Tupoljev ANT-44

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev ANT-44/MTB-2
Tupoljev ANT-44
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1935.
Uveden u upotrebu1938.
Povučen iz upotrebe1943.
Statusneoperativan
Prvi korisnik SSSR- Sovjetska ratna mornarica
Broj primeraka2
Dužina21,90
Razmah krila36,45
Visina7,88
Površina krila146,70
Prazan12.000
Normalna poletna19.000
Maks. masa pri uzletanju21.000 kg
Maks. spoljni teretod 2.000 do 4.000 kg
Klipno-elisni motor4 h М-87
Snaga4 h 627 kW
Brzina krstarenja320 km/h
Maks. brzina na Hopt365 km/h
Dolet4.500 km
Plafon leta7.100 m
Brzina penjanja230 m/min

Tupoljev ANT-44/MTB-2, (rus. Туполев АНТ-44/МТБ-2), je četvoromotorni hidroavion amfibija na klipno elisni pogon metalne konstrukcije ruskog proizvođača OKB 156 Tupoljev (Opitni konstrukcioni biro - Tupoljev) namenjen bombardovanju i torpedovanju neprijateljskih plovnih jedinica i izviđanju morskih prostranstava. Napravljen uoči Drugog svetskog rata korišćen pre i za vreme rata.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)

Rad na projektovanju hidroaviona počeo je u OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - „Tupoljev") početkom 1928-29. godine, od tog perioda do početka rada na projektu Tupoljev ANT-44/MTB-2 u ovom birou je projektovano nekoliko hidroaviona: ANT-7/MR-6 varijanta aviona ANT-4 (1929); ANT-8/MDR-2 (1931); ANT-22/MK-1 (1934) i ANT-27/MDR-4/MTB-1 (1934). Gotovo sve ove projekte je radio tim na čijem je čelu bio vodeći projektant Ivan Podgorski, nažalost on je umro pa je projekt ANT-44 preuzeo projektant Aleksandar Golubkov. Rad na projektu ANT-44 je počeo decembra meseca 1934. godine, avion je zamišljen kao jednotrupi hidroavion sa četiri motora, potpuno metalne konstrukcije, sa trupom u obliku broda sa sklapajućim stajnim trapom sistema tricikl tako da je ovaj avion pripadao klasi hidroaviona amfibija.

Izrada protoipa aviona je počela 4. oktobra 1935. godine u pogonima OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) u Moskvi. Prvi prototip je bio opremljen francuskim motorima Gnome-Rhone Maestral 14Krsds snage 604 kW (-810 KS). Prototip je završen marta mesece 1937. godine, pošto mu sklapajući stajni trap nije bio gotov, na prvom prototipu je bio ugrađen fiksni stani trap tako da je ispitivane u letu da aerodroma Khodinka počelo 19. aprila 1937. godine. Probni pilot je bio Timofej Rjabenko a kopilot D. Iljinski.[1] Nakon fabričkih ispitivanja sprovedeno je državno testiranje koje je okončano do kraja jula meseca a rezultati su bili sledeći: maksimalna brzina 355 km/h, maksimalna poletna masa je iznosila 18.500 kg, a opseg leta je bio sa teretom od 2.500 kg bombi ili torpeda 2.500 km[2] Drugi prototip je završen u junu 1938. godine on je imao ruske motore Tumanski M-87As snage 627 kW (840 KS) i sklapajući stajni trap. Prvi protoip je 1938. godine takođe modifikovan sa novim motorima i skalpajućim stajnim trapom. Oba aviona ANT-44 su u septembru mesecu predati Sovjetskoj mornarici, dobili su vojnu oznaku MTB-2 (Morski Torpedni Bombarder) i bili su bazirani na Crnom moru.[3]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Hidroavion amfibija Tupoljev ANT-44/MTB-2 je visokokrilni konzolni jednokrilac metalne konstrukcije, sa četiri klipno elisna radijalna motora М-87, koji su postavljeni na napadnu ivicu krila aviona. Motori imaju trokrake metalne elise prečnika 3,5 m sa fiksnim korakom. Trup aviona je pravougaonog poprečnog preseka i ima izgled broda sa pramcem i kobilicom. Deo krila između dva spoljna motora je snažna pravougaona čelična konstrukcija sa aerodinamičnom formom krila, koja povezuje trup aviona sa motorima. Deo krila koje se nalazi sa spoljnje strane motora prema kraju krila je trapezastog oblika sa blago zaobljenim krajevima. Oblik krila gledano avion spreda, imitira krilo galeba pa je zbog toga avion dobio naziv „Galeb“ (rus. Чайка).[4] Krila i trup aviona su obloženi oblogom od ravnog aluminijumskog lima. Ispod krila su se nalazila dva pomoćna plovka koja su omogućavala lakše sletanje i kretanje aviona po nemirnom moru. Kokpit pilota se nalazio u zatvorenoj pilotskoj kabini koja se nalazila neposredno ispred krila. Kabine strelca su se nalazile po jedan strelac se nalazio na pramcu (kljunu) aviona, jedan u kabini na repu aviona ispod vertikalnog kormila pravca, a jedan na gornjoj površini trupa aviona između pilotske kabine i repa aviona, svi strelci su bili u zatvorenim staklenim kabinama. Avion je mogao da sleće i na tlo i na vodenu površinu, zahvaljujući ugrađenom stajnom trapu koji je pri sletanju na vodenu pobršinu podizao točkove iznad nivoa vodene površine.[5]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • Streljačko: 2 topa 20 mm ŠVAK, 4 mitraljeza 7.62 mm ŠKAS,
  • Bombe: od 2.000 kg do 4.000 kg bombi,

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ovim avionom je u toku 1940. godine postavljeno nekoliko svetskih rekorda za avione u svojoj klasi (amfibijski avioni):

  • 17. juna 1940: nadmorskoj visini od 7,595 m bez opterećenja,
  • 17. juna 1940: nadmorskoj visini od 7.134 m sa 1.000 kg tereta,
  • 19. jun 1940: nadmorskoj visini od 6.284 m sa 2.000 kg tereta,
  • 19. jun 1940: nadmorskoj visini od 5.219 m sa 5.000 kg tereta,
  • 28. septembar 1940: maksimalnu brzinu od 277,4 km/h oko 1000 km sa opterećenjem od 1.000 kg,
  • 7. oktobar 1940: maksimalnu brzinu od 241,9 km/h oko 1000 km sa opterećenjem od 2.000 kg,

Rat je prekinuo svaki dalji rad na proizvodnji i razvoju ovog aviona. Ova dva primerka su korišćena u toku Drugog svetskog rata u oblasti Crnog mora. Njima su bombardovane rafinerije nafte u Rumuniji i Bugarskoj, obavljali si izviđačke zadatke, služili su za transport i snabdevanje kao i za zadatke spašavanja sve do 1943. godine.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Tupolev MDR-4”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ Duffy & Kandalov 1996, str. 86–87.
  3. ^ „Tupolev ANT-27 / MDR-4, MTB-1 - flying boat”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ [1][mrtva veza]
  5. ^ „Tupolev MTB-2”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Gordon, Yefim; Rigament,, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). „ANT-44/MTB-2”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 86—87. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_АНТ-44&oldid=27557413”