Тигар

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Tigar (višeznačna odrednica).

Tigar
Vremenski raspon: 0.781–0 Ma kasni pleistocen do danas
↓
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Podred: Feliformia
Porodica: Felidae
Rod: Panthera
Vrsta:
P. tigris
Binomno ime
Panthera tigris
Podvrste
Spisak podvrsta:
Rasprostranjenost podvrsta Panthera tigris tigris i Panthera tigris sondaica[2]
  istorijska rasprostranjenost podvrsta 1850. godine
  rasprostranjenost podvrsta 2006. godine
Sinonimi
Sinonimi vrste:
  • Felis tigris
  • Tigris regalis (Gray, 1867)
  • Tigris striatus (Severtzov, 1858)

Tigar (lat. Panthera tigris) je sisar iz porodice mačaka (Felidae) i jedan od četiri vrste „velikih mačaka“ roda pantera (Panthera). On je vrhunski predator i najveća živa mačka na svetu. U brojnim istorijskim mitovima istočnjačkih zemalja tigar je kralj svih zveri. [3] Bengalski tigar je najpoznatija podvrsta i sačinjava približno 80% ukupne populacije tigrova. Živi u Bangladešu, Butanu, Mjanmaru, Nepalu i Indiji. Kao ugrožene vrste, većina svetskih tigrova danas živi u zatočeništvu ljudi.

Fizičke osobine[uredi | uredi izvor]

Ženka tigra, sa mladunčetom.

Iako se svaka podvrsta razlikuje, generalno, mužjaci tigrova teže između 120 i 250 kilograma, a ženke između 90 i 150 kilograma. Prosečno mužjaci su dugački između 2,4 i 3,2 m, dok su ženke između 2,1 i 2,75 m dugačke. Sumatranski tigrovi su najmanji od svih tigrova, dok su sibirski tigrovi najveći.

Ugroženost[uredi | uredi izvor]

Početkom 19. veka postojalo je 100.000 tigrova. Danas se taj broj značajno promenio. U svetu živi negde između 5.000 i 7.000 tigrova. Najugroženiji je južnokineski tigar. U Kini je 2019. u zatočeništvu živelo 150 južnokineskih tigrova, od kojih je 144 bilo deo programa uzgoja „Kineskog udruženja zooloških vrtova”.[4] Preteran krivolov, uništavanje staništa, itd. dovelo je tigra na granicu opstanka.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Godine 1758, Karl Line je opisao tigra u svom delu Systema Naturae i dao mu naučno ime Felis tigris.[5] Godine 1929, britanski taksonomista Redžinald Ines Pokok podredio je vrstu pod rodom Panthera koristeći naučni naziv Panthera tigris.[6][7]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Nakon Linejevih prvih opisa vrste, nekoliko primeraka tigra je opisano i predloženo kao podvrsta.[8] Valjanost nekoliko podvrsta tigrova dovedena je u pitanje 1999. godine. Većina navodnih podvrsta opisanih u 19. i 20. veku razlikovale su se na osnovu dužine i boje krzna, šara pruga i veličine tela, a samim tim i karakteristika koje se veoma razlikuju unutar populacija. Morfološki, tigrovi iz različitih regiona se malo razlikuju, a smatra se da je protok gena između populacija u tim regionima bio moguć tokom pleistocena. Stoga je predloženo da se priznaju samo dve podvrste tigra kao validne, odnosno P. t. tigris u kontinentalnoj Aziji, i P. t. sondaica na Velikim Sundskim ostrvima.[9]

Rezultati kraniološke analize 111 lobanja tigra iz zemalja jugoistočne Azije pokazuju da se lobanje sumatranskog tigra razlikuju od lobanja indokineskog i javanskog tigra, dok su lobanje balijskog tigra slične veličine lobanjama javanskog tigra. Autori su predložili da se sumatranski i javanski tigrovi klasifikuju kao različite vrste, P. sumatrae i P. sondaica, a balijski tigar kao podvrsta P. sondaica balica.[10]

Godine 2015, kombinovanim pristupom analizirane su morfološke, ekološke i molekularne osobine svih navodnih podvrsta tigrova. Rezultati podržavaju razliku između dve evolucione grupe kontinentalnih i sundskih tigrova. Autori su predložili prepoznavanje samo dve podvrste, odnosno P. t. tigris koji se sastoji od bengalske, malajske, indokineske, južnokineske, sibirske i kaspijske populacije tigrova i P. t. sondaica koja se sastoji od javanskih, balijskih i sumatranskih tigrova. Autori su takođe primetili da će ova reklasifikacija uticati na upravljanje očuvanjem tigrova. Imenovana podvrsta P. t. tigris se sastoji od dve klade:[11]

  • severna klada sastavljen od populacija sibirskih i kaspijskih tigrova
  • južna klada sastavljena od svih ostalih kopnenih populacija.

