme, i sprovedemo, i naravno meni, u savladavanju vikipravila! Na tome Vam zahvaljujem!

Evo odmah poslije gore izgovorenih riječi čitam članak Klekovača planina: "Klekovača je krečnjačka planina (u stvari, šumovita visoravan) u zapadnom dijelu Bosne sa najvišim vrhom Velika Klekovača (1962 m). Klekovača je najviša planina ovog dijela BiH. Okružuju je Srnetica (1375 m), Grmeč (1604 m), Osječenica (1791 m), Lunjevača (1706 m) i Crna Gora (1650 m)." Molim Vas, uzmite bilo koju pametnu knjigu, recimo Malu prosvetinu enciklopediju, ili Cvijićevo Balkansko poluostrvo. Klekovača je PLANINSKI VIJENAC DINARSKOG SISTEMA. Ona ne samo da nije visoravan, ona nije ni planina, već planinčina. Pa samo to da ima runolis govori o njenom alpskom afinitetu. Razumijete. To je glupost. (Naravno da sam surov, ali je činjenica da ima i ubistava iz ljubavi. Znam da ljudi vole svoj kraj, ali to ne može biti jedini uslov da im uvažimo svaki ljihov stav). Znači, Klekovača je vrlo ozbiljna planinčina. U njoj duvaju orkanske bure i mećave. Pod njom je jedna od tri evropske prašume, koja se zove LOM. Nije ni pomenuta! Znate da razmišljam, pošto je posao u koji se umećem mnogo zahtjevan, odgovoran i obiman, da od svega i odustanem. Makako viki bila i zabavnog karaktera, to nas neoslobađa ozbiljnosti. (Režirati komediju i njome nasmijati masu znači biti izuzetno ozbiljan!) Mislim da smo u tome saglasni. Znači mislim da se jednako, ili i više, treba posvetiti smislu pisanja, nego vikipravilima, bez koje, znam, nema vikipedije!? Srećno!

I evo još jednog mog javljanja po sličnim temama a vrlo simptomatičn.Članak "NAUKA", pa između ostalog piše autor decidno kao POSEBAN, pa valjda i važan, PODNASLOV: "ŠTA NAUKA NE PROUČAVA I ŠTA NE MOŽE DA REŠI". Pa svoju misao rasčlanjuje: etiku, moral i više se ne sjećam da li je bilo još šta, a i dovoljno je!? Ogroman, suštinski dio filozofskog mišljenja jest razmišljanje o etici i moralu. To rade i Sokrat, i Platon... Kant... Molim Vas, to je organska glupost. Zastrašujuće je i to da pristrasnost autora ide dotle da kao cilj Religije jeste "utvrđivanje etike i morala". Ono prvo sam izbrisao. Jednostavno je nedopustiva ta nemisao da nauka ne obrađuje moral i etiku. Religija samo proklamuje, ali ajde da utvrđuje stavove o moralu i etici. Religija kao dogma, a i to sam dodao, i nema smisao sumnje i provjere. Ona ne objašnjava, ona proglašava za vječnim i nepromjenljivim svoje kanone. Jeste da i religija postaje elasgičnija, čitaj mudrija, a to je već ne dopustivo sa njenim proklamovanim pravilima, pa one istine zbog kojih je pravila inkvizicione pogrome u prošlosti, podvodi pod slovom svetih knjiga, nalazeći navodna validna tumačenja istih!? Zato, jadan, dodajem nepotrebno:

»Нема ниједне појаве у свету која не би могла бити предметном науке. тј.систематског упознавања,испитивања и објашњавања у циљу њеног практичног искоришћавања.« ( Мала просветина енциклопедија, стр. 138 II књига, 1959.)

--Joksimovicsana (razgovor) 14:20, 10. avgust 2012. (CEST)

Problem sa statusom autorskih prava za datoteku Mehmedova crkva 1.jpg

Moguće kršenje AP

Zdravo, Joksimovicsana. Hvala ti što si poslao datoteku Mehmedova crkva 1.jpg. Međutim, utvrđeno je da se ista datoteka nalazi na jednoj ili više Internet adresa, pa je sporan njen status autorskih prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Ukoliko ti nisi njen autor, potrebno je nosiocu autorskih prava poslati zahtev za korišćenje materijala na Vikipediji pod uslovima licence CC BY-SA 3.0. Nakon dobijanja dozvole, na stranicu sa opisom datoteke treba staviti odgovarajuću licencu: {{cc-by-sa-3.0}} i link ka dozvoli na OTRS sistemu: {{OTRS|ID тикета}}.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava. Datoteke sa spornim statusom mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. micki 23:13, 14. avgust 2012. (CEST)

Pristrasan ton

Pozdrav, rečenice koje imaju pristrasan ton nisu pogodne za enciklopediju, pogledati Vikipedija:Neutralna tačka gledišta. Konkretno, na primer, „Usvojena i vrlo zanimljiva kvalifikacija jeste i da su virusi značajna prelazna forma iz nežive u živu prirodu“ ne može da se prihvati. Isto tako svaku tvrdnju treba potkrepiti pouzdanom referencom.--ZaZa^{Ma šta kažeš!?} 19:29, 20. avgust 2012. (CEST)

Zbilja nisam razumio, ali to ne zanči da jesam u pravu, šta u navedenom govori o mom pristrasnom tonu. Ipak, ispravih predočeno. I dalje tvrdim da je moja prvotna formulacija apsolutno mogla da stoji, stim da je nova elegantnija. Suština su im iste. Po zvaničnoj pozitivnoj nauci (pogledajte I Eniklopediju britaniku), besprekorno tačna. Virusi, a to je možda u evolutivnom smislu i krucijalno, su prelazna forma iz nežive i živu materiju. Zato sam oduševljeno rekao da je to zanimljivo!!! Privatno i vrlo lično dodajem i REVOLUCIONARNO U EVOLUTIVNOM SMISLU! Razumijete? Ipak hvala liljepa na Vašoj pozornosti i agilnosti. Čuvajte Viki, ima MNOGO GORIH OD MOJE MALENKOSTI... --Joksimovicsana (razgovor) 20:17, 20. avgust 2012. (CEST)

Ne brinite nije bila neka katastrofalna greška, ja sam već bila malo ispravila, izbacila sam samo ono „vrlo zanimljiva“ inače ostatak je bio sasvim uredu da ne bude zabune. Samo nastavite sa vašim doprinosima nisu to neke ogromne greške ali ih ipak treba malo doraditi. Ali nemojte se obeshrabriti, svi smo mi u početku pravili raznorazne greške pa smo se vremenom učili i poboljšavali. Ukoliko vam bude trebala neka pomoć slobodno me kontaktirajte.--ZaZa^{Ma šta kažeš!?} 20:28, 20. avgust 2012. (CEST)

Delovi teleskopa

Kad si već napravio posebnu stranu za optički teleskop, zašto na opštoj strani teleskop pišeš da su mu osnovni delovi okular ili tražilac, kad radio-teleskop (npr.) nema ni jedno ni drugo. Dakle, ovo

Osnovni delovi svakog teleskopa su objektiv, okular, tražilac (usmerivač), stativ, mehanizam za pokretanje teleskopa.

Habl nema stativ, da ne nabrajam dalje. --V. Burgić (reci...) 21:36, 28. avgust 2012. (CEST)

Primjedba na mjestu! Burgić je budnić! Hvala! --milica 14:08, 29. avgust 2012. (CEST)

Takođe, nema svaki teleskop deo usmeren ka nebeskom objektu, niti stativ, niti je svaki teleskop pokretan, niti ima montažu... Ako su članci već razdvojeni, opšti članak u kom treba pobrojati sve osobine svake vrste teleskopa nema mnogo smisla. Nikola (razgovor) 22:01, 30. avgust 2012. (CEST)

Brzo brisanje

Obaveštavam Vas da je na članku koji ste napisali - Neven (srpske dečje novine), nalepljen šablon brzo brisanje. Smatram da je problem u neenciklopedijskom stilu, između ostalog („budnim Čika Jovinim okom“, preveliki citati, mešanje ekevice i ijekavice i da ne dužim više). --Lakisan97 (razgovor) 13:03, 3. septembar 2012. (CEST)

Slika sa spornim statusom

Ovo izgleda kao skenirana stranica iz knjige ili nekog drugog štampanog materijala. Da li sam u pravu? micki 16:10, 9. septembar 2012. (CEST)

Pretpregled i „tz.“

Želim da Vam se zahvalim za doprinose Vikipediji. Međutim, preporučujem Vam da koristite dugme prikaži pretpregled pre snimanja izmena. Ovo Vam pomaže da pronađete greške ukoliko ste ih napravili i sprečava zagušenje skorašnjih izmena i istorije stranice. Hvala još jednom.

Osim toga, u srpskom jeziku ne postoji skraćenica „tz.“ „Takozvani“ se skraćuje kao „tzv.“ --V. Burgić (reci...) 09:31, 13. septembar 2012. (CEST)

Optički teleskop

Veoma lepo pišeš o teleskopima. Međutim primjetio sam da podatke referenciraš engleskom vikipedijom. Mi mnogi uzimamo podatke sa engleske vikipedije, ali nažalost ona se, kao i srpska vikipedija ne može smatrati pouzdanim nezavisnim izvorom. Zbog toga referenciranje podataka drugom vikipedijom nije nešto što treba da se radi. --Miut (razgovor) 11:27, 14. septembar 2012. (CEST)

Problem sa autorskim pravima za datoteku Petar.jpg

Nedostaje licenca

Zdravo, Joksimovicsana. Hvala ti što si poslao datoteku Petar.jpg. Međutim, na stranicu sa njenim opisom trenutno nije stavljena odgovarajuća licenca, pa je status autorskih prava nejasan. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad datotekama se označavaju korišćenjem odgovarajućih šablona, odnosno licenci. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. micki 21:21, 12. novembar 2012. (CET)

PD Klekovača

Pozdrav i hvala što si uradio članak za planinarsko društvo. Ja sam ga malo dorađivao, trenutno skupljam materijal i informacije od starijih članova društva, pa ću doraditi još neke sitnice. Interesantan je stil kojim si pisao, kao da si slušao priču nekog od starijih planinara, pa me interesuje ako, želiš da kažeš, gdje si došao do svih informacija vezanih za društvo? Pozdrav --Banović (razgovor) 14:54, 15. novembar 2012. (CET)

Vaša predpostavka izvučena iz moga stila pisanja je fascinantna. Lijepa Vam je logika. Zanemarili ste, možda, mogućnost da priču priča sam stari pričalac, a možda je Vaša predpostavka u cijelosti i tačna. Ne znam. Znači, ljubav prema gradu Prijedoru, Sani, a posebno Kozari, dala mi je čudnu moć da sam fotografski pamtio sve što jeste i što nije za pamćenje. Ja nisam hroničar Kozare, ja sam Kozara. Rođen sam, tačnije rađan sam sa svima mojima, na gotovo istoj paraleli oko 45-tog stepena sjeverne geografske širine kojih tristotinjak kilometara istočno od mjesta Palančišta u kome su rađani svi krajški Banovići. Ali, kako je rekao neki Švaba Rilke, valjda pjesnik, rodno mjesto je ono u kome si počeo da misliš, pa zato jedino i priznajem Prijedor- Kozara- Gornji Jelovac- zaseok Bokani- Mlječanica. Makako enciklopedijski razmišljao, i makako me gonili čuvari Vikipedje kao da nisam u zabrani, priznajem bez kajanja, što mi i nije olakšavajuća okolnost, da kada je u pitanju Kozara, postajem opasno subjektivan! Neupotrebljivo subjektivan. I zato se čuvajte mojih netačnosti. O Planinarskom društvu Klekovača sam ipak, zbog mojih Krajšnika, koji ni u mraku koraka nekrate, a pušku ne stišću više nego ciklamu s Velikog Buka na Mlječanici, a ona im povazdan ubojita i nikada im iz ruku ne ispada, u cijelosti ostao korektno objektivan. Sve što sam o planinarskom društvu rekao mogao bih i da odbranim. I molim Vas vjerujte mi bezmjerno. Uvijek ću u vikipediju, kako mi se god zamjerilo, i po cijenu da me proglase onom nepoželjnom personom, ili nečim ružnijim, unositi i "ono malo duše" ako znadnem. Neka to bude naš, odnosno naški doprinos. Vidim da ste misleći i prije svega učtiv i dobronamjeran mlad čovjek. Srećno nam sa Kozarom. --milica 18:49, 15. novembar 2012. (CET)

Jeste, u pravu ste, potpuno sam zanemario mogućnost da ste vi taj stari pričalac. Zahvaljujem Vam se na odgovoru, i ako mi niste odgovorili konkretno na pitanje u vezi društva, ali i niste morali jer sam ostavio proizvoljnu mogućnost. Cilj mi je da prikupim što više informacija. Naime, moj razlog javljanja je upravo taj što sam imao namjeru da napišem članak o društvu, i kada sam ugledao da već postoji, prijatno sam se iznenadio. Međutim, po čitanju, odmah mi je zapao za oko taj vaš stil "starog pričaoca", koji možda baš i nije svojstven enciklopedijskom stilu koji promoviše vikipedija.

