Terorizam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Terorizam je smišljena upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje nezakonitim nasiljem radi usađivanja straha, s namerom prisiljavanja ili zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli ciljevi koji su uopšteno politički, verski ili ideološki.[1] Ovaj termin se koristi prvenstveno za opisivanje nasilja protiv ciljeva u doba mira ili tokom rata nad civilnom populacijom.[2] Termini „terorista” i „terorizam” su nastali tokom Francuske revolucije u kasnom 18. veku,[3] ali su steklu popularnost tokom perioda kad je Ronald Reagan bio predsednik SAD (1981–89) nakon bombardovanja Bejrutskih kasarni 1983,[4] kao i nakon napada na Njujork i Vašington u septembru 2001.[5][4][6] i na Bali u oktobru 2002.[4]

Ne postoji široko prihvaćena definicija terorizma.[7][8] Kao izraz sa konotacijom dela koje je „moralno pogrešno”, ovaj termin često koriste vlade i nedržavne grupe za osuđivanje i klasifikovanje suprodstaljenih grupa.[9][10][4][11][8] Široke kategorije političikih organizacija su tvrdile da su bili uključene u terorizam u cilju daljeg ostvarivanja svojih ciljeva, uključujući desničarske i levičarske političke organizacije, nacionalističke grupe, religiozne grupe, revolucionare i vlade.[12] Zakoni o terorizmu usvojeni su u mnogim državama, i njima se terorizam klasifikuje kao kriminal.[13][14] Nema univerzalne saglasnosti u pogledu toga da li se terorizam treba smatrati ratnim zločinom.[15][16]

Prema Globalnoj bazi podataka terorizma[17][18] koji održava Univerzitet u Merilendu u Koledž Parku, više od 61.000 incidenata of nedržavnog terorizma, rezultiralo je u najmanje 140.000 smrtnih slučajeva, tokom perioda od 2000 do 2014.[19]

Definicija terorizma[uredi]

S obzirom da se pitanjem terorizma bavi više nauka i disciplina, tj. da je pitanje sagledavanja pojma terorizma multidisciplinarno, potrebno je naglasiti da je zločin terorizma u sastavu korpusa zločina obuhvaćen Međunarodnim krivičnim pravom. Međunarodno krivično pravo predstavlja sistem pravnih propisa koji u sebi sadrže norme krivičnog prava koje imaju međunarodni karakter i norme međunarodnog javnog prava, usmerenih ka kažnjavanju ili primeni drugih sankcija prema licima odgovornim za krivična dela, koja su kao takva označena kao međunarodna. U grupu krivičnih dela označeni kao međunarodna krivična dela, pre svega, spadaju zločini koji su u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda u saglasnosti sa članom 5 Statuta, a to su: ratni zločini, zločin protiv čovečnosti, genocid i agresija. Pored navedenih, tu si i sledeći zločini: uzimanje talaca, terorizam, zločini protiv međunarodno zaštiđenih lica, zločin protiv službenika Ujedinjenih nacija i pridruženog osoblja, zločin koji čine plaćenici, zločin proizvodnje i stavljanje u promet narkotika, droga i drugih psihotropskih supstanci, zločin protiv kulturne baštine i zločin protiv životne sredine;

Prvi ozbiljan korak u borbi protiv terorizma desio se nakon ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra i francuskog ministra Bartoa u Marselju 9. oktobra 1934. godine, kada je Francuska i zvanično predložila osnivanje Međunarodnog krivičnog suda. U odgovoru na francuski predlog, Savet Lige naroda, odlučio je da osnuje komitet eksperata koji je imao zadatak da napravi predlog teksta konvencije o sprečavanju zločina terorizma. Nacrt Konvencije o sprečavanju terorizma, bio je usvojen pod imenom: „Konvencija Lige naroda za sprečavanje terorizma“

Bez obzira što se svi slažu da je terorizam opasna društvena pojava, prisutna u različitim formama, kroz istoriju ljudskog društva, ni do danas nisu izgrađeni ili usklađeni jedinstveni stavovi o ovom pitanju.

Kofi Anan, generalni sekretar Ujedinjenih nacija izjavio je tokom zasedanja 57. Generalne skupštine UN-a (4. oktobra 2002), da je terorizam po svojoj prirodi napad na fundamentalne principe prava, poretka, ljudskih prava i mirnog rešavanja sukoba, svih principa na osnovu koga se zasniva sistem UN-a. Ujedinjene nacije imaju najznačajnije mesto u pružanju pravnog i organizovanog okvira u kampanji protiv terorizma.

