Ultrazvučni snimak štitne žlezde (uzdužni desni deo) kod osobe sa Hašimotovim tireoiditisom
Hašimotov tireoiditis (Hashimoto tireoiditis) je najučestaliji tip zapaljenja štitaste žlezde. To je autoimuni poremećaj pri kojem organizam stvara antitela koja napadaju štitastu žlezdu.[1]
Bolest je dobila naziv po japanskom lekaru Dr Hakaru Hašimotou (1881 – 1934). On je prvi opisao bolest u svom naučnom radu iz 1912. godine koji je objavljen u Arhivi za kliničku hirurgiju u Berlinu i naslovljen kao Izvještaj o limfomatoznim promenama štitne žlezde. Kasnije je priznata kao autoimuna bolest koja do tada nije bila poznata u naučnim i medicinskim krugovima.[2]
Hašimotov tireoiditis je autoimuno oboljenje štitaste žlezde koje dovodi do opadanja njene aktivnosti a kasnije i do njene upale i postepenog razaranja tkiva štitaste žlezde usled poremećaja imunog sistema. Ponekad uzrokuje otekline na vratu zbog uvećanja štitaste žlezde. Imuni sistem svojom greškom razvija antitela koja napadaju žlezdu i izazivaju njeno oštećenje.[3][1] Mnogo češće se javlja kod žena nego kod muškaraca. Sve češće se otkriva kod adolescenata i sasvim mladih devojaka.[4]
Uloga štitaste žlezde je da obezbedi dovoljne količine tiroidnih hormona T4 (tiroksin) i T3 (trijodtironin). Tiroksin nastaje isključivo u štitastoj žlezdi, dok se T3 sintetiše u žlezdi, ali nastaje dejonizacijom tiroksina.
Ovi hormoni utiču na razvoj i metabolizam. Oni ubrzavaju razgradnju glukoze u ćelijama i glikogena u jetri, utiču na snagu i frekvencu srčane radnje, na kvalitet kontrakcije poprečno-prugaste muskulature i na psihičku aktivnost. Direktno su odgovorni i za fizički i mentalni razvoj organizma (deluju na sintezu RNK).[5]
Osnovno obeležje ove hronične autoimune bolesti je smanjen nivo tireoidnih hormona (T3 i T4) odnosno hipotireoza. Može se dogoditi da početak bolesti prati prolazna hipertireoza, dok krajnji stadijum bolesti najčešće prati hipotireoidizam. Dakle, u ranim fazama bolesti Hašimoto se može ispoljiti kao povećana funkcija štitne žlezde, sa sledećim simptomima: tahikardija, pojačano znojenje, gubitak telesne mase... A nakon toga razvijaju se sasvim suprotni simptomi: bradikardija (usporen rad srca ), odsustvo znojenja, dobijanje na težini...[3]
Hakaru HašimotoU prvoj fazi osoba nema niti jedan znak bolesti i horminalni status je u granicama referentnih vrednosti. Još uvek nema pojave antitela. Ova faza zove se i nulta faza. Ako u najbližoj porodici neko pati od ove bolesti potrebno je prevenirati bolest pravilnom ishranom, utvrđivanjem intolerancije na namirnice (Food Allergy Test) kontrolisati stanje bakterijske crevne flore (omogućiti dobru zaštitu zida creva, smanjiti intestinalnu permeabilnost tj. propustljivost) suplementima, redovno se rekreirati i eventualno uraditi genetska testiranja.
U drugom stadijumu imune ćelije počinju napad na štitnu žlezdu i počinje stvaranje antitela. Hormoni tiroidne žlezde su još uvek u graničnim vrednostima.
U trećem, subkliničkom stadijumu, štitasta žlezda polako počinje da gubi sposobnost sinteze hormona. Postoji srednji stepen porasta TSH hormona, dok su T3 i T4 u okviru referentnih vrednosti.
U četvrtom stadijumu veći deo štitne žlezde je razoren i laboratorijski testovi pokazuju značajan pad proizvodnje hormona T3 i fT4. U ovoj fazi najčešće se dijagnostikuje Hašimoto i počinje se lečenje.
Simptomi hipotireoze su blagi i nastupaju postepeno, pa se mogu pogrešno shvatiti kao depresija. Kako Hašimoto obično podrazumeva uvećanje štitne žlezde sa njenom smanjenom funcijom, kao prateći simptomi javljaju se:
Umor, koji otežava i najjednostavnije fizičke aktivnosti
Opadanje sposobnosti koncentracije i pamćenja
Teško buđenje i pospanost već u ranim večernjim satima
Sklonost ka depresiji i mrzovolji (gubitak volje)
Proređivanje kose
Netolerancija na hladnoću
Gubitak znojenja
Gojaznost (dobijanje na težini uz isti unos hrane)
Usporen rad srca
Usporeni pokreti i govor
Bolovi u mišićima
Sakupljanje tečnosti u organizmu (lice, ruke, noge...)
Podbule oči i suva, zadebljala koža
Zamagljen vid
Povremeni ili veoma česti zatvori stolice (opstipacija)
Poremećaj menstruacije ili obilna menstrualna krvarenja
Ukoliko se kasno otkrije i neadekvatno leči Hašimotov tireoiditis može dovesti do niza komplikacija, na prvom mestu onih koji su u vezi sa poremećajem metabolizma. Tu spadaju dijabetes, povećane vrednosti holesterola i triglicerida, kardiovaskularne bolesti, infarkt, demencija i nepovratne promene tkiva štitne žlezde.
Ako se ne leči, Hašimotov tireoiditis može uzrokovati anemiju, hipotermiju (nisku temperaturu tela), nizak puls, uporen rad srca, epileptične napade.
Ukoliko bolest dugo godina ostane neprepoznata, imuni sistem će biti u disbalansu, pa postoji rizik da se razviju i druge autoimune bolesti.[3][6]
Nedostatak joda u ishrani je glavni uzrok hipotireoze i zato je važno unositi jod kroz jodiranu so ili namirnice bogate jodom kao što su morski plodovi, riba, školjke...
Na povoljan rad štitaste žlezde utiču brojni vitamini – vitamin C, E, B2 ili riboflavin, B3 ili niacin, B6 ili piridoksin, minerali cink i selen, aminokiseline tirozina koje se nalaze u mlečnim proizvodima, ribi, mesu, mahunastom povrću. Savetuje se unos plave ribe, tune, skuše, haringe, lososa.
Preporučuje se i veći unos žitarica, integralni pirinač, orašasti plodovi i suncokretove semenke.
Od voća je važno unositi agrume (limun, mandarine, pomorandže) kao i banane, jagode i šljive, a preporučuje se i veći unos šargarepe i paprike.
Savetuje se korišćenje maslinovog ulja, ribljeg ulja, mlečnih proizvoda sa dodatkom probiotskih kultura i zeleni čaj.[4]