Svi smo mi, manje više subjektivni kada je Kozara u pitanju, i vjerovatno imamo svoje razloge za tu subjektivnost, ali sumnjam da će vikipedija tolerisati išta od toga. Njena pravila su jasna, mogu se pročitati u odjeljcima "Šta vikipedija jeste/nije".

Međutim, da se vratimo članku o društvu, što je ovdje glavna tema. Ja sam izričit u tome da tekst članka bude potpuno enciklopedijski, što je pravilo ovdje. Vrlo je važno da se svaki navod može dokazati i da nema poetskog stila u opisivanju, osim ukoliko se ne citira nečije kazivanje, jer tekstovi pisani poetskim stilom će kad tad doći pod zub pravila vikipedije. Ne mora to biti danas, ili sutra... ali pogledajte vaše doprinose nakon pet godina, vidjećete da su oni podlegli enciklopedijskim pravilima. Ja to zovem, vikipedijino vremensko poliranje.

Ako baš želite napisati članak, koji kako vi kažete, ima dušu, rado bih vam ponudio mogućnost da mi ovdje proslijedite potpisan tekst, koji bi mi objavili na veb stranici društva, ukoliko skupština društva, koja se održava sad u decembru, odobri. A ako se većini svidi, možemo tekst objaviti i u publikaciji povodom proslave 70. godina društva koja se održava iduće godine.

Uglavnom, vezano za članak, vratiću u početni opis informacije o urduženju građana iz 1953. godine, i o današnjim aktivnostima društva, što je veoma bitno za nas. Ostatak teksta uklopićemo u podioku o istoriji društva. U cilju prikupljanja još nekih informacija planirao sam skoro posjetu i Vladimiru Grublješiću koga navodite kao jednog od osnivača društva, a trenutno važi i za najstarijeg AKTIVNOG planinara u BiH, a sa Junuzom Karadžićem sam se susreo prošle godine u Sloveniji, a vjerovatno će biti još prilika za razgovor sa njim, prije objavljivanja te naše publikacije povodom 70-ogodišnjice.

A moje iduće pitanje Vama bi bilo, kako bih mogao na uvid dobiti podatke koje ste naveli u referencama članka. Dijelove iz arhive muzeja i Kozarskog vjesnika?--Banović (razgovor) 20:04, 20. novembar 2012. (CET)

Poštovani gospodine Banoviću, Vaše pravo da mislite drugačije braniću do sopstvene smrti . Znači i zahtjevam da uradite po sopstvenoj savjesti. O 1920. godini u kojoj je Miletić osnovao planinarsko društvo za početak pročitajte publikaciju o prijedorskom tenisu, u kojoj autor, Nenad Marjanović, vrlo iscrpno i korektno govori i o prijedorskom planinarenju. (Nenad Marjanović, Tenis u Prijedoru, strana 9). Naravno ovo se može pronaći i u jednom od brojeva Kozarskog vjesnika. Molim Va, jedino se nemojte oglušiti o godini. 1920. godina je godina osnivanja Planinarskog društva Klekovača i nije svejedno slavimoli 92 rođendan. Moj zadatak je bio da se mome gradu i mome planinarskom društvu, na ovaj nasjskromniji način odužim, inicirajući članak o njemu. Ovo društvo je steklo uslov da se nađe u enciklopediji. Moja subjektivnost je minorna u odnosu na suštinu o kojoj Vam govorim. Srdačno Vas pozdravljam. --milica 21:19, 20. novembar 2012. (CET) __________________

Nesporazumi prave i ratove. Valja popravljati što se popraviti može. Sve navedeno u članku o planinarskom društvu je tačno. Sve vrijeme u kontaktu sa Vama sam se, možda, pretjerano samo šalio. I molim Vas da me opravdate. Ne samo da nisam šarlatan, već i vrlo strog kritičar. U vikipediju sam se i uključio, kada sam shvatio da je u njoj toliko gluposti rečeno, da bih i sam mogao ponešto da popravim. To je bio početni i jedini razlog mog bavljenja vikipedijom. Iskreno rečeno u nju ne vjerujem, jer u najmanju ruku, već njena demokratičnost je i njena manjkavost. Demokratičnost i u najbizarnijim stvarima je destruktivna. Čak i samo, najpreciznije citiranje,i najtačnije navođenje izvora, ni autoru članka ni vikipediji, još uvjek, ne garantuju pogodak. Globalizam, čija je Viki zakonita ćerka,svojim, više nego epohalnim univezralnim zamahom, istovremeno ugrožava i elementarne potrebe pojedinačnog. Zfar Vam već insistiranje na demokratičnosti ne liči na podvalu. Već to što je autoru ostavljeno na volju da citira, jednako mu omogućuje, na opštu štetu, da izdvajanjem iz, recimo konteksta, promjeni značenje cijeline, i tako dalje... Viki ima nedostatke u svojoj suštinskoj pojmovnoj hijerarhijskoj logici. Nije ona do kraja ili shvaćena, ili primjenjena. (Primjer: Kultura, umjetnost, slikarstvo, ekspresionizam, Emil Nolde , Edvard Munk...). Ovakav sliijed mora postojati, u svakom trenutku i svakim redosljedom biti dostupan. Jedva sam uspio da uredim: Instrument, mikroskop: optički mikroskop, elektronski, protonski, neutronski... Jer prvu viki glupost koju sam pročitao bila je da je Mikroskop optički instrument, a on to nije već od 1934. godine, kada je neki pametan čovjek konstruisao elektronski mikroskop. Eto, toliko u prilog tvrdnji da sam subjektivan i nepouzdan. Znači, mlolim Vas da ispitate moju preuzetu tvrdnju da je naše planinarsko društvo osnovano 1920. godine. Mislim da je to u materijalnom smislu značajno. Moj stil u enciklopedijskom članku, naravno, amputirajte. Ja Vas i ovoga puta srdačno pozdravljam. --milica 09:06, 21. novembar 2012. (CET)

Gospodine Banoviću, Molim Vas da ukoliko imate volje, mogućnosti i vremena, dopunite članak o Prijedorskoj gimnaziji sa aktuelnostima. (Period poslje 1981. godine: novi direktori,novi radnici u gimnaziji, novi viđeni postgimnazijalci, novi talenti...) Lijep pozdrav, --milica 09:06, 21. novembar 2012. (CET)

Članak mikroskop,

je opšti osvrt na pojam mikroskopa. On je takav jedinstven u vikipediji. Kod svih ostalih je opšta priča o mikroskopu odmah i samo. Ovdje je rečeno o pojmu mikroskop najopštije, o njegovom istorijatu takođe, da bi bila ostavljena mogućnost da se o svakoj vrsti mikroskopa,otvaranjem novih elemenata iz sadržaja, potrebno pronađe. Mislim da u stilu može biti zamjerki, ali u zamisli i logici priče, nikako. --milica 14:13, 2. decembar 2012. (CET)

Članak mikroskop,

daje najprecizniju i najtačniju definiciju mikroskopa u cjelokupnoj svjetskoj vikipediji. Pogledajte rusku, američku, njemačku! Kod nas piše:

Mikroskop je instrument koji uvećava prostom oku nevidljive ili slabo vidljive objekte i razdvaja bliske tačke na njima koristeći elektromagnetna talasna zračenja različitih talasnih dužina.

Samo je ova definicija jednako važeća i za optički, i za elektronski, i za protonski, i za ... mikroskop. Ova definicija je toliko opšta da opštija ne može biti. Zato je najpreciznija. Jedino ona u sebi obuhvata sve različite mikroskope. U njoj nema ni viška niti manjka riječi. Ona je tačna, svevažeća i svevremena. Recimo dok nije urađena intervencija na ovom članku, pisala je ortodoksna glupost: "Mikroskop je optička sprava". Mikroskop nije samo optička sprava još od 1934. godine kada je načinjen elektronski mikroskop. I slično.

Interesantno da se ćuti o još većim glupostima. Recimo ostavljen je članak Krst (latinica i ćirilica). U njemu stoji:

Krst ili križ je geometrijska figura koju sačinjavaju dve linije koje se seku pod pravim uglom, najčešće su orijentisane horizontalno odnosno vertikalno. Na ovako malom prostoru je skoncentrisano toliko besmisla (hajde da ostanem učtiv).

Krst ili križ nije geometrijska figura!!!

Prava ne može biti orijentisana,jer onda više nije prava, a pogotovo ne može biti horizontalno, odnosno vertikalno orijentisana!!

Krst ili križ ne podrazumjeva obavezno pravi ugao!

Makako krst ili križ konotirali na hrišćansko obilježje, oni su mnogo šireg i mnogo starijeg porijekla.

I još nešto na kraju nije dobro kopirati druge po onoj da je žaba vidjela da se konj potkiva. To zato što se, tako, lako prepišu i greške!

Zašto se ovaj članak ne obriše?

--milica 16:03, 2. decembar 2012. (CET)

Izvori

Kada u istom članku ponavljaš više puta isti izvor, zgodnije je da koristiš imenovane <ref> oznake. To se dobija tako što umesto običnog <ref>, prvi put kada staviš izvor napišeš <ref name="neko ime">tekst izvora</ref> a svaki sledeći put staviš samo <ref name="neko ime" />. Evo primera kako to onda izgleda. --V. Burgić (reci...) 09:38, 12. decembar 2012. (CET)

Izvori

G. Burgiću, Najljepša hvala na preciznim i primjerom datim instrukcijama! --milica 16:16, 12. decembar 2012. (CET)

Vikipedija kao izvor

Nemoj, molim te, da navodiš Vikipediju kao izvor za druge članke na Vikipediji. Ovo ne valja. --V. Burgić (reci...) 15:41, 20. decembar 2012. (CET)

Problem sa licencom za datoteku Mehmedova crkva 3.jpg

Problem sa licencom

Zdravo, Joksimovicsana. Hvala ti što si poslao datoteku Mehmedova crkva 3.jpg. Međutim, ona bi mogla da bude obrisana ukoliko se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Veruje se da datoteka koju si poslao nema odgovarajuću licencu, odnosno da postojeća oznaka nije dobra. Molim te da pročitaš tekst same licence i da proveriš da li je njen sadržaj adekvatan, imajući u vidu poreklo datoteke i njenu upotrebu na Vikipediji. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}, umesto postojećeg šablona.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava datoteke. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala.  Bojan  Razgovor  19:58, 22. decembar 2012. (CET)

Skeniranje slike te ne čini njenim autorom. -- Bojan  Razgovor  20:16, 22. decembar 2012. (CET)

Problem sa licencom za datoteku Sadžak.jpg

Problem sa licencom

Zdravo, Joksimovicsana. Hvala ti što si poslao datoteku Sadžak.jpg. Međutim, ona bi mogla da bude obrisana ukoliko se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Veruje se da datoteka koju si poslao nema odgovarajuću licencu, odnosno da postojeća oznaka nije dobra. Molim te da pročitaš tekst same licence i da proveriš da li je njen sadržaj adekvatan, imajući u vidu poreklo datoteke i njenu upotrebu na Vikipediji. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}, umesto postojećeg šablona.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava datoteke. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. V. Burgić (reci...) 12:16, 11. januar 2013. (CET)

Bez naslova

Zdravo. Da li ti napisa članak Petar B. Kostić? Ukoliko jesi, na njemu možeš videti zašto se neki članci koje ti pišeš ne svrstavaju u formalno tvoje. U istoriji izmena može se videti da je članak započet bez prethodnog prijavljivanja. Sada je taj članak pripisan IP adresi, a ne tebi. Za kraj, kako to jeste tvoje pravo, molio bih te ovom prilikom razjasniš kako želiš da te drugi nazivaju. Sana? Petar? Milica? Napiši ovde da bi(smo) svi znali. --Lakisan97 (razgovor) 00:32, 11. januar 2013. (CET)

Bravo! Vidiš kako je moguće napisati veoma enciklopedijski članak. Mislim na gimnaziju. Ostaje da kažeš kako želiš da ti se svi obraćaju. Evo, ja sam Lazar, a ti? --Lakisan97 (razgovor) 18:42, 11. januar 2013. (CET)

Lazare, hvala Vam. Molim Vas da mi se obraćate sa Milica. --milica 19:25, 11. januar 2013. (CET)

Nema na čemu, Milice. Drago mi je što smo se upoznali. --Lakisan97 (razgovor) 19:47, 11. januar 2013. (CET)

Rusko carstvo

Ako može da postoji naslov SAD (SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE), što je sasvim legitimno, makako je službeni naziv ove zemlje " United States of America", nije jasno zašto neko uporno prepravlja naslov "Rusko carstvo" u "Ruska imperija" Nikad ni jedan Srbin, a bogami i nesrpbin, nije rekao Ruska imperija, već Rusko carstvo?! Na kraju, riječ imperija je "tuđinskije" nego riječ carstvo! Moli vas!

