Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1990.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Finale Svetskog prvenstva u fudbalu 1990.
Finale je odigrano na Stadion Olimpiko
DogađajSvetsko prvenstvo u fudbalu 1990.
Nemačka Argentina
1 0
Datum8. jul 1990.
StadionStadion Olimpiko, Rim
SudijaEdgardo Kodesal (Meksiko)
Posećenost73,603
Vreme26 °C (79 °F)
65% vlažnost
← 1986
1994 →

Finale Svetskog prvenstva 1990. je bila fudbalska utakmica između Zapadne Nemačke i Argentine da bi se odredio pobednik Svetskog prvenstva u fudbalu 1990. godine. Utakmica se odigrala 8. jula 1990. na stadionu Olimpiko u glavnom i najvećem gradu Italije, Rimu, i pobedila je Zapadna Nemačka rezultatom 1–0, dok je Andreas Breme izveo jedanaesterac koji je bio jedini gol na utakmici.

Ovo je bio prvi revanš finala i, do sada, jedini revanš, pošto je Argentina pobedila Zapadnu Nemačku u prethodnom finalu. Argentina je postala i prvi tim koji nije postigao gol u finalu Svetskog prvenstva, i prvi branilac titule koji je stigao do finala i izgubio. Pobeda Zapadne Nemačke nad Argentinom bila je prvi put da je ekipa UEFA pobedila ekipu Konmebol-a u finalu (sva prethodna finala između dva kontinenta su pobedili Južnoamerikanci).

Zapadna Nemačka je postala prvi tim koji je igrao u tri uzastopna finala (igrali su u finalima 1982. i 1986.), što je Brazil ponovio samo 1994, 1998. i 2002. godine. Bila je to poslednja utakmica Zapadne Nemačke na Svetskom prvenstvu; tim je odigrao još tri utakmice pre nego što je kasnije 1990. formiran ujedinjeni nemački tim, kao rezultat ponovnog ujedinjenja zemlje posle više od 40 godina.[1]

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Zapadna Nemačka Runda Argentina
Protivnik Rezultat Prva runda Protivnik Rezultat
 Jugoslavija 4–1 Utakmica 1  Kamerun 0–1
 UAE 5–1 Utakmica 2  SSSR 2–0
 Kolumbija 1–1 Utakmiica 3  Rumunija 1–1
Tim Pld W D L GF GA GD Pts
 Zapadna Nemačka 3 2 1 0 10 3 +7 5
 Jugoslavija 3 2 0 1 6 5 +1 4
 Kolumbija 3 1 1 1 3 2 +1 3
 UAE 3 0 0 3 2 11 −9 0
Finalna lista
Tim Pld W D L GF GA GD Pts
 Kamerun 3 2 0 1 3 5 −2 4
 Rumunija 3 1 1 1 4 3 +1 3
 Argentina 3 1 1 1 3 2 +1 3
 SSSR 3 1 0 2 4 4 0 2
Protivnik Rezultat Nokaut faza Protivnik Rezultat
 Holandija 2–1 Šesnestina  Brazil 1–0
 Čehoslovačka 1–0 Četvrt-finale  Jugoslavija 0–0 (aet) (3–2 pen.)
 Engleska 1–1 (aet) (4–3 pen.) Polufinale  Italija 1–1 (aet) (4–3 pen.)

Utakmica[uredi | uredi izvor]

Značajni gledaoci[uredi | uredi izvor]

Italijanski predsednik Frančesko Kosiga, predsednik FIFA Žoao Avelanž, generalni sekretar FIFA Sep Blater,[2] predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker[3] i kancelar Helmut Kol, kao i predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Huan Antonio Samaran, član MOK-a Fahad Al-Sabah,[4] i počasni predsednik UEFA Žak Žorž,[5] bili su među onima koji su prisustvovali finalu. Predsednik Kosiga je kasnije uručio trofej FIFA Svetskog prvenstva kapitenu Zapadne Nemačke Lotaru Mateusu.

