Rolan Bart

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Rolan Bart
Roland Barthes.jpg
Puno imeRolan Žerar Bart
Datum rođenja(1915-11-12)12. novembar 1915.
Mesto rođenjaŠerbur Oktevil
 Francuska
Datum smrti26. mart 1980.(1980-03-26) (64 god.)
Mesto smrtiPariz
 Francuska
Uticaji odFerdinand de Sosir, Karl Marks, Fridrih Niče, Žak Lakan, Sigmund Frojd, Žan-Pol Sartr. Žorž Bataj, Pol Valeri, Žil Mišelet
Uticao naMišel Fuko, Julija Kristeva, Žerar Ženet, Suzan Sontag

Potpis
Za druga značenja, pogledajte Bart.

Rolan Žerar Bart (franc. Roland Gérard Barthes; Šerbur Oktevil, 12. novembar 1915. - Pariz 25. mart 1980)[1] bio je francuski teoretičar književnosti, filozof, književni kritičar i semiotičar. Njegovo polje interesovanja bilo je široko. Izvršio je snažan uticaj na razvoj strukturalizma, semiotike, egzistencijalizma, marksizma, antropologije i poststrukturalizma.

Biografija[uredi]

Bart je rođen 12. novembra 1915. u Šerburu u Normandiji kao sin Anrijete i Luja Barta, pomorskog oficira.[2] Otac mu je poginuo 1916. na Severnome moru za vreme Prvog svetskog rata. Sa jedanaest godina zajedno sa majkom preselio se u Pariz, no uprkos preseljenju Bart je čitav život ostao vezan za svoj rodni kraj.

Na pariskoj Sorboni, koju pohađa od 1935. do 1939, pokazuje se ambicioznim učenikom. U tom razdoblju bolovao je od raznoraznih bolesti, uključujući i tuberkulozu, zbog koje je mnogo vremena proveo u izolaciji sanatorijuma.[3] Učestali zdravstveni problemi negativno su uticali na njegovu akademsku karijeru i polaganje ispita. Zbog lošeg zdravlja bio je oslobođen vojne službe.

Od 1939. do 1948. radio je na dobijanju diplome iz gramatike i filologije, izdao je svoje prve akademske radove, sudelovao je u medicinskim studijima, ali se i dalje borio sa lošim zdravstvenim stanjem. Godine 1948. vratio se isključivo akademskome radu, te je dobio nekoliko kratkoročnih poslova na institutima u Francuskoj, Rumuniji i Egiptu. Istovremeno pisao je za pariski levičarski časopis Borba (Combat), a ti članci su vremenom izrasli u knjigu Le degré zéro de l'écriture (1953). Narednih sedam godina proveo je u Centre national de la recherche scientifique gde je studirao leksikologiju i sociologiju.[4] Takođe, u tome periodu počeo je da piše popularni serijal eseja za časopis Les Lettres Nouvelles u kojima je pobijao mitove popularne kulture (kasnije su eseji okupljeni i objavljeni u zbirci Mitologije izdanoj 1957. godine).[5] Poznavajući u izvesnoj meri engleski jezik, Bart je predavao na Midlberi koledžu 1957. godine i sprijateljio se sa budućim engleskim prevodiocem velikog dela njegovog rada, Ričardom Hauardom, tog leta u Njujorku.[6]

Rane šezdesete proveo je istraživajući semiotiku i strukturalizam. Mnogi njegovi radovi su kritikovali postojeće tradicionalne akademske poglede književne kritike. Njegove ideje dovele su ga u javni sukob sa Romonom Pikarom, koji ga je napao u tekstu Nova kritika zbog navodnog nedostatka poštovanja prema francuskpj književnoj tradiciji. Bart mu je odgovario u svome delu Kritika i istina iz 1966. gde je optužio staru građansku kritiku za manjak brige o nijansama i finoći jezika, te o selektivnoj neukosti u kritici dijalektičkih teorija (kao što je na primer marksizam).

Do kasnih šezdesetih Bart je stekao veliki ugled. Putuje u SAD i Japan te održava prezentacije. Svoje najpoznatije delo, esej Smrt autora, koje služi kao jedan od osnovnih prelaznih radova u istraživanju logike strukturalističke misli, objavio je 1967. godine. Nastavio je da doprinosi zajedno sa Filipom Solerom avangardnom književnom časopisu Tel Quel, gde se razvijaju slične ideje Bartovim. Bart objavljuje knjigu S/Z 1970, u kojoj je analizirao Balzakovu pripovetku Sarazin. Tokom sedamdesetih nastavio je graditi književnu kritiku, te razvija pojmove tekstualnosti i književničke neutralnosti. 1971. gostuje kao predavač na univerzitetu u Ženevi.