--milica 21:08, 16. februar 2013. (CET)

Pozdrav. Ruska carska istorija razlikuje dva perioda, prelomni vladar je bio car Petar Veliki. On uzima umjesto titule cara titulu imperatora, kao glavnu, a car se od tada javlja samo kao dodatna titula, više regionalnog karaktera. Od tada država nije više carstvo, no imperija. I po tituli vladara i po službenim dokumentima. Nazivati i Ivana Groznog i Aleksandra Trećeg titulom cara je kolokvijalno, ali netačno. I ruski i srpski su slovenski jezici, ako je slovenska država Rusija sebe nazvala imperijom (a ranije se zvala carstvo), dovoljno smo jezički naučeni da i mi razlikujemo. --Željko Todorović (razgovor) 23:38, 16. februar 2013. (CET) s. r.

Rusko carstvo

Jedan uman i nesrećan tip, O.V. kaže otprilike : Intelektualac može i zna svašta, svaku mađiju (da je bijelo crno, a opet da je crno bijelo, da je zemlja ploča, ali i da je okrugla) on jedino ne zna šta je to dobro(moralno). Vjerovatno da bi smo se mi, građanine Todorović mogli do i poslije sopstvenih smrti preganjati. Naravno da mi to nepada napamet. Ipak ovo ću reći kako bih pokušala odbraniti sopstvenu istinu (Vidite, priznajem da postoji i Vaša).

Prvo: kažete "Ruska carska istorija razlikuje dva perioda..." Vi potvrđujete da su oba perioda ipak CARSKA .

Drugo: vikipedijanski: "Grupa autora, Mala enciklopedija Prosveta,Knjiga druga, str. 462 - 484, Prosveta, Beograd 1959. " na nekoliko mjesta eksplicitno navodi RUSKO CARSTVO! Evo i jedan primjer iz ponuđenog izvora na strani 474 pri dnu desnog stupca: "... Otuda je ona pod pritiskom masa u prvom redu morala da likvidira monarhiju i da prisili na abdikaciju najpre cara Nikolaja II (vladao 1894-1917) ". Znači, kako je Rovinski uprvo savremenik vladavini Ruskog cara, najmanje je greška da je rođen u Carskoj Rusiji. (Nemam ja ništa ni protiv imperije). Ubijeđujem Vas da u ovim mojim riječima nema ni sujete ni malicioznosti, i više se svakako na ovu temu neću javljati. Primjetila sam Vašu izuzetnu obrazovanost. Imponuje. Srdačan pozdrav. --milica 00:22, 17. februar 2013. (CET)

Pavle Rovinski

Kako u članku "Pavle Rovinski" nema ni jedna pojedinost koja nije obuhvaćena tekstom "Pavle Rovinski", i kako je oskudan - šturo napisan, ne treba vršiti nikakvo spajanje drugopomenutog članka sa prvim. Prvi članak "Pavle Rovinski" treba brisati.

--milica 15:01, 17. februar 2013. (CET)

Riječ u izumiranju u srpskom jeziku!

Nemoj više ovo da dodaješ u članke. Hvala na razumevanju, pozdrav! --Marko Radenković (razgovor) 22:11, 2. mart 2013. (CET)

Ako se u ovom imperativu ima šta razumijeti ja i razumijem. Jedino što nedostaje znak uzvika-uskličnik na kraju prve renice. Molim Vas, šta građanin Radenković hoće da me "zamoli"?

--milica 01:37, 3. mart 2013. (CET)

Bošnjaci i Južni Sloveni

Sadržaj članaka Bošnjaci i Južni Sloveni treba pod hitno brisati! Zašto? Kada se na vikienciklopediji piše da je mirkoskop optički instrument, to nije toliko alarmantno, jer mikroskop i jeste i optički instrument. Kada se piše da je recimo, fatamorgana psihičko stanje, ni to nije katastrofalno, kada za fatamorganu zna vrlo mali broj ljudi, i kada je doživjelo još manje. Šteta od ovakvih neznanja, sem za samu istinu, je zbilja zanemarljiva.

Tema Bošnjak je nešto drugo. Kao i u prirodnim naukama, ne može se, a i besmisleno bi bilo, aklamacijom usvajati da li postoji neki prirodni zakon ili ne. Bošnjak je pitanje društvenih nauka , istorije, sociologije, lingvistike, antoropologije, etnologije... Ne mogu Broz, Đinđić, Milošević, Koštunica, Nikolić da priznaju ili ne priznaju postojanje Bošnjaka. To nije niti njihov kapacitet, niti zakonsko ovalašćenje. Jedina istina jeste riječ koju izgovara najviša naučna institucija u jednom narodu a to je SANU u našem. Postojanje Bošnjaka , bošnjačkog jezika, jeste naučno pitanje, a nikako političko - što jeste. Nedopustivo je da bilo ko, a pogotovo neko sa ambicijom da pravi enciklopediju i da u njoj plasira svoju istinu kao opštu. Jedini kapacitet koji može da izgovori istinu jeste SANU sa svojim istorijskim i jezičkim odjeljenjem. Ako je oni nisu izgovorili, to ide na njihovu dušu, ali mi smo u obavezi, barem formalno poštujući viki pravila, da ne izmišljamo citate, jer oni onda nisu citati, i da takve neprimjerene sadržaje bezkompromisno odmah brišemo?!

Molim vas, ne može se samoproglasiti jedan jezik, zbog nešto malo postotka tuđica u njemu, drugim jezikom. Njemci, Bavarci i Saksonci, se jezicima kojima govore gotovo nerazumiju, ali govore Njemački- ni bavarski, ni saksonski. Austrijanci i Njemci se jezikom razlikuju prilično, ali govore Njemački – ne austrijski...

Opasno je jer su internet i viki dosada najajača planetarna moć. U vremenima kada je informacija u odnosu na naše vrijeme tekla brzinom puža i bila dostupna samo promilu tadašnjih savremenika, bila je velika opasnost da će više puta ponovljena laž postati istina, zamislimo koliko je današnje vrijeme pogodno za laž!

--milica 13:16, 6. mart 2013. (CET)

Pavle Rovinski U članku "Pavle Rovinski" uporno je brisan naziv tadašnje Rusije pa je umjesto napisanog "Rusko carstvo" pisano "Ruska imperija". Pitanje jeste i mora biti principijelno. Ispravno je i jedno i drugo, ali je bliže srpskom jeziku "Rusko carstvo". Molim da građanin koji uporno vrši ovakve ispravke vrati ovu kvalifikaciju.

Zašto?

Postoji članak: "Rimsko carstvo" "Rimsko carstvo (lat. Imperium Romanum) je uobičajeni naziv za rimsku državu..."

Mislim da je naslov sasvim primjeren i da ne treba da stoji "Rimska imperija" makako je to najzvaničniji naziv te države na gotovo izvornom latinskom jeziku. A kada u slučaju Rima stoji sintagma carstvo, onda ništa primjerenije ne može biti nego takođe "Rusko carstvo". Ne zaboravimo da je imenica imperija izvorna Rimskoj državi, pa kada nije upotrebljena u srpskoj sintagmi Rimska imperija, onda je tek ne primjerena u sintagmi "Ruska imperija".

--milica 09:27, 11. mart 2013. (CET)

Rusko carstvo

Po pitanju "Ruska imperija" ili "Rusko carstvo" konsultovan i profesor Ivan Klajn. Oba značenja su legitimna i legalna, ali je "Rusko carstvo" primjerenije!!!

--milica 09:32, 11. mart 2013. (CET)

Pozdrav. Nije isto porediti Rimsko carstvo/imperiju sa Ruskim carstvom i Ruskom Imperijom (iako je ova posljednja je l' Treći Rim). Rimsko carstvo je naziv za rimsku državu u periodu kada je bila pod dva sistema: principat i dominat. To je istorijski naziv, rimskog cara nikada nije bilo u Rimu. Bili su princepsi sa prezimenima imperator, cezar, avgust, a kasnije u dominatu avgusti i cezari. Rimska imperija ponekad se koristi, ali očito je da je Rimsko carstvo primarni oblik kad god se negdje spominje. S druge strane, Rusko carstvo naziv je za državu na čijem čelu je bio car. Ruska Imperija (velikim slovima, ne radi se čisto o istorijskom nazivu za jedan period države, nego pravno kodifikovanom nazivu u njenim osnovnim ustavnim dokumentima) bila je država koja je otpočela svoje postojanje od Petra Velikog, na čijem čelu se nalazio imperator, koja je napustila istočnjačke carske ruske običaje i postala zapadna carevina, država sa novom prestonicom Sjevernom Venecijom. Dakle, jedna potpuna preobrazba države, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu. Radi se o dvije države, Ruskom carstvu (kao istorijskom nazivu za jedan period) i Ruskoj Imperiji (kao pravnom nazivu jedne države). Ako Rusija kao slovenska država razlikuje riječi carstvo i imperija, bogami razlikujemo ih i mi kao i svi ostali Sloveni. --Željko Todorović (razgovor) 23:38, 22. mart 2013. (CET) s. r.

Molim Vas, prije svega ni ova moja riječ nema ničeg ličnog. Uvažavam i poštujem Vašu obrazovanost. I dalje jedino pjrinicipijelna zamjerka.

Prvo: U najvećoj,najboljoj i najobuhvatnijoj enciklopediji na južnoslovenskom geografskom i jezičkom nebu "Enciklopedija leksikografskog zavoda" u izdanju Jugoslovenskog leksikografskog zavoda iz 1962. godine, u knjizi 6 (Perfekt-Sindhi) piše na stranici 463:

"RIMSKI IMPERIJ (Imperium Romanu), zajednički naziv ..."

Na Viki "stoji":

"Rimsko carstvo (lat. Imperium Romanum) je uobičajeni naziv za..."

Za Viki je vrhovni i jedino nadležan izvor, nikako sopstvena kreacija, u čemu ćemo se vjerovatno Vi i ja morati složiti. U ovom slučaju izvor može biti pomenuta Enciklopedija leksikografskog zavoda! Zar ne? Kako onda može mimo izvora da stoji: "Rimsko carstvo"? Na osnovu kog izvora? Taj izvor mora da postoji, a ako postoji mora biti "relevantniji" od navedenog.

Ja znam vrlo dobro da je Ruska Iperija zvaničan naziv, ali jednako legitiman jeste i Rusko carstvo, u čemu su saglasni srpski lingvisti i bez obzira koliko je moćna Rusija moćna da zadrži u svom nazivu latinsku misao "imperija". Mislim da nije materijalna greška ako stoji i Rimsko carstvo i Rimska imperija, kao i Ruska imperija i Rusko carstvo! Takođe mislim da se ova različkitost u mišljenju pretvara u nepotrebno intelektualno "zaprđivanje" (kako bi pojednostavili Hercegovci), a što sam sigurna da ni vi ne odobravate.

Sud o ovome prpuštam vremenu i intelektualnom poštenju svih korisnika, a ja se blagovremeno i dobrovoljno povlačim iz ove prepiske iskreno uvažavajući Vaše znanje i dobronamjernost. Pozdrav građanine Todoroviću! --milica 14:56, 24. mart 2013. (CET)

Draga Milice, Ana ili ko ste već: Rimsko carstvo se ne može nazivati na srpskom imperijom, iz prostog razloga što termini car i imperator u Rimu nisu bili jedno te isto. Carstvo počinje s caerem Avgustom, a imperatori su postojali i u Republici. To što narod koji ne poznaje istoriju Rima malo detaljnije misli da su u Rimsko carstvo i Rimska Imperija isto, sasvim je dgura stvar, jer greše. S druge strane, kao što je Željko lepo objasnio, Rusko carstvo i Ruska imperija nikako ne mogu biti isto: Rusko carstvo se počinje s Ivanom Groznim, a Ruska Imperija počinje s Petrom Velikim, koji je sam sebe proglasio za imperatora i odbacio titulu cara kao jednu od svojih mera evropeijizacije Rusije. Evo ovde imate članak o reči Imperator, gde su neke od tih nedoumica objašnjene. Sve najbolje.--Jagoda ispeci pa reci 11:14, 28. mart 2013. (CET)

Poštovana građanko Jagoda, kada ništa ne bih znala, ne bih smjela, niti mogla da Vam povejrujem iz prostog razloga što u najvećoj,najboljoj i najobuhvatnijoj enciklopediji na južnoslovenskom geografskom i jezičkom nebu "Enciklopedija leksikografskog zavoda" u izdanju Jugoslovenskog leksikografskog zavoda iz 1962. godine, u knjizi 6 (Perfekt-Sindhi) piše na stranici 463:

"RIMSKI IMPERIJ (Imperium Romanu), zajednički naziv ..."