Jedan specijalista za zaštitu prirode pozdravio je ovaj predlog, jer bi olakšao programe uzgoja u zatočeništvu i buduće vraćanje u divljinu tigrova rođenih u zoološkom vrtu. Jedan genetičar je bio skeptičan prema ovoj studiji i tvrdio je da se trenutno priznatih devet podvrsta može genetski razlikovati.[12]

Godine 2017, Radna grupa za klasifikaciju mačaka IUCN grupe stručnjaka za mačke revidirala je taksonomiju felida i prepoznala populaciju tigrova u kontinentalnoj Aziji kao P. t. tigris, i one na Sundskim ostrvima kao P. t. sondaica.[13] Istraživači su u velikoj meri odbacili ovo gledište o dve podvrste. Rezultati sekvenciranja celog genoma od 32 primerka iz 2018. podržavaju šest monofiletskih tigrova koji odgovaraju živim podvrstama i ukazuju na to da je najskoriji zajednički predak živeo pre oko 110.000 godina.[14]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Postoji osam podvrsta tigra:

Izumrle podvrste:

Evolucija[uredi | uredi izvor]

Filogenija[uredi | uredi izvor]

 Pantherinae 
 Neofelis 
 

Neofelis nebulosa

 
 

Neofelis diardi

 
 
 Panthera 
 
 
 

Panthera uncia

 
 

†Panthera blytheae

 
 
 
 

†Panthera zdanskyi

 
 
 

†Panthera tigris soloensis

 
 

†Panthera tigris acutidens

 
 

†Panthera tigris trinilensis

 Panthera tigris
 
 
 

Panthera tigris tigris

 
 

Panthera tigris sondaica

 
 
 
 
 
 

†Panthera palaeosinensis

 
 
 
 

Panthera onca

 
 

†Panthera balamoides

 
 

†Panthera gombaszoegensis

 
 
 
 

Panthera pardus

 
 
 

†Panthera shawi

 
 
 

Panthera leo

 
 
 

†Panthera fossilis

 
 
 

†Panthera spelaea

 
 

†Panthera atrox

 
 

†Panthera youngi

 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Goodrich, J.; Lynam, A.; Miquelle, D.; Wibisono, H.; Kawanishi, K.; Pattanavibool, A.; Htun, S.; Tempa, T.; Karki, J.; Jhala, Y.; Karanth, U. (2015). „Panthera tigris”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2015: e.T15955A50659951. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-2.RLTS.T15955A50659951.en Slobodan pristup. Pristupljeno 23. 10. 2018. 
  2. ^ Dinerstein, E.; Loucks, C.; Wikramanayake, E.; Ginsberg, Jo.; Sanderson, E.; Seidensticker, J.; Forrest, J.; Bryja, G.; Heydlauff, A. (2007). "The Fate of Wild Tigers".
  3. ^ Mazák, V. (1981). „Panthera tigris” (PDF). Mammalian Species. 152 (152): 1—8. JSTOR 3504004. doi:10.2307/3504004. Arhivirano iz originala (PDF) 9. 3. 2012. g. 
  4. ^ Zhang, Wenping (septembar 2019). „Sorting Out the Genetic Background of the Last Surviving South China Tigers”. Journal of Heredity. 110 (6): 641-651. PMID 31102441. doi:10.1093/jhered/esz034 Slobodan pristup. Pristupljeno 14. 4. 2021. 
  5. ^ Linnaeus, C. (1758). „Felis tigris”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (na jeziku: latinski). Tomus I (decima, reformata izd.). Holmiae: Laurentius Salvius. str. 41. 
  6. ^ Pocock, R. I. (1929). „Tigers”. Journal of the Bombay Natural History Society. 33 (3): 505—541. 
  7. ^ Pocock, R. I. (1939). „Panthera tigris”. The Fauna of British India, Including Ceylon and Burma. Mammalia: Volume 1. London: T. Taylor and Francis, Ltd. str. 197—210. 
  8. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Species Panthera tigris”. Ur.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 546. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  9. ^ Kitchener, A. (1999). „Tiger distribution, phenotypic variation and conservation issues”. Ur.: Seidensticker, J.; Christie, S.; Jackson, P. Riding the Tiger: Tiger Conservation in Human-Dominated Landscapes. Cambridge: Cambridge University Press. str. 19—39. ISBN 978-0521648356. 
  10. ^ Mazák, J. H.; Groves, C. P. (2006). „A taxonomic revision of the tigers (Panthera tigris) of Southeast Asia”. Mammalian Biology – Zeitschrift für Säugetierkunde. 71 (5): 268—287. doi:10.1016/j.mambio.2006.02.007. 
  11. ^ Wilting, A.; Courtiol, A.; Christiansen, P.; Niedballa, J.; Scharf, A. K.; Orlando, L.; Balkenhol, N.; Hofer, H.; Kramer-Schadt, S.; Fickel, J.; Kitchener, A. C. (2015). „Planning tiger recovery: Understanding intraspecific variation for effective conservation”. Science Advances. 11 (5): e1400175. Bibcode:2015SciA....1E0175W. PMC 4640610 Slobodan pristup. PMID 26601191. doi:10.1126/sciadv.1400175. 
  12. ^ Kupferschmidt, K. (2015). „Controversial study claims there are only two types of tiger”. Science. doi:10.1126/science.aac6905. Pristupljeno 27. 6. 2015. 
  13. ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11): 66—68. 
  14. ^ Liu, Y.-C.; Sun, X.; Driscoll, C.; Miquelle, D. G.; Xu, X.; Martelli, P.; Uphyrkina, O.; Smith, J. L. D.; O’Brien, S. J.; Luo, S.-J. (2018). „Genome-wide evolutionary analysis of natural history and adaptation in the world's tigers”. Current Biology. 28 (23): 3840—3849. PMID 30482605. doi:10.1016/j.cub.2018.09.019 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тигар&oldid=26477104”