Sport u Bugarskoj
Sport u Bugarskoj ima široku tradiciju.
Olimpijske igre[uredi | uredi izvor]
Bugarska je učesnik i na Letnjim i na Zimskim olimpijskim igrama, a njeno prvo učestvovanje datira od prvih modernih Letnjih olimpijskih igara 1896. godine, kada je zemlju predstavljao švajcarski gimnastičar Šarl Šampo. Od tada je Bugarska učestvovala na većini Letnjih olimpijskih igara, a osvojila je ukupno 214 medalja: 51 zlatnu, 85 srebrnih i 78 bronzanih. Najuspešnija učešća bila su 1972. (21 medalja), 1976. (22 medalje), 1980. (41) i 1988. (35). Na Zimskim olimpijskim igrama Bugarska ima manje impresivan rekord: 6 medalja (od kojih je samo jedna zlatna) od 19 učešća.
Među najistaknutijim sportistima na Olimpijskim igrama su: Marija Grozdeva (streljaštvo), Ekaterina Dafovska (biatlon), Armen Nazarjan (rvanje), Stefka Kostadinova (skok u vis, nosilac svetskog rekorda od 1987), Jordanka Donkova (100 m, rekord od 1988), Jordan Jovčev (gimnastika), Neška Robeva (gimnastika) i Rumjana Nejkova (veslanje).
Rvanje je najuspešnija disciplina. Bugarski rvači su osvojili ukupno 68 medalja: 16 zlatnih, 32 srebrne i 20 bronzanih. Dizanje tegova je drugi najuspešniji sport sa ukupno 36 medalja. Ovo je jedan od bugarskih sportova sa najviše prioriteta sa oko 1000 zlatnih medalja na različitim takmičenjima, iako su slučajevi dopinga bili česti među bugarskim dizačima tegova, što je dovelo do izbacivanja celokupnog bugarskog tima sa Letnjih olimpijskih igara 2000. i njihovog dobrovoljnog povlačenja sa Letnjih olimpijskih igara 1988. Olimpijske vlasti oduzele su medalja brojnim bugarskim dizačima tegova 2004. i ceo tim se povukao 2008.[1][2] Stefan Botev, Nikolaj Pešalov, Demir Demirev, Asen Zlatev, Blagoj Blagoev i Joto Jotov su među najuspešnijim dizačima tegova. Naim Sulejmanoglu, etnički Turčin, prvobitno se obučavao i takmičio za Bugarsku, pre nego što je počeo da se takmiči za Tursku.
Streljaštvo se pokazao među najjačim bugarskim disciplinama. Marija Grozdeva i Tanju Kirjakov osvojili su zlato. Ekaterina Dafovska osvojila je olimpijsko zlato u biatlonu na Zimskim olimpijskim igrama 1998, dok je Evgenia Radanova najuspešnija bugarska učesnica na Zimskim olimpijskim igrama sa tri medalje u brzom klizanju na kratkim stazama.
Fudbal[uredi | uredi izvor]
Fudbal je najpopularniji sport u Bugarskoj. Mnogi stanovnici redovno prate najvišu bugarsku ligu, koja je trenutno poznata kao Prva liga, kao i lige drugih evropskih zemalja. Najveći uspeh reprezentacije je osvojeno četvrto mesto na Svetskom prvenstvu 1994. u Sjedinjenim Američkim Državama.
Dimitar Berbatov se svrstava među najpoznatije bugarske fudbalere. Od sezone 2012—2013. igra za Fulam. Takođe je proveo četiri sezone u Mančester junajted, gde je ubacio prva dva gola za tim, pobedivši sa 3:0 u UEFA Ligi Šampiona 30. septembra 2008.[3] Georgi Asparuhov, nadimka Gundi (1943—1971), takođe je postao izuzetno popularan u zemlji i inostranstvu, osvajajući nagradu bugarskog fudbalera №1 za dvadeseti vek.[4] Hristo Stoičkov je postao najpoznatiji bugarski fudbaler svih vremena. Njegova karijera je dostigla vrhunac između 1992. i 1995. godine, dok je igrao za Barselonu, osvojivši Zlatnu loptu 1994. Pored toga, pojavio se na Fifa 100 rang listi. Trojica Bugara osvojili su nagradu Zlatna kopačka: Hristo Stoičkov, Georgi Slavkov i Petar Žekov.
CSKA Sofija je jedan od dva najbolja bugarska fudbalska kluba.[5][6] Levski Sofija postao je prvi bugarski tim koji je učestvovao u modernoj UEFA Ligi šampiona 2006—2007. Slavija Sofija, Lokomotiva Sofija i Liteks često su igrali u UEFA Ligi Evrope. U novije vreme, Ludogorec Razgrad postao je dominantan tim zemlje, sa kontinuiranim nizom od šest vrhunskih titula (2012—17). Ostali popularni klubovi su Botev Plovdiv, Černo More i Lokomotiva Plovdiv.
Odbojka[uredi | uredi izvor]
Bugarska predstavlja jednu od vodećih odbojkaških reprezentacija u Evropi i svetu. Nalazi se na četvrtom mesto na svetu prema FIVB rang listi.[7] Bugarska je osvojila srebrne medalje na Letnjim olimpijskim igrama 1980, Svetskom prvenstvu 1970. i Evropskom prvenstvu 1951, kao i brojne bronzane medalje, uključujući i Svetski kup 2007. u Japanu. Među najpopularnijim bugarskim odbojkašima su Plamen Konstantinov, Matej Kazijski i Vladimir Nikolov.