Nemojte zamjeriti ali konkurencija Vam je značajna.

Milan Vujaklija kaže:

"imperija (l. imperium) , carevina,država ( napr. Rimska Imperija, Britanska Imperija)" ili

"imperator (l. imperator) zapovednik; vladar, car"

U Latinsko hrvatskosrpskom riječniku Milana Žepića su prevodi značenja oko riječi imperija, imperator i sl. uvijek i isključivo vezani i za riječ carsto, car i sl.

Hoću da vjerujem da se opaska "To što narod koji ne poznaje istoriju Rima malo detaljnije misli da su u(vjerovatno je "u" uljez) Rimsko carstvo i Rimska Imperija isto, sasvim je dgura stvar, jer greše." odnosi samo na mene a ne i na navedene enciklopedije, Milana Vujakliju, Milana Žepića...

Makako oni koji pišu enciklopedije morali biti stručni i precizni, pišu za one koji to nisu. U tome je sva mudrost. To je vjerujem nesporno. Vrlo je bitno poštovati duh srpskog jezika. U duhu našeg jezika su imperija i carstvo ekvivalenti. Ja ne moram da uvažim sopstveno mišljenje, ali moram navedena! Kako to da ona i Vas ne obavezuju?

Građanko Jagoda , bez obzira koliko izgledale nepomirljive, srdačno Vas pozdravaljam.

--milica 14:27, 28. mart 2013. (CET)

Patorliranje

Izvini što nisam glasao za tebe što se tiče patroliranja ali smatramo mi u zajednici da ti treba još iskustva, ja sam tek pre par godina postao patroler i vraćač, napiši neki novi članak uredi što više angažuj se na zaustavljanju vandala, ne treba ti odmah vraćačko dugme imaš dugme poništi pa kad prođe određeno vreme i vidimo da si aktivna ja ću prvi glasati za tebe, zato ne očajavaj nego radi i rezultati će se videti. Pozdrav Zmija bgd 17:16, 30. mart 2013. (CET)

Primila na znanje. Lijepo je pružiti ruku. Prihvatam je. Naravno da se neljutim! Kako rekoh nemam sujetu, lijepu riječ uvijek ću prihvatiti, drugačije mišljenje braniti, i uvijek korektno pisati. Srdačno

--milica 21:20, 30. mart 2013. (CET)

Streličarstvo

Prvo: Članak Streličarstvo, kako sada u njemu piše, je gotovo u cijelosti obuhvaćen člankom "Ratni luk (oružje)". Drugo: Članak nema reference. Treće: Obrazloženje datoteke je neenciklopedijsko. Četvrto: U duhu srpskog jezika, pa i onog što se zove hrvatski jezik stoji: U duhu srpskog jezika u Maloj prosvetinoj enciklopediji piše : "Streljaštvo, jedan od najstarijih vidova sporta, još iz Starog i Srednjeg veka. U starini su održavana takmičenja u veštini gađanja praćkom i iz luka- strelom.Sportsko gađanje iz luka-strelom do danas je rasprostranjeno među mnogim narodima..." U duhu hrvatskog jezika u Enciklopediji leksikografskog zavoda iz Zagreba piše: " Streličarstvo, sporta u kojem se lukom i strijelom gađa u specijalne mete..." Znači, dvije vodeće "pisane" južnoslovenske enciklopedije u duhu jezika iz koga potiču pod "Streličarstvom" podrazumijevaju streličarski sport a nikakvo opšte obrazloženje o luku i streli. Ovaj članak, na svoju ruku, mijenja duh jezika! To nije dopušteno zato što to nije formalna greška!!!

Ne shvatam čime se pravda postojanje ovog teksta pod postojećim naslovom (slab prevod za engleskog?). Mislim da tekst treba brisati! U članku "Streličarstvo" jedino može da stoji tekst koji govori o sportu koji se "izvršava" lukom i strelom.

--milica 19:00, 12. avgust 2013. (CEST)

Za stavove koje sam iznijela stoje reference referentnih srpsko-hrvatskih enciklopedija. Molim da se predstave reference po kojima je članak "Streličarstvo" na mjestu-ispravan!(Barem jednu!) --milica 19:28, 12. avgust 2013. (CEST)

Autoritet i kompetentnost korekcija po Vikipediji nije jedino i samo obezbjeđen obrazovanjem, već, između ostalog i dostupnosti informacijama. Ako nemate uvid u riječnike stranih riječi i izraza Milana Vujakije, Ivan Klajn i Milan Šipka,u riječnike latinskog i starogrčkog jezika, tehničku i vojnu enciklopediju, Encklopediju Larus, Administrativnu uredsku enciklopediju, Sociološki leksikon, Malu prosvetinu enciklopediju, Enciklopediju leksikografskog zavoda iz Zagreba,Djurantovu Istoriju civilizacije, Britaniku, često me nećete razumijeti jer nećete moći provjeriti reference koje mi daju za pravo na primjedbu i određeni tekst.Te enciklopedije su pisali i lektorisali najstručniji ljudi svojih nacionalnih, naučnih i jezičkih prostora. Jedino su oni reference i referentni sistemi! Mi smo samo ljudi, manje ili više vješti, u njihovoj primjeni!

--milica 19:50, 12. avgust 2013. (CEST)

Takmičenje

Verujem da može da te zanima takmičenje koje je u toku. Pogledaj Vikipedija:Takmičenje_u_pisanju_članaka/Fizički_predmeti. Koliko sam primetila i inače pišeš o takvim stvarima, mogla bi da se prijaviš.Samo moraju da budu novi članci.--Tajga (razgovor) 19:27, 1. septembar 2013. (CEST)

Hvala lijepa što sam primjećena i što me nesebično upućujete na ovo takmičenje! Ljubazno od Vas i zato sam iskreno obradovana. I još nešto, kada bih se ponovo "nazivala", ako ne bih bila "tajga" bila bih "Sibir"!!! --milica 19:37, 1. septembar 2013. (CEST)

Pa ne znam, ja sam to ime izabrala kad sam bila mala i niko nema pojma gde sam čula, pa sam ga eto, ovde prisvojila. Ali nemoj, molim te da mi persiraš sa ”Vi”. Mi smo ovde svi na ”ti”. Tvoje članke sam prvo primetila dok sam se bavila patroliranjem. I svaki od njih koje sam videla da si napisala ušao bi u tu temu. Možeš da se prijaviš kad hoćeš, dok traje takmičenje, a ako imaš nekih problema, možeš da se obratiš na stranici za ragovor tamo.--Tajga (razgovor) 19:54, 1. septembar 2013. (CEST)

Još jedanputa hvala! Nemojte da Vam smeta moje persiranje. Ima ono neku "tajnu vezu" i dio je moje ličnosti. Tajga je velika tajna i obaveza planete. Lijepo je da ste se nje dosjetili. --milica 21:44, 1. septembar 2013. (CEST)

Stvarno mi je žao što ne mogu nikako da ti pomognem, mada mi je potpuno jasno tvoje objašnjenje i mislim da bi i meni smetalo da mi neko prebaci članak i izmeni njegovu koncepciju, smatram da je bio dobro napisan, možda je moglo eventualno da se doda i u čemu se zapravo sastoji razlika. U svakom slučaju, ako mi se kad desi da smatram da onaj drugi nije u pravu i nastavlja po svome, ja ga pustim, što da gubim vreme, nema smisla? Ti lepo radiš, prijavila si stvar, šta će biti dalje, zapravo više ne zavisi od tebe. Enciklopedija je rezultat zajedničkog rada, imaćemo ono što smo zaslužili.--Tajga (razgovor) 21:51, 6. septembar 2013. (CEST)

Pažljivije piši i uređuj

Ne sme da postoji 2 razmaka zaredom, ne sme da postoji razmak posle otvorene i ispred zatvorene zagrade i slično tome. Pažljivije piši i uređuj i gledaj ono što su ti drugi urednici ispravili... --Kruševljanin Ivan (razgovor) 18:13, 26. septembar 2013. (CEST)

Pisanje stranih izreka

Višečlane strane izraze (za razliku od imena) treba uvek pisati u originalu, npr. „C’est la vie“ (ne „Se la vi“), „Time is money“ i sl.
— [[Korisnik:Ivan Klajn u 12. izd. (2011) Rečnika jezičkih nedoumica, str. 91 pod odrednicom IZVORNO PISANjE]]

Da nije ovako, ne bi stavljali izreke u latinički dio rječnika, nego bi ih pisali ćirilicom u ćiriličkom dijelu, s izvornim pisanjem u zagradi. --Pojnt Dred (razgovor) 15:11, 9. novembar 2013. (CET)

Spisak latinskih izreka

Pogledajte stranicu - možete se inspirisati za nove teme, samo pokušajte da ih linkujte da bi članci bili dostupni. Inače, ne postavlja se link ka ostavi (commons) ako tamo nema galerije, takođe ne koristite „u nas“ jer nije o kome se radi pošto ovo nije Vikipedija Srbije ili Srba, zato navedite u Srbiji ili kod Srba, u srpskom jeziku i slično, ako na to mislite. Vidite npr. članak Lucrum sine damno alterius fieri non potest kako sam promenio. --Đorđe Stakić (r) 15:23, 20. novembar 2013. (CET)

Zdravo. Drago mi je da neko radi na latinskim izrekama i to je pohvalno. Međutim, ne znam koliko si obaveštena, ali članke (ako je to moguće) valja povezati sa istima koji su napisani na drugim jezičkim projektima. No, da ne dužim; primetio sam da si napisala dosta članaka, ali da oni uglavnom nisu povezani sa ostalim projektima. Najveća verovatnoća da ćeš naći srodni članak je da pogledaš u ovu kategoriju. Pozdrav. --Pavlica pričaj 18:56, 5. januar 2014. (CET)

Za ovaj i ovaj članak imaš mogućnost da ih povežeš sa drugim jezičkim projektima (1, 2). --Pavlica pričaj 17:16, 6. januar 2014. (CET)

• U člancima koji nisu biografski ne navode se biografski šabloni jer oni često sami dodaju i kategorije, kao npr. rođeni i umrli. Dovoljno je samo dodati sliku ako je to cilj. Na primer ovako. --Đorđe Stakić (r) 10:55, 25. februar 2014. (CET)

Thank-you for working on template:function

Hiya - I am working on the mk mathematics wikipedia. I really wanted a template for functions where you could put a graph and basic properties. I can mostly read serbian. (I am originally usa but live in mk 35 years.) I found it on your sinus page and was able to re-create it on the mk pages. Thank-you. (The english wikipedia pages are not as useful as I had hoped so this was great.) Linda Fahlberg-Stojanovska http://mk.wikipedia.org/wiki/user:Lfahlberg Lfahlberg (razgovor) 15:09, 16. januar 2014. (CET)

Jovica Mandić (padobranac)

Poštovana. Molim Vas da kad pište tekstove o kojima jako malo znate i kad koristite termine koje takođe slabo poznajete, a neko stavi nalepnicu trži se izvor, onda pogledajte i stranicu za razgovor, a ne samo obrišete nalenicu, jer Vas vređa da vam neko stavlja primedbu. Verujem da Mandićevoj „ličnoj knjižici skokova“ stoji i da je međunarodni sudija, ali ne međunarodni sportski sudija. Kad se naziv zvanja napiše u enciklopediji onda umesto sportski piše grana sporta međunarodni atletski sudija, fudbalski. bokserski, itd. Pošto se u tekstu govori u padobrancu onda se podrazumva da je međunarodni sudija u padobranstvu, pa je dovoljno napisati međunarodni sudija bez sportski jer sport je širok pojam, a ovde se radi o konkretnom - padobranstvu.

Prema Zakonu o sportu postoji Pravilnik o nomenklaturi spotskih zanimanja i zvanja u kojem u poglavlju 8. Sudija u sportu, čl. 48 piše

Sudija u sportu je zanimanje lica, koje se bavi suđenjem u sportu.
Naziv zanimanja iz stava 1. ovog člana obuhvata i naziv određene sportske grane

Izvinite na smetnji. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 22:39, 4. april 2014. (CEST)

Jovica Mandić (padobranac)

U pomenutoj, a važećoj nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja se kaže da u okviru zanimanja „Sportski sudija“, postoje zvanja:

• Sportski sudija
• Međunarodni sportski sudija

Mislim da je sasvim primjereno reći da je Jovica „Međunaroni sportski sudija“. U svemu ovom i nema spora. Jedino nije lijep način na koji Vi mene diskvalifikujete: „pišete tekstove o kojima jako malo znate“, „koristite termine koje takođe slabo poznajete“. Takav način ophođenja Vam ne dopušta ni bilo koja viki hijerarhijska pozicija. Jedni drugima moramo biti iskreno zahvalni jer smo naumili, sa više ili manje uspjeha -nismo ni rođeni jednaki, da doprinesemo, ako ičemu, ono većoj i boljoj informisanosti. Ipak, nisam se uvrijedila, i pružam Vam ruku.

