Robot

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Industrijska robotska ruka.
Humanoidni robot ASIMO, Honda.
Beogradska šaka iz 1963.'
Rumba, robot-usisivač.

Robot (od češkog i slovačkog - роб,робота, u bukvalnom smislu rad) je elektro-mehanička jedinica koja je u stanju da autonomno, po nekom programu, ili pod kontrolom čoveka izvodi određene zadatke. Roboti se koriste za izvođenje zadataka opasnih, teških ili napornih za ljude. Na primer sakupljanje nuklearnog otpada ili slaganje velikog broja žica prema boji, kao i repetitivne poslove gde se zahteva istrajnost i preciznost, kao što je sklapanje motora i šasije automobila.

Roboti koji imaju oblik ljudskog tela se još zovu humanoidni roboti. Ako je uz ovo još i svrha da se po njihovim ostalim karakteristikama, kao što su kretanje, govor, gestikulacije itd, što više približe ljudskim bićima, radi se o androidima. Ovaj termin se ipak češće sreće u naučnoj fantastici.

Inteligenciju koju robot poseduje čini u stvari program ili sistem programa, koji određuje sposobnost robota da prepozna određene situacije i da se u njima snađe ili ih rešava, ponašajući se na pravi način ili čak iz sopstvenog iskustva uči kako da se snalazi u novim situacijama i rešava nove probleme. Ova vrsta inteligencije se zove još i veštačka inteligencija i predstavlja zasebnu granu nauke. Izraz „robot“ se prvi put pominje u drami Karela Čapeka „R. U. R.“.[1] Za termin robot zaslužan je njegov brat Josef Čapek.[2][3]

Roboti mogu da budu autonomni ili poluautonomni i u opsegu su od humanoidnih kao što je Hondin Napredni korak u inovativnoj mobilnosti (ASIMO) i TOSY-jev TOSY robot koji igra ping pong (TOPIO) do industrijskih robota, medicinskih operativnih robota, onih koji pomažu pacijentima, robota za pseću terapiju, kolektivno programiranih rojskih robota, bespilotnih letelica kao što je MQ-1 predator, i mikroskopskih nano robota. Putem oponašanja izgleda živih bića ili automacije pokreta, robot može da pruži osećaj inteligencije ili sopstvenog razmišljanja. Očekuje se da će doći do proliferacije autonomnih predmeta u narednim dekadama,[4] pri čemu su kućna robotika i autonomna kola među vogećim oblastima primene.[5]

Grana tehnologije koja se bavi dizajnom, konstrukcijom, operacijom, i primenom robota,[6] kao i računarskih sistema za njihovu kontrolu, obradu senzornih povratnih informacija, i opštu obradu informacija je robotika. Ove tehnologije se bave automatizovanom mašinama koje mogu da zamene ljude u hazardnim okruženjima ili proizvodnim procesima, ili koji podsećaju na ljude po izgledu, ophođenju, i/ili spoznaji. Mnogi današnji roboti su inspirisani prirodom i razvijeni su u okviru bioinspirisane robotike. Rad na ovim robotima je isto tako doveo do kreiranja nove grane robotike: mekane robotike.

Od vremena drevnih civilizacija postojali su mnogi primeri automatizovanih uređaja koje su korisnici mogli da konfigurišu, pa čak i automata koji su podsećali na životinje i ljude. Oni su bili dizajnirani pre svega kao zabava. Kao mehaničke tehnike razvijene kroz industrijsko doba, pojavile su se i praktične primene, kao što su automatizovane mašine koje su daljinski i bežično kontrolisane.

Elektronika je evoluirala u pokretačku snagu razvoja s pojavom prvih elektronskih autonomnih robota koje je kreirao Vilijam Grej Volter u Bristolu u Engleskoj 1948. godine, kao kompjutersko numerički kontrolisanih (CNC) mašinskih alata u kasnim 1940-tim koje su razvili Džon T. Parson i Frank L. Stulen. Prvog komercijalnog, digitalnog i programabilnog robota je izgradio Džordž Devol 1954. godine i bio je nazvan Unimat. Njega je otkupila kompanija Dženeral motors 1961. godine, gde je korišten za podizanje komada toplog metala sa mašina za mlazno livenje u Inland Fišer fabrici u Zapadno Trentonskoj sekciji Juinga u Nju Džerziju.[7]

Roboti su zamenili ljude[8] u obavljanju ponavljajućih i opasnih zadataka koje ljudi preferiraju da ne rade, ili nisu u mogućnosti da izvršavaju zbog ograničene veličine, ili koji se odvijaju u ekstremnim okruženjima kao što su svemir ili dno mora. Postoji zabrinutost zbog sve veće upotrebe robota i njihove uloge u društvu. Roboti se okrivljuju za rastuću nezaposlenost, jer zamenjuju radnike na sve većem broju funkcija.[9] Upotreba robota u vojnim sukobima stvara etičke probleme. Mogućnost robotske autonomije i potencijalnih reperkusija su česta tema fikcije, mada to može postati realni problem u budućnosti.

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. Mala školska enciklopedija, ISBN 978-86-331-2950-3. str. 246.
  2. Science Diction: The Origin Of The Word 'Robot'
  3. Kurfess, Thomas R. (1. 1. 2005). „Robotics and Automation Handbook”. Taylor & Francis. Pristupljeno 5. 7. 2016 — preko Google Books. 
  4. https://www.conres.com/it-products-solutions/news-events/top-10-tech-trends-autonomous-agents-things/ retrieved April 18, 2017
  5. http://www.driverless-future.com/?page_id=384 retrieved April 18, 2017
  6. „robotics”. Oxford Dictionaries. Pristupljeno 4. 2. 2011. 
  7. Pearce, Jeremy. "George C. Devol, Inventor of Robot Arm, Dies at 99", The New York Times, August 15, 2011. Retrieved February 7, 2012. "In 1961, General Motors put the first Unimate arm on an assembly line at the company's plant in Ewing Township, N.J., a suburb of Trenton. The device was used to lift and stack die-cast metal parts taken hot from their molds."
  8. Akins, Crystal. „5 jobs being replaced by robots”. Excelle. Monster. Pristupljeno 2013-04-15. 
  9. Hoy, Greg (28. 5. 2014). „Robots could cost Australian economy 5 million jobs, experts warn, as companies look to cut costs”. ABC News. Australian Broadcasting Corporation. Pristupljeno 29. 5. 2014. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]