Rezime[uredi | uredi izvor]

Primer lopte Adidas Etrusco Unico korišćene u meču

Finale 1990. se često navodi kao jedno od najciničnijih i najružnijih finala Svetskog prvenstva.[6] Bila je to loša utakmica, značajna po prva dva isključenja u finalu Svetskog prvenstva. Ijan Morison je napisao: „Utakmica je malo doprinela fudbalu, ali je postojala jedna uteha: da su Argentinci podigli Svetsko prvenstvo – sa dve pobede i pet golova u svojih sedam mečeva – to bi bila katastrofa za igru. Barem je njihov užasan pristup Italiji '90 ostao nenagrađen."[7]

Posle uglavnom bez događaja prvog poluvremena, Zapadni Nemci su imali nekoliko šansi na početku drugog poluvremena. Pjer Litbarski je sekao unutra, driblingom pored tri južnoamerička odbrambena igrača, ali je njegov udarac van šesnaesterca otišao pored gola. Kasnije, Tomas Berthold i Rudi Feler, respektivno, nisu uspeli da iskoriste opasne slobodne udarce koje je izveo Andreas Brehme. U 58. minutu, argentinski golman Serhio Gojkočea je izgledao kao da ruši Klausa Augentalera unutar šesnaesterca, ali je meksički sudija Edgardo Kodesal odbio da dosudi jedanaesterac. Pedro Monzon je bio prvi igrač koji je isključen u finalu Svetskog prvenstva, nakon što mu je pokazan crveni karton zbog nepromišljenog izazova protiv Jirgena Klinsmana; FIFA je upozorila svoje zvaničnike da sprovode pravila, a Monzon je podigao nogu tokom meča, zbog faula za koji Klinsman tvrdi da je ostavio 15 cm (6 in) posekotina na potkolenici.[8] U 78. minutu, posle netačno izvedenog kornera, kapiten Zapadne Nemačke Mateus je izgubio loptu u svom šesnaestercu, a onda je izgleda sapleo Gabrijela Kalderona. Kodesal je još jednom rekao da se igra dalje, usred penala argentinskog veziste.[9]

Šest minuta od kraja utakmice, Codesal je izazvao gnev Argentinaca nakon što je Zapadnoj Nemačkoj dosudio sumnjivi [10] [11] [12] jedanaesterac zbog klizanja Roberta Sensinija na Felera. Redovni izvođač jedanaesteraca Mateus je bio primoran da zameni kopačke tokom meča i nije se osećao prijatno u novim, [13] pa je Andreas Breme zauzeo njegovo mesto i primenio udarac sa tačke niskim udarcem desnom nogom na golmanovu desnu stranu. [14]

Gustavo Dezoti, koji je već opomenut u prvom poluvremenu, dobio je direktan crveni karton kasnije na meču kada je povukao Jirgena Kolera sa, kako je Njujork tajms opisao kao "zabadanje vrata direktno iz profesionalnog rvanja", nakon što je Koler odbio da podigne loptu u navodnom pokušaju gubljenja vremena. Nakon što je izbacio Dezotija, Codesal je bio okružen i gurnut od strane ostatka argentinskog tima, a Maradona je dobio žuti karton zbog neslaganja.[15] Na poslednjem zvižduku, Maradona, koga je skoro ceo meč obeležio Gvido Buhvald [16] je briznuo u plač i okrivio sudiju za poraz.[17] Argentina je ušla u utakmicu sa četiri suspendovana igrača i završila je sa devetoro igrača na terenu, ukupno izgubivši više od polovine svog tima zbog povrede ili suspenzije.[18][19][20]

Ukupno, Zapadna Nemačka je imala 16 šansi za gol od 23 šuta. Selektor Nemačke Franc Bekenbauer rekao je: „Nije bilo sumnje ko će pobediti. 90 minuta smo napadali Argentinu i nije bilo nikakve opasnosti da će protiv nas biti postignut gol. Kako sam video, nadigrali smo ih od početka do kraja." Bekenbauer je rekao da penal „nije bio ključ utakmice jer bismo u svakom slučaju postigli gol, čak i da je trebalo produžetak... 1–0 penalom ne daje fer predstavu o ovoj utakmici. Mogli smo da pobedimo, 3-0. Ne sećam se ni jedne šanse da je Argentina imala gol.“[21]