Kada se Čaplin, iz „šege“ ili kakvog drugačijeg interesa, prijavio za takmičenje u imitaciji Čarlija Čaplina, osvojio je "visoko" treće mjesto!?

Nemojte podržati ovakvu grešku. Moj konsultant o padobranstvu je autor zapažene, a u nas rijetke knjige o padobrastvu. Ili, još zanimljivije, šta ako sam ja koautor te knjige.

--milica 20:33, 5. april 2014. (CEST)

Dobro veče. Nisam hteo više da se javljam pogotovo što nisam ništa izmislio od onog što sam napisao. Dao sam i izvod iz Pravilnika o nomenklaturi spotskih zanimanja i zvanja. Malo je čudno da niste shvatili da pojmovi koje ste naveli onako ne znače ništa. Mora se staviti i sport. Po vašem zvanje sprtski sudija ili međunarodni sportski sudija, može biti sudija bilo kojeg od h sportova kojima se ljudi bave. Kako poznati da je on sudija u padobranstvu. Zašto ne čitate drugi stav navedenog člana. Po vašem tumačenju, ako je neko šahovski sudija, dovoljno je napisati sportski sudija i svi će znati da je šahovski. Ja ne osporavam njegovu titulu (zvanje), nego ono što ste napisali. On je međunarodni sudija u padobranstvu, a pošto se ceo tekst odnosi na njegovu biografiju kao padobranca dovoljno je i međunarodni sudija. Nadam se da je ovo dovoljno da se u tekstu obriše reč sportski. Moj konsultat o sportu je moje aktivno takmičarsko, sudijsko i društveno angažovanje u sportu i organizovanju domaćih i međunarodnih sportskih takmičenja. U vezi dela o Čaplinu trebali ste ispred napisati „priča se“. Žao mi ako ste se uvredili, jer mi to nije bila namera, pa zbog toga ne objašnjavam napisano. Na vikipediji nemam nikakvu hijarahisku poziciju osim što sam najstariji urednik (nažalost po krštenici) i jednoj sitnici što sam napisao najviše tekstova (od toga par hiljada raznovrsnih spotskih tema o raznim granama sporta) ne koristeći bota. Pozdrav i izvinite još jednom.--Drazetad (razgovor) 21:52, 5. april 2014. (CEST)

Citati

Zadužbina Vikimedije ima zaseban projekat namenjen citatima zvan Vikicitati. Stranica posvećena Nikoli Tesli se nalazi na ovoj adresi gde možeš dodati uklonjene citate ako tamo nedostaju. --نوفاك اتشمان‎ 17:31, 17. decembar 2014. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

– Vlada ^talk 00:05, 28. decembar 2014. (CET)

Njegoš

Pozdrav! Primjetio sam da članak o Njegošu često proširuješ sa citatima o njegovom srpskom nacionalnom osjećanju. Pretpostavljam da je to odgovor na sve ove gluposti koje dolaze od nekakvih montenegrinskih kvazi-istoričara. Zato, ja ti predlažem da umjesto što proširuješ postojeći, jednostavno napraviš novi članak, gdje ćeš na jednom mjestu iznijeti slične citate, ali i njegov doprinos srpskom nacionalizmu i sl.--CarRadovan (razgovor) 17:06, 3. februar 2015. (CET)

Problem sa autorskim pravima za datoteku Pomračenje 46.jpg

Nedostaje licenca

Zdravo, Joksimovicsana. Hvala ti što si poslao datoteku Pomračenje 46.jpg. Međutim, na stranicu sa njenim opisom trenutno nije stavljena odgovarajuća licenca, pa je status autorskih prava nejasan. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad datotekama se označavaju korišćenjem odgovarajućih šablona, odnosno licenci. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. --Milićević (razgovor) 09:51, 25. april 2015. (CEST)

Latinske izreke

Zašto latinske izreke nisu više napisane na latinskom jeziku i latinicom,kao do sada, kada je to odavno tako dogovoreno? --milica 21:15, 30. maj 2015. (CEST)

Poštovana koleginice, članak Zemlja (geopolitika) smo stavili na glasanje za dobar, pa bi nam značilo da i Vi učestvujete u ovom glasanju. Hvala!--Geograf IS (razgovor) 11:14, 17. jun 2015. (CEST)

Pozdrav!

Primjetio sam Vaš rad na polju izreka i citata, pa bih Vas posavjetovao i ujedno zamolio, da nastavi sa pisanjem izreka i citata na našem projektu Vikicitat. Projekat je slabo razvijen, a Vaš rad bi mnogo doprinjeo razviću. -- Ranko   Niko lić  ✉ 12:40, 15. septembar 2015. (CEST)

Vučko Joksimović

Tekst članka treba prilagoditi enciklopediji. U ovom slučaju, ja sam ispravio greške. Pozdrav! Radovan ⁂ 15:07, 1. jul 2017. (CEST)

Vučko Joksimović

Zahvalna sam na korekcijama. Jedino bih molila da se početni pasos vrati. Zašto? Vučko Joksimović je u vikipediji zahvaljujući isključivo svom majskom statusu svetih pa bi posle godina rođenja i smrti prvo trebalo da stoji ono o njegovoj kanonizaciji pa potom ostalo(profesor, rezervni major, obrazovani mještanin i sl.)Mislim da ste saglasni da je poenta u kanonizaciji što mu je i obezbjedilo mjesto u vikipediji. Poštovanje milica 16:18, 1. jul 2017. (CEST)

Vučko Joksimović

Malo razjašnjenje o prvom, uvodnom pasosu o Vučkuː Kada se piše članak o Maksu Eveu ili Aljehinu, koji su obojica bili profesori i doktori matematike, prva riječ nakon nekog od njihovih imena, pored vremena u kojima su živjeli, ne može da stoji profesor, doktor matematike. Zašto? Oni nemaju značajne doprinose u ovoj nauci. Oni po matematici ne bi ni ušli u vikipediju. Kod Maksa Evea ili Aljehina, prva riječ koja treba da stoji je "šahista". Vučko Joksimović po doprinosu matematičkoj nauci sigurno ne bi ni stigao do vikipedije. Zato mislim da je enciklopedijski da se prvo govori, tj. naznači Vučko u kanonizaciji Srpske Prravoslavne Crkve, pa redom, baš kako sam i navodila o njegovog profesuri, vojnim i drugim zaslugama. Zato ću, malo korigovano vratitit prvi pasos. Još nešto, Vi Radovane, u rečenici "gdje mu se sa ostalim mučenicima istog događaja pomen vrši na dan 29. maj " riječju pomen mjenjate a i devalvirate izvornoː"praznovati", zašta sam uredno dala referencuː odluku Srpske Pravoslavne Crkve. Vaš rad i trud izuzetno cijenim, ali smatram da je prvobitno napisan pasos, uz malu korekciju koju ću izvršiti, više enciklopedijski. Poštovanje milica 17:11, 1. jul 2017. (CEST)

Hic iacet lepus

Evo u kom grmu leži zec. Slučajno je, ali je dobro za Viki, da jedan autor ima i sreću i priliku da se bavi latinskim izrekama. Zašto? Zato što jedan autor ima jedan stil, jednu ustaljenu formu, koja je, ujedno, dovoljno i pismena i korektna, tako da konzumentu olakšava i skraćuje čitanje i objašnjavanja davnih i umnih ljudi. Zato, bez suštinske potrebe, ne treba ni pokušavati da se način-stil i forma vikijeveih latinskih izreka mijenja. (To što ja govorim uporno ijekavicom je samo dokaz bogatstva srpskog jezika)ǃ milica 20:15, 28. novembar 2017. (CET)

Latinske izreke

Naša vikipedija je ovom vrstom članaka poslužila i kao uzor nekim stranim vikipedijama, koje i pored toga, ni iz daleka nisu tako uspješne. I ne samo to, kada već niko neće da pohvali, a lažna skromnost je odlika nekvaliteta, naša vikipedija je, recimo, prva koja je korijenito redefinisala i dovela do nivoa relevantnosti temu "Teleskop" i temu "Mikroskop". (Prije nas samo su na engleskoj viki imali decidne definicije da se u oba slučaja ne radi o optičkim instrumentima). Moju digresiju po ovoj temi je i profesor Klajn uvažio imajući u vidu da će u nekim budućim izdanjima "Velikog rečnika stranih reči i izraza " ispraviti netačnost tvrdnji da su ovi intrumenti "optički", već da su oni i optički. milica 22:19, 28. novembar 2017. (CET)

Mače za tebe!

Za tvoj trud i doprinos

-Aleksandar Živković (✉) 20:24, 26. decembar 2017. (CET)

Spomenica za tebe!

	Piščeva spomenica
	Sve pohvale. Samo tako nastavi! Zoranzoki21 (razgovor) 20:43, 26. decembar 2017. (CET)

Članak "Joksimović(prezime)"

Mislim da ovaj članak treba izbrisati. U njemu je jedino tačno da postoji prezime Joksimović i da međ Joksimovićima ima ljudi koji zaslužuju da ih pamtima Vikipedijom. Sve ostalo nema pokriće referenci i po sebi je netačno. Joksimovići, kao i Nikolići ili Petrovići, da ne umaram glupostima, ne potiču iz istog genetskog korijena. Među Joksimovićima ima mnogo Markovića, Filimonovića, Zubaca, i ko zna koliko još drugih. Jer od Markovića koji su imali muškog pretka Joksima, ili Filimonovića, ili Zubaca, nastali su Joksimovići koji jedni sa drugima nemaju ama baš nikakvu vezu. Znači, nemoguće je reći da recimo Joksimovići vode porijeklo iz nekog određenog mjesta, da su jednorodni i da je to konačna njihova definicija. Za identifikovanje rodne sličnosti mnogo je važnije obratiti pažlju na porodičnu Slavu. Joksimović iz Dragačeva slave Sv. Đorđa, crnogorski Joksimovići imaju sasvim drugu Slavu. Južnosrbijanski Joksimoići slave treću itd. Zato još jedanput molim da se članak Joksimović (prezime) briše. Naravno višeznačna odrednica "Joksimović" i dalje je primjerena i ne treba je dirati. milica 16:49, 27. decembar 2017. (CET)

Komentar

Ovaj tvoj zadnji komentar nisam razumeo sta si htel da mi kazes. --Kolega2357 (razgovor) 22:03, 27. decembar 2017. (CET)

Slika

Zdravo Sana, slika, gde si je dobila, koliko znam ovo su makedonski VMROevci koje su Turci pogubili. --Mile (razgovor) 14:49, 4. januar 2018. (CET)

Pogledaj na stranu Prvi balkanski rat. Neko izgleda zna nešto više, nisam ni gledao ko je to dopisao, ali mislim da je to greška, ono su makedonski pripadnici VMROa koliko znam. --Mile (razgovor) 09:57, 5. januar 2018. (CET)

Korisnik:Soundwaweserb, Milica: vidim odakle je, tražio sam slike i osim Pinterestia ništa novo. Po meni, dajati u ratu ovo je malo čudno. Ja se te slike sečam, probaču nači gde sam to vido, ali koliko znam bilo je objašnjeno da su to vođe VMRO, a slikano je na turskoj Porti u Carigradu, gde su kao doveli vođe bunta. I dosta verovatnije je. --Mile (razgovor) 18:24, 6. januar 2018. (CET)

Našao sam sliku. Dušan Hr. Konstantinov: Bitola 1903, slika je podpisana sa Sultanovite zlostornici so glavi na ubieni makedonski vostanici. Šta više, glava sa leve strane je veoma slična Vasilki Pop Petrovi-Karadžanovi. Sa time da u tom časopisu samo piše "Zverstva" a ne o ubijenim Srbima. Tako bi ja obrisao onaj deo gde se nanosi da su to ubijeni Srbi. Srečan praznik. --Mile (razgovor) 22:30, 6. januar 2018. (CET)

Ja predlažem da napišeš to o slici na njenoj strani - opis (Turska zverstva na Balkanu). A ne da su Srbi dok nemamo jasnih podataka. I obrisao bi taj deo o Srbima, pa čak ne bi je dao u taj članak gde stoji jer verovatno ni ne prikazuje tu eru - prvog balkanskog. --Mile (razgovor) 08:20, 8. januar 2018. (CET)

Problem sa autorskim pravima za datoteku Božin potpis V.jpg

Nedostaje licenca

Zdravo, Joksimovicsana. Hvala ti što si poslao datoteku Božin potpis V.jpg. Međutim, na stranicu sa njenim opisom trenutno nije stavljena odgovarajuća licenca, pa je status autorskih prava nejasan. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad datotekama se označavaju korišćenjem odgovarajućih šablona, odnosno licenci. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. --Milićević (razgovor) 21:00, 3. februar 2018. (CET)

Potpis akademika Božidara Đorđevića je u privnoj kolekciji porodice Joksimović, kako je i rečeno, kao i iz fototeke SANU koju je uredila i prezentovala joksimovicsanaǃ milica 21:16, 3. februar 2018. (CET)

Problem sa autorskim pravima za datoteku Porodica za viki.jpg

Nedostaje licenca

Zdravo, Joksimovicsana. Hvala ti što si otpremio datoteku Porodica za viki.jpg. Međutim, na stranicu sa njenim opisom trenutno nije stavljena odgovarajuća licenca, pa je status autorskih prava nejasan. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad datotekama se označavaju korišćenjem odgovarajućih šablona, odnosno licenci. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. --Milićević (razgovor) 16:25, 4. jul 2018. (CEST)

Uređivački maraton

Zdravo Joksimovicsana,

Budući da si već bio/bila u prilici da učestvuješ na uređivačkom maratonu u organizaciji Vikimedije Srbije, veliko mi je zadovoljstvo da te pozovem na predstojeći maraton na temu muzike.