Ragbi junion[uredi | uredi izvor]
Ragbi junion u Bugarskoj datira iz 1960-ih, možda i ranije. Bugarska takođe ima svoje međunarodne timove. Međunarodni ragbi odbor od 8. oktobra 2007. Bugarsku rangira na 90. mesto širom sveta.[8] Registrovano je 3026 ragbi igrača.[9] Ragbi savezom u Bugarskoj upravlja bugarska ragbi federacija, koja je osnovana 1962.[10]
Ostali sportovi[uredi | uredi izvor]
Ritmička gimnastika[uredi | uredi izvor]
Marija Gigova i Marija Petrova osvojile su po tri svetske titule u ritmičkoj gimnastici. Među ostalim poznatim gimnastičarkama su Simona Pejčeva i Neška Robeva (takođe veoma uspešan trener). Bugarske ritmičke gimnastičarke bile su naročito uspešne tokom 1980-ih, formirajući generaciju gimnastičara poznatih kao Zlatne devojke Bugarske. Jordan Jovčev je najpoznatiji bugarski takmičar u sportskoj gimnastici. U rvanju, Bojan Radev, Serafim Barzakov, Armen Nazarian, Plamen Slavov, Kiril Sirakov i Sergej Morejko svrstavaju se u rvače svetske klase.
Rvanje[uredi | uredi izvor]
Dan Kolov je postao legenda rvanja početkom 20. veka dok je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama. Od 1576 utakmica ima 75 zabeleženih poraza.
Atletika[uredi | uredi izvor]
Bugari su postigli mnoga značajna dostignuća u atletici. Stefka Kostadinova, koja i dalje drži svetski rekord u skoku uvis, preskočila je 209 cm na Svetskom prvenstvu u atletici na otvorenom u Rimu 1987. godine. Jordanka Donkova skoro 28 godina bila svetska rekorderka na 100 metara sa preponama sa 12,21 sekunde. Rekord je zabeležen u Staroj Zagori 21. avgusta 1988. godine i do danas nije oboren. Takođe ima rekord evropskog prvenstva 12,38 sekundi, postignut u istoj disciplini. Uspešni sprinteri su Ivet Lalova-Kolio i Tezdžan Naimova.
Šah[uredi | uredi izvor]
Šah je postigao veliku popularnost. Jedan od najboljih majstora šaha i bivši svetski prvak, Veselin Topalov, igra za Bugarsku. Krajem 2005. imali su muške i ženske svetske šampione u šahu, kao i juniorske prvake.
Umetničko klizanje[uredi | uredi izvor]
Albena Denkova i Makim Staviski su dva puta zaredom osvajali Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju (2006. i 2007).
Tenis[uredi | uredi izvor]
Bugari su takođe postigli velike uspehe u tenisu. Sestre Malejeve: Katerina, Manuela i Magdalena, bile su među prvih deset na svetskoj rang listi i postale su jedine tri sestre koje su istovremeno svrstane u prvih deset. Među ostalim poznatim teniserima su Cvetana Pironkova, Grend slem polufinalista i dvostruki Grend slem četvrtfinalista, Sesil Karatančeva, i Grigor Dimitrov, dvostruki juniorski grend slem šampion, polufinalista Vimbldona 2014, polufinalista Otvorenog prvenstva Australije 2017. i šampion finala Tenis masters kupa 2017.
Planinarenje[uredi | uredi izvor]
Bojan Petrov je bugarski zoolog i planinar, zaposlen u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Sofiji.[1] Od jula 2016. popeo se na 8000 m, bez dodatnog kiseonika. Ovo postignuće čini ga bugarskim alpinistom sa najvećim dostignutim vrhom preko 8000 m.
Plivanje[uredi | uredi izvor]
Petar Stojčev postavio je novi svetski rekord plivanja prelaskom Lamanaša 2007.
Rvački sportovi[uredi | uredi izvor]
Bugarska je postigla veliki uspeh sa džudo i karate timovima na Evropskim i Svetskim prvenstvima. Kotušu Kacunori je postao poznat širom sveta po svojoj sumo hrabrosti, postajući prvi Evropljanin koji je u Japanu stekao titulu Ōzeki. Bugarska je takođe osvojila nekoliko evropskih šampionata u sumu i često je među najboljim takmičarima u ovom sportu.
Kriket[uredi | uredi izvor]
Bugarska kriket reprezentacija postala je pridruženi član Međunarodnog kriket saveta 2017. godine.
Košarka[uredi | uredi izvor]
Bugarska je trebala biti domaćin Svetskog prvenstva do 17 godina između 4. i 12. jula 2020. ali je odloženo zbog pandemije COVID-19 i biće ispitane mogućnosti održavanja 2021.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Longman, Jere (2000-09-23). „SYDNEY 2000: WEIGHT LIFTING; Drug Scandal Goes On: Bulgarian Team Is Ousted From Games”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-04-21.
- ^ „Medals”. NyTimes. Pristupljeno 20. 6. 2018.
- ^ Hibbs, Ben (30. 9. 2008). „Berbatov Plays It Cool”. ManUtd.com. Manchester United. Pristupljeno 1. 10. 2008.
- ^ "Gundi pips Stoichkov to Top Footballer of the century"[mrtva veza] (article in Bulgarian)
- ^ Rankings of A Group
- ^ Best club of 20th century ranking at the official site of the International Federation of Football History and Statistics
- ^ FIVB official rankings as per January 15, 2009
- ^ Official IRB World Rankings Arhivirano 2006-11-03 na sajtu Wayback Machine
- ^ Official Bulgaria Playing Numbers[мртва веза]
- ^ Bath, Richard (ed.) The Complete Book of Rugby (Seven Oaks Ltd, 1997 ISBN 1-86200-013-1) p64
- ^ „FIBA Executive Committee condemns all forms of racism in open letter from President”. FIBA. 12. 6. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Sport u Bugarskoj na Vikimedijinoj ostavi
