Pređi na sadržaj

Alizaprid

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alizaprid
Klinički podaci
Prodajno imeLimican, Liticum
Drugs.comMonografija
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije3 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj59338-93-1 DaY
ATC kodA03FA05 (WHO)
PubChemCID 43008
DrugBankDB01425 DaY
ChemSpider39202 DaY
ChEMBLCHEMBL290194 DaY
Hemijski podaci
FormulaC16H21N5O2
Molarna masa315,370
  • COC1=CC2=NNN=C2C=C1C(=O)NCC1CCCN1CC=C
  • InChI=1S/C16H21N5O2/c1-3-6-21-7-4-5-11(21)10-17-16(22)12-8-13-14(19-20-18-13)9-15(12)23-2/h3,8-9,11H,1,4-7,10H2,2H3,(H,17,22)(H,18,19,20) DaY
  • Key:KSEYRUGYKHXGFW-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja139 °C (282 °F)

Alizaprid je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 315,370 Da.[1][2][3]

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 6
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 1,8
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -2,8
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 83,1

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Bleiberg H, Gerard B, Dalesio O, Crespeigne N, Rozencweig M: Activity of a new antiemetic agent: alizapride. A randomized double-blind crossover controlled trial. Cancer Chemother Pharmacol. 1988;22(4):316-20. PMID 3048762
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).