Rezolucija Saveta bezbednosti 1373 od 28. oktobra 2001. godine: „... akti, metode i praksa terorizma je suprotna ciljevima i principima UN-a...“ Rezolucija poziva sve države članice da postanu članice relevantne međunarodne konvencije i protokola... „i da povećaju međusobnu saradnju... u cilju kampanje protiv terorizma osniva se CTC – Komitet za borbu protiv terorizma, koji će da prati primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 1373.“

Čak i u okviru jedne zemlje postoje zabune oko jedinstvene definicije terorizma. U Sjedinjenim Američkim Državama, Stejt department terorizam definiše kao predominantno politički motivisano nasilje izvršeno protiv ne vojnih ciljeva od strane pod-nacionalnih grupa ili tajnih agenata, obično sa namerom uticaja na javnost. Sa druge strane Federalni istražni biro, koristi drugačiju formu pri definisanju terorizma: „Terorizam je korišćenje ozbiljnog nasilja protiv lica ili imovine, ili pretnja korištenjem istog nasilja da se zastraši ili prinudi država, javnost ili bilo koji deo javnosti, u cilju da se promovišu politički, socijalni ili ideološki ciljevi“. Ovakva razlika između različitih agencija ili tela iste vlade mogu se objasniti različitim okvirima delovanja ili nadležnosti. Ali razlike postoje i između zemalja. Ove razlike nisu samo proizvod drugačijih shvatanja pojma terorizam, već i promena drugih činilaca koje dovode do pojave modernog terorizma ili shvatanja terorizma u savremenim uslovima.

Tradicionalni koncept terorizma zamenio je jedan novi ili kako se u teroriji naziva, „super terorizam“, predstavljen i primenjen od strane kultova ili religijski motivisanih grupa, opremljenih oružjem masovnog uništenja koje su spremni da upotrebe u svakom trenutku.

Pitanje šta je terorizam, a šta nije, već duže vremena opseda teoretičare, eksperte i političare. Možda bi se eksperti i složili oko jedinstvene definicije, da pitanje terorizma u sebi ne sadrži u velikoj meri i političku komponentu. Do danas nije usklađena jedinstvena definicija terorizma, iako je krajnje neophodno da se to uradi. Često se pojam terorizma zamenjuje pojmom terora ili obrnuto, te je neophodno dati teorijsko razgraničenje između ova dva pojma. Teror i terorizam su oblici nasilja primenjeni od strane malih grupa, iako u praksi postoje i drugačiji primeri. Pojam terora vezuje se za grupu na vlasti koja putem strahovlade i drugim nasilnim metodama želi da zadrži vlast, dok se pojam terorizma vezuje za grupe koje imaju za cilj smenu vlasti, bilo da je ona demokratska ili krajnje nedemokratska. U oba slučaja žrtve su civili.

Uzimajući u obzir veliki broj definicija terorizma, koje svaka na svoj način polaze od istih ili sličnih činjenica, opravdano se postavlja pitanje u čemu su date definicije istovetne, a u čemu se razlikuju.

Pojmovi[uredi]

Analizom sadržaja definicija terorizma može se zaključiti da su u većoj ili manjoj meri zastupljeni sledeći pojmovi:

  1. Pretnja;
  2. Nasilje, sila;
  3. Strah;
  4. Politički aspekt-efekat-cilj;
  5. Psihološki efekt i nekontrolisana reakcija;
  6. Nasumični odabir meta i žrtava;
  7. Namerno isplanirana i sistematski organizovana akcija;
  8. Način borbe;
  9. Protiv pravni akt;

Iz navedenih ključnih elemenata terorizma može se zaključiti da terorizam predstavlja protiv pravni akt nasilja usmerenog protiv određene države sa namerom da se izazove strah ili kolektivna šteta, kako bi se ostvario određeni politički cilj. Radi se o nameravanoj upotrebi sile, a terorizam se koristi kao način borbe za ostvarenje pomenutih političkih ciljeva.