Argentina je postala prvi finalista takmičenja koji nije postigao gol, sa samo jednim udarcem ka golu.[22] Južnoamerikanci nisu uspeli da sastave koherentnu strategiju napada i često su gubili loptu. Umesto toga, fokusirali su se na odbranu po svaku cenu, znajući da će imati prednost ako uspeju da stignu do penala, pošto su na ovaj način već dva puta napredovali na turniru.[23][24][25] U to vreme, finale 1990. je bilo finale sa najslabijim rezultatom u istoriji takmičenja—iako je ovaj rekord oboren četiri godine kasnije, kada je Brazil pobedio Italiju na penale posle 120 minuta bez golova.

Pobeda 1990. donela je Zapadnoj Nemačkoj treću titulu na Svetskom prvenstvu u fudbalu, što je takođe učinilo timom koji je igrao u najvećem broju finala FIFA Svetskog prvenstva u to vreme (tri pobede, tri poraza), kao i osvetom za poraz od Argentine u prethodnom finalu. To je takođe značilo da je selektor Nemačke Franc Bekenbauer postao jedina osoba koja je osvojila i srebrnu i zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu kao igrač (1966, 1974) i kao trener (1986, 1990).

Detalji[uredi | uredi izvor]

Zapadna Nemačka 1–0 Argentina
Breme Gol 85’ (pen.) Izveštaj
Gledalaca: 73,603
Zapadna Nemačka
Argentina
GK 1 Bodo Ilgner
SW 5 Klaus Augentaler
CB 6 Gido Buhvald
CB 4 Jirgen Koler
RWB 14 Tomas Bertold Izašao iz igre — zamenjen 73’
LWB 3 Andreas Breme
CM 8 Tomas Hesler
CM 10 Lotar Mateus (k)
CM 7 Pjer Litbarski
CF 9 Rudi Feler Žuti karton 52’
CF 18 Jirgen Klinsman
Izmene:
GK 12 Rajmond Auman
DF 2 Štefan Rojter Ušao u igru 73’
MF 15 Uve Bajn
MF 20 Olaf Ton
FW 13 Karl-Hajnc Ridle
Menadžer:
Franc Bekenbauer
GK 12 Serhio Gojkočea
SW 20 Huan Simon
CB 18 Hose Serizuela
CB 19 Oskar Ružeri Izašao iz igre — zamenjen 46’
RWB 4 Hose Basualdo
LWB 17 Roberto Sensini
DM 13 Nestor Lorenco
CM 7 Horhe Buručaga Izašao iz igre — zamenjen 53’
CM 21 Pedro Troljo Žuti karton 84’
SS 10 Dijego Maradona (c) Žuti karton 87’
CF 9 Gustavo Dezoti Yellow card 5’ Red card 87’
Izmene:
GK 22 Fabijan Kanselarič
DF 5 Edgardo Bauza
DF 15 Pedro Monzon Red card 65’ Ušao u igru 46’
FW 6 Gabrijel Kalderon Ušao u igru 53’
FW 3 Abel Balbo
Menadžer:
Karlos Bilardo
Linijaši:

Armando Perez Hojos (Kolumbija)

Mihal Listkjevič (Poljska)

Pravila
  • 90 minuta
  • 30 minuta produžetka ako je potrebno
  • Izvođenje jedanaesteraca ako su rezultati i dalje jednaki
  • Navedeno je pet zamena, od kojih se dve mogu koristiti