Godine 1977. bio je odabran za predavača na katedri za književnu semiologiju na Koležu de Frans u Parizu. Iste godine njegova majka Anrijeta Bart, sa kojom je živeo 60 godina umire. Njegovo poslednje veliko delo Mračna komora je delom esej o prirodi fotografije, a delom pomirenje sa smrću njegove majke.

Dana 25. februara 1980. Barta je udario automobil, nakon što je napustio zabavu, koju je održao Fransoa Miteran. Mesec dana kasnije umiro je od posledica povrede.[2]

Bibliografija[uredi]

  • (1953) Le degré zéro de l'écriture
  • (1954) Michelet par lui-même
  • (1957) Mitologije (Mythologies)
  • (1963) Sur Racine, Editions du Seuil: Paris
  • (1964) (Éléments de sémiologie)
  • (1967) (Système de la mode)
  • (1970) Carstvo znakova (L'Empire des signes)
  • (1970) (S/Z)
  • (1971) Sade, Fourier, Loyola, Editions du Seuil: Paris.
  • (1972) (Le Degré zéro de l'écriture suivi de Nouveaux essais critiques)
  • (1973) Zadovoljstvo u tekstu (Le plaisir du texte)
  • (1975) Roland Barthes, Éditions du Seuil: Paris
  • (1977) (Poétique du récit)
  • (1977) A Lover's Discourse: Fragments, Paris
  • (1978) (Préface)
  • (1979) (Sur Racine)
  • (1980) (Recherche de Proust)
  • (1980) (La chambre claire : note sur la photographie)
  • (1980) Sad, Furije, Lojola (Sade, Fourier, Loyola)
  • (1981) (Essais critiques)
  • (1982) (Litérature et réalité)
  • (1987) (Un Faulduo N°7: Sur la notion d' Homero et Chopi)
  • (1988) (Michelet)
  • (1993) Sabrana dela (Œuvres complètes)
  • (2009) Carnets du voyage en Chine, Christian Bourgeois: Paris.[7]
  • (2009) Journal de deuil, Editions du Seuil/IMEC: Paris.[7]
Prevodi na engleski jezik
  • The Fashion System (1967), University of California Press: Berkeley.
  • Writing Degree Zero. Hill and Wang: New York.1968. ISBN 978-0-374-52139-4.
  • Elements of Semiology (1968), Hill and Wang: New York.
  • Mythologies (1972), Hill and Wang: New York.
  • The Pleasure of the Text (1975), Hill and Wang: New York.
  • S/Z: An Essay. Hill and Wang: New York.1975. ISBN 978-0-374-52167-7.
  • Sade, Fourier, Loyola (1976), Farrar, Straus and Giroux: New York.
  • Image—Music—Text (1977), Hill and Wang: New York.
  • Roland Barthes by Roland Barthes (1977) (In this so-called autobiography, Barthes interrogates himself as a text.)
  • The Eiffel Tower and other Mythologies (1979), University of California Press: Berkeley.
  • Camera Lucida: Reflections on Photography (1981), Hill and Wang: New York.
  • Critical Essays . Northwestern University Press.1972.
  • A Barthes Reader (1982), Hill and Wang: New York.
  • Empire of Signs (1983), Hill and Wang: New York.
  • The Grain of the Voice: interviews 1962–1980 (1985), Jonathan Cape: London.
  • The Responsibility of Forms: Critical essays on music, art, and representation (1985), Basil Blackwell: Oxford.
  • The Rustle of Language (1986), B.Blackwell: Oxford.
  • Criticism and Truth (1987), The Athlone Pr.: London.
  • Michelet (1987), B.Blackwell: Oxford.
  • Writer Sollers (1987), University of Minnesota Press: Minneapolis.
  • Roland Barthes (1988), Macmillan Pr.: London.
  • A Lover's Discourse : Fragments (1990), Penguin Books: London.
  • New Critical Essays (1990), University of California Press: Berkeley.
  • Incidents (1992), University of California Press: Berkeley.
  • On Racine (1992), University of California Press: Berkeley
  • The Semiotic Challenge (1994), University of California Press: Berkeley.
  • The Neutral: Lecture Course at the Collège de France (1977–1978) (2005), Columbia University Press: New York.
  • The Language of Fashion (2006), Power Publications: Sydney.
  • What is Sport. Yale University Press: London and New Haven.2007. ISBN 978-0-300-11604-5.
  • Mourning Diary. Hill and Wang: New York.2010. ISBN 978-0-8090-6233-1.[8]
  • The Preparation of the Novel: Lecture Courses and Seminars at the Collège de France (1978–1979 and 1979–1980) (2011), Columbia University Press: New York.
  • How To Live Together: Notes for a Lecture Course and Seminar at the Collège de France (1976–1977) (2013), Columbia University Press: New York.

