Suhoj Su-21
| Su-21 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | supersonični poslovni avion | |
| Posada | 2 | |
| Broj putnika | 6 - 10 (ili 910kg) | |
| Poreklo |  Rusija- SAD
| |
| Proizvođač | Suhoj - Gulfstream | |
| Probni let | projekt | |
| Status | faza projektovanja | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 37,86 m | |
| Visina | 8,26 m | |
| Raspon krila | 19,93 m | |
| Površina krila | 140,00 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 26.520 kg | |
| Normalna poletna | 48.000 kg | |
| Maksimalna | 51.800 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | mlazni | |
| Broj motora | 3 | |
| Fizičke osobine | ||
| Turbomlazni motor | 2 x AL-363 (3 h Авиадвигател Д-21А1) | |
| Potisak TMM-a | 2 h 115 /(3 h 73,55) | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 2.386 km/h | |
| Ekonomska brzina | 2.386 km/h | |
| Dolet | 7.403 km | |
| Plafon leta | 19.477 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Suhoj Su-21/S-21 (rus. Сухой Су-21/С-21) je projekt supersoničnog putničkog poslovnog aviona razvijenog u OKB Suhoj, a u saradnji sa kompanijama Gulfstream, Dassault kao i nekoliko kineskih kompanija. Avion je još i poznat pod imenom engl. Sukhoi-Gulfstream S-21 — Suhoj-Golfstrim S-21.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Imajući veliko iskustvo u projektovanju supersoničnih borbenih aviona, a prateći dešavanja sa putničkim supersoničnim avionima Tu-144 i Konkord u OKB Suhoj su 1989. godine na inicijativu M. P. Simonova[1], pod upravom M. A. Pogosjana[1] počeli rad na projektu dva putnička supersonična aviona pod nazivom S-21 (mali putnički poslovni avion) i S-51 (veliki putnički avion). Projektnim zadatkom je bilo definisano: dolet 7.400 do 9.000km (želja je bila da se povežu bilo koje dve svetske metropole nepekidnim letom), brzina 1,8 do 2,2 Maha, avion S-21 sa 5 do 8 putničkih mesta, a S-51 sa 30 do 50 putnika. Pošto se u eksploataciji T-144 i Konkorda ispostavilo da supersonični avioni sa 100 putnika nisu rentabilni, težište rada je bilo prebačeno na projekt S-21 malog supersoničnog poslovnog aviona. Njegovi potencijalni kupci su pre svega velike multinacionalne kompanije kojima je vreme skuplje od supersoničnog aviona, zatim državnici i političari, uslužne avio-kompanije, kao i onima koji smartaju da je posedovati i koristiti supersoničan avion stvar prestiža.
Projekt ovakvog aviona je izuzetno skup projekt i dok je postojao SSSR i državna potpora ovom projektu, trajali su i radovi na njemu. Po raspadu Sovjetskog Saveza radovi su nastavljeni 1990. zahvaljujući saradnji sa američkom firmom Gulfstream Aerospace Corporation[2] jednoj od najpoznatijih svetskih kompaniji za proizvodnju poslovnih aviona. Tada je planirano da zbog ograničenja bukom i aerozagađenjem u avion budu ugrađeni britanski motori Rols Rojs engl. Rolls-Royce umesto ruskih, a projekt je zahvaljujući toj saradnji dobio naziv engl. S-21 Sukhoi-Gulfstream. Zbog velikih troškova Gulfstream se 1992. godine povukao iz projekta pa je OAO Suhoj nastavio sam dalje da radi na tom projektu, pokušavajući da u to uključi francuskog proizvođača Daso Ejvijejšon fr. Dassault Аviation[3] i neke kineske firme. U međuvremenu su i rusku proizvođači motora izvršili usavršavanje motora tako da u potpunosti zadovoljavaju sve zapadne standarde u pogledu aero-zagađenja (smanjena je emisija štetnih gasova) i buke.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Suhoj Su-21 je supersonični poslovni putnički avion sa 6 do 10 putničkih sedišta. Broj sedišta i unutrašnja oprema aviona se radi prema željama kupca. Posadu aviona sačinjavaju dva člana pilot i kopilot. Aerodinamička ispitivanja su završena i avion je optimalizovan tako da bude veoma ekonomičan i pri superosničnim i subsoničnim brzinama kao i da intenzitet udarnog talasa bude minimalizovan. Prema tvrdnjama nekih stručnjaka nivo buke kod ovog aviona treba da bude četiri puta niža nego što je to bila kod Konkorda.[4] U planu su dve varijante ovog aviona sa dva ili tri motora kao i mogućnost da kupac izabere motor iz zapadne proizvodnje. Predviđeno je da avion ima uvlačeći stajni trap sistema „tricikl“ sa prednjom nosnom nogom, na svakoj nozi se nalaze blizanci točkovi sa niskopritisnim gumama (izbor guma takođe može da odredi kupac). Unutrašnjost kabine pilota aviona je ergonomski prilagođena pilotima, sa udobnim sedištima, avionika je Honeywell oprema je takva da omogućava let u svim vremenskim uslovima u bilo koje doba dana.[4][5]
Varijante[uredi | uredi izvor]
- Su-21-1 - projekt aviona Su-21 sa 2 motora АЛ-363 potiska 115 kN svaki,
- Su-21-2 - projekt aviona Su-21 sa 3 motora Авиадвигател Д-21А1 potiska 73,55 kN svaki,
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Usled nedostatka finansijskih sredstava projekt nije okončan, a trenutna sudbina ovog projekta je nejasna.[5] Ovaj avion u tehničkom pogledu ispunjava sve uslove za supersonične putničke aviona druge generacije, pre svega u pogledu buke i aero-zagađenja, a trenutno se vode pregovori o stvaranju međunarodnog konzorcijuma za izradu aviona Suhoj Su-21.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „The World's Most Advanced Business Jet Aircraft - Gulfstream]”. www.gulfstream.com. Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ „Dassault Aviation, acteur majeur de l’industrie aéronautique mondiale”. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ a b „S-21. Opisanie konstrukcii. TTH”. www.testpilot.ru. Arhivirano iz originala 04. 05. 2012. g. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ a b „S-21”. www.sergib.agava.ru. Arhivirano iz originala 10. 10. 2007. g. Pristupljeno 14. 9. 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172.
- Jeckson, Paul (2007). Jane's All The World's Aircraft 2005-2006 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Jane's Information Group.
- Books, LLC (2010). Russian Civil Aircraft 2000-2009 (na jeziku: (jezik: engleski)). General Books LLC. ISBN 978-1-157-93220-8.
- Endres, Guenter (2001). The Illustrated Directory of Modern Commercial Airkraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Osceola USA: NBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-1125-7.
- Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2.
- Sladić, Mato (novembar 2000). „Ruski supersonični biznis džet”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB Soft. 23: 30. ISSN 1450-6068.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Zvanični sajt Suhoja” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.[mrtva veza]
- „Zvanični sajt Gulfstream” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.gulfstream.com. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „Zvanični sajt Dassault” (na jeziku: (jezik: francuski)). www.dassault-aviation.com. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „SSBJ” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- „C-21” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.testpilot.ru. Arhivirano iz originala 3. 9. 2010. g. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- „S-21 SSBJ Super Sonic Business Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.globalsecurity.org. Pristupljeno 11. 2. 2011.
- „S-21” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sergib.agava.ru. Arhivirano iz originala 10. 10. 2007. g. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- „Sukhoi-Gulfstream S-21” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.supersonic-business-jet.com. Pristupljeno 14. 2. 2011.
- „VVS Rossii Kto estь kto:” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. 1. 2011.