Dakle, početkom novembra meseca organizujemo poslednje po redu takmičenje u pisanju članaka na temu muzike. Takmičenje traje od 1. do 30. novembra 2018. godine. Tematika ovog maratona je sveobuhvatna i u sebi inkorporira brojne zanimljive teme, a samo neke od njih su: bendovi, izvođači, instrumenti, muzički događaji i drugo.

Spomenuo bih da, pored mogućnosti pisanja i dopunjavanja članaka, takmičarima I takmičarkama stoji na raspolaganju i prevođenje članaka sa stranih jezika koji su relevantni za muziku. Samo ne zaboravi da će se jedino članci objavljeni na Vikipediji uzimati u obzir.

Više o samom takmičenju, ali i pravilima možeš se informisati na sledećoj stranici.

PS: da ne zaboravim. Za najuspešnije takmičare I takmičarke obezbeđene su vredne nagrade i pohvale.

Nadamo se tvom pozitivnom odgovoru. Ukoliko imas neka pitanja ili nedoumice slobodno nam se obrati na kancelarija@vikimedija.org.

Pozdrav, Zex12 (razgovor) 15:27, 23. oktobar 2018. (CEST)

Pozivnica za pridruživanje diskord serveru

Zdravo, Joksimovicsana. Pozivamo vas da se pridružite diskord serveru. On služi da omogući lakšu komunikaciju i saradnju među vikipedijancima. Da biste se pridružili, kliknite ovde. Za više informacija, pogledajte Vikipedija:Diskord. Hvala!

— Žile (✉) 22:48, 1. maj 2019. (CEST)

Ivana Iskra Janošev

Molim da mi protumačite opasku kod članka o Ivani Iskri Janošev. Stoji pod: Obavještenje o izvorima da članak nema relevantnih referenci, pa, kako sam razumjela, da je do te mjere nepouzdano da nije vikipedijski, i da čak koristi tabloidne istine kao referentne. Do sada mi tu vrstu samjerke niko nije ukazao. Dvije su osnovne i relevantne reference:

  1) Музејска документација центра Хрватске
  2) Монографија приједорске гимназије 1921-1981

Možda imaju jedna ili dvije novinske informacije, koje nikako nisu ni tabloidne ni ideološke! Najljubaznije molim da se iz članka o Ivani Iskri Janošev, izbriše opaska:Obavještenje o izvorima! Uvijek dobronamjerna milica 18:19, 17. jun 2019. (CEST)

Ispravka na moju primjedbu u članku Ivana Iskra Janošev - (lapsus calami) - treba da stoji i odnosi se na članak Ivana Janošić Iskra

Izvinite mi! milica 18:32, 17. jun 2019. (CEST)

Esad Midžić

Pozdrav. Dopuna koju ste načinili u članku o Esadu Midžiću nije u duhu enciklopedije. Sporni delovi poput .Napredan i pravedan još u gimnazijskim danima. Studira prava u Beogradu. Narodni heroj. Suvišan je i deo (Iz Istorijskog arhiva Beograda- prijava stana). Zato sam vam poništio izmenu. --MareBG (razgovor) 13:53, 21. avgust 2019. (CEST)

To da li je dotični bio napredan i pravedan nije praksa da stoji u enciklopediji, niti za tako nešto ne postoje izvori. Takođe stavili ste da studira Prava u Beogradu, to malo teže s obzirom da je preminuo pre skoro 80 godina. Ne kažem da je vaša izmena netačna, a lepo što ste dodali datum rođenja. Svakako tekst će se prilagoditi, da bude više enciklopedijski. --MareBG (razgovor) 16:50, 22. avgust 2019. (CEST)

ESAD MIDŽIĆ

Smatram da nije sporno kada se za čovjeka ideje i ideologije, kako se ona god činila nekom pogrešna,kaže o njegovim visokim moralnim kvalitetima afirmativno, i da je to u cijelosti u duhu enciklopedijskom : "napredan, pravedan..."(Pogledajte Malu prosvetinu enciklopediju, Enciklopediju leksikografskog zavoda Hrvatske, Larusa ... !!!!!!!!!!), ali je mnogo važnije da je članak prije mene bio poprilično nepismen (enciklopedijski)! Što sam uspjela da popravim! (Dozvolite da neko uporedi ova dva teksta i arbitrira). Drugo, nisam bojila ideologijom, niti bila nasilna i neutemeljena. I NAJVAŽNIJE JE TO DA SAM, ZAHVALJUJUĆI ARHIVU GRADA BEOGRADDA, KOJI JE PO SEBI PRIMJERNE RELEVANTAN I REFERENTAN , POGOTOVO KADA SAM DOŠLA DO PODATAKA O ESADOVOM ROĐENJU, KOGA SAM JEDINO JA USPJELA DA PRONAĐEM. Najljubaznije molim da Vi ili neko zadužen za kontrolu enciklopedijske tačnosti i njenih pravila, odmah vratite tekst kojim sam dopunila neenciklolpedijski i konfuzan tekst prošlog članka. S poštovanajem --milica 00:41, 22. avgust 2019. (CEST)

ESAD MIDŽIĆ

Smatram da nije sporno kada se za čovjeka ideje i ideologije, kako se ona god činila nekom pogrešna,kaže o njegovim visokim moralnim kvalitetima afirmativno, i da je to u cijelosti u duhu enciklopedijskom : "napredan, pravedan..."(Pogledajte Malu prosvetinu enciklopediju, Enciklopediju leksikografskog zavoda Hrvatske, Larusa ... !!!!!!!!!!), ali je mnogo važnije da je članak prije mene bio poprilično nepismen (enciklopedijski)! Što sam uspjela da popravim! (Dozvolite da neko uporedi ova dva teksta i arbitrira). Drugo, nisam bojila ideologijom, niti bila nasilna i neutemeljena. I NAJVAŽNIJE JE TO DA SAM, ZAHVALJUJUĆI ARHIVU GRADA BEOGRADDA, KOJI JE PO SEBI PRIMJERNE RELEVANTAN I REFERENTAN , POGOTOVO KADA SAM DOŠLA DO PODATAKA O ESADOVOM ROĐENJU, KOGA SAM JEDINO JA USPJELA DA PRONAĐEM. Najljubaznije molim da Vi ili neko zadužen za kontrolu enciklopedijske tačnosti i njenih pravila, odmah vratite tekst kojim sam dopunila neenciklolpedijski i konfuzan tekst prošlog članka. S poštovanajem --milica 00:41, 22. avgust 2019. (CEST)

Esad Midžić III put među Srbima

Misli, da polemiku treba konačno skončati! Postaje "Vrzino kolo". Poštovani građanine, 1) izrazi: nepravedan, pravedan, herojski su u svakom pogledu i svakom kontekstu sasvim primjereni i Enciklopedijama, pa sam navela Malu Prosvetinu, Leksikrafskog zavoda Hrvatske , Larus, Britanika... Pošto nisam ostavila utisak i bila uvjerljiva citiram isječak iz članka, na koji sam prvo "naetjela" u Maloj prosvetinoj enciklopediji, na strani 283 o Garsiji Lorki Federiku:

... u životu često proganjan zbog NAPREDNIH shvatanja...“

Mislim da ovu stavku konačno možemo da prihvatimo na obostrano zadovoljstvo!

2) Iz Digitalnog repozitorijuma Istorijskog arhiva Beograda- Prikaz dokumenata - Uprava grada Beograda - Kartoteka žitelja grada Beograda i Zemuna (koji valja pronaći, što je dozvoljeno!), pošto su pravila arhiva striktno naredila da se stranice nesmiju kopirati, citiram u skraćenom obliku:

Prijava stana:,

Ime i prezime: Esad Midžić.
Adresa: Dalmatinska 34,
Mesto: Beograd.
Roditelji: Muharem i Katica,
Datum rođenja: 17.3.1917..
Mesto rođenja: Prijedor.
Zanimanje: Stud. prava.

Evidentisano: 16.3.1939..

Čujem nelogičnosti, kako je nemoguće da je Esad student. ESAD IMA TE 1939.g. DVADESET I DVIJE (22) GODINE. Molim Vas, poštovani građanine, da se okanete uređivanja članka koga sam prvo učinila enciklopedijskim, koliko toliko, jer nisam htjela da sve mijenjam i povrijedim prvobitnog autora, kome se ujedno i izvinjavam. Smatram da sam bila i korektna i profesionalna i prema njemu, što mi je mnogo važno, a i prema Vama poštovani građanine.Vas najljubaznije molim da svoju grešku prihvatite i više ne činite. MOLIM DA POSTAVLJENI ČLANAK VIŠE NE DIRATE. S poštovanjem, milica 21:10, 22. avgust 2019. (CEST)

Esad Midžić dopuna

Nemogu da shvatim da je i ova dopuna trebala. Da se nemora reći Marko marković je bio pjesnik. Kada se piše o određenoj osobi u enciklopedijskom članku i navede ime osobe na koju se odnosi sasvim je enciklopedijski reći: Marko Marković (1923-1999), pjesnik, student književnosti... To dokazuju enciklopedije "pisanih" medija. Recimo za Milovana Glišića u M.P. emcolpediji stoji:

"MILOVAN GLIŠIĆ (1847-1908), KNJIŽEVNIK, PRIPOVEDAČ, DRAMSKI PISAC..." Znači, u žargonu enciklopedijskom, ne mora rečenica biti potpuno cijelovita: Milovan Glišić je bio književnik, pripovedač... To valja razumjeti jer to ima i osnovu u svakom pisanju, pogotovo za enciklopediju. Da ne komplikujem. Elektronski medij ima prostora neuporedivo više nego pisani. Tačno. Ali to neznači da tu činjenicu treba zloupotrebiti. Vode ima koliko hoćete recimo Rusija. Ipak nigdje ne ostavljaju otvorene česme i da voda curi neprestano. Zato su u ovim ektronskim medijima skraćenja ove vrste dopuštena, čak i preporučljiva. Nemojte se kod Esada čuditi kako on nemože da bude student u vremenu koje ga objašnjava, a umro je prije 80 godina. Poštovanje, milica 21:39, 22. avgust 2019. (CEST)

Nemačko-ustaške i italijanske

Članak: BITKA NA NERETVI, a i u mnogim drugim člancima vezanim za Drugi svjetski rat PIŠE: "Nemačko-ustaške i italijanske snage su..." Izabrana je ova jedina formulacija koja nema smisla! Može da stoji samo: "Nemačko-hrvatske i italijanske snage su ..." ili "Nacističko- ustaške i fašističke snage su ..." Ovo je recidiv socijalističko - političkog vokabulara kojim se nastavljaju da skrivaju istine, odnosno falsifikuje istorija, koja se Srbima onda ružno obija o glavu. Konačno "Vlasi treba da se dosjete!" Formulaciju treba trajno mijenjati, ne dajući ovom iskazu nikakvu šovinističku poruku! Poštovanje, milica 19:38, 23. septembar 2019. (CEST)

ISTORIJA HRVATSKE, Savremeno doba, Period Jugoslavije

Svaki tekst na tem Drugi svjetski rat- Hrvatska - tada NDH, obavezno licitira broj stradalih : (80.000,300.000, 700.000). To su uvijek neki nidentifikovani, nenacionalni Ljudi , a u najboljem slučaju i najtačnije Srbi, Jevreji i Romi. (A i tu pogrešan redosljed, netačan ni po azbuci, ni po abecedi ni po broju žrtava. Insistiram na redosljedu: Srbi, Romi, Jevreji). Ali ni to nije bitno, nego to što vječno nasjedamo kao onaj jadnik koji pokušava da stigne šargarepu koja se kreće ispred njega brzo koliko i on. To nam serviraju zlonamjernici ili srpski diletanti. Taj sporni broj stradalih u čijem brojanju participiramo i mi razni Srbi, nam zamagljuju istinu o događaju a to je da je izvršen genocid nad Srbima. Kako? Našu pažnju uporno i kontinuirano odvalače iznalazeći i pozivajući se na broj žrtava. Kao da je presudno da li je pobijeno 80.000 ili 700.000 Srba. I jedno i drugo je genocidni zločin. I šta je to onda toliko važno. Molim vas, zato sam u svakom od tekstova sa ovom temom uporno predstavljala da to i nije toliko bitno, već da su u ovom stradanju većinom srpska djec!!! Razumjete, djeca! To se, iz meni nepoznatih razloga, vječito prećutkivalo. A to je krunski dokaz da je izvršen genocid i tačka. Nema potreba za daljnjim dokazivanjem, pa to očito podržavaju, jer im odgovara Hrvati!!! Tako ću i ovog puta pokušati da nas naučim da prva i osnovna, pa ako hoćete i jedina naša obaveza je da kažemo i dokažemo stradju srpske djece. Tog momenta dokazan je genocid Hrvata u tada NDH nad Srbima u svim vremenima.