Референце[uredi]

  1. ^ McQuillan, Martin (2011). Roland Barthes. Macmillan International Higher Education. стр. 10, 29. ISBN 9780230343894. Приступљено 24. 3. 2018. 
  2. 2,0 2,1 Барт, Ролан. Елементи семиологије. Београд : Библиотека XX век : Књижара Круг, 2015. стр. 4. ISBN 978-86-7562-127-0. 
  3. ^ Rogers, Ben (8. 1. 1995). „ROLAND BARTHES: A Biography by Louis-Jean Calvet”. The Independent. 
  4. ^ Барт, Ролан. Митологије. Лозница : Карпос, 2013. стр. 227. ISBN 978-86-85941-79-5. 
  5. ^ Huppatz, D.J. (2011). „Roland Barthes, Mythologies”. Design and Culture. 3 (1). 
  6. ^ Richard Howard. "Remembering Roland Barthes," The Nation (November 20, 1982): "Mutual friends brought us together in 1957. He came to my door in the summer of that year, disconcerted by his classes at Middlebury (teaching students unaccustomed to a visitor with no English to speak of) and bearing, by way of introduction, a fresh-printed copy of Mythologies. (Michelet and Writing Degree Zero had already been published in France, but he was not yet known in America—not even in most French departments. Middlebury was enterprising.)" Reprinted in Signs in Culture: Roland Barthes Today, edited by Steven Ungar and Betty R. McGraw. University of Iowa Press.1989. ISBN 978-0-87745-245-4. стр. 32.
  7. 7,0 7,1 Wood, Michael (19. 11. 2009). „Presence of Mind”. London Review of Books. 
  8. ^ Mourning Diary, ed. Nathalie Léger, trans. Richard Howard (Hill and Wang, 2010).

Литература[uredi]

  • Барт, Ролан. Митологије. Лозница : Карпос, 2013. стр. 227. ISBN 978-86-85941-79-5. 
  • Барт, Ролан. Елементи семиологије. Београд : Библиотека XX век : Књижара Круг, 2015. стр. 4. ISBN 978-86-7562-127-0. 
  • McQuillan, Martin (2011). Roland Barthes. Macmillan International Higher Education. стр. 10, 29. ISBN 9780230343894. Приступљено 24. 3. 2018. 
  • Allen, Graham. Roland Barthes. London: Routledge, 2003
  • Réda Bensmaïa, The Barthes Effect: The Essay as Reflective Text, trans. Pat Fedkiew, Minneapolis. University of Minnesota Press.1987..
  • Luca Cian, "A comparative analysis of print advertising applying the two main plastic semiotics schools: Barthes' and Greimas'", Semiotica 190: 57–79, 2012.
  • Louis-Jean Calvet, Roland Barthes: A Biography, trans. Sarah Wykes, Bloomington. Indiana University Press.1994. ISBN 978-0-253-34987-3. (This is a popular biography)
  • Jonathan Culler, Roland Barthes: A Very Short Introduction, Oxford. Oxford University Press.2001..
  • Paul de Man, "Roland Barthes and the Limits of Structuralism", in Romanticism and Contemporary Criticism, ed. E.S. Burt, Kevin Newmark, and Andrzej Warminski, Baltimore. Johns Hopkins University Press.1993..
  • Jacques Derrida, "The Deaths of Roland Barthes," in Psyche: Inventions of the Other, Vol. 1, ed. Peggy Kamuf and Elizabeth G. Rottenberg, Stanford. Stanford University Press.2007..
  • D.A. Miller, Bringing Out Roland Barthes, Berkeley. University of California Press.1992.. (A highly personal collection of fragments, aimed at both mourning Barthes and illuminating his work in terms of a "gay writing position.")
  • Marie Gil, Roland Barthes: Au lieu de la vie, Paris: Flammarion, 2012. (The first major academic biography [562 p.])
  • Michael Moriarty, Roland Barthes, Stanford. Stanford University Press.1991.. (Explains various works of Roland Barthes)
  • Jean-Michel Rabate, ed., Writing the Image After Roland Barthes, Philadelphia. University of Pennsylvania Press.1997..
  • Jean-Louis de Rambures, Interview with Roland Barthes in: "Comment travaillent les écrivains", Paris: Flammarion, 1978
  • Mireille Ribiere, Roland Barthes, Ulverston: Humanities E-Books. 2008..
  • Susan Sontag, "Remembering Barthes", in Under the Sign of Saturn, New York: Farrar, Straus and Giroux, 1980.
  • Susan Sontag, "Writing Itself: On Roland Barthes", introduction to Roland Barthes, A Barthes Reader, ed. Susan Sontag, New York: Hill and Wang, 1982.
  • Ungar, Steven (1983). Roland Barthes: Professor of Desire. Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 9780803245518. 
  • George R. Wasserman. Roland Barthes. Boston: Twayne Publishers, 1981.

Spoljašnje veze[uredi]