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Portugal v W Germany (29 August 1990), Sweden v W Germany (10 October), Luxembourg v W Germany (31 October). Unified team's first game: Germany v Switzerland (19 December)
  2. ^ „FIFA World Cup - Italia 1990; Stadio Olimpico, Rome, Italy. Final Argentina v West Germany. FIFA President João Havelange and General secretary Joseph S. Blatter waiting for the prize ceremony to start after the final.”. Juha Tamminen. 8. 7. 1990. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  3. ^ „Germany 1 - 0 Argentina - German President Richard von Weizsaeckergoing to award Thomas Haessler (bending over) a medal”. Getty Images. 8. 7. 1990. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  4. ^ 1990 FIFA World Cup | The Official Film (YouTube video). Fédération Internationale de Football Association. 29. 6. 2020. 
  5. ^ „FIFA World Cup - Italia 1990; Stadio Olimpico, Rome, Italy. Final Argentina v West Germany. UEFA president Jacques Georges at the final.”. Juha Tamminen. 8. 7. 1990. Pristupljeno 9. 7. 2020. 
  6. ^ Chacoff, Alejandro (6. 4. 2018). „The fall: how diving became football's worst crime”. The Guardian. Pristupljeno 1. 1. 2019. 
  7. ^ Jones, Grahame L. (28. 4. 1994). „Losers Cried Foul : Bad Game in '90 Cup Final Might End Up Good for Game”. Los Angeles Times. Pristupljeno 29. 6. 2019. 
  8. ^ „Klinsmann: the rise...and the falls”. Guardian News and Media. 7. 3. 2004. Pristupljeno 21. 6. 2014. 
  9. ^ Brian Glanville, The story of the World Cup: The essential Guide to South Africa, 2010, pp. 325 to 327.
  10. ^ Glanville, Brian (2018). The Story of the World Cup. Faber and Faber. str. 326. ISBN 978-0-571-32556-6. „After half-time, the game grew harsher, when Klaus Augenthaler was blantanly tripped in the box by Goycoecha, Germany had far stronger claims for a penalty than that which won the match. Sensini bought down Völler in the area Codesal gave a penalty, Argentina protested furiously, and seemed to have a pretty good case.” 
  11. ^ Scime, Miguel (7. 6. 2018). „Por qué el penal más polémico de los Mundiales fue un error en Italia 1990 y hoy no sería cuestionado”. Infobae (na jeziku: španski). Pristupljeno 29. 6. 2019. 
  12. ^ Jones, Grahame L. (28. 4. 1994). „Losers Cried Foul : Bad Game in '90 Cup Final Might End Up Good for Game”. Los Angeles Times. Pristupljeno 29. 6. 2019. 
  13. ^ „Matthaus: I was afraid of dropping the Trophy”. FIFA.com. 3. 5. 2007. Pristupljeno 29. 6. 2019. „In the first half, I was having some problems with my boots. The sole cracked and I had to play the second half with completely new boots, which I'd never worn before. They were a completely new model. I always preferred well worn-in boots, but I didn't have a second pair with me. You don't think about things like that. Then the man from adidas came up to me and said, "This is the only pair we've got," so I said 'ok' because all I wanted to do was get back out there and play. So he gave me the boots, but I just didn't feel right in them.” 
  14. ^ The Washington Post
  15. ^ „World Cup 1990 - Hosts Italy”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  16. ^ „A magical night in Rome”. fifa.com. Pristupljeno 22. 5. 2019. 
  17. ^ The Washington Post
  18. ^ Glanville, Brian (2005). The Story of the World Cup. Faber. str. 303. ISBN 0-571-22944-1. 
  19. ^ Vecsey, George (9. 7. 1990). „Winning Ugly, Losing Ugly, Just Plain Ugly”. The New York Times. 
  20. ^ „A poor display bare of class”. The Times. London. 9. 7. 1990. 
  21. ^ Jones, Grahame L. (28. 4. 1994). „Losers Cried Foul : Bad Game in '90 Cup Final Might End Up Good for Game”. Los Angeles Times. Pristupljeno 29. 6. 2019. 
  22. ^ The Washington Post
  23. ^ Glanville, Brian (2005). The Story of the World Cup. Faber. str. 303. ISBN 0-571-22944-1. 
  24. ^ Vecsey, George (9. 7. 1990). „Winning Ugly, Losing Ugly, Just Plain Ugly”. The New York Times. 
  25. ^ „A poor display bare of class”. The Times. London. 9. 7. 1990. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_1990.&oldid=27726200”