Evo još jednog moga pokušaja: Muzeja žrtava genocida iz Beograda, direktor ove ustanove Veljko Đurić Mišina, kaže o koncentracionim logorima za srpsku decu: „Od 1941. do 1945. godine u Hrvatskoj (tada NDH) postojali su koncentracioni logori, jedinstveni u istoriji svetske civilizacije, specijalizovani za smeštanje i ubijanje dece ... „

U predgovoru knjige "Deca u logorima smrti" dvojice publicista - novinara zagrebčog lista "Borba", Petra Stanivukovića i Jurice Kerblera, dr Ljubomir Bošnjak kažeː «Jedinstven primer u drugom svetskom ratu je stvaranje koncentracionog logora za decu u Jastrebarskom, nedaleko od Zagreba... « milica 13:28, 12. januar 2020. (CET)

Miroslav Stojanović

Zašto ste članak Miroslav Stojanović preimenovali na Miroslav Stojanović. Napravili ste neviđenu zbrku vašim neodgovornim premeštanjem stranice --Pinki (razgovor) 12:13, 20. januar 2020. (CET)

Miroslav Stojanović

Greškom je neko pokušao da preusmeri sa latiničnog na ćirilični tekst pa sam ja napravila dodatnu grešku pokušavajući da vratim preusmerenje. Izvinite! milica 12:22, 20. januar 2020. (CET)

Logor Jasenovac

Pozdrav! Želeo bih da Vas obavestim zašto su Vaše izmene na članku Logor Jasenovac vraćene. Pre svega, tuđa mišljenja i izjave ne bi trebalo dodavati u članke jer se tako ruši neutralnost istog. Drugo, Novosti nisu pouzdan izvor, a veliki deo Vaše izmene je originalno istraživanje. Takođe, ceo tekst je pisan neenciklopedijski. Ukoliko imat neko pitanje možete se obratiti na mojoj stranici za razgovor ili na trgu. Srdačan pozdrav! — VLADA ^da? 21:08, 18. februar 2020. (CET)

Logor Jasenovac

Poštovani građanine, 1. Osnovno je da Vikipedijanac ne dajemo sopstvena već tuđa mišljenja koja su relevantna i referentna! Aksiom! 2. Nisam navela "Novosti", već "Novostima" samo potvrdila da je postoji knjiga profesora iz Jerusalima, najvećeg poznavaoca i istražitelja holokausta i evidentno poznavaoca genocida u Jasenovcu, prevedena i na srpski, koja otvoreno govori o onome što mi Srbi ni sada ne smijemo da progovorimo.Ne razumijem šta je tu nereferentno. Pa nam se dešava da nas Hrvati proglašavaju genocidnim, i jedino ne dostaje da i mi rehabilitujemo Antu Pavelića. (Zato nam se dešava da i sada na manifestacijama skandiraju: Srbe na vrbe, Ubij Srbina...) Znači ovdje nema prekršaja. Ovje sam i poštena i demokratski raspoložena. Hrvati moraju pročišćenju, ili ćemo mi povazdan priznavati njihov genocid kao sopstveni nacionalni suicid. 4. Šta u teksu nije enciklopedijsko u formalnom smislu. Vikipedija ne smije da je šovinistička, ali ona mora imati svoj nacionani stav! Znate u prostituciji oko Jasenovca mi Srbi participiramo od davnina. (razlozi su raznovrsni). 3. Recimo u "Maloj prosetinoj enciklopediji - Beograd 1959" piše,parafraziram: u Drugom svetskom ratu od ustaša stradalo je više stotina hiljada antifašista i rodoljuba. Molim Vas, ko su ustaše, ako predhodno pominjemo zločin Njemaca u Aušvicu, a ko su stotine hiljada žrtava, antifašista i rodoljuba, ako su u Aušvicu Jevreji. Ovo je stava kojim ne ugrožavam ni Vas, ni Vaše istomišljenike. Nema ničeg ličnog niti zlonamjernog. I čuveni profesor koji se bavi Holokaustom, a sada i Jasenovcem, smatra da je istina o Jasenovcu potrebnija Hrvatima nego nama. Hrvatim zbog konačnog pročišćenja. Malo je smješno da Predsjednik Srbije ide u Zagreba i da se izvinjava za Vukovar. Bruka. Hrvatima i ne zamjeram toliko što se u obraćanju Srbima nikada ne izvinjavaju,zato što smo ih mi na to i naučili, praštajući i pristajući na istoriju koja kaže da su u Jasenovcu stradali koministi, rodoljubi, a nikada imenom: SRBI! Mislim da moju dopunu, mngo važnije mišljenja i citate istražitelja, profesora, nivoa svjetskog poznavaoca Holokausta i Jasenovc, treba vratiti bezpogovorno. Molim Vas da razmislite kao čovjek istine, što nam je zadatak, uvažavajući intelektualno poštenje, kao najviše u hijerarhiji morala. Molim Vas, ničega ličnog prema Vama u ovim redovima, nema, a ja ću "na smrt braniti Vaše suprotno mišljenje" ! S poštovanjem

milica 21:58, 18. фебруар 2020. (CET)

Korčagin

Čovek koga unosiš u članak, nije narodni heroj. Pre nego što ubacuješ tekst treba da pročitaš deo u koji dodaješ. Rečenica glasi Dvojica narodnih heroja Jugoslavije imala su taj nadimak — Kako se u toj rečenici može ubaciti treća ličnost, koja pritom nije narodni heroj!? --Pinki (razgovor) 14:10, 19. februar 2020. (CET)

Korčagin

Prije nego u sredinu stvari, građanine "Pink", opaska: "Pre nego što ubacuješ tekst treba da pročitaš deo u koji dodaješ..." je optužujuća i nepristojna. Samnom se tako ne razgovara, već ovako kako ja razgovaram sa Vama. Pročitala sam knjiga, a ne rečenica, koliko dobar dio Vikipedijanaca ukupno nisu zajedno pročitali! I konačno suština. U Viki članku pod nazivom: ’’’Aleja narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu’’’, upisan je i Nikola Milekić Korčagin. ( Ovo se može pronaći samo upisano slovima na Guglu, jer link nije primjeren!?) O ovoj ličnosti će uskoro izaći članak na Vikipediji, i tada će se razumjeti zašto je on ipak, toliko značajan. Na kraju može se u postojeću rečenicu, pogotovo što članak u nazivu na Viki ne pominje "narodne heroje", unijeti umjesto: "Dvojica narodnih heroja Jugoslavije imala su taj nadimak — Rade Jovčevski Korčagin i Velizar Stanković Veca Korčagin.", nego: Dvojica narodnih heroja Jugoslavije imala su taj nadimak — Rade Jovčevski Korčagin i Velizar Stanković Veca Korčagin, kao i mnogi ratnici i ratni komandanti tog vremena kao što je i Nikola Milekić Korčagin... Ovo je tek logično kada članak u kome je pisano i nema ambiciju da govori o našim Narodnim herojima sa nadimkom Korčagin, već se insistira na Korčaginu kao simbolu, isčililom iz ruske klasike, a opšte prihvaćeno među srpskim ratnicima. Nikola Milekić Korčagin, o kome se sprema članak na Vikipediji, pogotovo ima mjesta ako se u članku Pavle Korčagin pominje u referencama: „Kafana Pavle Korčagin" Poštovani građanine "Pink", mislim da smo riješili spor zvani Nikola Milekić Korčagin! Ne zamjeram i ne shvatam ništa ličnim, opraštam nekorektan odnos prema jednoj, mogućoj dami, i pružam iskreno ruku za svaku saradnju! S poštovanjem

Poštovana ja nemam puno vremena za razne protokolarne uvode. Odmah idem u suštinu. Da li to Vama odgovora ili ne, zaista ne znam. Ko se ljuti može slobodno. To da li ste čitali puno knjiga ili ne, je potpuno ne bitno. Bili doktor nauka ili ne, ovde je ne bitno. Ovo je slobodna enciklopedije i može je svako uređivati, važno je da je pismen. Vi informaciju koju ste uneli, niste uneli na pravo mesto i ja sam Vam na to ukazao. Ljudi sa nazivom Korčagin bilo je mnogo, ne moguće ih je sve nabrojati, pa sam izdvojio dvojicu - koji su narodni heroji. Inače da ja nisam napisao članak Aleja narodnih heroja, ne bi na internetu bilo ni toliko o Nikoli Milekiću Korčaginu. --Pinki (razgovor) 20:39, 19. februar 2020. (CET)

Nikola Milekić Korčagin

Poštovani građanine, jedino sa jednom vrstom ljudi nikada nisam uspjela da učinim ni kompromis, a ne dogovor. Vi u istu ravan stavljate, Kafanu Korčagin i čovjeka o kome ćete tek čuti! To je bruka. Na ovu temu sam sa Vama za vijeke završila razgovor!

Poštovana građanko treba prvo da naučite nekoliko osnovnih pravila na Vikipediji:

1. Poruke se korisnicima sa kojima komunicirate ostavljaju na njihovim stranicama za razgovor jer na taj način dobija obaveštenje da ste mi ostavili poruku
2. Na kraju poruke je potrebno potpisati se, a to se čini na sledeći način --~~~~

Meni je savršeno ne bitna informacija sa kojom vrstom ljudi ste vi postizali kompromis i dogovor, a sa kojom ne. Vikipedija nije stvar kompromisa i dogovora, već stvar pravila i postignutih standarda. Po čemu je bruka, što se u članku pominje veoma popularna beogradska kafana Korčagin? Ona je značajno doprinela poularizaciji ovog naziva kod mlađih generacija, a stecište je i okupljalište levičara, zbog čega i nosi taj naziv. --Pinki (razgovor) 23:31, 19. februar 2020. (CET)

Logor Jasenovac

Zdravo, vidim da su vas već Vikipedijanci opomenuli oko članka Logor Jasenovac. Vaše skorašnje izmene su po drugi put uklonjene. Ja Vam skrećem pažnju da tekst koji stavljate već dva puta je originalno istraživanje. Drugo, nemojte mešati ćiriličan i latiničan tekst. Svako dobro Acaalexaca (razgovor) 01:56, 20. februar 2020. (CET)

Pozdrav, kao što Vam je gore napomenuto na kraju poruke je potrebno potpisati se, a to se čini stavljanjem četiri tilde (~~~~). — VLADA ^da? 20:04, 20. februar 2020. (CET)

Latinske izreke

Zdravo! Primetio sam da pišeš latinske izreke. Međutim, većina njih nije značajna za Vikipediju. Ovde se nalaze sve relevantne izreke koje bi trebalo da imaju članak. Ostale izreke trebalo bi pisati na Vikicitatu. Molim da za ubuduće primeniš ovo. Srdačan pozdrav. — Žile (✉) 22:13, 20. mart 2020. (CET)

Latinske izreke

Da pišem latinske izreke. Pišem ih godinama. Našala sam zgodnu vikipedijsku formu i nju ni u kom slučaju ne treba dirati. Raritetna je i po tome što ovakvu vrstu tekstova ima rijetko koja svjetska vikipedija. To što su formom kratki i jeste kvalitet kojim Vikipedija može biti samo ponosna. Ne mogu da vjerujem da postoji intelektualni kapacitet, koji bi mogao našoj Vikipediji oduzeti pravo na zapisivanje latinskih izreka. Gotovo sve su stare dva milenijuma! Znanje svijeta kome je možda jedino Biblija po snazi i značaju približna. Reći: "Međutim, većina njih nije značajna za Vikipediju" mora biti ozbiljno proučena. Koja to intelektualna savijest smije da tvrdi!? Mislim da neosnovano trpim zlonamjeru da budem istisnuta iz Vikipedije. To nije teško jer ću sama nakon 900 članaka otići u koliko ova agresija ne prestane. Navodim samo djelić relevantnih i referentnih umova, najeminentnijih lingvista i stručnjaka za istoriju Rima, koji Latinskim izrekama daju reprezentativno značenje (koja je to ambicioznost koja hoće da se poravvna sa umovima koje navodim, i koja pretencioznost hoće ovaj aksiom da poništi):

"Veliki rečnik stranih reči i izraza", prof. Klajn I. i prof Šipka M,Prometej, Novi Sad, 2008. g. "Latinske mudrosti" , pripremio Dragoljub Rajić, Beograd, 2006. Rimsko pravo, prof. Horvat, Zagreb, 1946. "Latinske izreke" prof. Milan Žepić , Zagreb, 1961. "Latinske izreke" ,Enciklopedija Britanika

Naša Vikipedija se na ovaj način selektovala među rijetke elektronske velikane enciklopedijske misli planete!

