Ratko Dmitrović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ratko Dmitrović
Ratko Dmitrović, 2021. godine
Lični podaci
Puno imeRadomir Dmitrović
Datum rođenja(1958-00-{{{day}}})1958. (65/66 god.)
Mesto rođenjaKomogovina, FNR Jugoslavija
PrebivališteBeograd
DržavljanstvoSrbija
Ministar za brigu o porodici i demografiju
28. oktobar 2020. — 26. oktobar 2022.
Predsednik vladeAna Brnabić
PrethodnikNovo ministarstvo
NaslednikDarija Kisić Tepavčević

Radomir Ratko Dmitrović (Komogovina, 1958) srpski je publicista, novinar i bivši ministar za brigu o porodici i demografiju u Vladi Republike Srbije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Gimnaziju je završio u Kostajnici. Studirao je pravo, novinarstvo i istoriju umetnosti u Beogradu i Zagrebu. Profesionalnu karijeru novinara je započeo 1981. godine. Radio je za regionalni listu čije je sedište bilo u Sisku. Ubrzo je postao dopisnik „Politike” sa područja Hrvatske, a zatim se u drugoj polovini osamdesetih godina preselio u Zagreb odakle je izveštavao. Dok je radio u Politici, bio je paralelno i novinar „NIN”-a. U Beograd je došao u avgustu 1991. godine i počeo da radi za Radio-televiziju Srbije. Na RTS-u je radio do decembra 1993. godine kad ga je napustio zbog pokretanja sopstvenog lista.[1]

Početkom 1994. godine pokrenuo je nedeljnik „Argument”[2] čiji je bio glavni i odgovorni urednik, a koji je objavljivan do 1999. godine.

Posle demonstracija 5. oktobra postao je savetnik potpredsednika Vlade Srbije, Nebojše Čovića.[3] Kao glavni i odgovorni urednik frankfurtskih „Vesti” je radio pet godina. Od 2008. godine je redovni kolumnista lista Pečat na temu srpsko-hrvatskih odnosa.[4]

U periodu 2013-2017 bio je na čelu Kompanije Novosti.

Na funkciju vršioca dužnosti generalnog direktora i glavnog i odgovornog urednika svih izdanja te medijske kuće imenovan je, jednoglasnom odlukom Nadzornog odbora Kompanije Novosti, 13. maja 2013. godine. Novosti je našao u veoma teškoj situaciji. Finansijski dugovanja Kompanije bila su 11 miliona evra, većina medija u sastavu tog sistema poslovala je s gubitkom... Na tajnom glasanju, 26. novembra 2013. g. dobija podršku ogromne većine zaposlenih u Kompaniji Novosti, čime i zvanično postaje njen rukovodilac.

Bez pomoći sa strane, u krajnje čudnom pravnom i poslovno neobjašnjivom odnosu sa „Štamparijom Borba“, takođe nasleđenim od svojih prethodnika, bez otpuštanja radnika, Dmitrović je uspeo da stabilizuje Kompaniju i izbegne u javnosti najavljeni stečaj tog srpskog medijskog giganta.

Sredinom 2017. godine podnosi neopozivu ostavku i odlazi iz Novosti. Nikada u javnosti nije izneo razloge zbog kojih je napustio čelnu poziciju Novosti.

Nakon toga preuzima poslove programskog direktora beogradske RAS Televizije, čiji je i osnivač.

Na parlamentarnim izborima održanim 2020. godine izabran je, kao vanstranačka ličnost, za poslanika u Narodnoj Skupštini Srbije, na listi Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića. Nedugo nakon toga formirana je velika koalicija Vlada Srbije unutar koje je SPAS-u pripalo novoosnovano Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju a Dmitroviću ponuđeno mesto ministra, što je on i prihvatio.

Za godinu i po dana, koliko je proveo na mestu ministra, donet je set mera za podsticaj rađanja, od tri hiljade evra jednokratne pomoći za prvo dete do 20.000 evra, u ratama, za četvrto dete, kao i nepovratna pomoć majkama za prvu nekretninu, u visini 20.000 evra. Doneta je i mera koja studentkinjama i studentima, ako se odluče na zasnivanje porodice i rađanje dece, daje mogućnost polaganja ispita van ispitnih rokova, onda kada njima najviše odgovara.

Živi u Beogradu, sa suprugom Natašom i ćerkama Oljom i Lenkom.


Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Beležnica profesora Miškovića, Čačak: Legenda, 2005.[5]

Po ovom Dmitrovićevom romanu, i pričama koje je dodatno napisao, snimljena je istoimena televizijska serija, čiji je bio koscenarista. Serija je emitovana na RTS-u i SuperstarTV, kao i na nekoliko tv kanala u Regionu.

  • Krst na križu, 2016.[6]

Dvotomno publicističko delo, na preko hiljadu strana, o srpsko-hrvatskim odnosima, s manje poznatim i potpuno nepoznatim a važnim, čak sudbonosnim primerima tih odnosa. Delo Krst na križu doživelo je deset izdanja i prodato je u nekoliko desetina hiljada primeraka.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Prvo mesto i statua „Zlatna Nika” za društveno odgovornu reportažu, dodeljena 20. oktobra 2013. godine na 18. „Interferu - Internacionalnom festivalu reportaže i medija“ u svečanoj sali Kulturnog centra u Apatinu.[7]
  • Nagrada Kapetan Miša Anastasijević za angažovano i kvalitetno informisanje, dodeljena 7. aprila 2015. godine u svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu.[8][9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Novi put. „Ratko Dmitrović: Nema pravne države bez dobrih medija”. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  2. ^ Nova srpska politička misao. „Ratko Dmitrović: Otvoreno pismo Draganu Đilasu”. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  3. ^ Nacionalno vijeće Srba u Hrvatskoj. „Kolektivna naplata jednog ličnog poniženja”. Arhivirano iz originala 6. 3. 2016. g. Pristupljeno 1. 11. 2015. 
  4. ^ Dveri srpske. „Zašto je smenjen Ratko Dmitrović?”. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  5. ^ Beležnica profesora Miškovića COBISS.SR 125878796
  6. ^ Krst na križu COBISS.SR 225741580
  7. ^ INTERFER. „Kompletan spisak dobitnika nagrada 18. INTERFER-a”. Pristupljeno 2. 11. 2015. 
  8. ^ Večernje novosti. „Priznanje „Kapetan Miša“ uručeno Ratku Dmitroviću”. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  9. ^ Media Invent. „Na Blagovesti u Matici Srpskoj- tradicionalno proglašenje najboljih u Srbiji”. Pristupljeno 29. 10. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ратко_Дмитровић&oldid=27672937”