Sve postavljene definicije moraju da razgraniče i sledeća pitanja odnosa terorizma i drugih oblika nasilja, odnosa između terorizma posebno i gerilskog načina ratovanja u smislu oslobađanja od okupacije, kao i pitanja razgraničenja terorizma od običnog kriminala. Pitanje razgraničenja terorizma i teroriste od pitanja borbe za oslobođenje i boraca za slobodu odvela su pokušaje definisanja terorizma iz pravne oblasti na polje politike. Debate koje su vođene u Ujedinjenim nacijama oko pokušaja definisanja terorizma, po pravilu su završavane bezuspešno, jer su države imale različite pozicije i shvatanja ne samo u odnosu na definisanje pojma, već i kad je reč o iznošenim primerima koji bi trebalo da posluže kao model. Prvi ozbiljan pokušaj bio je predlog eksperata iz Švajcarske i Bosne i Hercegovine (Republika Srpska) da se pitanju sagledavanja opšte prihvaćene definicije terorizma, pristupi na način koji je karakterističan za sva druga krivična ili međunarodno-krivična dela. Radi se o principu definisanja pojma terorizam gde će se voditi računa, ne prema počiniocu (Da li je to terorista ili borac za slobodu?), već prema žrtvi, kako je to i uobičajeno kod drugih krivičnih dela.

Karakteristike[uredi]

Terorizam, iako izdvojen po nekim svojim karakteristikama od drugih zločina i krivičnih dela ima zajedničke sledeće zajedničke crte:

  1. Radi se o delu čoveka;
  2. Postoji društvena opasnost učinjenog dela;
  3. Vinost učinjenog dela;
  4. Protiv pravnost kao i određenost krivičnog dela u Zakon;

Takođe, uzimajući u obzir radnju krivičnog dela terorizma, centralno mesto u definisanju i razgraničenju pojma terorizam od drugih krivičnih dela i zločina mora da ima objekat zaštite. Pod objektom zaštite, kao što je to određeno članom 1. Krivičnog zakona Srbije, definisano je da su u prvom redu objekti zaštite čovek i građanin, osnovna prava i slobode, nezavisnost i bezbednost zemlje, kao i ustavni poredak. Posebno mesto u definisanju terorizma zauzima subjekat ili lice koje je učinilo krivično delo ili zločin. Strogo pravno gledano, terorista ili borac za slobodu, bez razgraničenja ova dva pojma, a u situaciji kada je zločin ili krivično delo počinjeno nalaze se u istom položaju, jer postoji radnja, namera, objekat i subjekat krivičnog dela. Motivi izvršenja mogli bi se razmatrati samo kao olakšavajuće ili ublažavajuće okolnosti, prilikom odmeravanja kazne.

Elementi[uredi]

Bitno je naglasiti četiri glavna elementa terorizma:

  1. Cilj aktivnosti su uvek ili popravilu političke prirode, bez obzira da li se radi o smeni režima, smeni lica na vlasti, secesiji određene teritorije ili delova;
  2. Upotreba nasilja ili pretnje upotrebom nasilja;
  3. Žrtve su po pravilu nedužni građani;
  4. Nepostojanje direktne veze između terorista i žrtve, tj. napad nije usmeren prema žrtvi ili žrtvama pojedinačno, već se terorističkim činom želi uputiti poruka, jednoj široj zajednici (državi, društvu itd.).

Nabrojanim elementima treba pridodati još dva. Tradicionalno se veruje da teroristi u izvođenju svojih akcija žele da na sebe skrenu što je moguće veću pažnju. Element „javnosti“ doveo je do toga da mnogi eksperti koji se bave terorizmom veruju da teroristi, zapravo, hoće da, pored velike štete, spektakularnošću izvođenja akcije, privuku veliku pažnju drugih. Drugi, takođe, važan element je, svakako, ideologija, bilo da se radi o varijantama političkog ekstremizma ili verskom fanatizmu.

Posebno opasnu situaciju predstavlja pojava kada se terorizam koristi kao način borbe određenih verskih i fanatičnih grupa. To znači da se religija koristi kao motiv za ostvarenje određenih političkih ciljeva. Iako zemlje, skoro svaka za sebe u okviru unutrašnjeg zakonodavstva, imaju definisan terorizam kao krivično delo, nedostatak jedinstvene definicije na međunarodnom nivou stvara nepotrebnu prazninu. Primenom osnovnih pravnih principa nullum crimen sine lege i nulla poena sine lege, pitanje borbe protiv terorizma na međunarodnom planu nema perspektivu, ukoliko se, u međuvremenu, ne postigne dogovor o opšte prihvaćenoj definiciji terorizma i primeni sankcija.