Molim Vas da zaštitite "Latinske izreke" kao opšte dobro,jer atak na njih je nasilje koje je primjereno samo intelektualnoj nesuvislosti. Znači, ni slučajno ne činiti grijeh, jer onaj prema kulturi je najskuplji. milica 00:09, 21. mart 2020. (CET)

A da spustiš malo loptu? Niko ne želi da te „istisne” sa Vikipedije. Samo sam komentarisao tvoj rad, ostavio primedbu, što svako može da uradi. A na tebi je da tu primedbu razumeš i rešiš. Prvo, Vikipedija je enciklopedija, a ne rečnik. Ako ne možeš da napišeš enciklopedijski članak o nekoj latinskoj izreci, ona ne treba da se nađe na Vikipediji, već je njeno mesto na Vikicitatu. Pod „enciklopedijskim člankom” misli se na opširan članak potkrpljen višestrukim pouzdanim izvorima. Drugo, budi objektivna. Nijedna Vikipedija nema izreke koje unosiš, zato što ih upravo smatra irelevantnim. Treće, ne razumem šta si ovde pokušala. Tekst koji si unela apsolutno je neenciklopedijski (ne priliči enciklopediji), a naslov odeljka neću da komentarišem. I na kraju, kada mi odgovaraš, odgovori mi na stranici za razgovor ili me označi (pinguj) kako bih mogao da vidim poruku, jer ovu gore nisam ni primetio. Nadam se da si me razumela o čemu pričam. Srdačan pozdrav i lepi snovi. — Žile (✉) 00:51, 21. mart 2020. (CET)

Molim da ne pišeš kilometarske komentare, da ne skrećeš s teme i da ne pišeš velikim slovima (jer se to shvata vikanjem u onlajn-komunikaciji što svakako nije primereno). Kakve veze imaju članci o Drugom svetskom ratu sa mojom primedbom? Drago mi je što pišeš članke o izrekama, ali većina njih nema enciklopedijski značaj. Ako ne možeš da napišeš opširan članak o izreci, bolje je objavi na Vikicitat. Ako možeš, objavi ga na Vikipediju. U slučaju da nastaviš sa objavljivanjem onakvih šturih članaka, biću prinuđen da ih obrišem [jer nisu relevantni]. Srdačan pozdrav. — Žile (✉) 19:20, 21. mart 2020. (CET)

Latinska izreka o ljubavi

Pozdrav, Milice. Ja sam samo izvršio brisanje stranice, drugi urednici su bili ti koji su stranicu označili kao nerelevantnu i za brisanje. Po mom mišljenju, relevantnost stranice jeste upitna, ali ono što članak takođe kvalifikuje za brisanje jeste njegova šturost, nepismenost i neenciklopedijski pristup. Da bi članak postojao na Vikipediji, neophodno je da zadovoljava određene standarde. Ovaj članak je pre svega prepun gramatičkih i/ili pravopisnih grešaka, ne postoji niti jedna veza ka drugim člancima, napisan je neenciklopedijski i sve to u samo tri rečenice. Dakle, članak mogu vratiti ukoliko ćete mu posvetiti određenu pažnju, ispraviti sve greške i dopuniti informacijama. U ovom obliku u kom je bio pre brisanja on zaista ne zaslužuje da bude na Vikipediji. Pozdrav, Miljan Simonović (razgovor) 15:08, 21. mart 2020. (CET)

Članak se nalazi ovde. Pozdrav, Miljan Simonović (razgovor) 15:23, 21. mart 2020. (CET)

Encyclopedias.Biz : Ottoman empire: Europen (Bulgaria, Serbia, Macedonia,;Albania, and Bosnia

Zdravo Milice. Informacija je svakako korisna i relevantna, ali nije postavljena na pravom mestu niti enciklopedijski. Koliko sam skapirao, hteli ste da dopunite članak informacijom da se Georgije Đoka Kraljevački pojavio u knjizi Encyclopedias.Biz : Ottoman empire: Europen (Bulgaria, Serbia, Macedonia,;Albania, and Bosnia)? --MareBG (razgovor) 01:54, 17. april 2020. (CEST)

Georgije Đoka Kraljevački

Zdravo! Zamolio bih te da ne uklanjaš šablon {{sređivanje}} sa članka Georgije Đoka Kraljevački, bez da ga pre toga središ. Ukoliko ti bude bila potrebna pomoć, slobodno mi se obrati na stranici za razgovor. Pre svega nazive odeljaka bi trebalo skratiti, npr. da ne stoji „Fotografije Georgija Kraljevačkog iz fundusa “Gallica Bibliotheque nationale de Paris” izložene na Svjetskoj izložbi u Parizu 1900. g.” već samo „Galerija”. Dalje, većina odeljaka ne sadrže kokretne rečenice, već npr:

" Đoka Kraljevački slikar u Knez Mihajlovoj ulici No 8/ Broj 19 u Beogradu, Đoka Kraljevački slikar u Knezmihajlovoj ulici prema trgovine M. Karastojanovića u Beogradu, Fotografija Đoke Kraljevačkog u Beogradu preko od Zelenog Venca, fotografska radionica Đoke Kraljevačkog u Beogradu prema "Zelenom vencu",ĐOKA KRALjEVAČKI Beograd, fotografija Đ. KRALjEVAČKOG U BEOGRADU"...[1]

Nisam siguran ta tačno govori ta „rečenica”. Dalje, reference bi trebale da budu postavljene nakon interpunkcijskih znakova, bez razmaka između (znači „.[1]” a ne „[1] .”). Srdačan pozdrav! — VLADA ^da? 17:02, 17. april 2020. (CEST)

Poštovani, pod ovim naslovom Firme Kraljevačkog...sasvim tečno ide tekst koji sam napisala, što je važnije i citirala, a koji Vi navodite. To i jeste enciklopedijski i nema namjeru da umara materijal:

Firme Kraljevačkog su nosile imena

" Đoka Kraljevački slikar u Knez Mihajlovoj ulici No 8/ Broj 19 u Beogradu, Đoka Kraljevački slikar u Knezmihajlovoj ulici prema trgovine M. Karastojanovića u Beogradu, Fotografija Đoke Kraljevačkog u Beogradu preko od Zelenog Venca, fotografska radionica Đoke Kraljevačkog u Beogradu prema "Zelenom vencu",ĐOKA KRALjEVAČKI Beograd, fotografija Đ. KRALjEVAČKOG U BEOGRADU"...[1]

Podnaslove ću skratiti, a Vas molim da popravite, ili me bolje instruišete kako da sama popravim ono vezano za interpunkciju.Molim Vas da obrišete opasku o promjeni na samoj stranici. Zahvalna i sa poštovanjem milica 17:26, 17. april 2020. (CEST)

Georgije Đoka Kraljevački (2)

Zdravo, mislim da nema svrhe gubiti vreme i vraćati izmene po stoti put. Vikipedijanci su ti već nagovestili na šta trebaš obratiti pažnju oko članka Georgije Đoka Kraljevački. Članak je potrebno preurediti. Postoje greške koje treba ispraviti, naslove skratiti... i dovesti do eciklopedijskog članka. Dok se to ne uradi šablon ostaje. Izvrši neophodne izmene i pre nego što ukloniš šablon slobodno se javi bilo kom vikipedijancu koji je stupio u kontakt s tobom i rado će ti pružiti pomoć. Svako dobro Acaalexaca (razgovor) 21:25, 17. april 2020. (CEST)

Ana, kad pišeš na stranici za razgovor potpiši se sa četiri tilde ~~~~ kako bi korisnici dobili obaveštenje o tvojoj poruci. Niko ne priča o tvojoj pismenosti već o greškama (negde hvale slova...). Kada govorim o encikolopedijskom članku, moram da ti napomenem da neki pasusi nemaju veliko značenje što nije enciklopedijski. Pročitaj Vladine primere. Šablon će ostati dok se sve lepo ne sredi. Uradiću nekoliko izmena ali ostaviću šablon kako bi drugi vikipedijanci mogli doprineti članku. Želim ti prijatno veče. Acaalexaca (razgovor) 21:41, 17. april 2020. (CEST)

Nema problema, članak će se srediti. Svi smo ovde da doprinesemo projektu. Želim ti prijatno i ugodno veče. Acaalexaca (razgovor) 21:49, 17. april 2020. (CEST)

Kao što je kolega iznad napisao, nije stvar Vaše pismenosti, već je članak većinom bio neenciklopedijski pisan. U članku je bilo mnogo nabacanih informacija, narativnog prezenta i sl. To sam većinom sredio ovom izmenom, ali još ima stvari za sređivanje — trebalo bi dodati još veza i srediti format referenci. Pozdrav! — VLADA ^da? 14:59, 18. april 2020. (CEST)

Molim da se moja poslednja postavka vrati. Zašto? U dijelu galerijske predstavke fotografija sam, što je vrlo važno, odvojila fotografije koje su za razliku od fotografija porodične kolekcije, bile 1900 izložene na Svjetskoj izložbi u Parizu. Znači vrlo je i formalno bitno da su ove dvije galerije odvojene. Molim da se vrate. One to zaslužuju, ne u formalnom već u suštinskom smislu. To je značajno za srpsku fotografiju! Molim da se napravi onako kako sam to ja uradila. Članak je korektan u svakom smislu! s poštovanjem

milica 15:15, 18. april 2020. (CEST)

Goran Radosavljević

Dobar dan, kada je članak bio napisan, korisnik je hteo reći pod „bivši” da je penzionisan pa je po tome napisao bivši, što se i koristi u novinama . Malo mi je čudna trenutna formulacija tako da ću dodati general u penziji. Srdačno, — Acaalexaca (razgovor) 18:40, 9. septembar 2020. (CEST)

Ridendo castigare mores

Dobar dan, Viki je bogata nizom drugih sestrinskih projekata od kojih su Vikipedija, Vikirečnik, Vikicitat, Vikiknjige, Vikiizvornik, Vikimedijina ostava, Vikivrste, Vikivesti, Vikiverzitet, Vikipodaci i Vikiputovanje. Vaša izreka je više za Vikicitat nego za Vikipediju tako da je članak prebačen ovde. Niko ne „odbacuje nečiji trud i vrši silu” kao što ste rekli, već je rad vikipedijanaca izgrađen po pravilima i smernicama izglasanih od strane zajednice. Svako dobro, Acaalexaca (razgovor) 15:42, 4. oktobar 2020. (CEST)

Goran Radosavljević

Pravilno je jedino GENERAL Žandarmerije, prvi komandant specijalnih jedinica žandarmerije. To je pravilo i smatram se ometenim u razvoju ako bih na to pristala. Ponavljam: general nije funkcija koja se može izgubiti ili zagubiti time što je neko povukao, sem Vrhovne komande i poništenog položenog ispita kojim je čin i dobio. General je čin. Provjeriti: u "Maloj prosvetinoj enciklolpediji", u "Opšta enciklopedija La Russe", u "Enciklopediji leksikografskog zavoda Hrvatske"... i u svim člancima Wikipedie. Zar to nije dovoljno da se neko ne bavi nekakvim eksperimentom nemogućeg. Recimo piše: "Stevan Roglić, general pukovnik JNA. komandant JRV i PVO, i prvi komadant raketnih jedinica JNA... i takvih more primjera. Zato ću sebi dati za pravo, bez ljudnje i uz moje poštovanje, da vratim ono što je relevantno, elegantno i tačno. milica 13:40, 5. oktobar 2020. (CEST)

Goran Radosavljević

Pošto moji kolege nemaju strpljenja da čuju o čemu govorim još primjera: Pronađite Ivan Gošnjak, Nikola Ljubičić, nigdje nema "bivši general", ponavljam to je čin a ne zvanje. Za Slobodana Jovanovića, ne piše bivši pravnik, već pravnik. To je njegov čin, to je ono što je stekao svojim trudom i to mu se ni poslije njegove smrti ne smije brisati. milica 13:51, 5. oktobar 2020. (CEST)

Goran Radosavljević

Odmah ću vratiti moju rečenicu na početak ovom članku, bez obzira koja je Vaša hijerarhijska visina, jer je besmislena i omalovažavajuća za moja tumačenja! Molim arbitražu, ali koja nije protokolarna ili šta drugo! milica 17:28, 5. oktobar 2020. (CEST)