Počeci modernog terorizma u 20. veku[uredi]

Jedna od prvih terorističkih organizacija bila je jevrejska Lehi (hebr. Lohamei Herut Israel), osnovana ciljem da na tlu engleske kolonije (Britanski mandat Palestina) uspostavi jevrejsku državu i počne sa većom imigracijom Jevreja. Prve žrtve je zionističke grupe bili su engleski Lord Mojn u Kairu. 1946. bomba u jerusalimskom hotelu Kralj David ubije 91 britanskih vojnika a godinu kasnije naprave pokolj palestinskog zaselka Dejr Jašin, gde strada oko 250 Palestinaca. Sličnim ciljem je 1929. osnovana teroristička grupa Irgun (hebr. Ha'Irgun Ha'Tsvai Ha'Leumi B'Eretz Yisrael)

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Fortna, Virginia Page (20. 5. 2015). „Do Terrorists Win? Rebels' Use of Terrorism and Civil War Outcomes”. International Organization. 69 (3): 519—556. doi:10.1017/S0020818315000089. Pristupljeno 28. 9. 2016. 
  2. Wisnewski, J. Jeremy, ur. (18. 12. 2008). Torture, Terrorism, and the Use of Violence (also available as Review Journal of Political Philosophy Volume 6, Issue Number 1). Cambridge Scholars Publishing. str. 175. ISBN 978-1-4438-0291-8. 
  3. Stevenson, Angus (2010). Oxford dictionary of English. (3rd izd.). New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957112-3. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Heryanto, Ariel (7. 4. 2006). State Terrorism and Political Identity in Indonesia: Fatally Belonging. Routledge. str. 161. ISBN 978-1-134-19569-5. 
  5. Faimau, Gabriel (26. 7. 2013). Socio-Cultural Construction of Recognition: The Discursive Representation of Islam and Muslims in the British Christian News Media. Cambridge Scholars Publishing. str. 27. ISBN 978-1-4438-5104-6. 
  6. Campo, Juan Eduardo (1. 1. 2009). Encyclopedia of Islam. Infobase Publishing. str. xxii. ISBN 978-1-4381-2696-8. 
  7. Halibozek, Edward P.; Jones, Andy; Kovacich, Gerald L. (2008). The corporate security professional's handbook on terrorism (illustrated izd.). Elsevier (Butterworth-Heinemann). str. 4—5. ISBN 0-7506-8257-4. Pristupljeno 17. 12. 2016. 
  8. 8,0 8,1 Robert Mackey (20. 11. 2009). „Can Soldiers Be Victims of Terrorism?”. The New York Times. Pristupljeno 11. 1. 2010. »Terrorism is the deliberate killing of innocent people, at random, in order to spread fear through a whole population and force the hand of its political leaders.« 
  9. Sinclair, Samuel Justin; Antonius, Daniel (7. 5. 2012). The Psychology of Terrorism Fears. Oxford University Press, USA. str. 14. ISBN 978-0-19-538811-4. 
  10. White, Jonathan R. (1. 1. 2016). Terrorism and Homeland Security. Cengage Learning. str. 3. ISBN 978-1-305-63377-3. 
  11. Ruthven, Malise; Nanji, Azim (24. 4. 2017). Historical Atlas of Islam. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01385-8. 
  12. „Terrorism”. Encyclopædia Britannica. str. 3. Pristupljeno 2015-01-07. 
  13. Schwenkenbecher, Anne (13. 8. 2012). Terrorism: A Philosophical Enquiry. Palgrave Macmillan. str. 10. ISBN 978-0-230-36398-4. 
  14. „The Illusion of War: Is Terrorism a Criminal Act or an Act of War? – Mackenzie Institute”. Mackenzie Institute. 31. 7. 2014. Pristupljeno 2017-04-29. 
  15. „The Illusion of War: Is Terrorism a Criminal Act or an Act of War? – Mackenzie Institute”. Mackenzie Institute. 31. 7. 2014. Pristupljeno 2017-04-29. 
  16. Eviatar, Daphne (13. 6. 2013). „Is 'Terrorism' a War Crime Triable by Military Commission? Who Knows?”. Huffington Post. Pristupljeno 2017-04-29. 
  17. „About GTI Index”. Vision of Humanity. Pristupljeno 12. 6. 2014. 
  18. „"Overview of the GTD". Global Terrorism Database. 
  19. „Global Terrorism Index 2015” (PDF). Institute for Economics and Peace. str. 33. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]